HORECACCESS Io2 unit 3 serbian version

1. Pristupačnost usluga u HORECA sektoru
IO2: Vodič za razumevanje invaliditeta za mlade
– Poglavlje 3
2018-1-BG01-KA202-047904

2. Poglavlje 3: "Stereotipi i zablude o osobama
sa invaliditetom"
Poglavlje 1: Mitovi, stereotipi i zablude
Poglavlje 2: Kako mediji utiču na način kako
mladi i društvo vide ljude sa invaliditetom
Poglavlje 3: Uticaj stereotipa i zabluda

3. Poglavlje 1: Mitovi, stereotipi i zablude
1.1. Mitovi i činjenice
1.2. Stereotipi
1.3. Zablude

4. 1.1. Mitovi i činjenice
Mit: Osobe sa invaliditetom su
hrabri i odvažni .
 Činjenica : ljudi sa
invaliditetom uče kako da
koriste svoje telo isto kao svi
drugi koji nemaju invaliditet .
Mit: Sve osobe koje koriste
invalidska koilica su hronično
bolesne ili bolešljive.
 Činjenica : Neka osoba
može da koristi kolica iz
mnoštva razloga, od kojih
nijedan možda nema
nikakve veze sa bolešću niti
znači da osoba nije
sposobna da postigne
uspeh u životu, samo zbog
činjenice da ne mogu da
hodaju.
Pogrešne informacije i nerazumevanje invaliditeta je ono što
onemogućava da osobe imaju potpunu inkluziju u društvo.

5. Mit: Upotreba invalidskih kolica je ograničavajuća;
ljudi koji koriste invalidska kolica su "zakovani za
njih"."
 Činjenica : Invalidska kolica , kao i bicikl ili
automobil je lično pomagalo koje omogućava
nekome da se kreće i da živi život.
Mit: Sve osobe sa oštećenjem sluha mogu da čitaju
sa usana.
 Činjenica : Veštine čitanja sa usana variraju među
ljudima koji ih koriste i nikad nisu u potpunosti
pouzdane, što važi i za znakovni jezik.
Mit: Ljudi koji su slepi razviju “šesto čulo."
 Činjenica : Mada većina ljudi koji su slepi više
razviju ostala čula, oni nemaju “šesto čulo“, telo se
navikava na uslove.

6. Mit: Osobama sa invaliditetom je prijatnije sa
“njihovima."
 Činjenica : Iako se u školama to možda i dalje
dešava, mnoge osobe sa invaliditetom
iskorišćavaju prednosti novih prilika da se pridruže
mejnstrim društvu i nemaju nikakav problem sa tim.
Mit: Osobe bez invaliditeta su dužne da se “brinu" o
osobama sa invaliditetom
 Činjenica : Bilo ko može da ponudi podršku, ali
većina osoba sa invaliditetom više voli da sama
bude odgovorna za sebe, kao i bilo ko drugi.

7. Mit: Životi ljudi sa invaliditetom su potpuno različiti
od života ljudi bez invaliditeta.
 Činjenica : ljudi sa invaliditetom idu u školu,
venčavaju se, rade, imaju porodice, peru veš,
idu u nabavku, smeju se, plaču, plaćaju poreze,
naljute se, imaju predrasude, glasaju, planiraju i
sanjaju kao svi ostali..
Mit: U redu je da se ljudi bez invaliditeta parkiraju
na pristupačnim parking mestima, makar samo na
par minuta.
 Činjenica : Po zakonu ova mesta treba da koriste
samo ljudi kojima su potrebna. Ljudi bez
invaliditeta misle da oni svi žele tu da parkiraju, ali
istovremeno ne žele da budu korisnici kolica.

8. Mit: Većina ljudi sa invaliditetom ne može da ima
seksualne veze.
 Činjenica : Bilo ko može da ima seksualnu vezu ako
prilagodi seksualnu aktivnost. Ljudi sa invaliditetom
mogu da imaju decu prirodnim putem ili putem
usvojenja. Ljudi sa invaliditetomsu , kao i drugi ljudi ,
seksualna bića, imaju osećanja i želje.
Mit: Ljudima sa invaliditetom je uvek potrebna pomoć.
 Činjenica : Mnogi ljudi sa invaliditetom su nezavisni i
sposobni da pruže pomoć. Ako želite da pomognete
nekoj osobi sa invaliditetom, pitajte da li mu/joj je
potrebna pomoć pre nego što delujete.

9. Mit: Ne postoji ništa što može da se uradi kako bi
se pomoglo uklanjanju barijera sa kojima se
suočavaju osobe sa invaliditetom.
 Činjenica : Svako može da doprinese promeni.
Možete da pomognete tako što ćete se
informisti o invaliditetu o kom nemate
saznanja. Ako nemate nekog ko zna poznaje
oblast inkluzije i rada sa osobama sa
invalidtetom da bi Vas uputio, setite se da
danas možete da saznate bilo šta onlajn, pa
obavite istraživanje o nečemu što Vas je
zainteresovalo ili niste razumeli zašto se neko
ponašao na neki način.
Ponašajte se prema drugima
onako kako biste voleli da se oni
ponašaju prema Vama!

10. 1.2. Stereotipi
Društvo često vidi invaliditet kao nešto tragično ili herojsko, a
ne kao samo obične ljude koji pokušavaju da se izbore sa
nedostatkom pristupačnosti koja postoji u našem društvu.
U našem društvu se često srećemo sa osobama sa
invaliditetom koji se koriste kao maskote. Maskote za
inspiraciju, maskote za motivaciju. Pokazuju se kao primeri
onima bez invaliditeta kojima je potrebno da budu zahvalni
zato što nemaju invaliditet i probleme sa kojima ne moraju
da se bore.

11. Zastanite za trenutak i razmislite o osobi
sa invaliditetom koju ste upoznali i šta ste
POMISLILI o njoj ili njemu... (i prodiskutujte
sa grupom)

12. Moramo da razumemo da osobe sa
invaliditetom RADE i OSEĆAJU iste
stvari kao i osobe bez invaliditeta.
Oni idu u školu, rade, imaju prijatelje,
imaju snove, bave se ili ne bave
sportom, imaju vrline i mane, imaju
dobre i loše dane itd.

13. Kada imate gosta sa bilo kojom vrstom invaliditeta ,
treba da se ponašate kao što biste se ponašali prema
bilo kom drugom gosrtu sa kojim se susretnete tokom
radnog vremena. Ako kod Vas postoji neka zabrinutost
ili nedostatak znanja i ako je gostu potrebna neka vrsta
pomoći, možete samo učtivo da PITATE da li ima još
nešto u vezi sa čim možete da mu/joj pomognete.
Nije poenta da znate sve o svim vrstama invaliditeta,
već da obavite kvalitetan posao u HORECA objektu u
kom radite, čime ćete se prema svakom gostu ponašati
sa uvažavanjem i uz pažnju koju zaslužuju.

14. 1.3. Zablude
Zablude su predstave koje društvo kao celina pretpostavlja.
Da li mislite da su ove ideje o osobama sa invaliditetom tačne?
Ako je odgovor da, recite zašto?
 Fizički invaliditet automatski podrazumeva i mentalni
invaliditet?
 Ako osoba sa invaliditetom izgleda kao da ne može da
govori ili ništa da uradi sama, vi potražite bilo koga ko je u
njihovoj pratnji umesto da razgovarate sa osobom sa
invaliditetom?
 Oni ne mogu da budu samostalni i nezavisni, idu na fakultet ili
nađu prave poslove?
 Oni nisu kompletni ili dovoljno dobri. Potrebno im je
popravljanje ili lečenje?

15.  Fizički invaliditet znači više nesposobnost nego
sposobnost?
 Potrebno im je mnogo fizičke terpaije, operacija,
konstantna nega, adaptivna oprema itd i
ogorčeni su?
 Ne mogu da se zabavljaju, da upražnjavaju seks,
da se venčavaju ili da imaju zadovoljavajuće
emotivne veze?
 Oni su inspiracija za dostizanje“normalnosti” i
vođenje“normalnih” života?
Zabluda je vrsta stava ili mišljenja koja je netačna
usled manjka informacija ili razumevanja.
Informišite se!

16. Poglavlje 2: Kako mediji utiču na način
kako mladi i društvo vide ljude sa
invaliditetom
2.1. Poverenje društva u masovne medije
2.2. Predstavljanje problema sa kojima se
suočavaju ljudi sa invaliditetom u masovnim
medijima
2.3. Adekvatne marketinške aktivnosti
pristupačnih HORECA objekata

17. 2.1. Poverenje društva u masovne
medije
Mediji igraju veliku ulogu u tome
kako društvo vidi invaliditet i često
pomažu u stvaranju zabluda o
osobama sa invaliditetom i
njihovom stvarnošću.
Dečije emisije često prikazuju
zlikovce kao ružne i na neki način
deformisane, dok su heroji i heorine
oličenje lepote i gracioznosti.

18. Ako nije predstavljena kao žrtva ili zlikovac, osoba
sa invaliditetom se često ljudima bez invaliditeta
predstavlja kao heroj:
 Fokusiranje na pojedinca koji „uspeva“ da
prevaziđe svoj invaliditet, a ne na mnoge druge
koji moraju da žive sa svojim invaliditetom
 Predstavljanje invalidnosti kao izazova koji
osoba mora da prevaziđe da bi bila „normalna“
i prihvatila sebe
 Omogućavanje da se publika bolje oseć́a
povodom stanja osoba sa invaliditetom, a da im
ne izađu u susret, čime se naglašava ideja da se
invalidnost može prevazić́i ako se osoba
„dovoljno potrudi“
 Uloge “heroja” gotovo uvek igraju glumci bez
invaliditeta, što daje lažnu sliku o invalidnosti.

19. 2.2. Predstavljanje problema sa kojima
se suočavaju ljudi sa invaliditetom u
masovnim medijima
Predstavljanje u masovnim medijima pripisuje se
upornosti tradicionalnih zabluda o osobama sa
invaliditetom. Stereotipi i pretpostavke o ljudima
sa invaliditetom zasnovane su na sujeverju,
mitovima i verovanjima iz pređašnjih, manje
prosvetljenih vremena. Na isti način kako se stiču
rasistički ili seksistički stavovi, kako implicitni, tako i
eksplicitni, tokom “normalnog” procesa učenja,
tako se stiču i negativne pretpostavke o osobama
sa invaliditetom.
www.disability-studies.leeds.ac.uk/wp-content/uploads/sites/40/library/Barnes-Media.pdf

20. Iako medijiimaju obrazac prema kom predstavljajuosobe sa
invaliditetom, oni takođe predstavljajui nedaće sa kojimase
suočavaju, kao što su:
- Maltretiranjeu školi
- Maltretiranjena poslu
- Verbalno i fizičko zlostavljanjeod strane roditelja/staralaca
- Diskriminacija
- Nedostatak pristupačnosti na javnim mestima, kao što su
problemi prilikomputovanja
- Zdravstveni problemi
- Odbijanje od osoba koje im se sviđaju
- Zadirkivanje i podrugivanje
- Potreba da se neko brine o njima, itd.
U poslednje vreme se situacija polako menja, na primer, Igra
prestola prikazuje različite vrste invaliditeta i fokusirani su na
losobu, a ne na invaliditet. Ovo je jedan adekvatan način
kako bi trebalo da se predstavlja u medijima.

21. 2.3. Adekvatne marketinške aktivnosti
pristupačnih HORECA objekata
Problem sa kojim se susreć́emo je da u turističkoj industriji
postoji tendencija da se pristupačni turizam smatra nečim
„drugačijim“, čime treba da se upravlja odvojeno od
ostatka posla ili destinacije, a ne integralnim delom.

22. HORECA objekti mogu da obezbede pozitivni
marketing tako što će:
 Povećati znanje o tržištu za pristupačni turizam
 Identifikovati barijere, jaz i oblasti za poboljšanje
u kompanijama
 Razvijati strategije za uključivanje pristupačnosti
u svoj osnovni biznis
 Zajednički kreirati kampanje, obuhvatajući
povratne informacije i input od osoba sa
invaliditetom

23.  Strategije kompleksnih kampanja, uključujući
tehnike društvenog marketinga, pored
pažljivo planiranih prilika za kontakt između
ključnih ciljnih grupa i osoba sa invaliditetom
 Strateški izbor ciljanih segmenta, uzimajući u
obzir grupe unutar zajednice koje imaju
naročito negativne stavove, grupe koje imaju
potencijal da utiču na druge, kao agenti
promene i veličinu različitih segmenata
 Kreiranje pozitivnih poruka, uključujući
normalizovane slike osoba sa invaliditetom ,
sa fokusom na sposobnosti, a ne na
invaliditetu

24.  Prikazi interakcija između ljudi sa invaliditetom i
ljudi bez invaliditeta, kako bi se promovisalo
uverenje da su ljudi sa invaliditetom isti kao svi
ostali.
 Strateški izbor raznolikog spektra predstavnika u
javnosti, uključujući i obične ljude i poznate ličnosti
 Stalna procena kampanje i praćenje ključnih
varijabila koje su od interesa za procenu
kratkoročnog i dugoročnog uticaja na stavove
prema inkluziji osoba sa invaliditetom .
www.facs.nsw.gov.au/__data/assets/file/00
08/372608/Rapid-Review-V3-interactive.pdf

25. Poglavlje 3: Uticaj stereotipa i zabluda
3.1. Negativni stavovi prema osobama sa
invaliditetom
3.2. Kako promeniti stavove i verovanja
HORECA osoblja (saveti)

26. 3.1. Negativni stavovi prema osobama
sa invaliditetom
Zajednica osobai sa invaliditetom je više od fizičkog aspekta.
Postoji mnogo pojedinaca sa invaliditetom koji ne izgledaju
kao da imaju invaliditet.
Način kako se drugi ljudi ponašaju prema ljudima sa
invaliditetom može da ima ogroman uticaj na to kako oni
vide sebe i svoju ulogu u društvu. Situacije u kojima je neko
drzak prema njima ili ih ignoriše mogu da budu manja
neprijatnost, ali što se to češće dešava, to veći uticaj ima na
nihove živote.
Niko ne voli da se prema njemu ponašaju kao da je manje
bitan, niti da se tako oseća.

27. Negativne radnje koje treba da
izbegavate da činite:
 Inferiornost: Neki ljudi veruju da je neka osoba zato što
ima invaliditet “građanin drugog reda.” Međutim,
većina ljudi sa invaliditetom ima veštine koje u
njihovom poslu ili svakodnevnom životu oštećenje čine
bespredmetnim.
 Sažaljenje: ljudi sa invaliditetom generalno ne žele
sažaljenje ni dobročinstvo, već jednake mogućnosti
da zarade za sopstveni život i da žive nezavisno.
Potrebno im je poštovanje.
 Stereotipi : Postoje pozitivne i negativne generalizacije
o ljudima sa invaliditetom. Ovi stereotipi postavljaju
previsoke ili preniske standarde za pojedince koji su
samo ljudi.

28.  Povratna reakcija: Mnogi ljudi veruju da se ljudima sa
invaliditetom pružaju nepravedne prednosti, kao što
su lakši zahtevi na poslu, ne razmišljajući o
adatacijama koje su možda potrebne da bi osoba sa
invaliditetombolje radila.
 Strah: Strah od nepoznatog. Mnogi ljudi se plaše da će
“uraditi ili reći nešto pogrešno” u društvuosobe sa
invaliditetom.
 Heroizacija: Ljudi smatraju nekoga sa invaliditetom ko
nezavisno živi ili gradi profesionalnu/sportsku karijeru
hrabrim ili “posebnim”zbog prevazilaženjainvaliditeta.Ali
većina ljudi sa invaliditetom ne želi nagradu za izvršavanje
svakodnevnihobaveza. Invaliditet postoji, a osoba je
prosto naučila kako da prilagodi dnevne obaveze,kao što
se i svi prilagođavajuna različitost svog tela.

29.  Neznanje: osobe sa invaliditetom se često otpisuju kao
nesposobni da izvrše zadatak, nemajući mogućnost da
prikažu svoje veštine zbog manjka informacija koje ljudi u
društvuimaju o invalidnosti.
 Efekat širenja: Ljudi pretpostavljaju da invaliditetneke
osobe negativno utiče na druga čula, sposobnosti ili
osobine ličnosti ili da je osoba kompletno oštećena.
Usmerenost na sposobnosti osobe, umesto na njen
invaliditet suprotstavljase ovoj vrsti predrasude.
www.ncwd-youth.info/publications/attitudinal-barriers-for-people-with-disabilities/

30. 3.2. Kako promeniti stavove i
verovanja HORECA osoblja (saveti)
Negativni stavovi koji najviše preovlađuju su usmerenost na invaliditet
osobe, umesto na sposobnosti osobe. Evo nekih savetada pomognete
osoblju:
 Slušajte gosta sa invaliditetom. Ne pravite pretpostavke o tome šta
osoba može i ne može da uradi.
 Kada razgovarate sa gostom sa invaliditetom, pričajte direktno sa
tom osobom, a ne preko njenog pratioca. Ovo se odnosi na bilo
koju vrstuinvaliditeta, kao što su otežana kretanja, mentalna
oštećenja, slepe i gluve osobe...
 Obraćajte se sa uobičajenom ljubaznošću gostima sa invaliditetom
kao što biste bilo kome drugom.

31.  Ako gost ima poremećaj govora i ako Vam je
teško da razumete šta on/ona kaže, bolje
tražite od osobe da Vam ponovi umesto da se
pretvarate da ste razumeli. To vodi tačnoj
komunikaciji, punoj uvažavanja.
 Ponudite pomoć gostu sa invaliditetom, ali
sačekajte da se vaša ponuda prihvati pre
nego što priskočite u pomoć.
 U redu je osećati se nervozno ili nelagodno u
blizini gostiju sa invaliditetom i u redu je to
priznati. Ljudski je osećati se tako u početku.
Kada se susretnete sa takvom situacijim, mislite
na osobu prvo, a ne na invaliditet; na kraju
ćete se opustiti.
 Razmišljajte pre nego što progovorite i ne
pravite pretpostavke.
www.ncwd-youth.info/publications/attitudinal-barriers-for-people-with-disabilities/

32. “Poštovanje nekoga ukazuje na kvalitet
vaše ličnosti”
- Mohammad Rishad sakhi

33. Reference
 http://www.cput.ac.za/blogs/disability/disability-awareness/myths-and-
facts-about-people-with-disabilities-pwds/
 https://www.facs.nsw.gov.au/__data/assets/file/0008/372608/Rapid-
Review-V3-interactive.pdf

34. Odricanje od odgovornosti
Za više informacija u vezi sa projektom HORECACCESS project, molimo posetite sajt
projekta https://horecaccess.eu/ ili nas posetite na
https://www.facebook.com/pg/HORECAccess/.
Možete da preuzmete našu mobilnu aplikaciju na
https://play.google.com/store/apps/details?id=com.horecaccess.mobile&hl=en.
Ovaj projekat (projekat HORECACCESS - 2018-1-BG01-KA202-047904) finansiran je uz
podršku Evropske komisije (program Erasmus +).s+ Programme). Podrška Evropske komisije
za kreiranje ove publikacije ne predstavlja podršku sadržaju koji odražava stavove samo
autora, i Komisija ne može biti odgovorna za bilo kakvu upotrebu koja može da
proistekne od informacija sadržanih u njima.