Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Energetika

11,494 views

Published on

Published in: Education
  • Login to see the comments

Energetika

  1. 1. Energetika-Energetika je grana teske industrije i od velikog je znacaja za svaku zemlju.
  2. 2. Savremeni zivot se tesko moze zamisliti bezELEKTRICNE ENERGIJE.Najveci potrosaci elektricne energije sudomacinstva i industrija.U nasoj zemlji najveci deo elektricne energijese proizvede u termoelektranama (TE), zatimu hidroelektranama (HE), a najmanji deo ukombinovanim termoelektranama-toplanama(TE-TO).
  3. 3. proizvodnja elekticne energije (2007)
  4. 4. Potrosnja elektricne energije (2007)
  5. 5. Hidroenergija je cist, obnovljiv i neiscrpanizvor energije.Prema istrazivanjima, koja je izvrsio institut“Jaroslav Cerni”, ukupan hidroenergetskipotencijal reka u Srbiji je veliki.Od ukupnog hidroenergetskog potencijala,tehnicki je koristivo 73%, a od toga je veciskorisceno 52%
  6. 6. Prva hidroelektrana u Srbiji izgradjena je uUzicu, na reci Djetinji, 1900. godine.Izgradjena je samo 4 godine posle prvehodroelektrane u svetu (na reci Nijagari),sa Teslinim sistemom visefaznih struja.Prestala je sa radom 1970, ali je nastogodisnjicu izdradnje ponovo pokrenutaI radi i danas.
  7. 7. Hidroelektrana na reci Djetinji
  8. 8. Veci broj hidroenergetskih objekata starijije od 40 godina, zbog cega je u planunjihova rekonstrukcija, modernizacija ipovecanje postojecih kapactiteta.Pored toga, planira se i izgradnja josdesetak novih velikih hidroelektrana.U Srbiji je utvrdjeno i 856 mesta zamogucu izgradnju malih hidroelektrana.
  9. 9. Male hidroelektrane spadaju u kategorijupovlascenih proizvodjaca energije, adozvole za njihovu izgradnju izdajeMinistarstvo rudarstva i energetike.Dosad je ovo ministarstvo izdalo dozvoleza izgradnju 14 mini-hidroelektrana.
  10. 10. Potpisivanjem Ugovora o osnivanjuenergetske zajednice, Srbija je preuzelaobavezu da promovise i podstakneproizvodnju elektricne energijekoriscenjem i drugih obnovljivih izvoraenergije osim mini-hidroelektrana.To su energije vetra, solarna energija,geotermalna energija i energijabiomase.U tom cilju izdata je dozvola zaizgradnju vetroelektrane na podrucjuopstine Vrsac.
  11. 11. Od 26. janura 2009. godine, RepublikaSrbija je postala clan i jedan od osnivacaMedjunarodne agencije za obnovljivuenergiju (IRENA).
  12. 12. TESKA INDUSTRIJA
  13. 13. Teska industrija obuhvata eksploatacijumineralnih sirovina , proizvodnju energije ,kao i proizvodnju sredstava i materijala(sirovina) koji se koriste u daljoj proizvodnji. Osim rudarstva i energetike , ostale graneteske industrije su metalurgija , metalskaindustrija i teska hemijska industrija.
  14. 14. Metalurgija je grana teske industrije kojase bavi dobijanjem i preradom metala izruda. Najcesce se deli na crnu i obojenumetalurgiju.Crna metalurgija obuhvata topljenjegvozdene rude i proizvodnju sirovoggvozdja i celika, kao i metala koji sekoriste za oplemenjivanje celika ( niklhrom,molibden,kobalt,volfram I dr.)
  15. 15. Obojena metalurgija se zasniva napreradi teskih ruda obojenih metala(bakar , olovo , cink ,antimon) , lakih rudaobojenih metala (aluminijum, magnezijum)i plemenitih metala.
  16. 16. Proces proizvodnje u zelezari
  17. 17. Jedina fabrika za preradu rude gvozdja iproizvodnju celika u Srbiji je zelezara uSmederevu.Sirovine potrebne zaproizvodnju celika se uvoze.
  18. 18. Centri obojene metalurgije u kojima sevrsi primarna prerada nalaze se uneposrednoj blizini velikih rudnika.Rudabakra se preradjuje u Boru , topionicaolova i cinka nalazi se u Zvecanu , atopionica antimona u Zajaci. U Sapcu se nalazi topionica cinka i fabrikaza izradu belih limova , a u Sevojnuvaljaonica bakra i aluminijuma.
  19. 19. Valjaonica bakra u Sevojnu
  20. 20. Plemeniti metali nalaze se u prirodi uelementarnom stanju u obliku zica , listicai grumenja i u nekim rudama – najcesceolovo – cinkanim i bakarnim. Dobijaju sekao sporedni proizvodi pri proizvodnjiolova , cinka i bakra u Zvecanu u Boru.
  21. 21. Metalska industrija se direktnonadoveziju na metalurgiju i obuhvatapreradu metala u polufabrikate ili gotoveproizvode.Prema vrsti proizvoda deli se nametalopreradjivacku industriju , masinkuindustriju , elektroindustriju i brodogradnju. Metalopreradjivacka industrija proizvodiraznovrstan alat , celicne konstrukcije ,zeleznicke sine , ploce za stednjake ,ramove za bicikle i drugo.
  22. 22. Masinska industrija obuhvataproizvodnju prevoznih sredstava (sinska ,privredna i putnicka vozila), proizvodnjupoljoprivrednih masina , kao i uredjaja kojise koriste u domacinstvu. Podela masinske industrije izvrsena jeprema vrsti proizvoda.Centri masinskeindustrije su sirom Srbije , a takoreci svaveca naselja , posebno gradska , centri sumasinske industrije.
  23. 23. Proizvodnja u fabrici ‘’ Ikarbus’’
  24. 24. Elektroindustrija proizvodi razne masinei uredjaje za proizvodnju, prenos ipotrosnju elektricne energije.To sugeneratori , transformatori , kontrolni isignalni uredjaji , rendgenski aparati ,kablovi , elektricni aparati za domacinstvo,motori za liftove , radio i TV aparati ,oprema za automatizaciju i elektronika.
  25. 25. Uredjaji za prenos elektricne energije
  26. 26. Teska hemijska industrija razvija se kaoprateca grana industrije uz crnu i obojenumetalurgiju. Njene sirovine su biljnog ,mineralnog i zivotinjskog porekla.
  27. 27. Petrohemija pored prerade nafteobuhvata i proizvodnju njenih derivata. U sastavu Naftne industrije Srbije nalazese dve rafinerije , u Pancevu i NovomSadu. Petrohemija se jos bavi dobijanjem ,proizvodnjom i preradom organskih ineorganskih hemijskih proizvoda , koji sekoriste u daljoj proizvodnji.
  28. 28. Najvazniji proizvodi teske hemijskeindustrije su sumporna kiselina , vestackadjubriva , plasticne mase i deterdzenti. Sumporna kiselina dobija se kao prateciproizvod pri preradi ruda bakra , olova icinka.
  29. 29. KRAJTanja Marjanovic i Aleksandra Djurdjevic , VIII-1

×