Psihofiziologija rada

1. P S I H O F I Z I O L O G I J A R A D A

2. PSIHOFIZIOLOGIJA RADA
- interdisciplinarna nauka, sinteza graničnih područja
fiziologije i psihologije rada.
Problematika koju ova naučna disciplina obrađuje vezana
je za fiziološke i psihološke zakonitosti rada čoveka, i to
kako za one fiziološke procese koji se odvijaju
automatski (vegetativna kontrola), kao i za one
psihološke procese koji se ispoljavaju na svesnom planu.
Proučava psihička i fiziološka stanja i funkcije čoveka pri
obavljanju radne aktivnosti, i njihove uzajamne odnose
sa spoljašnom, fizičkom i socijalnom sredinom.

3. • Cilj: da proučava psihičke procese i stanja i njihove
neurološke i fiziološke korelate kod čoveka pri obavljanju
radne aktivnosti.
Zadatak PSIHOFIZIOLOGIJE RADA je
• da na osnovu utvrđenih činjenica i zakonitosti odnosa
psihofizioloških osobina čoveka i radne aktivnosti,
omogući optimalnu primenu svih faktora koji povoljno
deluju na:
• 1. radni učinak,
• 2. motivaciju za rad i zadovoljstvo poslom,
• 3. zdravlje, odnosno, da delovanje štetnih faktora
onemogući ili svede na najmanju moguću meru.

4. PSIHOFIZIOLOGIJA RADA
u sistemu primenjenih psihološkh disciplina
• Školska psihologija
• Klinička psihologija
• Psihologija rada

5. • Ad 1. Školska psihologija proučava:
- psihologiju školske nastave i učenja,
- psihološke probleme školske dece u vezi sa
učenjem i teškoće sa adaptacijom na školske
uslove.

6. • Ad 2. Klinička psihologija se bavi :
• dijagnostikom i psihoterapijom psihičkih poremećaja
• Opšta psihopatologija
• Psihopatologija detinjstva i mladosti
• Psihodijagnostika
• Zaštita mentalnog zdravlja (Mentalna higijena)
• Psihoterapija, Psihološko savetovanje i dr…

7. NEUROPSIHOLOGIJA sa dve glavne podoblasti, a
to su:
EKSPERIMENTALNA NEUROPSIHOLOGIJA i
KLINIČKA NEUROPSIHOLOGIJA.

8. • U kliničkoj praksi neuropsiholog se bavi
psihodijagnostikom, odnosno pomoću
psiholoških mernih instrumenata (testova),
otkrivanjem i diferenciranjem organski
uzrokovanih poremećaja u ponašanju, od
psihogeno i socijalno uslovljenih.

9. • EKSPERIMENTALNA NEUROPSIHOLOGIJA
• Bavi se primenom različitih tehnika u istraživanjima na
ispitanicima sa oštećenjem mozga (hemoragije, ishemija
mozga, tumori, virusne infekcije, traume različitog stepena),
radi utvrđivanja vrste i statusa određenih psihičkih funkcija
u odnosu na mesto i veličinu povrede.
• Danas je ona deo naučne oblasti –
KOGNITIVNE NEURONAUKE.

10. • Ad3. Psihologija rada, ranije nazivana
INDUSTRIJSKA PSIHOLOGIJA sadrži više oblasti :
• KADROVSKA PSIHOLOGIJA
• PSIHOFIZOLOGIJA RADA
• INŽENJERSKA PSIHOLOGIJA
• MEĐULJUDSKI ODNOSI NA RADU
• PSIHOLOGIJA MENADŽMENTA
• (psihologija rukovođenja i upravljanja)
• PSIHOLOGIJA MARKETINGA
• (psihologija prodaje i reklame)
• PSIHOLOGIJA SPORTA
• VOJNA PSIHOLOGIJA i td.

11. • KADROVSKA PSIHOLOGIJA
• (psihologija rada u užem smislu) proučava:
• Specifične psihičke i psihofizičke (senzorne i motorne)
sposobnosti čoveka za određenu vrstu posla.
• Analiza posla
• Profesionalna orijentacija i selekcija
• Obučavanje i trening za određenu radnu aktivnost
• Stav operatora prema radu
• Motivacija za rad
• Zadovoljstvo poslom
• Udesi na poslu - psihološki aspekti povređivanja na radu.

12. INŽENJERSKA PSIHOLOGIJA
(HUMAN FACTORS)
Proučava
psihičke zakonitosti u
procesu rada operatora
sa savremenom
tehnikom.
Rešava
praktične probleme i
zadatke u vezi sa
OPTIMIZACIJOM
UPRAVLJANJA I
KONTROLE
u sistemu
ČOVEK – MAŠINA

13. • Psihologija rada, Psihofiziologija rada i Inženjerska
psihologija su deo intrerdisciplinarne oblasti koja se
bavi ljudskim radom sa svim njegovim aspektima.
• To je ERGONOMIJA.
• ERGONOMIJA JE NAUKA O LJUDSKOM RADU I
ZAKONITOSTIMA RADA.
• Cilj ergonomije je optimizacija rada, tj.:
• efikasno, optimalno korišćenje ljudskih performansi
(kapaciteta, sposobnosti), pri radu
• veća i kvalitetnija proizvodnja.
• što bolji uslovi rada,

15. e r g o n o m i j a
ČOVEK - MAŠINA - SREDINA (okruženje)
I n ž. P s i h o l o g I j a

16. • ERGONOMIJA
• Čine je sledeće discipline:
• Fiziologija rada
• Psihofiziologija rada
• Inženjerska psihologija
• Psihologija rada
• Sociologija rada
• Medicina rada
• Ergonomsko projektovanje

17. • MEDICINA RADA proučava:
• uslove rada,
• profesionalne štetnosti,
• profesionalna oštećenja,
• mere za zaštitu zdravlja radnika,
• očuvanje radne sposobnosti, i
• povećanje produktivnosti rada čoveka u oblastima
delatnosti.

18. • Sadržaj našeg predmeta:
• Psihofiziologija rada u užem smislu
• Inženjerska psihologija

19. • Literatura:
• obavezna
• OBRENOVIĆ, J. Psihofiziologija rada (udžbenik)
• ŠTAJNBERGER I ČIZMIĆ: Psihologija i savremena tehnika
• OGNJENOVIĆ, ŠKORC: Naše namere i osećanja
(Poglavlje: SAN – spavanje i snovi, str. 135-199.)
• dopunska
• ŠTAJNBERGER I ČIZMIĆ: Život i ritam
• ČIZMIĆ, S. Ljudski faktor (Osn. inž. psihologije)

20. Sadržaj
- OSNOVNA PSIHOFIZIOLOŠKA SVOJSTVA LJUDSKOG RADA
- FIZIČKI, mišićni RAD
- MENTALNI RAD
- ZAMOR I ODMOR
Sindrom hroničnog zamora
Burnout sindrom
STIMULATORI ZA RAD
- BIOLOŠKI RITMOVI I RAD
SAN, snevanje I BUDNO STANJE
- EKSTREMNI FAKTORI RADNE SREDINE - hipoksija