About discrimination

1. SEMINARSKI RAD
TEMA: DISKRIMINACIJA PO FIZIČKOM IZGLEDU
Ana Popović 118/13
Marija Radić 34/13
Janja Popović 206/13
Dragana Pavlović 119/13

2. SADRŽAJ
POJAMDISKRIMINACIJE
OBLICI DISKRIMINACIJE
DISKRIMINACIJA U SRBIJI
Mreža odbora za ljudska prava CHRIS
Gayten (LGBT organizacija)
Udruženje studenata sa hendikepom – USH
STAROSNA DISKRIMINACIJA U SRBIJI
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU FIZIČKOG IZGLEDA
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU POLA
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU ’’LEPOTE’’
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU RASE
ZAKLJUČAK
LITERATURA

3. POJAM DISKRIMINACIJE
Pojamdiskriminacijepotiče od latinske reči discriminarešto znači odvajati, praviti
razliku, različito postupatiprema nekim pojedinicima ili grupama na temelju
činjenice koja ih čini “različitima”. U tom smislu diskriminisan znači“isključen” –
primer osobesa nekim invaliditetom.
Najjednostavnijerečeno, diskriminacija jenejednako postupanjeprema osobiili
nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima
nejednakostu šansama da ostvareustavomi zakonomzagarantovana prava. To je
nejednako tretiranje, isključivanje, odnosno dovođenjeu podređen položaj
pojedinacaili grupa ljudikoji se nalazeu istoj, sličnoj ili uporedivoj situaciji.
Diskriminacija je nejednako postupanje prema jednakima i jednako
postupanje prema nejednakima.
OBLICI DISKRIMINACIJE
Diskriminacija možebiti zasnovana na različitim ličnim svojstvima, koja su stvarna
ili se samo pretpostavlja da ona postoje. Lična svojstva kao što su rasa, boja kože,
državljanstvo, nacionalna pripadnostili etničko poreklo, jezik, versko ili političko
ubeđenje, pol, rodniidentitet, seksualna orijentacija, invaliditet, bračnii porodični
status, starosno doba, članstvo u političkim i drugim organizacijama idr.
Može se ispoljiti u različitim sferama društvenog života. Nekeod karakteristika
diskriminacijesu:
● Diskriminaciju možeizvršitisvako
● Može se desiti bilo gde
● Može se desiti bilo kome
Razlikujemo i direktnu i indirektnu diskriminaciju, kao i namernu i počinjenu iz
neznanja.

4. DISKRIMINACIJA U SRBIJI
Princip jednakosti, načelo da su svi ljudi jednakibez obzira na lična svojstva, u
modernim društvima predstavlja višeod pravnog standarda –radi se o moralnom
imperativu, o tome da nije moguće opravdatiobespravljivanjejednih ili
privilegovanjedrugih zbog toga što oni dele istu rasu, boju kože, nacionalnu
pripadnost, etničko poreklo, versko ili političko uverenje, pol, seksualnu
opredeljenost, ili drugo lično svojstvo. Ono što jedo jučebilo smatrano kao
normalno, poželjno i pravno dozvoljeno, sada je u razvijenimpravnim
kulturama zakonomzabranjeno, društveno nepoželjno imoralno neprihvatljivo.
Koalicija protiv diksriminacijenastala je upravo sa ciljem da odlučujućedoprinese
približavanju našezemljeovom civilizacijskomstandardu. Koaliciju, osnovanu u
martu 2005. uz podršku Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava,
organizacijekoja je 2010. preimenovana u Civil Rights Defenders, čine sledeće
nevladine organizacije: Centar za unapređivanjepravnih studija, Mreža odbora za
ljudska prava u Srbiji– CHRIS, LABRIS –organizacija za lezbejska ljudska prava,
GAYTEN LGBT, Udruženjestudenata sa hendikepom, PRAXIS iRegionalni centar za
manjine. Na prvomsastanku Koalicijedefinisani su osnovniprincipii vrednostina
kojima počiva njen rad:
„Koalicija protiv diskriminacije je formirana da bi
informisala javnost o svim slučajevima diksriminacije
a posebno mizoginije, rasizma, ksenofobije, homofobije,
diskriminacije dece i osoba sa hendikepom u Srbiji, a
sve u cilju podržavanja, uvođenja i primene antidiskriminacionih
zakona u našem pravnom sistemu.
Rad Koalicije protiv diskriminacije se temelji na
načelima poštovanja različitosti i razvijanja solidarnosti

5. sa diskriminisanim grupama, nenasilju, otvorenosti
rada, nedeljivosti ljudskih prava i principu nehijerarhije
ljudskih prava.“
Danas se u Srbiji problemi vezani za diskriminaciju umnožavaju i
neadekvatno rešavaju.
Diskriminacija se javlja svakodnevno, u svim velikim i malim gradovima
Srbije. Žrtve su osobe različitih profila koje se veoma retko odlučuju da
prijave čin diskriminacije i da se sa njim bore na legalan način.
Ipak, postoje mnoge nevladine organizacije koje se bave ovim pitanjima.
Sve ove organizacije imaju za cilj borbu za ljudska prava, poštovanje prava
jednakosti svih osoba, zaštitu i pružanje pomoći osobama koje su žrtve
diskriminacije.
To su:
● Koalicija protiv diskriminacije(2005.)
● Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji
● Gayten-LGBT zajednica Srbije
● Udruženje studenata sa hendikepom-USH
● Regionalni centar za manjine
● Nevladina organizacija Praxis(za prava izbeglica i interno raseljenih
lica)
● Sigurna kuća
Mreža odbora za ljudska prava CHRIS
Ova organizacija postoji već 20 godina i jedna je od najboljih organizacija
ovog tipa. Sama organizacija je razgranata i njene kancelarije se nalaze
širom gradova Srbije. Ona je jedna od retkih koja žrtvama diskriminacije
pruža i besplatnu pravnu pomoć.
Kao najaktuelnije probleme navode:

6. • Problem vezan za žrtve neupoznatost i neinformisanost, strah od
prijavljivanja
• Diskriminaciju u karakterističnim područjima kao što su: okolina
Novog Pazara, Bujanovca, Severoistočna Srbija. Najčešćežrtve su pripadnici
pojedinih nacionalnih zajednica koji žive na ovim područjima, kao i Romi
širom Srbije.
• Problem organizacijei izbora Saveta manjinskih nacionalnih zajednica
u celoj Srbiji
• Selektivno ponašanje medija kada su u pitanju pojedine nacionalne
manjine
Gayten (LGBT organizacija)
Organizacija koja sebavi pravima osobama homoseksualne opredeljenosti i
trans-osoba. Saradjuju sa LGBT zajednicama širom Evrope.
Prema njihovom izveštaju, najaktuelniji problemi su:
• Izolacija, strah otkrivanja identiteta, problemi tokom školovanja, u
porodici i na radnom mestu.
• Državne statistike o nasilju ne postoje.
• Govor mržnje u medijima, medju političkim zvaničnicima( neki čak
koriste govor mržnje usmeren LGBT osobama kao političku platformu)
• Slučaj sistemskog kršenja ljudskih prava kada je Parada ponosa u
pitanju
• Stav gradjana Srbije (80% ispitanika u anketi 2014. Je reklo da ne žele
LGBT osobe u svojoj okolini)
• Istopolni brakovi su nezakoniti.
• Problem edukativnog sadržaja u školskim i visokoškolskim
ustanovama (Istražvanje Labrisa je pokazalo da čak u 18 udžbenika u Srbiji
sadrži segmente o LGBT osobama u negativnoj konotaciji.)
• Prijavljivanjeslučaja diskriminacijeinasilja je retko-manjak poverenja
u ovakve organizacije
• Država Srbija još uvek nema definisanu zakonsku regulativu vezanu
za promenu dokumenata, ličnog statusa, roditeljskih prava trans-osoba.

7. • Predložen zakon o Rodnom identitetu. Nije ušao u skupštinsku
proceduru
Udruženje studenata sa hendikepom – USH
Organizacija postoji od 2000te godine.Okvir delovanja je ukazivanje na sve
barijere koje uskraćuju ili otežavaju pravo na obrazovanje osobama sa
hendikepom.
Kao osnovnu prepreku navode nedostatak neophodnih vidova podrške.
Smatraju da današnje obrazovanje postaje sve više elitistički koncipirano i
ne podržava osobe sa hendikepom.
Problemi:
• U ostvarivanju studentskog statusa(pravo na smeštaj, ishranu,
konkurisanju za stipendije, školarinu)
• Izjednačavanjezahtevevezane za dobijanje stipendija za studente sa
hendikepom i studente bez hendikepa od strane Ministarstva
• Mnogi studenti odustaju od studiranja(čak polovina 2014.godine)
• 1.godinu studija upisuju do 2% studenata sa hendikepom
• Studentska participacija u studentskim telima(parlamenti,
organizacije) praktično ne postoji
• Problem sticanja prakse i zapošljavanja
STAROSNA DISKRIMINACIJA U SRBIJI
Stariji od 60 godina, iako čine četvrtinu stanovništa Srbije, često ugroženi,
diskriminisanii manje vidljiviu javnosti. Kao i većinu evropskih zemalja, iSrbija se
suočava sa izazovima demografskog starenja stanovništva isada je svaka četvrta
osoba starija od 60 godina, a procenesu da će sredinomveka svaka treća biti te
starosnedobi. Ukupan socio-ekonomskipoložaj starijih osoba u Srbijije
nepovoljan, a osobeiznad 65 godina starostičine skoro četvrtinu ukupnog broja

8. siromašnih. Zato je od izuzetne važnostida se radi na kreiranju politika koje će
uvažiti doprinos starijih osoba, sprečitidiskriminaciju i marginalizaciju starijih i
obezbediti da se oni na osnovu svog iskustva iznanja uključeu društveniživot.
Poverenicaza zaštitu ravnopravnostipodsećada je Srbija prema nedavno
objavljenomGlobalnomindeksu starenja za 2015. godinu na 66. mestu među 96
zemalja sveta po socijalnoj i ekonomskoj dobrobitistarijih ljudi. Od četiri ključna
kriterijuma najboljesu ocenjeni oni kojise tiču sigurnostiprihoda za starije u
Srbiji, dok su slabijeocene navedeneza kriterijumezdravlja starijih podsticajnog
okruženja za starijei ličnih sposobnostistarijih.
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU FIZIČKOG IZGLEDA
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU POLA
Diskriminacija na osnovu pola nastajeako se postupa protivno načelu
ravnopravnostipolova, odnosno načelu poštovanja prava islobodažena i
muškarcau političkom, ekonomskom, kulturnomidrugomaspektu javnog,
profesionalnog, privatnog iporodičnog života.
Zabranjeno jeuskraćivanjeprava, javno iliprikriveno priznavanjepogodnostiu
odnosu na pol ili zbog promene pola.
Kada govorimo o diskriminacijipolova, nezaobilazna tema je različito tretiranje
polova pri zapošljavanju kao ina samomradnommestu.
Propisano jeda prilikom javnog oglašavanja poslova iuslova za njihovo obavljanje
i odlučivanjeo izboru lica koja traže zaposlenje, nijedozvoljeno pravljenjerazlike
po polu, osimako postojeopravdanirazloziutvrđeniu skladu sa zakonomkojim
se uređuje rad.

9. Isključivanjeili davanjeprvenstva za obavljanjeodređenog posla možebiti
opravdano, odnosno, nećepredstavljatidiskriminaciju samo u onom slučaju kada
neko lično svojstvo licapredstavlja stvarniiodlučujućiuslov obavljanja posla,
imajući u vidu prirodu i osobenostkonkretnog posla, a svrha koja setime želi
postići je opravdana.
Međutim, neretko dolazi do kršenja ovih principa, te se poslodavcičešćeodlučuju
da zaposlemuškarcenego žene.
Veliki deo slabo i srednjerazvijenih zemalja seoslanja na praksu iz prošlosti,
držećise principa da postoje’’posloviza muškarce’’ i’’posloviza žene’’. Razvijene
zemlje su znatno smanjile stepen diskriminacije, mada on i dalje postoji.
Muškarcisečesto stavljaju ispred žena, u slučaju da je žena : u bračnom
odnosu,majka decemladog uzrasta,srednjovečnog starosnog doba itd.
Borba za ravnopravnostžena jesvakako poslednjih decenija urodila plodom. Sve
je veći broj žena inženjera, naučnika, političara itd.
Istorijskigledano, položaj žena u svetu je sada na najvišoj lestvicinego ikada, iako
pitanje o neravnopravnosti i dalje postojii ne treba ga zanemariti.
DISKRIMINACIJA NA OSNOVU ’’LEPOTE’’
Diskriminacija na osnovu fizičkog izgleda nije jasno zabranjena čak ni u svim
razvijenimzemljama. U SAD je kažnjivo diskriminisatina osnovu rase, pola, vere ili
porekla, ali ne i na osnovu fizičkih odlika (izuzev u državiMičigen, San Francisku,
Vašingtonu i nekim manjim mestima).
Uz praksu da kandidati ne mogu da konkurišu, a da se od njih ne traži da uz
biografiju priložei fotografiju, svevećibroj ljudi je ubeđen da ih poslovneprilike
zaobilazejer, po mišljenju potencijalnog poslodavcaili šefa, nisu dovoljno
atraktivni.
Istraživačiobjašnjavaju da gojazneiliosobe s nepravilnim crtama lica teže nalaze
posao i trpe u društvenimodnosima što su eksperimentalno dokazaliprofesorisa
Univerziteta Kornel.

10. Primer : Oni su tražili od učesnika da osuđenicima odrede zatvorskekaznes tim
što su uz opis delikta prilagali i fotografijezločinaca. Ispostavilo seda su zgodniji
robijašidobijali manjezatvorskekazne.
Mnogi psiholoziobjašnjavaju da živimo u diktaturi lepote jer ljudi imaju prirodnu
sklonostka lepom, ali da su nju dalje razvili mediji i marketing.
U SAD oko 60 odsto žena i 40 odsto muškaracas viškomkilograma tvrdida zbog
gojaznostinisu dobili posao. Oko 16 odsto svih radnika tvrdi da na poslu trpi
diskriminaciju zbog fizičkog izgleda.
Nametnuti standardilepote zahtevaju da se ulaže u fizički izgled pa su ljudi koji
nemaju vremena ili para da se posvete ulepšavanju zakinutiza dobreprilike iako
imaju isti talenat ili znanjekao oni kojiprovodesate sređujućise.
Uvereni da je to u redu, žene i muškarcisedoteruju, kupuju skupu garderobu i
sređuju se onako kako im mediji nalože. Kompanijene vole da im se naređuje
koga da zaposlei tvrdeda ne mogu da primaju kandidate kojine izgledaju kako
treba jer će trpeti biznis.
Važnostprivlačnog izgleda odražava sei na finansijsku dobitoba pola u svim
zanimanjima, pričemu manjezgodnimuškarciprolazejoš lošije od manje zgodnih
žena. Istraživanjeprovedeno na londonskominstitutu Guildhall na 11.000 osoba
starih 33 godine pokazalo jeda manje privlačnimuškarcizarađuju u proseku 15
posto manje od onih kojisu ocenjeni privlačnima, dok žene ostvaruju 11 posto
slabije prihodeod lepših koleginica. Studija o uspešnostiadvokata pokazujeda
lepota neposredno poboljšava izgledeza dobijanjepartnerskog odnosa u
advokatskomdruštvu.Unašemdruštvu muški modelapsolutno dominira i
preplavljujesvesfere. Puno je seksizma, rodnih stereotipa i predrasuda o rodnim
ulogama odnosno šta je ono što je ženski, a šta je ono što je muškiposao ili uloga.
I dalje robujemo stereotipu da su manje atraktivneosobei manje inteligentne ili
dobrei zbog naših stereotipa ovakvipojedinci i dalje su žrtva diskriminacije,
potvrdili su nedavno naučnici univerziteta Jejl. Kompanijese opravdavaju timesto
naša kultura postavlja standardeizgleda kojetraže od zaposlenih da budu
zadovoljeni.

11. DISKRIMINACIJA NA OSNOVU RASE
Diskriminacija na osnovu rase, bojekožeili nacionalne pripadnosti("rasna
diskriminacija") skoro uvek predstavlja kršenjeljudskih prava. Po onomešto piše u
Međunarodnoj konvencijio eliminaciji svih oblika rasnediskriminacijeglavnom
međunarodnomzakonu kojise bavizabranomrasnediskriminacije, "termin 'rasna
diskriminacija'označava bilo kakvo pravljenjerazlika, isključivanje, ograničavanje
ili favorizovanjena osnovu rase, bojekože, porodičnog, nacionalnog ili etničkog
porekla koji imaju svrhu ili efekat poništavanja ili umanjivanja priznanja, uživanja
ili ostvarivanja, na jednakimosnovama, ljudskih prava iosnovnih slobodau
političkom, ekonomskom, socijalnom, kulturnomilibilo kom drugompolju
društvenog života."
Ono što predstavlja osnov principa zabranediskriminacijesu prava pripadnika
rasnih, etničkih ili nacionalnih manjina na jednakostpred zakonomi jednaku
zaštitu kroz zakone. Medjunarodno pravo zabranjujerasnu diskriminaciju u nizu
oblasti koja obuhvataju ali se ne ograničavaju na sledeća: obrazovanje, zdravstvo,
stambena pitanja, radni odnosii dobijanjei pristup javnimdobrima i uslugama.
Državeimaju obavezu da sprečavaju, kažnjavaju ipruženadoknadu za pretrpljenu
rasnu diskriminaciju.
Važeći evropskizakonigovoreo "direktnoj" i"indirektnoj" diskriminaciji. Po
rečima nedavno usvojeneDirektiveEvropskeunijeo rasnoj jednakostido
"direktnediskriminacije" dolazi "kada seneka osoba tretira na nepovoljnijinačin
nego što je - ili što bi - druga osoba bila tretirana u sličnoj situaciji, a na osnovu
rasnepripadnostiili nacionalnog porekla."
Primer : Kao primer bi mogao da poslužineki biro za zapošljavanje, kojivoditakvu
politiku da odbija kandidate za posao kojisu romskenacionalnosti, ili ured za
stambena pitanja koji,namerno i smišljeno, Romima dodjeljujestambeneprostore
kojine ispunjavaju standarde.
Do "indirektnediskriminacije" dolazi"kada neka na izgled neutralna odredba ili
praksa ponašanja dovodipripadnikeodređenerasneili nacionalne manjineu

12. naročito nepovoljan položaj u poređenju sa drugima, osim ako ta odredba,
kriterijum ili praksa ponašanja nisu objektivno opravdanilegitimnim ciljem i
sredstva za postizanjetog cilja su prikladna i neophodna."
Primer :Primer bi mogla da bude robna kuća koja ne dozvoljava ulaz ženama koje
noseduge suknjeili državnikancelarija kojizabranjujeulazak ženama pokrivene
glave.Ova pravila, iako izgledaju neutralna na prvi pogled što se tiče pitanja
pripadnostinekoj naciji, u stvari, mogu da na neproporcionalan način nepovoljno
utiču na neke manjinskegrupe, kojese uglavnomoblače u duge suknjeili
pokrivaju glavu.
U veoma malom broju situacija, možebiti slučaj da diskriminacija nije nezakonita.
Kada seradi o direktnoj diskriminaciji, do ovoga dolazi u izuzetnimsituacijama
gde se radi o "istinskipotrebnimuslovomza posao".
Primer: Nije protiv zakona praksa da kandidati za mesto rabina moraju biti
jevrejskeveroispovestiili da kandidati za mesto službenika za rad sa romskom
omladinom budu Romi.

13. ZAKLJUČAK
Kako da se zaštititi od diskriminacije?
Postojinekoliko zakonskih načina za borbu sa diskriminacijom. Možese
istovremeno iskoristiti jedna ili više tih mogućnosti. Ako neko smatra da je
žrtva diskriminacije, uvek može potražiti zaštitu kod poverenika za zaštitu
ravnopravnosti, ili na sudu, u vidu tužbe za naknadu štete. Takođe, svaka žrtva
diskriminacijemožeda podnese krivičnu prijavu protiv diskriminatora.
U slučaju diskriminacijeu kontaktima sa organima vlasti i javnimslužbama, može
se još I podneti pritužba samoj toj službiili organu, ili da semože obratiti
nadležnim inspekcijama, i na kraju ombudsmanu.
Ako je do diskriminacijedošlo na poslu ili u vezis njim, ljudi se mogu obratiti
i inspekcijirada, odnosno, ako jeslučaj o državnomorganu, upravnoj inspekciji.
Pritužba u državnim organima i javnim službama
Ako se diskriminicija desi od stranedržavnih službenika ili zaposlenih u javnim
ustanovama, treba se što pre obratiti šefu službe ili direktoru ustanove
sa podnesenompritužbomu pismenomobliku. Ona treba da sadržiopis šta se
dogodilo, kada, gde i kako, ime i prezime (ako je poznato) službenika na čije se
ponašanjeukazuje, kao i ime žrtve, sa svimneophodnimpodacima.Zakon je
propisao da su državniorgani(ministarstva, uprave, direkcije…) dužnida odgovore
u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe, ali samo ako je u pritužbi jasno
napisano da se zahteva odgovor. Ostalejavneslužbesame regulišu pitanje
rokova.Ishod bi, ako procene da je pritužba osnovana, trebalo da bude disciplinski
postupak protiv diskriminatora, kojimožeda bude novčano kažnjen ili da dobije
otkaz.
Realnost?
Čini seda ovoj pojaviu značajnoj meripogodujepravnii politički karakter
zajedniceu Srbiji. Naime, savremeno srbijansko društvo još nijeuspelo da se
izdigne iznad nivoa nefunkcionalnedemokratije, koju pak odlikujepermanentni
napor izvršnevlastida zadržikontrolu i dominantan uticaj nad ostalim granama
vlasti i centrima političke moći, kao što su mediji, sindikati, nevladine organizacije,
profesionalna udruženja, univerzitetii sl. Ili, drugačijerečeno, demokratski
poredak Srbijesebe još ne kvalifikujekao ustavnu demokratiju podobnu da
obezbedi jednaku slobodu svakomeko živina teritoriji pod njenomjurisdikcijom.

14. LITERATURA
1. http://www.iskra.org.rs/biblioteka_files/Praktikum_za_zastitu_od_diskriminacije.pdf
2. http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zabrani_diskriminacije.html
3. http://blr-hrtopics.elasticbeanstalk.com/discrimination-in-the-workplace/
4. Izveštaj članovaKoalicije protivdiskriminacije-Konferencije odiskriminaciji (2015.)