More Related Content
Similar to Širenje kulture različitosti
Similar to Širenje kulture različitosti (20)
More from Johan244492
More from Johan244492 (20)
Širenje kulture različitosti
- 1. Širenje kulture različitosti i ljudskih prava u školi prof. dr Danijela S. Petrović Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu VEBINAR Beograd, 19. novembar 2021. godine
- 2. Sadržaj vebinara • Interkulturalno obrazovanje • Interkulturalne kompetencije (IK) – Znanja (Hofstedeov model dimenzija kulturnih razlika) – Veštine – Stavovi • Pojedini aspekti IK - interkulturalna osetljivost • Benetov model razvoja interkulturalne osetljivosti • Implikacije Benetovog modela – programi/obuke/radionice/časovi • Značaj interkulturalnog obrazovanja
- 3. Interkulturalno obrazovanje (IKO) Dve ključne dimenzije: • uvažavanje različitosti u svim oblastima ljudskog života čini nas osetljivim na ideju da su ljudi prirodno razvili različite načine života, običaje i poglede na svet i da nas ta raznolikost ljudskog života obogaćuje • poštovanje ljudskih prava obezbeđivanje jednakih mogućnosti i kvalitetnog obrazovanja za sve suprotstavljanje nepravdi i diskriminaciji i zalaganje za vrednosti na kojima se izgrađuje ravnopravnost
- 4. Opšti ciljevi interkulturalnog obrazovanja (Ouellet, 1991) bolje razumevanje kultura u modernom društvu sposobnost komunikacije između ljudi različitih kultura fleksibilniji stav prema kulturnim različitostima veća spremnost ljudi da se aktivno uključe u socijalnu interakciju sa ljudima drugog kulturnog porekla
- 5. UNESCO – smernice za IKO (2006) Ciljevi IKO – četiri stuba obrazovanja 1. Učiti da znam (steći široko opšte obrazovanje koje obuhvata različite oblasti znanja i omogućava komunikaciju sa drugima na više jezika) 2. Učiti da umem (steći profesionalne veštine, vrednosti i kompetencije) 3. Učiti da živim zajedno sa drugima (imati razumevanja i poštovanja za druge) 4. Učiti da budem (razvijanje sopstvenih potencijala i identiteta, svesti o sebi)
- 6. UNESCO – smernice za IKO (2006) Principi interkulturalnog obrazovanja I princip IKO poštuje kulturni identitet učenika kroz pružanje kulturalno prilagođenog, dostupnog i kvalitetnog obrazovanja za sve IDENTITET II princip IKO pruža svim učenicima kulturalna znanja, veštine i stavove koji su im neophodni da budu aktivni i odgovorni građani društva. PATRICIPACIJA III princip IKO pruža svim učenicima kulturalna znanja, veštine i stavove koji ih osposobljavaju da doprinose poštovanju, razumevanju i solidarnosti među pojedincima, etničkim, socijalnim i kulturnim grupama i nacijama. SOCIJALNA AKCIJA KOMPETENCIJE
- 7. UNESCO – smernice za IKO (2006) Strategije IKO • korišćenje/razvoj (odgovarajućeg) kurikuluma, radnog materijala, udžbenika i materijala za učenje • primena/ korišćenje /razvijanje odgovarajućih metoda podučavanja i učenja • izbor/ korišćenje odgovarajućeg jezika podučavanja • odgovarajuće obrazovanje/obuka nastavnika i permanentno stručno usavršavanje nastavnika
- 8. Regulativa EU interkulturalnost i IKO ima sve veći značaj u EU njima se bave najvažnije institucije EU • Savet Evrope, Savet ministara obrazovanja, Evropska komisija, itd. Primer: Deklaracija evropskih ministarstava obrazovanja (Atina, 2003) podržana odluka da se IKO postavi kao važna komponenta obrazovne politike • donošenje odgovarajućih mera na nivou školskog programa, upravljanja školom i stručnog usavršavanja nastavnika Četiri oblasti na koje se odnosi regulativa (Faas, Hajisoterious & Panayiotis, 2014) • Obezbeđivanje jednakog tretmana u obrazovanju • Obrazovanje i socijalna inkluzija mladih • Integracija građana trećih zemalja, tj. migranata • Praćenje napredovanja i postignuća dece iz različitih kultura
- 9. Interkulturalne prakse u zemljama EU... • zasnovane su na regulativi UN i EU • ali su prilagođene i specifičnim uslovima svake od zemalja i posledica su globalizacije, migracija, evropskih integracija i izbegličkih talasa... – Nemačka – IK prakse su razvijene pod uticajem migracija i rastuće kulturološke raznolikosti nemačkog društva – Irsku odlikuje sveobuhvatan pristup IK obrazovanju – veoma jasna regulativa u Irskoj definiše sve aspekte IK obrazovanja na svim nivoima.
- 10. Interkulturalne kompetencije (UNESCO, 2013) Drvo interkulturalnih kompetencija Komunikacija jezik, dijalog, neverbalna komunikacija Kultura identitet, vrednosti, stavovi, verovanja Kulturalna raznolikost, ljudska prava i interkulturalni dijalog Grane - operativni koraci: razjašnjenje, podučavanje, promovisanje, podrška i ozakonjenje interkulturalnih kompetencija
- 11. Interkulturalne kompetencije u školskom kontekstu Standardi opštih međupredmetnih kompetencija za kraj osnovnog obrazovanja (2013) Odgovorno učešće u demokratskom društvu • Ima pozitivan stav prema poštovanju ljudskih prava i sloboda. • Zna dečja i osnovna ljudska prava i odgovornosti, ume da prepozna njihovo kršenje i sposoban je da ih argumentovano brani. • Ponaša se odgovorno, humano i tolerantno u društvu. • Primenjuje procedure demokratskog društva u odlučivanju i izboru; poštuje odluke većine i uvažava mišljenja manjine. • Neguje svoju nacionalnu kulturnu baštinu i aktivno učestvuje u interkulturalnom dijalogu. • Promoviše pozitivne vrednosti društva u različitim aktivnostima (npr. humanitarne, ekološke, kulturno-umetničke akcije; borba protiv nasilja i diskriminacije po bilo kom osnovu (npr. verskom, nacionalnom, rodnom, uzrasnom, etničkom...); akcije protiv bolesti zavisnosti, zlostavljanja životinja itd.).
- 12. Interkulturalne kompetencije u školskom kontekstu Standardi opštih međupredmetnih kompetencija za kraj srednjeg obrazovanja (2013) Odgovorno učešće u demokratskom društvu • Aktivno učestvuje u životu škole i zajednice tako što poštuje druge učesnike kao jednako vredne autonomne osobe i njihova ljudska i manjinska prava i tako što se suprotstavlja različitim formama nasilja i diskriminacije. • Svojim aktivnostima u školi i zajednici afirmiše duh tolerancije, ravnopravnosti i dijaloga. • Kritički i argumentovano učestvuje u razmatranju otvorenih pitanja za koja je zainteresovan poštujući razlike u mišljenju i interesima i daje lični doprinos postizanju dogovora. • Ima osećanje pripadnosti određenim kulturnim zajednicama, lokalnoj zajednici, regionu u kojem živi, širem društvu, državi Srbiji i međunarodnim organizacijama u koje je Srbija uključena. • Izražava na afirmativan način svoj identitet i poštuje drugačije kulture i tradicije i tako doprinosi duhu interkulturalnosti. • Na izborima ume da se opredeli za političke ideje i programe za koje smatra da na najbolji način doprinose ostvarenju lične i društvene dobiti i poštuje pravo drugih na drugačije opredeljenje. • Zalaže se za solidarnost i učestvuje u humanitarnim aktivnostima.
- 13. Interkulturalna kompetnetnost • sposobnost uspešnog komuniciranja i dijaloga sa osobama iz drugih kultura koja počiva na znanjima, veštinama i stavovima zanje veštine stavovi
- 14. Veštine • razumevanje drugačijeg “pogleda na svet” - decentracija • prepoznavanje i korišćenje kulturalnih razlika kao resursa za učenje • kritičko vrednovanje (uz primenu eksplicitnih kriterijuma) perspektiva, praksi i produkata kako sopstvene, tako i drugih kultura i zemalja • angažovanje u novim oblicima ponašanja kada interakcija i dijalog sa osobama iz drugih kultura to zahteva
- 15. Stavovi • da ljudi treba da budu – radoznali i otvoreni za učenje o drugim kulturama – svesni toga da su kompleksna kulturna bića – Svesni uticaja koji kultura kojoj pripadaju ima na njihovo mišljenje i ponašanje – otvoreni i spremni da istražuju prećutne pretpostavke koje utiču na ponašanje – otvoreni i spremni da preispituju pogrešna uverenja o sopstvenoj i drugim kulturama
- 16. Znanja • o kulturnoj baštini, običajima, vrednostima • o specifičnim („dubinskim“) karakteristikama druge kulture – vrednosti koje se potenciraju, dnos pre drugim ljudima, poslu, prirodi, vremenu, itd. znanja o teorijskim modelima koji opisuju dimenzije kulturnih razlika (Holov model, Hofstedeov model, i dr.)
- 17. Dimenzije kulturnih razlika (Hofstede, 1991) Postignuće i tip međuljuskih odnosa Kolektivizam • interes pojedinca je podređen grupnom interesu • grupa određuje nečije ideale i ciljeve • proširene porodica i zajednice • “čvrsta” povezanost i bliski odnosi međuzavisnost i briga za članove grupe (grupa pruža zaštitu i sigurnost) deca su retko sama grupni identitet lojalnost, odanost harmonični odnosi Individulizam • vrhunske vrednosti su lično postignuće, prava pojedinca i individualnost • interes pojedinca je nadređen interesu grupe • svako vodi računa prvenstveno o sebi i članovima svoje primarne porodice • veliki broj veza koje nisu bliske samostalnost rano odvajanje od porodice izražavanje sopstvenog mišljenja profesionalni uspeh konstruktivna kritika direktna komunikacija
- 19. Dimenzije kulturnih razlika (Hofstede, 1991) Rapoređenost moći i materijalnih dobara Mala distanca moći • naglašava se jednakost i jednake mogućnosti za sve građane • Nejednakost – nužno zlo • ohrabruje se preduzimanje inicijative • deca se tretiraju kao ravnopravna • mogu da iskažu sopstveno mišljenje i neslaganje, mogu da kažu “ne” • smeju da postavljaju pitanja Velika distanca moći • prisutna je nejednakost u posedovanju moći i dobara • nejednakost - stvar poretka • prihvata se da nadređeni ima veću moć – mogućnosti za socijalnu mobilnost su minimalne npr. kastinski sistem • deca imaju manju moć u odnosu na odrasle • ne raspravljaju se sa roditeljima • ne iskazuju svoje mišljenje u odeljenju
- 20. Mala distanca – Velika distanca .
- 21. Dimenzije kulturnih razlika (Hofstede, 1991) Odnos prema ulogama muškaraca i žena Femininost • nizak nivo polne diferencijacije - razlike između polova su male • socijalne i rodne uloge se preklapaju • u svim segmentima društva žene se jednako tretiraju kao i muškarci • diskriminacija žena je svedena na minimum • kvalitet života, međuljudski odnosi i briga o nemoćnima • sklad između postignuća, zdravog razvoja ličnosti i prosocijalnog ponašanja • saradnja Maskulinost • visok stepen polne diferencijacije • socijalne uloge su rodno definisane – tradicionalne muške/ženske uloge • postignuće, kontrola i moć muškaraca – muškarci su asertivni • muškarci obezbeđuju materijalna dobra, a žene vode računa o kvalitetu života • težnja da se bude najbolji – dominacija superlativa • važnost školskog postignuća • takmičenje
- 23. Dimenzije kulturnih razlika (Hofstede, 1991) Odnos prema nejasnim i višeznačnim situacijama Tolerisanje neizvesnosti • promena, višeznačnost i novina se doživljavaju kao izazov – "sve što je novo vredi probati" • manja orijentisanost na pravila • veća tolerancija na različita mišljenja • ljudi spremnije prihvataju promenu i više rizikuju • deca se podižu u skladu sa fleksibilnim pravilima • predavanja nemaju fiksnu strukturu • diskusije i zadaci koji dozvoljavaju kreativnost. • nastavnik me mora da uvek zna tačan odgovor i sve objasni Izbegavanje neizvesnosti • mala tolerancija na višeznačnosti • mala tolerancija na razlike u mišljenju • orijentisanost na pravila - uspostavljanje kontrole, smanjivanje neizvesnosti i obezbeđivanje sigurnosti • deca se odgajaju uz pomoć striktnih pravila • na veoma ranom uzrastu ona nauče da je neizvesnost pretnja • jasni zadaci i instrukcije, strukturirana predavanja • tačni odgovori
- 24. Tolerisanje neizvesnosti - Izbegavanje neizvesnosti .
- 25. Dimenzije kulturnih razlika (Hofstede, 1991) Značaj tradicije i događaja iz prošlosti Kratkoročna orijentacija • brže dolazi do promene • prisutna je i recipročna razmena dobara i usluga Dugoročna orijentacija • vrednuje se dugoročna posvećenost i poštovanje tradicije. • jaka radna etika – ulaže se veliki napor kako bi se ostvarila dugoročni ciljevi. • ceni se štedljivost • odnosi su uređeni statusom i opažanjem tog statusa
- 26. Kratkoročna - Dugoročna orijentacija
- 27. Hofstede – dimenzije kulturnih razlika* 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Distanca moći Individualizam Maskulinost Izbegavanje neizvesnosti Dugoročna orijentacija Mađarska Srbija Sirija * https://www.hofstede-insights.com/product/compare-countries/
- 28. Važnost kulturnih razlika • okvir za analizu različitih kulturnih konteksta u kojima živimo • okvir na osnovu koga možemo objasniti: – nerazumevanje među kulturama – sukobe između pojedinaca i grupa različitog kulturološkog porekla – različite stilove ponašanja – II – – II – – različite stilove učenje – II – – II – – različito postignuće – II – – II –
- 29. Aspekti interkulturalne kompetentnosti Interkulturalna osetljivost (Chen, 1997) • Jedan od aspekata interkulturalne kompetentnosti – sposobnost opažanja relevantnih kulturnih razlika i razvijanja pozitivnih osećanja prema kulturnim razlikama • Interkulturalno osetljiva osoba je motivisana da uoči, razume, uvaži i prihvati kulturne razlike i želi da postigne pozitivne ishode u interkulturalnoj interakciji – samopouzdanje, samoregulacija, otvorenost, empatija, uključenost u interakciju i odlaganje prosuđivanja.
- 30. Razvojni model interkulturalne osetljivosti (DMIS) (Bennett, 1986; Hammer, 2009, 2011) Poricanje razlika Odbrana od razlika Minimiziranje razlika Prihvatanje razlika Adaptacija na razlike razvija se od stadijuma krajnjeg etnocentrizma, ka stadijumima sve većeg uočavanja i prihvatanja kulturnih razlika – etnorelativizma . IO je isposobnost da se uoče i dožive relevantne kulturne razike • istančanost u tretiranju kulturnih razlika .
- 31. 1. Poricanje razlika • sopstveni pogled na svet se tretira kao jedino moguće shvatanje realnosti • poriče se da postoje i drugi, različiti pogledi na svet • zanemarivanje, ignorisanje ili indiferentnost prema kulturnim razlikama • izbegava se kontakt sa pripadnicima iz drugih kulturnih grupa Ja mogu biti uspešan u svakoj kulturi, bez ikakvog prilagođavanja
- 32. Izolacija • nenamerno izolovanje od pripadnika drugih kultura usled sticaja životnih okolnosti • osobe nemaju priliku da budu izložene kulturnim razlikama, da ih dožive i iskuse Separacija • namerno odvajanje od pripadnika druge kulture kako bi se zadržalo stanje izolacije • smatra se da je za jedno društvo bolje ukoliko se pripadnici različitih kultura drže odvojeno • između svoje i drugih kulturnih grupa postavljaju se različite vrste barijera • aparthejd u Južnoj Africi • rasna segregacija
- 33. 2. Odbrana od razlika • uočavanje i negativno vrednovanje razlika • razlike se opažaju kao pretnja - protiv njih se bori • stereotipi o pripadnicima drugih kultura • pojednostavljeno, dihotomno razmišljanje u kategorijama mi-oni • rasizam i svi drugi vidovi "izama" Zašto ovi ljudi ne govore moj jezik? Ovi ljudi bi mogli da uče od nas.
- 34. Superiornost • ističu se i preuveličavaju pozitivne karakteristike sopstvene kulture • svaka kritika upućena kulturi kojoj se pripada se interpretira kao napad • veličanje sopstvene kulture ne uključuje nužno i omalovažavanje drugih kultura Omalovažavanje • druge kulture se tretiraju kao inferiorne • koriste uvredljivi izraze za njihovo opisivanje • druge kulture se negativno vrednuju • koriste se negativni stereotipi – npr. smatra da su ljudi iz druge kulture manje inteligentni, manje otvorenog uma, manje racionalni ili više rigidni u odnosu na pripadnike sopstvene kulture Obrtanje u suprotnost • druga kultura se opaža kao superiorna • osoba oseća otuđenost od sopstvene kulturne grupe ili sa omalovažavanjem gleda na sopstveno kulturno poreklo • pozitivno vrednovanje drugih grupa i negativno vrednovanje sopstvene grupe
- 35. 3. Minimiziranje razlika • uočava se da postoje kulturnih razlike, ali se nastoji da se one umanje - minimiziraju • zastupa se stanovište da su svi ljudi u suštini isti • naglasak se stavlja na sličnosti, a ne na razlike Bez obzira na kulturu, ljude motivišu iste stvari. Svi se mi rađamo, živimo i umiremo.
- 36. Fizički univerzalizam • insistiranje na fiziološkim sličnostima • isticanje da svi ljudi imaju iste bazične potrebe – npr. potrebu za vodom, hranom, skloništem i sl. • kulturno se tretira kao produžetak biološkog i time se minimalizuje njegov značaj Transcedentalni univerzalizam • verovanje da su svi ljudi isti zahvaljujući duhovnim, političkim i dr. sličnostima
- 37. 4. Prihvatanje razlika • kulturne razlike se uočavaju i prihvataju • kultura se shvata kao način organizovanje ljudskog ponašanja koji je pogodan za život • razlike se više ne procenjuju na osnovu standarda sopstvene kulturne grupe već se proučavaju u kulturnom kontekstu • kulturni relativizam Što smo različitiji, to bolje. Bilo bi dosadno da smo svi isti
- 38. Bihejvioralni relativizam • osoba prihvata postojanje razlika u ponašanju • svesna je toga da obrasci ponašanje variraju od kulture do kulture i da se ponašanje menja zavisno od kulturnog konteksta – prihvatanje razlika u ponašanju ne znači nužno i da se u susretu sa kulturno različitim obrascima ponašanjima osoba uvek oseća ugodno Vrednosni relativizam • prihvatanje činjenice da vrednosti i uverenja postoje u kulturnom kontekstu - da variraju od jedne do duge kulturne zajednice • prihvata se da ljudi iz drugih kultura nužno ne dele iste kulturne vrednosti i ciljeve – npr. pojmovi dobra i zla su vrednosne orijentacije i mogu se razlikovati s obzirom na stanovište koje zauzima određena kulturna grupa
- 39. 5. Adaptaciju na razlike • ulažu se svesni napori da se razume i zamisli kako osoba iz druge kulture razmišlja o određenim stvarima • koriste se alternativni načini razmišljanja prilikom rešavanja problema i donošenja odluka • kultura se opaža kao proces, kao nešto što se razvija i menja, a ne kao statična stvar Počinjem da se osećam kao pripadnik ove kulture.
- 40. Empatija • sposobnost da se razumeju drugi tako što će se "stati u njihove cipele", odnosno, zauzeti njihov ugao gledanja • sposobnost da se sopstvena perspektiva promeni u alternativni kulturni pogled na svet • omogućava da se iskuse situacije koje su različite u odnosu na sopstveno kulturno nasleđe Pluralizam • usvojeno je (internalizovano je) više različitih pogleda na svet • poseduje se višestruki kulturni okvir – osoba kulturne razlike opaža kao sastavni deo svoje ličnosti • da bi se takav okvir razvio i usvojio potrebno je duže življenje u različitim kulturnim kontekstima
- 41. Interkulturalna osetljivost nastavnika u Srbiji (Jokić & Petrović, 2016) Poricanje razlika 9.7% Odbrana od razlika 20% Minimiziranje razlika 63.2% Prihvatanje razlika 0.6% Adaptacija na razlike . • 159 nastavnika • 8 škola – OŠ i SŠ (gimnazije i SSŠ) • 6 gradova • Subotica, Novi Sad, Valjevo, Sevojno i Ljig • mono/multikulturalne sredine
- 42. Implikacije i ograničenja Benetovog razvojnog modela Omogućava da obrazovne intervencije budu bolje prilagođene lakši prelazak sa aktuelnog stadijuma razvoja interkulturalne osetljivosti na naredni stadijum Daje smernice za koncipiranje programa/obuka/radionica koje nastoje da podstaknu razvoj interkulturalnih kompetencija izbor odgovarajuće aktivnosti i njihov redosled da odgovaraju spremnosti za interkulturalno učenje izbor sadržaja i metoda ravnoteža između podrške i izazova • Stadijumi ili faze razvoja? • Da li osoba u svom razvoju nužno prolazi kroz sve faze? • Da li je minimizacija prelazni stadijum između etnocentrizma i etnorelativizma?
- 44. 1. Poricanje razlika Cilj: • Povećanje interesovanja za kulturalne razlike i svesnosti o postojanju kulturalnih razlika Kako? • Upoznavanje sa produktima materijalne kulture: muzika, ples, običaji, jela, tradicionalni kostimi, nakit, itd. • Knjige i filmovi koji prikazuju druge kulture • Dela autora iz različitih kultura
- 45. 2. Odbrana od razlika Cilj: • Prevazići polarizaciju na "mi-oni" kada se posmatraju razlike Kako? • Uočavanje sličnosti između kultura i zajedničkih karakteristika kultura • Uočavanje sličnosti između osoba iz sopstvene kulture i osoba iz drugih kultura • Naglašavanje osobina koje su pozitivno konotirane u svim kulturama • Uviđanje razlika među osobama iz sopstvene kulture • Izgradnja grupne kohezije • Kooperativno učenje
- 46. 3. Minimiziranje razlika Cilj: • Formiranje okvira za uočavanje i razmatranje kulturnih razlika – Sagledavanje sopstvenih normi, vrednosti i bazičnih pretpostavki unutar šireg konteksta – Uočavanje da norme i vrednosti nisu univerzalne, već da se razlikuju od kulture do kulture Kako? • uviđanje da svesnost o kulturnim razlikama ima praktičan značaj za interkulturalnu komunikaciju – upoznavanje sa teorijskim modelima koji objašnjavaju dimenzije kulturnih razlika kako bi se stekao okvir za uočavanje i razmatranje kulturnih razlika (npr. Hofstedeov model)
- 47. Hofstede – dimenzije kulturnih razlika* 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 Distanca moći Individualizam Maskulinost Izbegavanje neizvesnosti Dugoročna orijentacija Mađarska Srbija Sirija * https://www.hofstede-insights.com/product/compare-countries/
- 48. 3. Minimiziranje razlika Kako? • prelazak od oslanjanja na apsolutne principe ka uvažavanju relativnosti – opis, tumačenje i evaluacija neke situacije ili događaja iz više različitih perspektiva • razvijanje svesnosti o sopstvenoj kulturi – preispitivanje „pretpostavki o sličnostima koje postoje unutar sopstvene kulture” • Korišćenje osoba iz drugih kultura kao resursa !!!
- 49. 4. Prihvatanje razlika Cilj: • povećavanje složenosti kategorija koje se koriste za analizu razlika • razvijanje sposobnosti menjanja referentnog okvira • podsticanje empatije i decentracije Kako? isustveno učenje igranje uloga simulacije Izazov • razumeti kontekst i značenje određenih kulturnih praksi u drugim zemljama, a da se istovremeno zadrže standardi sopstvene kulture položaj žena
- 50. Značaj interkulturalnog obrazovanja • Omogućava razvoj interkulturalne osetljivosti i sticanje interkulturalne kompetentnosti – međupredmetne kompetencije • Doprinosi ostvarivanju prava svakog pojedinca na različitost i nediskriminaciju • Doprinosi jačanju pozitivnih odnosa između pripadnika (pojedinaca i grupa) većinske i manjinske zajednice – međuzavisnost, zajedništvo, ravnopravnost, solidarnost • Smanjuje prostor za netrpeljivost, formiranje stereotipa i predrasuda • Stvara klimu uzajamnog poverenja • Doprinosi prevazilaženju segregativnog multikulturalizma
- 51. Literatura • Петровић, Д.С. (2018). Стицање интеркултуралних компетениција у светлу Развојног модела интеркултуралне осетљивости Милтона Бенета, Годишњак Педагошког факултета у Врању, 9(2), 27-44. • Petrović, D.S. & Jolić, T. (urednici). (2016). Interkulturalno obrazovanje u Srbiji - Regulativni okvir, stanje i mogućnosti za razvoj, Centar za obrazovne politike, Beograd – Jokić, T., & Petrović, D.S., (2016). Interkulturalna osetljivost nastavnika i činioci uspešnog sprovođenja interkulturalnog obrazovanja u Srbiji, u Petrović, D.S. & Jolić, T. (urednici): Interkulturalno obrazovanje u Srbiji - Regulativni okvir, stanje i mogućnosti za razvoj, Centar za obrazovne politike, Beograd, str. 128 – 154. • Petrović, D. S. (2014). Interkulturalna interakcija i razvoj interkulturalne osetljivosti, Beograd: Institut za psiholgiju i Centar za primenjenu psihologiju • Petrović, D. S., Leutwyler, B., Zlatković, B., Mantel, C., Dimitrijević, B. M. (2013). Teachers’ Intercultural Sensitivity: An Approach for Teacher Education, Vranje: Plutos. • Gošović, R., Mrše, S., Jerotijević, M., Petrović, D.S. & Tomić, V. (2012). Vodič za unapređenje interkulturalnog obrazovanje, Beograd, Grupa MOST i Fond za otvoreno društvo (drugo izdanje).
- 52. Hvala na pažnji ! Danijela S. Petrović dspetrov@f.bg.ac.rs
- 53. PRILOG Predlog politike interkulturalnog obrazovanja u RS (Petrović, Beara, Koprivica, & Bu, 2018) Šta je potrebno za uvođenje interkulturalnog obrazovanja (IKO)? • Obezbediti da jačanje interkulturalne komponente obrazovnog sistema u Srbiji bude strateško opredeljenje • Definisati strategiju kojom se ostvaruju vrednosti, principi i ciljevi IKO i razvijaju interkulturalne kompetencije – kurikulum, udžbenike i nastavne materijale – metode nastave i učenja – jezik poučavanja – obrazovanje i permanentno stručno usavršavanje nastavnika/stručnih saradnika
- 54. • Uključiti u kurikulum sadržaje koje reprezentuju kulturu nacionalnih manjina i njene doprinose • Kritički preispitati kurikulum, udžbenike i nastavne materijale kako bi se iz njih eliminisale pristrasnosti, predrasude i stereotipi. • Razviti sisteme za: – prikupljanje podataka i monitoring implementacija politike IKO kako bi strateške odluke bile dokumentovane i zasnovane na podacima – identifikovanje i širenje primera dobrih praksi implementacije IKO u školama/vaspitno- obrazovnim ustanovama • Napraviti vodič za primenu zakonske regulative u oblasti IKO
- 55. • Revidirati standarde kompetencija za profesiju nastavnika tako da se jasno istakne značaj IKO i za profesionalnu pripremu i za profesionalni razvoj nastavnika. – U standarde kompetencija za profesiju nastavnika je potrebno uključiti interkulturalnu osetljivost i interkulturalnu kompetentnost, kao sastavni deo korpusa kompetencija nastavnika. • Reformisati inicijalno obrazovanje nastavnika – u studijske programe uključe koji IKO barem kao izborni predmet – praksu studenata organizovati u multikulturalnim školama • Uključiti IKO u listu prioritetnih oblasti za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju
- 56. • Obuhvatiti pokazatelje interkulturalnosti prilikom eksternog vrednovanja kvaliteta rada škole/predškolske ustanove • Obezbediti opredeljenost institucija obrazovanja i vaspitanja za interkulturalni pristup – vizija i misija institucije – strateški cilj u planovima razvoja institucije – samoprocenu zastupljenosti indikatora interkulturalnosti • nastavne sadržaje i metode, nastavne i vannastavne aktivnosti, školski etos, partnerstvo sa roditeljima i lokalnom zajednicom