Sejn

3. ?ÜH
DZEK SLEJD
MISIJA U
w
NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

4. EDICIJA VESTERN ROMANA
SEJN
Broj 27
Glavni i odgovorni usredinik:
Sveitozar TOMlC
Urednik:
Zorka CIRIC
Naslov originala:
Jaak Sladie
THE DANQEROUS WOMEN
Reoeniziija:
Tomislav KEfTICr
Prevod i adaptacija:
Tamisilav KETIiG
Lektor: ■
Zorka CiRiC
Tehniički urednik:
Ferenc BARAT
Naslovna strana:
Ferenc BARAT
Korektori:
Margit HORVAT-HARANGOZO
Marija KECICES
Staimpa: 10. VIII 1981. godine.
Tržište: 16. VIII 1981. goa'me.
Izda-je i Štampa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT. Novi
Sad, Vojvode Mišića 1. Glavni i odigovornd urednik: Svetozar TOMIC;
Urednik Zorka CiRiC, Naslov originala: Jack Slade — THE DAN­
GEROUS WOMEN; Prevod: Tomislav KETIG; Copyright: 1976. by
Towe Pub'licaition INC, prema ugovoru sa GPA iz Minhena.
Oslobođieno osnovnog poreza na promet mišlijsnjem Pokraijinslkog
sekretarijata za obrazovanje, nauku i kultuiru SAP Vojvodiiine broj
413-12/79. od 28. II 1979. godine.

5. Sejnov pončo šibao je veiar.
Četiri jiahača brzo su mu se piribližavala, obavljena pra-
šiinoim koju su dizala kopita konja, a vetar je prihvatao i
raznosio. Bili su to baindoiljeiroiai, što Sejna nije iznenadilo»
On je veoma dobro znao gde se nalazi. Sa ta četiri kandi­
data za vešala, om će već izići na kraj. Ali, onda se pažljivi­
je obaaro i video da ta čatvorica nisu sami. Kada s e oblak
peska na brežuljku s njegove leve Sitrane razišao, pojaivila
su se gore još šestoirica jahača.
Sejn razvuče lice u grimasu. Na povlačenje više nije
mogao da pomišlja. Tu šansiu je već uveliko prapiusi-
tio. Desetoirica bandoljerosa siu mu s ieu međuvremenu već
to­liko približili da se nije usuidio ni za trenutak da im
ok­rene leđa.
Pušku „parkeriou”, s aki'ivenu pod poineom, već je du­
že vreme držao u ruci, i kada su se tipovi zaustavili, ok­
rete om mrkova malo ulevo, tako da je obe grupe imao pred
siobom.
Biili s u mali rastom, potamneli od jakog s unca, prljavi,
ofucani i podmuklog izraza lica. Većina njih nikaida nije
imala čizme na noigama. Na bosim nogama nosili su s an­
dale od opute. Ali, s va desetorica bili su dobro naoružani.
Široki obodi njihoivih od kukuruzovine ispletenih „sombre-
ra” bacali su snažnu sanku, pa su im koiščata lica izgledala
još tamnija.
— Ole, mučačo! — reče jedan od četvoiriice. Sejn po­
misli na to kako su se oivakvi tipovi obično pojavljivali kad
bi poičinjala peščana oluja i oblaci peska divljali nad zem­
ljom.
— Ole — oidzidravi Sejn preko voilje. Njegov pogled
je klizio od jednog do drugog. Svi su s e ceinili, ali nimalo
prijateilljiski. Sejn je znao da se aieće izvući tako lako.
— Jesi li u poteškoćama? Možemo li ti pomoićii? —
upita tip koji je očigledno bio vođa ove horde koilj-aoa. —•
Možda ti je ponestalo vode? ...................... .....

6. k-k-k S E J N k k 'k
— Imam sve što ma je potrebno!
Tip sileže ramenima i za tren raširi ruke.
— Ali, ti možda ¡ne. po2snaješ put, Griingo!
— Ja poiznajem svo'j put!
— Prijatelju moj! Zašto si tako neljubazan? — Pred­
vodnik poiteže Uizde i poiera komja napred. Onda se nas­
meja.
— Ostanite gde ste! — upozori Sejn s oštrinom u gla­
su.
Sef baind'odjerosa odm-ah zaustavi konja.
— Ali pnijatelju!
Da prekrati stvar, odgurnu Sejn pončo vrhom cevi da
bi mogli da vide da već ima oružje u ruci.
Jedna takva „sačmarica” izazivala je respekt. I da bi
bilo povećamo njeno dejstvo, bila joj je cev za širinu šake
skraćena. Cak i poiuuvežbami strelac mogao je da natera
revolveraša na povlačenje, ma kako ovaj bio brz.
Od pogleda na ,,sačmaricu” šefu bandoljerosa se izgubi
osmeh sa lica. I lica ostalih se uoizbiljiše. Tamnih očiju zu­
rili su u gringa.
Sejn više nije morao da troši reči. Oni po-teraše komje,
okretoše s.e i Oidjahaše ka severu. Učinili su to brzo i ne
osvrćući se na visokog gringa i njegovu „parkericu” .
Sejn se osmehnu. Iznenađenje je bez greške delovalo.
On je anao kako da se ponaša ovde na gramici između Si­
jera Madre i Siijera de Paraš.
Sačekao je dok se banditi nisu izgubiiM, i onda nastavio
put.
Njegova ,,parkerica” je rasterala bandite. Ali, on je
bio svestan toga da ga drugi put mogu bolje opkoliti. I za­
ista, ni pet minuta nije prošlo, a Sejn uvtrdi da ga ti ti­
povi prate iz daljine.
Ispeo se na široko brd.sko sedlo na kome je oluja bes-
nela punom snagom. Brdo je pokrivao pokretni pesak. Već
za nekoliko minuta, Sejn je izgledao kao mlinar. Bandolje-
rosi su se držali pozadli, na kraju planinskog lanca. Kada je
posile dva časa stigao do kraja brdskog sedla, opazio ih je
kako su se izgubili iza stenja, ni milju udaljeni od njega.
Opsovao je. Morao je da .se probije kro-z brda do neke
vode, i u zaklonu Oid ve.tra da se ulogori. Zastao je na čas
da makar malo opere oči, naišavši na tanak trag vode, ali
konja nije uspeo da napoja. Dok je jahao dalje koža ga je

7. 'k'kk Š E J N-kiK-k
pekla kao vatra. Uzeo jé čuturu i hteo da još jednom oipere
lice.
Onda je iznenada prasnuo. Čutura mu ispade iz ruke
i om se sruši iz sedla. Zimo ga je očevidno samo očešalo,
jer nije bio oinesvešćen, nego samo oimamlijem. Kada je hteo
da ustane, već je bio okružen desetoiricom bandoljerosa i ti
pasji siinovi cerili su se kao đavold.
— Hoćeš li nam sada dozvoliti da ti pomognemo, grin­
go? — upita njihov vođa i ispruži ruku.
Sejn nije ni pomiišljao da se odupre. Revolver mu je
bio u futroli, a cev banditove puške oiljala mu je tačno u
lice.
Tipovi ga skroz opljačkaše. Ostavili su mu samo šešir,
košulju i pantalóme. Oada su odjahalii, a jedan je vukao na
uzdi njegovog mirkova.
Sejn je gnevno gledao za njima. Bio je ljut i na samog
sebe. Sada je morao dobro da razmisli kako će dadje. „Bri­
gada Sedam” poslala ga je u Saljtiljo. Jedan od momaka iz
VaSingtoma čekao ga je tamo. Zvao se Kuper. Imao je čin
generala i rang državnog sekretara. Bio je tamo poslat
zvaniono, od strane vlade. Dok je ovaj putovao lepo i zva­
ni6no, Sejn je morao da jaše kroiz ovaj pakao i u svim
gnezđima uz put da se raspituje za nekog Silvestera Kir­
nija, a da mu nije bilo potpuno razjašinjeno zbog čega. Ali,
tokom celog puta, nije sreo ndjedaio-g Amerikanca, a Mek­
sikanci, kojima se obraćao, nikada još nisu čuli za Gringa
takvog imena.
Đavo neka nosi tog Silvesteira Kirnija i državnog sek­
retara zajedno s njim, pomisli Sejn.
Ustao je. Još uvek se s naporom držao uspravino. Uda­
rac ga je dobro ošamiutio.
Sunce je u međuvremenu zašlo. Smirkavalo se. Zlo­
voljno se osivirnuo oko sebe. Drhtao je. Noći su u Sijeri hla­
dne. Nalazio se na visini od pi'eko hiidjadu metara. Tu tem­
peratura pada iispod tačke mržnjenja. Krenuo je brže da
bi se zagrejao.. Stenovito tlo, koje se danju toliko zagreje
da ga ne smeš idotaćd rukom, sada je poisitajalo ledeno, a on
je bio bos. Uskoro nije više imao osećaja u nogama sve do
kolena. Uprkos tome, vukao se dalje. Celu noć. Kada je po­
čelo da sviće, bio je tako iscirpljen i promrzao da bi se naj-
rade srušio tu gde je.
Ali, tada otkri jedniu kuću.
; Kameni dimnjak se pušio. Pas na lancu šetao se pred

8. ★ ŠEjNic-kic
vratima taimo-arnio i režao u Sejinoivom pravcu. Tada izađe
jedna prilUca s puškom u ruci.
Bila j'6 to kuća izgrađena od kamenih blokova i veća
nego što se Sejmu isprva činilo. Koze su pasile iza kuće.
Pas je počeo glasno da laje i trzao se na lamcu kao po-
šašaveo. PriLika viknu nešto da ga smiri, i po glasu, Sejn
shvati da je u pitanju žema.
On joj priđe, alii kada oina podiže pušiku, Sejn stade.
Nosila je muško odelo. Nije bila lepa, ali, ni naročiito
ružna. Bila je vitka, graciozna, ali i sa svim oblimama koje
pripadaju ženi. Razlog tome da mu je izgledala kao vila,
ležao je ipak u čimjeniioi da ga je pozvala da uđe u kuću.
Seo je kraj kamina. Pružila mu je ćebe.
— Jeste li nabasali na Kimijeve ljude? — upitala je
na engleskom.
— Ne 2inam — odvrati Sejm. — Biyli su Meksikanci.
— Ipak će biti tako — nastavi žena. — Ovde svatko pri­
pada Kiriniijevoij momčadi.
— Ko je taj Klimi?
Pripravila mu je piće, koje mu je izgledalo kao topla
voda dok nije osetio kako mu gore usne. U piću je bilo
dosta ruima i šećera.
— Morate ga popiti vrelog, ako hoćete da vam pomog­
ne — posavetova ga žena. — Samo onda deluje.
I
se
te kako je delovalio! Izgledala mu je sve lepša dok
obrnula i krenula iz sobe.
To je bilo poslednje što je video. Preplavila ga je top-
lota i om je zaspao dok lupiš dlanom o dlan.
II
Kada je otvorio oči, ležao je pođ gorndlom plahti i će-
badii. Bio je potpuno go i pokriven do brade.
Glasovi se začuše kroz vrata. Bile su to dve žene koje
su govorile španski.
One otvoriše vrata i uđoše u sobu k njeniu. Jedna je
bila ona koja ga je dočekala, a druga je bila veoroa visoka
i neobično debela. Procenio je da nijedna od njih nema
više od dvadeset pet godina.
— Ti si zbog Kimij'a došao u Meksiko — upita debe­
la. — Je li tako?
Sejn se namršiti. Da mije govorio u snu?

9. 'k'k-kŠEJN'ki^ir
■ — Zar sam to rekao? — upita otežući.
— Ti nisi! — nasmeja se debetLjuca. — ' Kim i liiano to
kaže. Svi Aim-enikanoisi, koji dođu u Saljitiljio, doilaze za njim.:
A onda njegovi ljudi pojure za njima.
— Sreća da su te ostavili u živoitu — primeiti ona dru­
ga. — Kako se osećaš?
Sejn je dugo sipavao. Bilo mu je -ugodmo toplo pod po-
krivačim^a.
— Doibro mii je, i zahvaljujem ti — odviraiti.
— Oprala sam tvoje stvari — obavesti ga vitkija. —
.Možda ču naći i neku jakniu. Samo' sa ćiamama će biiti te­
ško. — Osmehnula se. — Taj tvoj broj!
— Ko'liko ima odavde do Saljtilja?
— Pešiice jedan čais — 'pbavesti ga debeljuoa. — Ali,
šta ćeš tamo? Da pustiš da te smalonu? Kimijeve ubice
ščepaju svakog Am.eriikanoiS:a koga tamio ugledaju. On dobro
ana da oni hoće da ga vrate preko granice.
— Daj miu njegove sitvari, Antonija! — reče viitMja. —
Ja ću reći Izabei da mu isiplete samdaile, . , Ti moraš da
odeš odavde, gringo. U ovoj kući nisi siguran. Pasiji sinovi,
koji su izvršili prepad na tebe, možda raiisu zinali koliko je
Kim i oštar. Ali će u međuvremenu saznati. Kim i će si-
guimo preduizeti potragu za tobom.
— Kako se td u .stvari zoveš? — upiita ona druga.
— Sejn! — On se o.'-iloni na lafetove. — Ko je Kim i?
Zene izmenjaše kratke poglede. Debela se nasmeja.
— Amerikano kao^ ti! U(pirkos toim-e, smakao je sve zem­
ljake koji su se poslednjih sedmica ovide pojavili.
— Zašto?
— Jer se boji da će ga odvući prelko granice. On i ovde
živi kao zločinac. Ali, bogat je i moćan, i drži sive u ruci.
Čak i poilicijskog prefekta.
— I miijedna žena ndje pred njim siiguma — dodade
druga.
Sejn se isceri.
— Zar je on tako zgodan muškarac? i
Zene ponovo izmenjaše poiglede.
-— Ružan je kao noć — objasni debela. i
— Onda on uaima žene silom — reče Sejn. — Kako
vaši Meksikanci to dozvoljavaju?
— Ko bi se usiudio da se dim e u guvernera? — odvrati
debela i prevrte očima.
— Zar je Kimi njihov guverner? — preneraai se Seja.

10. ■k'k'k S E J N k i d ir
j —; Tamo odvode žene — objasni druga.
■— Koiliko njih, zaboga? Zar je on takvo nezaijažljivo
kopile? — začudi se Sejn.
— Kao muškairac, on od žena ne traži ništa — objasni
debela. — On traži zlato Inka u Sijera de Paras. Navodno,
samo neke tri žene koje žive zaje'dno, znaju gde je to bla­
go. I sada Kimi traga po celoj provinciji da bi našao gde
tri žene zajedno žive. Kaluđerice, sestre, prijateljice, maj­
ke sa kćerkama. Sve žene koje žive utroje, doivo*de u nje­
govu guverneirsku palatu. I tamo ih ispituju. Ali, izgleda da
još nisu pronađene prave tri. U svakom silučaju, taj đavo
smatra da još nije dovoljno bogat.
— Jeste li i vi bile odvedene? — obrati se Sejn debe-
Ijuci. — Malo pre ste govorile o jednoj trećoij ženi.
^— Da, mi smo takođe tri. Ali, imale smo i jednog
muškarca u kući. Sve dok nije pre dve sedmice nestao.
— To je tvoja krivica — prosikta debela.
Druga udari nogom o pod.
— Krivica ili ne, on je otišao.
Debela se nakostreši kao kvočka.
— AM, ja neću da budem odvedena u palatu! — po­
vika divlje. — Ja bih umrla, kad bih moirala da prođem
kroz sve ono kroz šta su prošle druge. O, gospode! Sveta
device od Gvadalupe, pomozi mi! — Ona poče-da se moli,
sklopivši ruke.
— Smiri se — reče druga Meksikanka. — Izabela će
o-tići. Bar za izvesno vreme.
— Šteta što sam ja Amerikano, koji mora da se dobro
čuva pred Kirnijem, ako sam vas tačno razumeo — primeti
Sejn. — Inače bih možda mogao da vam pomognem. Svo­
jim prisustvom, mislim.
— Ne! — odbi odlu.čno debela, koja se opet smirila. —
Ti nam ne možeš pomoći kad bandoljero'si znaju da si up­
ravo došao u naš kraj.
Okrenula se i krenula iz sobe.
__ Daj mu stvari, Antonija! Ja ću govoriti s Izabelom.
On mora da ode. Inače ćemo još navući gnev na sebe.
__ Da, Marija! — odvrati vitka Meksikanka, nasmeši se
Sejnu i takođe napusti sobu. Ubrzo se vrati sa njegovim
stvarima,. Dónela je i jednu jaknu i crni vuneni pončo koji
se slagao s njom.
— Dođi da jedeš! — povika iz susedne sobe kad se on
obukao.

11. 'k'k'k S E J N k k 'k
Mirisalo je na ovčije pečenje i pasulj. Sejn oseti snaž­
nu glad dok je sedao za postavljeni sto.
Kad je završio sa jelom vrati se debeljuca sa devoj-
kom, kojoj jeidva da je bido sedamnaest godioa.
— To je Izabela! — reče i položi ruku na rame tom
mršavom biću. — Pogledaj dobro gringovu nogu! I onda
pleti! On mo.ra još danas odavde.
Devojka priđe Sejnu i on ispruži levu nogu. Ona prs­
tima uze meru i ponovo izađe. Sede na klupu pred kućom
i otpoče posao.
— Zahvaljujem vam što ste mi pomogle — okrete se
Sejn Antoniji i debeljuci. — Zao mi je što vam se ne mogu
odužiti. BandoJjeroisi mi nisu oistaviM ni pišdvog centavosa.
Debeljuca odmahnu rukom.
— Mi smo to ođ srca učinile, gringo! Pre svega, Anto-
nija. Ona se nekada zabavljala sa jednim gringom. Đavo
će ga znati gde se taj Huan Paloma, taj lovac na siuknje
sada nalazi. Ali, uprkos toane, ti nam se dopadaš. Je li ta­
ko, Antonija?
Antondja ustade i donese vrč vina i jedan lončić.
Debela se nasmeja.
— Kao što vidiš, tačno je, gringo!
Sejn je pio. Bilo je to jako crveno vino koje ide odmah
u krv. Ali, Sejn se prethodno dobro najeo.
lanenada se Izabela sjuri u kuću sa svim pniboiroim.
Antonija, debeljuca i Sejn je pogledaše napregnuto.
— Jahači! — povika devojka užasnuto. — Kirnijevi
ljudi!
Saida su svi bild u opasnosti. Bar po onome što su žene
malopre ispričale. Njih je bilo tri, a Sejn je bio Amerikano
za kojim je Kirni sigurno naredio pretragu po ćelom
kraju.
Zene prestrašeno sko'čiše. I Sejn ustade.
— Imate li neko oružje u kući? — upita. — Pušku
ili revolver?
Debela i Antonija zavrteše glavom.
Devojka je bila ostavila otvorena vrata. Začu se topot
konja. Sejn priđe prozoru.
Jahači se zaustaviše pravo pred kućom i poskakaše sa
konja. Bilo ih je dvanaestak. Amerikanci — revolveraši i
četiri-pet Meksikanaca.
— Brzo u sobu, gringo! — prošaputa preplašeno An-
tomija.

12. ★★★S E J N ★★★
Ali, za to je već bdJo kasino. Cetvonica Amerikanaca
upadioše u kuću i ofiitadoše da stoje kraj vrata. Zene su se
zbile jedna uz drugu. Debela je obgrlila devojčicu.
Sejn se poivukao nazad do zida, i zadenuo je ruke u
džapo.ve ponča. Alii, četiri kandidata za vešala još ga nisu
primetila. Oni siu zurili u žene i cerili se.
Jedan pniđe stegnutih šaka ka trima Meksikankama.
Bio je visok i snažan muškarac plave kose. Lice mu je bilo
nepravilno isklesano, a usred njega bio je nasađen nos kao
krompir.
— Sta vide moje oči! — reče otežućim teksaškiim na­
glaskom. — Tri guake u jednom jatu. Jeste 11 sestre?
— Ja sam tetka. One su moje sestričine! — procedi
debela Marija uplašeno. — Ml nismo ništa učinile, i nikada
nismo bile u Sij era de Paraš. Nij edna od naSi.
Tip sa čvornovaliim nosom se nasmeja.
— I ja to treba da verujem?
— Zašto ne! — javi se Sejn.
Sva. četvorica htedoše da dohvate revolvere. Ali, Sejn
napred na svetio koje je prodiralo kroz prozor.
— . Ko si ti? — upita Teksaišanin Ijuitito i preteći.
— Zar nije i u Teksasu uobičajeno da se posetiiac prvi
predstavi?---- odbrusi Sejn. — Pre svega, onda kada nepoz­
van uđe u kuću.
Sva četvorica htedoše da dohvate revolvere. Ali, Sejn
ispruži kažiprste kao da pod pončom ima uperene dve re-
volverske cevi.
— Trenutak! — reče oštrim glasom. — Treba samo da
pritisnem, i dvojica od vas će se ispružiti notsem prema
zemlji. Ali, to još neće biti sve. Ni ostala dvojica neće bez
olova proći kroz vrata.
Uljezi 9u i dalje mrili u njega. >,
Sejn je išao polako dalje, i stao pred nosatog. »
— Zar zaista nećeš da kažeš svoje ime?
Teksašanin podiže ruku.
— Cuj ti! — . reče drhtavim glasom. — Ti izgleda ne
znai s kim imaš posla. Mi putujemo po nalogu mister Kir­
nija. I tamo napolju nas ima još više.
Sejn izvuče levicu iz ponča i munjevito posegnu za
revolverom nosonje. Teško oružje očas mu je bilo u ruci.
— Ja te nisam pitao za Kirnija. Tvoje ime hoću da
čujem!
— Semjuel Fild! — prošišta Teksašanin.
10

13. ★★★S E J N ★★★
— Momak se izgleda o^vde sasvim lepo snalazi — pri­
meti jedain od ljudi iiza nosonje.
Sejn ga osmotri. Raddlo se o žutoMjunciu bledog, nez­
dravog lica posuitog pegicama.
— Ti drži jezik 71a. zubima — reiče mu Sejn. — Ti još
nisi na redu.
PonO'VO pogleda Te,fcsašandna.
— Sta hoćeš od ovih Meifcsiikanki?
— To se tebe ne tiče!
— Naprotiv! Ja živim s njima ovde.
Pogled Semjuela Filda po-stade sumnjičavo.
— Ali, ne dugo. Inače bih ja to znao.
— Sada znaš! Je Mto dovodjno?
Podigaivši ruku kao i malopre, Teksašanin uzmaknu. —•
Hajdemo! — reče pajt^išima. — Ovde nemamo više šta da
tražimo.
Ljudii se okretoše i izajđoše. Sejn ih pusti da odu. Pra­
tio ih je do vrata. Ali, ništa se više nije dogodilo. Prišli
su konjima.
— Idemo! Napred! — povika Semjuel Fild rapavim
glasom.
Uzjahali siu i krenula. Iščezli su isto tako brzo kao što
su i došli.
— Doći će ponovo — reče Marija iza Sejna.
Sejn se okrete. Debeljuca se znojila od straha.
— Može biti — odvrati on. — Ali, sada imamo vre­
mena da se postairamo za sebe.
Ona ga uhvati za ruke.
— Zahvaljujemo ti, gringo!
— Ja treba da se zahvalim!
Zene počeše na brziiinu da pakuju malo stvari u jednu
korpu.
Kuda ćete sada? — upita Sejn.
— Poslaćemo Izabelu odmah! — reče Marija. — Rođa­
cima. Ti možeš s njom. Valjda će oni imati cipele koje su
dovoljno velike. Ali, Izabela’ će u svakom slučaju da ti na­
čini sandale.
Sada Sejn odmahnu rukom.
•!— Zahvaljujem vam za sve. Ja ću se već pobrinuti za
sebe. Potražiću vas svakako. I to uskoro!
Zene su ga posmatrale iznenađeno i istovremeno za­
divljeno. Sejn im mahnu rukom i iizađe iz kuće. Bo-s! Ali sa
«

14. ■ic'k-k S EJ N-kk'k
revolverom kojd nije bio njegov i čiji vlasnik ni na šta
drugo sa sigurnošću mije misilio, nego kako da po'vrati svoje
oružje i Sejn iz njega prcovira kuglu kroz krzno.
Morao je dalje. Hteo je u Saljtiljo. U ćelom ovom kra­
ju samo mu je jedain oovek mogao pomoći: Kuper! Nov­
cem i svim ostalim. Njemu nije bio poitrebam samo par či­
zama, već i konj, oružje i brana, a u gradu će morati negde
i da stanuje.
III
Saljtiljo je bio grad sa najiViiše deset hiiljada stanov­
nika. Ipak, gradovi te veličine u Sjedinjenim Državama na­
lazili su se samo isitoono od Misisipija. Sejn već dugo ndje
video takav.
Sto je dublje ulazio u grad, kuće siu .postajale sve ve­
će. Jaliači na mazgama, konjima i magarcima i vozila sva­
ke vrste, od jednoiSitavnih volovskih kola do luksuznih čet-
voroprega, zafcrčili su ulice. Pločnici nisu biii od dasaka već
od kamena. S obe strane ulice bio je drvored platana, a, su­
deći po njihovim stablima i krošnjama, morala su ta drveća
biti zasađena još pre stotinu godina.
Pocrnele kože i šešira duiboko natučanog na čelo, Se
bi mogao daprođe neprimetan, danije bilo njegove visine,
zbog lioje su se žene okretale za mjiim.
Hotel u kome je trebalo da se susretne s Kuperom,
nalazio se u centru grada, i radilo se, raizumljivo, o najluk-
suznijem svratištu u ćelom gradu. Bio je visok četliri spra-
ta. Tek tamo je Sejin zapao u teškoće zbog svoje spolijašno-
sti. Svaki hotelski poirtiir cenio je, istina, grimgose sa seve-
ra, sluteći bogatu dolarsilcu napo'jnicu, ali, kada neko dođe
bos . ..
Samo što je zakoračio u hotel, pred njega dođoše portir
i vlasnik hotela.
— Mi smo popunjeni, senjor! — reče portir odMčno,
uhvati Sejna za mišicu i htede da ga izvede nazad na ulicu.
Hteo je da se istakne pred svojim gazdom. ~ Potražite iz­
van grada neko prenoćište, gde . . ;
Hteo je još nešto da kaže. Ali ga Sejn ščepa za oko­
vratnik, podiže ga, i vrati na mesto kraj hotelijera.
— Ja treba da se ovde nađem sa mister Kuperom •—
12

15. ic k -k $ E J N k k *
okrete se o« ka vlasniku. — Recite mu, molim vas, da sam
tu. Moje ime je Sejn.
On pusti portira koji je bio bez daha i crven kao rak,
tako da mu se l'ice nije razhkovalo po boji od njegove li­
vreje.
— Nikakvi mister Kuper nikada nije bio naš gost! —
frknu oii.
— Dođite, senjor! — javi se iznenada hotelijer. — Ja
ću pozvati mister Kupera.
On se okrete i Šej« pođe za njim. Portir je još uvek
hvatao vazduh, popravio livreju i zapanjeno gledao obo-
jicu. ' -
Kraj recepcije nalazila su se uska vrata, koja su vo­
dila u malu prostoriju u kojoj se nalazilo svega nekoliko
stolica.
— Sačekajte ovde! Ja ću odmah narediti da se pozove
mister Kuper — reče hotelijer i ponovo izađe.
Sejn sede i prekrsti nemarno noge. Više nije mogao
dugo da izdrži bos. Moraće pod hitno da opet nabavi čizme.
Vreme je prolazilo. Došao je jedan kelner, servirao
mu piće i ponovo se izgu-bio.
Sejn srknu iz čaše. Bio je to neki slatki seri. Ipak ga je
popio.
Iznenada se širom otvoriše vrata.
Četiri policajca upadoše u prostoriju sa ,,karabimima”
na koje su bili nataknuti bajoineti u rukama.
Sejn skoči iznenađeno i podiže ruke. Nije mu ni pada-
lo na pamet da se ma.ši revolvera. Ali, ne samo zbog toga
što je povsto-jala opasnost da ga prosviraju četiri metka, već
i zbog toga što se radilo o policajcima.
Ta četvorica ga okružiše, a jedan mu pretraži džepove
i uze samo ,,kolt” jer ništa drugo nije našao.
— U čemu je stvar? — hteo je da zna Sejn.
— Ti si jedan Amerikano! — odvrati policajac koji ga
je pretresao.
— Pa šta onda? — odbrusi Sejn. — Ja nisam. ništa
skrivio!
— Jezik za zube! — preseče ga policajac. — Polazi s
nama. gringo!
Policajci se rasporediše: svaki sa po jedne strane, je­
dan ispred, a jedan pozadi, držeći vršak bajoneta uperen u
inova krsta.
nokuša da se izvuče.
13

16. ★★★ŠEJN ★★★
— Hoóu da znam . . .
Poisrniu od udarca kuindakom. Podicaijac koji je išao
napred, okremuo se besino ka njemu, pogleda ga lu oči i od­
brusi mu u lice.
— Njuškalo!
NapuisitiM su proiS(toriju i proveli Sejina kiroz hol u ko­
me su gosti radoizinalo zastajali sa prezrivim izrazom na li­
cu. Sejin se osvrtao, u madi da će otikriiti Kupera, tu veliku
nibu iz Vašiingtoina, i da će ovaj priskočiti u pomoć u posled-
njem trenuitku. Ali, u holu su se nalazili samo Me^ksikanci,
kojima je bilo potpumo svejedno šta se s jedinim gringom
događa.
I na lulioi je bilo isto. Samo što se, kao i uvek u sit'čnim
piril'ibamá, nalaziiilo nekoliko doikonih zlobnika, koji su miu
dobacivaM poigrde i pljuvali za njiim, pa je Sejn bio skoiro
srećain što je okružen pollicajcáma koji su se žurili.
Odveli sru ga u prefeiktuiru i izručili ga dežuirnom. Tamo
su mu ponovo pretražili džepove. Onda ga dvojica polica­
jaca odvedoše u zatvorske prostorije u podrumu zgrade, i
zaključaše ga u jednu ćeliju.
Život zatvorenika u severinom Meksiku Sejn je već bio
tupoznao.
Ali, nasuprot raniijlm isikustvima, bio je već istog dana
doveden kod istražnog sudiije, koji je obavio stvar po krat­
kom poistuipku.
— Boravak u Mekisdiku bez dozvole — saopšti mu su-
diiga, u stvari polioiijisbi oficir u rangu komandanta. — Osu-
đuj.em vas na novčanu kaznu O'd sto dolara. Možete li da
platite?
— Ali kako? Mene su oipljačikalii baindoljerosi!
— Šteta! -— uisitaniovi komandant, udari nekoliko pe­
čata na jedan komiad papira, odgurnu ga u stranu, isceri se
i prekrsti ruke na stolu. — Odstupite! Kada budete mogli
da platite, pustićemo vas i proterati preiko gramice.
— Kako ću u zatvoru da mabavim novac? — protest-
ovao je Sejn.
— Vaša stvar! Niiko vas mije zvao u Meksiko.
— Nedozrvoljeni boravaik! — reče Sejn Ijuitito. — Sta
Je to? Neki novi zakon? '
— Odvedite ga! — frtenu komandiant. i
Stražar uhvati Sejna i odvede ga nazad u ćeliju. Psuju­
ći, leže Sejn na pod i nasloni se leđima p zid. '
Odakle da nabavi sto dolara?) i
14

17. 'k'k'k S EJ N-k-kic
Na isti način mogao ga je kiomandaint osuidiiiii i na do-
životou TObiju. Možda je om tako i misMo, a ova kazna od
sto dolara bila mu je elegamtnd način da to uradi.
Nije prošao nii čas, a stražar se opet pojavi. ;
— Napolje! — nairedi. — Kod komandanita. Idemo!
Ovaj put ga nije čvrsto držao, već je samo išao kraj
njega.
— Sta Oipet hoće? — Uipita Sejn i napregnuto ga pog­
leda.
— Tamo je jedan džentlmen koji će platiti tvoju ka­
zahu — reče policajac. — Bićeš pušten na slobodu.
Znači, Kuper, ta velika riba iž Vašingtoma sa dve zvez­
dice na naramenicama, ipak se nalazila u hotelu i očeki­
vala ga.
— Zašto nisi komandantu lepo rekao da imaš ovde je­
dnog uiticajnoig prijatelja — upita stražar. — Ne bi dreždao
u ćeliji.
To za Sejna više nije igrailo nikakvu ulogu. Glavno je
da je konačno slobodan.
U komandantovoj soibi, međutim, nije siusireo Kupera,
već je tamo sedeo Silvesiter Kirni. Sejn tog čoveka još nije
bio sreo, a i malo je o njemu čuo. Ali je na prvi pogled vi­
deo da to može biti samo on.
Kirni je imao buicmastu, ćelaivu glavu sa miongoloddnim
crtama. Tako isu moralii izgledati Džingis kanovi jahači.
■ Bio je obučen na način špansikog hidalga. Sve na nje­
mu bilo je od čiiste svile. Na svakoj .šacd nosio je po tri pr­
stena sa dragim kameinjem, optočenim masivnim zlatom.
— Senjor Kdirni je voljan da plati vašu kaznu — reče
komamidant. — Jeste li saglasini s tim?
Sta je mogao Sejn da oidluči? Da večno čami ovde nije
hteo, ali mu je odmah bilo jasno da je to nameštena stvar.
Nije to video samo po komanidantu, već i po Kimdiju. '
— Slažem se! — odvrati! — Raziume se samo po sebi.
Kirni plati sto dolara. Komamdant stavi novac u džep
i udari još neke pečate na Sejmova akta. Onda pocepa pre­
sudu i baci pairčiće hartije u korpu.
— Završeno je! Slobodni site, Sejine! Pođite sa senjor
K im iiem i zahvalite mu!
K im i ustade i sitavi „sombrero” nia glavu.
— Idemo, Sejne! — odseče.
Sejn ga je pratio, nameravajući da ga se na ulici ot­
kači.^ Ali, on je poitceniio Kiirnija. Cim su izašli iz sobe, po­
javili su se u hodniku Kiimdjevi revolveraši. Dvojicu od
IS

18. 'k 'k 'k S E J N 'k k 'k
njih već je bio upoznao: Semj.uela Filda i onog s pegavim
licem. Obojica su se cerili zlobno.
Sejn stade. Kimi pođe još malo napred i dade znak
svojim ljudima, koja ga odmah opkoliše i povedoše ka iz­
lazu. Fild je išao tačno iza njega i pritisnuo mu cev revol­
vera u krsta.
Kirni se oidvezao odatle jednom kočijom. Revolveraše
i Sejna očekivali su konji. Tuce plaćenika nije skidalo oka
sa Sejna. Nije imao nikakvih mogućnosti za bekstvo, sem
da rizikuje da ga ovi tipovi skroz izrešetaju, što bi oni jed­
va dočekali. Videlo im se to po licima.
Usred Kimijeve revolveraške garde, jahao Je kroz
Saljtiljo, prešao preko velikog trga, na kome se nalazila ka­
tedrala. Na ivici trga nalazio se park. Tu se nalazilo Kir-
nijevo imanje, okruženo visokim zidom. Ljudi, sa Sejmom u
sredini, projahaše kroz kapiju, koja se odmah iza njih po­
novo zatvori. Na kapiji su četvorica držala stražu. Dvojica
od njih držali su na kaišu pse, čije je celo interesovanje
bilo usredotočeno na stranca. Skakali su uvis i trzali se na
uzici, i Sejn vide da bi mu najrađe skočili za vrat.
Aleja koja je vodila od kapije do kuće bila je dugačka
četiri stotine metara, i s obe strane stajalo je staro dr­
veće. Kirnijeva kočija stajala je pred glavnom zgradom,
jednom trospratnom građevinom čiji su zidovi bili izrađeni
od granita donesenog sa Sijera Madre.
Sejn sjaha kao i ostali, i svi uđoše u kuću. Tek u holu
većina njih zastade. FiM i još četvorica, sa revolverima u
rukama, povedoše ga Kirnij.u.
Fild je išao iza njega i držao ga za desnu ruku.
— Pazite, OiVaj tip je opasan! — upozori ostale.
Prostorija u kojoj je Kirni sedeo za pisaćim stolom bi­
la je velika kao hol. Kirni se zavalio u stolici i merio je
Sej'na, kad su Ij’udi s njim u sredini stali kraij stola.
— Tvoje ime?
— Sejn, kao što već znate!
— Ti si došao u Meksiko po nalogu saveme policijske
kancelarije.
— Nisam!
Kožna fotelja zaškripa pod Kimiijem, On se munjevito
naže napred i udari pesnicom o sto.
— Ne laži, ti, kopile! Ja znam sve. Sve, razume.? li? Još
dok si jahao iz Lareda, preko Rio Brava, znao sam da se
nalaziš na timtu 7b Saljtiljo.
16

19. ★★★S e j n ★★★
— Saljtiljo je bio moj cilj, ali, ja sam hteo odavde da
produžim za Zakatekas i od tamošnjih ovčara da otkupim
tuce grla za priplod.
— Lažeš čim otvoriš usta! — brecnu se Kirm. — Sta
si tražio kod omih žena?
— U brdima su bandoljerosi izvršili prepad ma mone.
Žene su mi dale odeću i jelo. Kao što vidite, još uvek sam
bos.
Ljudi se nasmejaše.
— Tako velike oipele nećeš naći u ćelom Metoiikiu! —
primeti pegavi.
— To da si bio opljačkan jedino je tačno u celoj tvo­
joj priči — reče Kimi.
Sejn sleže ramenima.
— Govori već jedinom! — breonu se Fild i priitiisnu mu
oružje u leđia. ,
Kirni ga je posmatrao vrebajući.
— Ti si se u La Pumti, u Sabinasu i E1 Karmeniu ras­
pitivao o meni. Zaáto? Objas'nii mi to!
— To je sasvim jednostavno. Ja saim u Laredu bio
upozoren da jašem kroiz va.še područje. I, želeći da s.a nov­
cem za ovce u džepu i s ovcama nazad u Laredo sitiignemi,
pomislio sam da razgovaram s vama, pa biste se možda za­
dovoljili putarinom. To je stari metod.
Kirni se isceri sujetno. Možida je bio ponosan da se
glas o njemu čuje tako daldco.
— Stari metod, ali ne uvek efikasan, zar ne?
— Ja još nisam o tome razgovarao s vama! — uivera-
vao ga je Sejn..
Kirnijevo lice se opet smrači.
— Ti i još nekoliko pasjih sinova ste došli u Meksiko,
samo zato da me odvedete nazad u Sjedinjene Države. Za­
to sarađuij, da ne bi moj i ljudi morali da to oupafju iz tebe.
Hoću pre svega da saznam od tebe koji je to savezaii mar­
šal, koji pas tragač koji mi je vas natovario na vrat. Go­
vori ili će' ti krenuiti prokleta loše.
— Žao mi je, laM, nije ml jasno o čemu govorite. Ja
sam krenuo po stoku za priplod. To je cela istina. Ako
se vaša moć i uticaj zaista tako daleiko prostiru, neće vam
biti teško da to proverite. Ben Sindler se zove čoveik za
koga radlim. On ima farmu isioično od Lareda.
Hteo je još nešto da kaže, ali ga Fild udari pesnacom
u slabinu, i on pade na kolena.
2 Sejn 27

20. k-kif Š EJ N
Oferenuo se ofeo sebe. Ali, tamo su bila još petorica
koja su to jedva čekala. Bsujuići, oboriše se na njega.
Sejn s>e oidupirao i već je pomislio da može iz o<vog
okršaja da izađe i kao pobedmik, ali, onda Kirni zviznu
i unutra nahrupi pojačanje. Prema takvoj premoći Sejn
zaista oije imao nikakve šanse.
— Zatvoiriite ga! — odseče Kirni.
Ljudi koji su ga ščepali uhvatiše ga po četvorica za
ruke i noge i odviufeoše ga iz sobe dole u podrum.
Doonije više nije zinao da li su prošli sati ili dani ka­
da je ponovo došao seM.
U rupi je vladala tama. Ležao je na silami. Niije mo­
gao ni da nasluti doikle će ga ovde držati.
Gde je bio Kuper? Da li se i on obreo na kraju u
OTOim podrumui, i nije li miožda već mrtav?
Aid, to su bila pitanja kojima se Seje nije dugo ba-
^io. Biilo mu je jasno da će Kim i narediti da ga ubiju
&m se uverii da od nijega ne može da izvuče ništa. Ali,
šta jf6 trebalo da kaže Kirniju? On nije anao ništa, i ve-
rovao je da se Kim i neće dugo time zadoivoljavati.
Morao je, znači, napolje iz ovog podruma. Ali, kako
to da izvede?
Sejin se uspravi na noge. Sve su ga kosti bolele. Po­
lako je krenuo duž ziida. Sve vreme imao je osećaj da le­
ži u nekoim velikom sikladi&tu, i nadao se da će već neg­
de pronaći mpu. AH, to se pokazalo kao zabluda. Bio je
u prostoriji ne većoj od zatvoreke ćelije. Vrata su tola
od gvožđa. Pošto nije mogao više dugo da se drži na no­
gama, klonu ponovo na silamru.
Izinetaada začiu glasiove.
Odimah se uspravi u sedeći položaj. Tirenu.tak docni-
je neko uidenu ključ u bravu.
Bili su to Fdild i još dvojica. Fild je držao sveitdljJiu u
ruci i uperi je Sejmu u lice, koje je ovaj prekri ruikama.
— Doneld smo ti nešto da jedeš i vrč vode, da nam
18

21. 'k'k'kSEJN'k'k'k
ne krepaš i da zadržiš šanisu da te Kirni kaid pokažeš malo
više razuimevanja za saradinjü pusti da odmjagliiš.
Stavio je jediniu kompiu kraj slame. Ostaviio je i sve-
tilj'ku. Oinida pomovo iizađe sa ljudima.
Teik sada oseti Setjtn da miu je tako loše od gladi i že­
đi. On privuče korpu sebi, ispi iz viča, i naivali na kaća-
mak d usoljeno meso.
Boišto je sve pojeo i dskapio vrč, osečao se znaitoio
bolje. Vratila mu se duhovna smaga i pre svega, njegova
nesalomiva vol|ja da se oslobodi iz ove bezizgledne sdffcur*
aoije.
Priđe vratima i osvetild ih svetiljkom. Morao je očite
da čeka neku bolju šansu. Teška gvozdena vrata bila su
još i rezama zatvorena.
Vrati se ponovo ka silatmii i uvuče filtlj na »vetilljiki,
da ne bi troš'io suviše kerozina. Đavo će znati kad će FUd:
ili neko drugi opet doiói.
Ispruži se i zaspa.
Glasam šum ga probudi. Pild je ušao sa još trojicom.
Stajali su tik kraj njega.
— Ustaj, kopile! — reče Piid grubo. — Kim i hoće
da te vidi. I ovaj put pazi šta radiš, inače će te tio staijiati
glave.
Sejn poče polaiho da se diže, ostald ga dohva¡tiiSe i oso-
više na noge. Omda ga iiavufcoše iz rupe. Fi'ld ih je pratio sia
svetiljkom. Počeli su da se penju širokdim stepenicama.
U velikoim hoilu gorele su baklje, zadenute u držače na
zidovima. Vrata su bila širom otvorena. Napolju je bila dur-
boka noć. Pilid kojd je u jedinoj ruci držao svetdlljlkui, a u
drugoj „kolt” , nalazio se još na stepenicama.
Trojica su držala Sejina. Dvojica su ga stegla za mke,
a treći je išao iza, i držao ga za pomčo. Nijedan od nj'ih niije
znao da u stvari drže tigra.
Sejn ugleda svoju šansu, i reši da je iskoristi. Samo
hladno!
On posimu i kad sva trojica pogledaše o čega je ziapeo,
on se ponovo uspravi i udaii. Levo i desno! Trenutak iz­
nenađenja išao mu je u prilog.
U sledećem momenitu, poitrča Sejn kiroz otvorema vrata.
Fild stiže iz podruma, ugleda kako trojica njegovih
ljudi padaju na pod, i Sejna kako trči, ispusti siveittiljiku i
podiže cev revolvera u visinu O'čiju.
19

22. ★★★ S E J N k'k'k
i' — Sejne, staini! — grmnu i opali.
Metak prosvira Sei,nu kraj uveta. Panterskim skokom
prebaci se preko verande u sigurnost. Otkcitrlja se, dočeka
na noge i odmah jum u dalje.
Iza njega za trenutak nastala je m-ukla tišina. Fild više
nije pucao, jer, nije video cilj. ALi, njegoivii puonjii morali su
se čuti na ćelom imanj'u.
Sejn se sjuri niz veliko kameno stepenište, pade na ko­
lena i poče da puai napred. Napeto se osvrtao svald čas.
Nije morao da se brine samo zbog visine ziida, već i zbog
krvoločnih pasa.
U kući se oidjedinjom raidegla galama. Začuše se pucnji.
Zatim uzvici.
Sejm sko'či i poitrča dalje. Dugim skokoivima jurio je u
noć. Već desetak koraka od kuće, bila je potpuna pomrčina.
Pod drvećem Šejn više nij-e video ni prst pred nosom.
Ali, ooda je već stajao pred aidom. Vratio se nekoliko ko-
raika i zaleteo. Ali, zid je bio previsok. Nije uspeo da i’uka-
ma dohvati njeigiovu krunu, tresnu na leđa i olcrete se.
Sada su kremuld psi!
Cuo je kako daliću i reže. Sum se neobično brzo pri-
biližavao.
Prvog je pogoidio posred njuške, drugog je uspeo da
uhvati 2Ša ogrlicu, da ga okrene i odbaci. Cvileći i režeći,
psi se ponovo uepraviiše na noge, i kada se obesio o z)id i
hteo da se prebacdi preko njega, skoćilii su mu na leđa, za-
gnizli u njegov pončo i poivuiklld ga nazad.
Boirio se s nj'iimia. Oba su kdddisala na njeigov vrat. Udar­
cem nioge odbacd jednoig psa od sebe. Drugi opet zari zube
u njegov pofli'oo. Sejin ga poivuče k sebi i uda<ri. ga po nj'UŠcL
Cvileći i zavijajući, pas se odvuče.
— Svi ovamo! — povika jedan od Ijudd. — Ps'i ga drže,
Sejn ponovo uze zalet. Psi se opeit vratiše. Njihove
oči zelenkasto su svetlucale u tami. Sejn načini okret i apeit
zamahnu i udani. Poinovo pogodi obojdou. Onda poitrča i
skoči. Uspe da se uhvati za z:id i poče da se pu-za uvis.
Jedan od pasa ga promaši, udari u kamen i zacvile. Aid
drugi ga dohvati za desnu petu. Sejn krikinu od bola, ali,
ndje mu ostalo ništa drugo nego da i psa prevuče sa sobom
preko zida.
Uspelo mu je. Osećao je dah živoitinje. Pas se ponovo
20

23. irkir Š EJ N'k'k'k
ustremio ka njegovom vratu. Sej'n gneveo dohvati psa za
vrat i rep i prebaci ga nazad preko zida na Kiimijevo ima­
nje.
Zatim oslušnu kratko. Lajanje i besrai povici dopirali
su s druge strane zida. On brzo potrča dalje u noć.
Uskoro su se čuli pucinjd i topoit kopita. Ali, tražili su
ga u pogrešnom smeru. Sumiovi i zvuici su se udaljavali
prema gradu, dok se on upuitio na sever, u Sijeru. Još uvek
bos, anao je da mu noige krvare. AM, nije to osećao. Bio je
isipunjen osećanjem sreće što je umakao Kirniju.
Udaljio se oid Saljtilja,. ali to nije zinačiilo da se Otd
..njega zauvek oprostio.
Malo pre ponoći, stigao je do kuće, u feojoj je živela
debela Meksikanka sa svojiim sestričimama. j
Gorela je svetlost.
Sejn priđe vratima i zakuca.
Manija otvori, sa svetiljkom u ruci. Osmejak joj se
razli licem kad prepoana gosta.
— Gringo! — protepa.
— Mene. gone! Kirnijevi psi su za mnom! — objasni
Sejn.
— Zašto nisi nas posJiušao? Uđi u kuću!
Sejn uđe. Debela Meksikanika zatvori vrata za nj‘im.
— Danas više neće doći, a sutra ćemo biti. već daleko
'— reče.
Sejn se osvrte. Debeljuca je bila sama,.
— Gde su tvoje sestt'ičine?
— U Sijera da Paraš! — Pogleda u ngegove noge. —
Izabela će ti tamo isplesti sainidale. — Nasmešila se. Lice joj
je od tog smeška postalo lepuškasto. — Antondja će biiti
srećna da te ponovo vidi.
Nije bila starija od njega. Preteći mu se približavala,
zn-ačajno se smeškajuoi.
— Cuj, ja . . . — Sta je zapravo hteo da kaže?
— Odispavaćemio par sati i onda ćemo odjahati. Niko
te neće naći. — Topila se od milja. — Gringo! — uzdah­
nula je zaljubljeno. Onda mu se obesd o vrat. !
21

24. ★★★S E J N ★★★
Poljubilo je. Nije mogao da bude nezahvalain.
■— Iza nas je krevet, griingo! — mrmljala je strasno.
) Sejin zaufiitavi živo-tonjiu. Marija izađe iz šume.
— Dođi, dragi! — poivika. — Oni te traže posvuda. Ali,
neće nas naćii.
— Kuda jašemio?
— Gde se naiaize samo žene! — odvratd debeiijiuca. —
Ali, aiko mi budeš neveran, isikopaću ti oči.
Sejn se nasmeja i krenu za njom, vodećii magare na
povoou. Morao je konaano da dođe do netooig obućara i da
nabavi onužje i komja, da bi uspeo da otkrije gde se nalazi
Kuper.
Marija ga sačeika, poljubi ga uz puit i pope se na životii-
nju. — Idemo pravo u brda! — reče i pokaza napred. —
Kad sunce zađe, naći ćemo jedno lepo meetašce. Jer, puto-
vaćemo dva dana.
Posle nekoliko časova, naáld su se u Sijera de Paras,
planimskom lancu kojii se protezao od istoka prema zapadiu.,
Na vrhovima je ležao večni sineg. Doline su ovde bile u,že
nego u Sijera Madre, a mi planinska sedla nisu bila tako
široka. Dugo su išli jedmoim brdskom Sitazoim, sve dok se oma
nije iizgubila u planinisfeoij divljiimi.
Kad je siuince zašlo, Sejn pronađe loigoirište. Između
koso nadnesenih stena mašao je mesto zaklonjeno od vetra.
Dok je poj'io magarca, Marija namesti ležaj. Kad je zahlad-
jielo stiisiM SIU se jedno uz drugo. Meksikanika se priljubila
MZ njega, ziovućd ga čas „dragi” , a čas „gringo” .
Sledećeg juitra, krenuli siu dalje u cik ziore. Bili su obo­
je srećni kad se suince ispelo dovoljno visoko da oitera hla­
dnoću.
Marija je vodila magarca tako, da je Sejn mogao da ja­
še, jer su mu noge promrz;le.
Kada se sunce ponovo naglo ka horizontu, stigli su do
doline na čijoj se drugoj sitrani nalazile ruševine jedinog
manastira. Manija je tražila put koji je vodio nadóle, a Sejn
32

25. ★★★S E J N ★★★
se oprezno osvrtao. Onda otkri da više nisu sami. Samo na
trenutak, spazio je jahače boji su pratili njihove tragove.
Marija se bila udaljila od njega dobrih stotinu metara.
Sada je mahnula ruteom. On povede magarca ka njoij.
— Dva jahača nas prate — reče. — Aid, ne osvrći se.
Ne smejiU da znaju da smo ih opazili.
Marija ga pogleda preneraženo.
— Gringosd?
— To nisam mogao da vidim.
— Hajdem'O brzo! — poizuirivala ga je Marija. — Tanno
doile bićamo u sigurnosti.
Uska staza vijugala je na,gore. Doik se on kretao dalje,
ona se saže i od'šumja nazad.
— Meksdkanci su! — reče kad je ponovo stigla do
Sejna. — Bamdaljeroisd. Kirnaje-vi ljudi. Oin je na sve strane
razaslao svoje ubice i nj'Uškala. Požurimo!
Sišli su u dolinu, prešli je, i počeli da se penju na dru­
gu stranu, ka ruševinama. S vremena na vreme bi se osvr­
tali. Aid, pratiioce više nisu miOigld da vide. Uskoro je počelo
da se smrkava i kad su stiigld do manastira, bilo je već
mračno.
Manastir je bio izgrađen kao tvrđava. Veldiki i debeli zd-
dovd protezaoi su se okodo. Sejn je cenio da je izgrađen pre
mnogo stotina goddna, d niiko živ ne bi mogao reći koddkio je
već vekova nenastanjen. Sve je ležalo u dubokoj tamd. Sa­
mo u vratarskoj kućici, koja se nalazila iza zidina, goirelo je
svetio. Sejn to opazi dioik su ulazili kroz ono što su nekada
bide vratnice.
Bili ,su očekivana d bez sumnje opaženi jo,š kad su do­
lazili s diruge strane doildne. Antoinija izađe iz kuće sa. sve-
tiljko,m u ruci. Sejn je uspeo da primeti kako se ,osmehuje.
—■Prate nas! — obavesti je Maruja. — Dvojica Klimi"
jevdh njuškala nalaze se na dru,goj strani.
— Dođite samo unutra! — pozva ih devojka, ne skida­
jući pogled sa Sejna i uizimajućd mu konopac iz rute. — Ja
ću odvesti živoitinju u štalu i napojiiti je.
Marija povede Sejna sa sobom.
Pet osoba stanovalo je u kući. Antotnija, mala Izabela i
još tri žene, koje su očigledno bile u srodstvu S'a Marijom.
Pepita, Agueda i Maribel.
Pepita je bila Izabeldniih godina. Agueda je bdla ener­
gična osoba od četrdeset goddna. Maribel je, međuifcim, bila
23

26. ★★★S E J N ★★★
zaista lepa žena. Imala je crnu, talasastu kosu. Lice joj je
bilo ovalno, usne pune i senzualne. Jedino se njene oči ndsu
dopale Sejnul Poigodio ga je njen hladni pogled. Ni Agueda
i Pepita nisu ga dočekale baš prijateljski, čak bi se moglo
reći pomalo Ijutiito. Ali, iz njihovih očiju nije zračila ta le­
dena hladnoća.
Agueda je malo naginjala debljini. Maribel je, na-pro-
tiv, bila visoka i vitka. Figura joj je bila besprekorna.
— Muškarac! — reče i odmeri Mariju oštro.. — Sta će­
mo ovde s. jednim muškarcem? I to još s jednim gringom!
Možeš li mi to objasniti?
— On mora da se plaši Kirnija viiše nego mi! — od­
vrati debeljuca. — Antonija i Izabela su ti sigurno već dosta
ispričale o njemu. Možemo li da ga prepustimo njegoivoj
sudbini?
— Da, da! Ćula sam o tomé i nemam takođe ništa pro­
tiv njega. AM, zar si ga morala dovesti pravo ovamo?
— Ne iizmotavaj se, Maribel! — odvrati Marija uzbu­
đeno.
— Ja se ne izmotavam — nastavi devojka ravnoduš­
no i hladno. Miislim da je moje pitanje u redu, Agueda, šta
ti kažeš?
Najstarija od žeina, gledala je u Sejnove noge.
— Izabela će morati da mu isplete par sandala. Jeste
li gladni, Marija?
— Da, jako!
—^Onda sadite za sto. Vd ste ovde dobrodoiSld!
Maribel izađe iz prostorije i više se cele večeri nije
pojavila.
Antonija se vrati.
— Pratili su ih — obavesti ostale. — Dva jahača. Os­
tali su na drugoj strani doline.
Sejn je bio iznenađen da je Agueda na to samo kiMm-
n.ula glavom i ndje na to trošila reči. Ni Izabedu i Pepiitiu ni­
je ova novofst naročito uzibudila.
Agueda je ugledala jedan drugi problem.
— Gde će on da spava.? — Oikrete se ka Mariji dok su
svi seli za sto i počeli da jedu.
— Ja ću spavati s njim dole — reče Marija.
— Devojčice! — prosikta Agueda.
Marija odmahnu rukom. i
24

27. 'k'k'k S E J N -kkir
— Izabela je do-vodjno stara, a i Pepita se u međuvre-
meriiu uipoanala s tim šta je to Ij'ubav.
Devojčice se kao po komaaidi zakikotaše. Ali, nijedna
nije pocrvenela.
Malo zatim video je Sejin šta je Marija pod tim „dole”
zamdáljala. Iz vratarske kućice vodio je jedan hodnik u zi­
dine, a odatle se produžavao u čitav lavirint hodnika i pod­
zemnih prostorija.
— Niko zapravo ne poiznaje ovaj manastir dobro —
objasinila je Marija dodc su silazili. — Niko ne zna za ove pod­
zemne prostorije i proJaze.
Kroz jedan uzan hodnik, ušli su u prostoriju koja je na
Sej'novo iznenađenje bila potpuno nameštena. Prostirke su
pokrivale hladam kameni pod. U prostoriji na.lazild su se sto
i stolice. Uz zid stajali su kreveti. Marija obesd svetiljku
na jednu kuku.
— Hoćeš Id da popiješ još vina, dragi? — upita i os­
mehnu se izazovno.
Sejn sede na stolicii i klimnu glavom. Marija ode iz
podzemne prostorije i vrati se sa jednim vrčem i končićima.
— Sta tražite ovde? — upita Sejn začuđeno.
Marija ga odmeri sa nerazumevanjem.
— Kako šta? Krijemo se ovde od Kirnija.
— Ti, Antonija i Izabela, to razumem! Ali ostale? Da li
one žive utroje?
— Maribel je nekada bida Kirndjeva ljubavnica — pro-
mrrr^ljia Marija. Ali, ne govorimo o tome! Agüela i Pepita
joj samo vode dbmazl'Uik. Kada je morala ovde da se sakri­
je, obe SU došle za njom.
Ona uli vina, i kucnu se sa Sejnom.
— I kodiko duigo će ostati ovde?
— To Maribel odlučuje!
— Zar se ne boje da će ih otkriti? Nas su pratila dva
jahača.
— Neće nas naći! — reiče Marija uvereno, priljubi se
uz njega i pomilova ga po vratu. — Ali, da ne gubimo vre­
me! — Nasmeja se i podjubi ga. Pošto nije odmah reagovao,
nastavi da se mazi, a onda ga povuče sa stolice i povede do
jednog od kreveta. Padaše na ležaj zagrljeni.
— Sutra on mora ponovo da ode! — začu se odluča.n
Maribelin glas.
Ond se ujspraviše. Devojka je stajala na ulazu, sa sve-
tiljikom u ruci. Dutala je pogledom od jednog do drugog.
25

28. ★ ★ ★ S E J N if ic ic
— Agueda će o tome odlučiitl! — povika Marija Ijutito.
— Ona ine voli muškaroe! — nasmeja se Sejn.
— AM ja! — zakikoita se Marija i oikrete se ponovo, ka
mjemiu.
Nije anao boliko je sati kada se probudio. Uspravio se,
osilondo na laktove, pogledao u svetilj'ku kioija je jiotš gorela
i niapreginiUito oisiuš'niuo.
Kao da je čaxo piuonje!
Oin proibu/di Marijiu, prodrmavši je za ramena,
— Marija, probudi se!
Debeljuca pirotirlja ooi.
— Sta je?
— To SU pucnji! — reče Sejm.
Sela je, oisilušmula i prepala se.
— Da! Pucnji su!
Sejn ustade i obuće se. Marija takođe. ■— Ito je gw e!
reče. — Sigurno su tipovi bogi su nais praitilll, došlii u ma-
nastir!
Sejn htede da sikine svetiljiku sa kuke. Onda Uitvrdi da
su ti zvukovi viitihniuli. Ali su se zaouilli drugi. Koraci!
2enie su došle k nj'ima doile. Sa puškama u rukama kako je
Sejn izmenađeaio uitvirdiio.
— Ko je gore? — uipiita Manija napregnuto.
— Dvojica Kiirnijevih bitangi — odgovori Agueda. — Mi
smio ih oterale. Ali, na drugoj sitrani daljine pojavilo ih se
još. Dolaze ovamo.
Sejn je gledao ispitivački.
— Koiliko ih je? Tipovi će preitraižiiti manaslár i . . , '
— Mi smo zatvorile prolaz — objasini Agueda.— Neće
nas naći.
Devojčice se smestiše. I Agueda i Amtonáija poloeiše pu­
ške na sto i sedoše. Macrilbel poinovo ieađe iz prostorijje, po­
stoje prethodno prezrivo pogledala iizguižvan kr&veit.
Sejn priđe stolu i uze jednu od pušaka u ruke.
. — Imate li jednu takvu „viinčesterku” za miene? —
upita Aguedu.
26

29. •k'k'k SEJN k k 'k
— Evo, uzmi je! — reče Maribel. Stajala je poinovo us­
red pro'Storiije i pružila Sejmu revolver i pušku. U drugoj
ruci držala je par čizama na šniranje, pa ih ostavi Sejmu
pod noge. — Ovo će ti sigurno odgovarati! —r- reče kada se
opet us^pravila.
Bile su zaista do-voljino velike. To je Sejn video od pr­
ve. On se sa zahvalnošiću nasmeši devojci. Ali, ona ponovo
krenu napolje. — Osedlaj konja za njega, Marija. Onda tre­
ba da ide.
— Sada? — Marija je stajala i užasnuto gledala Agu-
edu. — Dok se oni banditi nalaze gore!
— On maže brda da naipusti s druge strane — objasni
Agueda. — Tamo ga miko neće videti.
Seijn sede i naivuče čizme koje siu se šnirale do kolena.
Odgovarale su! On se nasmeši zadovoljno. Sada je imao sve
što mju je bilo potrebno. A i sam je hteo da ide. Sta će on s
ovim ženama, i uopšte, u tom manastiru? Na taj način neće
naći Kupera. Moraće nazad u Saljtiljo.
Marija je čekala dok nije obuo čizme, onda uze jednu
od svetiljki, pođe ka iizlaau i sačeka Sejna koji se okrenuo
ka ostalim ženama.
— Zahvalijujem vam puno! — reče im. — Adios! I že­
lim vam sve dobro.
One mu samo kliimmuše glavom u znak otpozdrava. Sa­
mo se Amtoinija nasmešila.
Sejn krenu za Marijom, koja ga je vodila kroz duga­
čak podzemni hodnik. Išli su dobrih dvadeset minuta dok
ga je žena dovela do velike prostorije u koju je odnekud
prodiralo dnevno svetio. Sejn nije mogao da poveruje oči­
ma. Tamo je stajalo deset konja, mnogo mazgi i tuce maga­
raca. Hrana i prostirka bili su u jednom uglu. Sedla i amo-
vi visiM su na zidoivima.
— Potraži sebi sedlo i konja, dragi! — reče žena pri­
sno.
Sejn skide jedno sedlo sa zida i stavi ga na svetlog mr­
kova koji je izgledao žilav i kočoperan.
Marija ponovo krenu napred, a Sejn je pratio, vodeći
mrkova na uzdi.
Debeljuškasta Meksikanka oitvori jedna vrata i Sejn
ugleda izlaz.
— Za nekoliko dana biću ponovo u našoj kući — reče
žena. — Dođi!
27

30. ir-k -k Š E J N - k ic ir
Sejn je privuče i poljubi. Onda mu Marija utisnu nov­
čanik veličine šake u ruku. Bio je pun.
— Uzmi to, dragi! — prošaptala je.
Sejm odmeri novčanik u ruci.
— Sta je to? Novac?
— Ne pitaj, i čuvaj se, gringo!
Ona ga gurnu napred i zatvori vrata za njim.
— Hvala, draga! — promrmlja Sejn i stavi novčanik u
džep. Onda povede mrkova iz hodnika. Na izlazu je raslo
šiblje. Sejm je još malo vodiio životinju na povocu, a anda ga
uzjaha. Visoko izmad njega, uzdizale su se ruševime. Bio je
ianenađen koliko se duboko dole nalazio. Od jahača nije
bidio ni traga ni glasa.
On objaha oko brda i uipiu.ti se ka jugodištoteu. Jahao je
u smeru u kome se nalazio Saljtiljo, pravo kroz Sijera de
Paraš. Sunce je stajalo visoko u zenitu. Skoro pred sumrak
otkri sveže tragove jahača. Moira da su naposredmo pre nje­
ga bili na ovom mestu. On okirenu konja i pogleda pažljivo
ka jugu. Onda ih je otkrio. Bilo ih je šestorica. Bili su uda­
ljeni jedva jednu milju i jahali kroz šumoviti predeo u
kome se izgubiše.
Sejn podbode mrkova i krenu, prateći ih. Došla mu je
pomisao da će najpre nešto o Kuperu doanati od Kirniijevih
Irjudi.
U šuimi ga iznemadi tama. On stade i sjaha, jer nije že­
leo da nabasa na njihov logor. Ostavi» konj a i pođe komad
dalje peške. Ali, nije našao logor. Sledećeg dana, ustano'vio
je da su omi jahali ceJu noć.
Njihovi tragovi vodili su za Saljtiljo. Bilo je nemoguće
da ih stigne.
Podesio je tako da je stigao do grada tek u sumrak.
Ovaj put klonio se centra grada. Potražio je jednu od jev-
tinih gostionica na periferiji, u kraju gde su stanovali ru­
dari i poljski radnici. Ostavio je konja pred zgradom, uzeo
pušku i ušao u točiomdcu.
Kad je Sejn upao, odjednom je zavladala tišina. Svi su
merili gringa.
— Dobro veče! — pozdravi Sejn i priđe šanku za ko­
jim je stajao onizak, stariji čovek.
Meksikanci nastavaše razgovor i okrenuše se svojim
kartajna.
28

31. ★ ★ ★ S £ J W
— Dobro veče, grinigo! — odzdravi stari. — Cime mogu
da vas poslužim, seinjor?
— Daj mi tvog vima i ispeci mi ovčijeg mesa. Zeleo bih
takođe krevet, i da stelicmim svog komja s ulice.
Stari se nasmeši uzdržano.
— Sve ću to Uičimiiti, seinjior. Aid, možete li to i platiti?
Sejn uze novčamik iz džepa, koji mu je Marija tutnu-
la. Otvori ga i izvuče jedan komad no,vca. Biio je neobično
veliki i od čistog zlata. Aid, on je i sam to ustanovio tek kad
ga je položiio na šank.
Kao začaran, gledao je starac u novac, kojd je bio jako
star. Sejn ga brzo uze nazad. Meksikanac mu se zagleda u
lice.
— Drži jeziik za ziubiima — reče Sejn — i zaraddćeš
dovoljno od ovoga.
— Razume se, senjoir! — promrmlja sitari i uli mu vrč
pun vina. — Odmah ću staviti but na vatru, a moj pomoć­
nik će odves'ti konja u štaliu i pobrinuti se o njemu.
On stavi boikal pred Sejma i nastade u kuhinji.
Sejn ponovo izvadi novac iz džepa i pažljivo ga osmot­
ri. Onda ga brzo vrati u džep. Na jednaj strani, bio je ucr­
tam sunčev kruig, a na drugoj kruna. Da li su Marija i ostale
žene anale za blago Inka za kojim je tragao Kirni?
Krčmar se vrati.
— Potražite mesto, .senjor! Sve će biti u redu. I soba.
Jedan jedini mali sto bio je još slobodan. Sejn sede za
njega i stavi puišku i šešir na dirugu stolicu.
Niko od gostiju više nije obraćao pažnjn na njega. Krč­
mar .mru je doneo vino i malo doanije pečenje, koje je sa ve­
likim apetitom pojeo. Onda je još dugo sedeo i pio vino.
Bio je jedam od poslednjih gostiju kojd je ustao, i stari mu
m,ahniu rukom da mu pokaže sobu.
Spavao je te noći duiboko i čvrsto. Kada se probudio,
bio je već davmo dan. S iznenađenjem je utvrdio da nije
sam u s'obi.
29

32. 'k'k'k Š E J N-k-kir
Senajiuel FiM sedeo je za stolom. Diruigii čovek stajao je
kraj proHora,, torcići se nasionjio ¡na vrata, a četvrti je sedeo
na Miupici.
Bila su to četvoirica Kirnijevih Amerikanosa i svi su
držali „tooiltove” u ruci. Ipafc, Sejn poseže za oiružjem, ali
se lono inije više nailazilo na svoim raestu.
Semjiuel Fiid se nasmaja zlobno, ustade i priđe krevetu.
— S tim ndsi računaoi, zar ne? — tupita, cereći se zbog
toiga što se Sejn iznenadio'. — Ti mora da sa zaista sasvim
pošašavio, inače ne mogu sebi da objasinim zašto si se vra­
tio u Saljtiljo!
Sejn pređe poigledom od jednog, do drugog. Sinoć je
popio dosta vina, i to je još osećao.
Fild baci nešto na krevetsiki pokrivač. Bio je to je­
dan od njegovih novčića.
— Ti si bio s ženama i one imaju blaigo Inka! — reče
Fild. — DaJkle, vodi nas tam'O, ili ćemo te izručiti Kimijiu, a
to kopile će ti prirediti sve ono sto možeš sebi da prištediš.
Sejn se naceri. Kimi je tragao za tim blagom. Ova čet­
vorica tatoode, ald, za soipstvani račun. Očigledno, nije im
padalo ni na pamet da uiključe Kirnija u taj posao.
Krčmar ga je bio iadao. To je Sejiniu bio od prve jasno.
Očigledno je krčmareva poruka bila upućena Kirniju, ali
je Semjuel Fild zadržaO' za sebe.
On je odmeravao revolver u šaci.
— No, šta je onda? Hoćeš li rađe da zabiješ nos u ba­
legu?
— Ositavi to! — odviraiti Sejn. — Ti nećeš pucati. Mrtav
ti više nisam koristan.
— Predložiićemo ti jedain posao, Sejne.
Sejn se nasmeja.
— Zašto bi trebalOi da dalim sa vania?j
— Jeir ćemo te inače ustreliti!
— Od toga nećete imati niišta.
Fild se nasmeja kiselo.
— Tačno! Ali, ni tebi zilato v*iše neiće biiti ođ boristil
Možda će to za nas biti dovolljno zadovoljBitvo.
— Moram da postavim jedan usiov! — reče Seijn.
— Da oujemio!
: — I moj prijatelj Kiuper spada ovaimo. Svi ćemo jed­
nako deliiti.
30

33. -k'k'k S E J N k ~ k ^
— Priihvaćeno! Uzećemo i Kupera — odvrati FiM od­
mah. — Možeš to da mu kažeš.
Sejn se namršti.
— Dovedite Kupera ovamo!
— Sta? Treba M to da bude neka šala? Otkaid bismo mi
znali gde se tvoj pTiijateilj nalazi — odvrati Fild.
— Kuper je stanovao u hotelu „Palas” . Kirni ga je
odaitle izvukao. Možda na isti način kao mene. Sada ga mož­
da drže u prefekturi.
Fild pređe povgledom preko svojih Ijiudi, a onda se po­
novo oikrete ka Sejnu.
— O nekoan Kuperu ja ovde u Saljtilj'U još niisam čuOi
— reče. — A ni Kinni siigiurno nije. Inače bih ja to znao.
^ Idi do KinnLja pitaj ga kada je smaknuo Kupe­
ra! — bio je uporan Sejn.
— Ovde ¡nije mikakav Kuper došao! — uveravao ga je
FiM.
Scijin ga pogleda.
— Onda je posao propao!
Fild po.uoivo podi,že revolver u ruCT.
— Ako mi niišLa nemamo — reče — nećeš iimaiti ni tif
— Moj je Uisl'ov da Kiuper bude ovde!
— Ja ne poizuajcm nikakvag Kupera, ne držim ga u
džepu., a tako brzo ga ne mogu ni napraviti! — odvrati Fild
a tre.jiica njegovih, koimpainjoma se iskeziše.
Covek koji je stajao kraj prodora, odmače se i priđe
krevetu.
— Ml možemo tog Ktvpera potražiti — reče. — Moraž
nam samo reći gde, Sejne!
— Već' sam vam rekao. On S'tanuje u hotediu „Palas” .
Covek i.izdahniu, pogkida FiOda i zadanu revolver u fu­
trolu. — Dobro, idosm tamo da ga potražim.
Fild i ostala dvajica bili su saglasni s tim. Revolveraš
izađe iz sobe i zatvom vrata za .sobom. Fild obori cev revol­
vera, sede na ivicu kreveta i reče.
— Ako je to neki jevtin trik, nastradao si! Je Ii ti to
jasmo?
Se(jn kliinijnu glavom.
Fild uize novčić sa pokrivača i pregleda ga s obe stra^
ne. Onda ga odmeri u ruci 1 podiže pogled ka Sejmi.
— Sto grama teži ovo parče. Ti imaš deset komada. To
je čitavo bogatstvo. Jesi li video blago Inka?
31

34. ★★★SEJN -k'k'k
Sejm se nasmeši i kKmmu glavom da bi zadržao nje­
govu pažnju. — Samo se po sebi razsume! — piotvrdi.
— Koliko ga ima? — U FuMovim očima svetl&la je po-
hlepa. ^— Govori se o deset milioma. Je li to tačno?
Sejn pomovo potvrdi glavom.
— Može biti.
Fild i njegovi prijatelji potajmo se pogledaše. Onda se
po-novo upiiljiše u Sejna.
— Zašto si se omda zadovoljio sa deset novčića? — hteo
je da zna Fild.
— 2ene nisu htele više da mi daju! Sta je trebalo da
učiinim? One su bile do zuba naoružane. A j a nisam.
— Ima li zaista stotinu žena koje čuvaju to blago?
— Toiliko ih nisam video — odvrati Sejm.
— Imamo mali mitraljez na lafetu — objasmi revolve­
raš. — Mogli bismo ga poneti sa sobom.
— To bih svakako preporučio — javi se tip koji je
stajao kraj vrata i dosada nije progovorio ni reči. — Kirni
će nas svakako tražeći, i na putu do granice svakako ćemo <
ga susresti. Njega i sve ljude koje bude uispeo da okupi.
Tada će mam mitraljez vredeti više od revolvera.
— Dal'Ali, revolver možeš staviti u džep — odvrati
Fild.’— A za taj mitraljez potrebna ti je zaprega.
— Ja bih ipak taj mitraljez pomeo sa sobom — dobaci
Sejn. I
Fild se isceri podsmešljiivo.
— Protiv žena? Mi ćemo sa tim amazomkama iomako
srediti stvar.
— Ne treba ih potcemjivati! — usprotivi se Sejm. — One
se bore kao muškarci. Možda još srčanije.
Covek ko'ji je otišao u hotel, vrati se.
— U „Palasu” još nikakav mister Kuper nije odseo —
saopšti. — Ni pre nekoliko godina, a kamoli ovih dana.
— Tvoj prijatelj te je ostavio na cedilu — obrati se
Fild Sejnu. — Ja sam za to da napravim posao bez njega.
Njegov deo možemo ostaviti na stranu. Možda će jednog
dama ipak doći. Taj deo ćemo, naravno, ostaviti tebi, Sejne.
Ti možeš odsesti u „Palasu” i sačekati ga.
Sejn stisnu usne i pogleda od jednog do drugoga. Gde
je Kuper? Sta ga je zadržalo? A ako mu se nešto dogodilo?
Znaju li to ovi ljudi ili ne znaju? Ipak, bio je ubeđeai da će
se on još pojaviti.
32

35. ★★★Š E J N ★★★
— U redox! — složi se.
Ionako rau ndšta dmgo nije preostalo, jer se nalazio u
vlasti ova četi-ni revolveraša. Zato ustade, Oibuče se i pođe s
njima. Njihovi komji stajali su u dvorištu gostioinice. I nje­
gov konj već je bio osedlan. Fild mu veza ruke na leđima i
pomože mju da se poipne _u sedlo. Svi su uzjahali, stavidd
Sejna u srediini i krenuli iz girada prema istoku.
— Uzećemo mitraljez! — cerio se Fild jašući. — To će
na amazomke u Sijera de Paraš ostaviti utisak. Cim budemo
imali tu spravu u rukama, ti ćeš preuzeti vođistvo.
— Zašto ja?
— Jer ti znaš kuda treba d!a idemo, a sem toga, na te­
be neće pucati.
— A ako vas dovedem na oilj, neće mi niko pucati ni
u leđa?
Fild ga odmeri.
— Mi se držimo našeg sporazuma.
— Ko mi to garantu,]e? Sveta devica od GvadalUpe? —■
podsmehnu se Sejn. — Skimite mi vaze i vratite mi mx>je
oružje. Ovako je to nejavnopi-avno partinerstvo.
— Ali smo ovako i sigurna da ti možemo verovati — •
OiSimehnu se Fild.
Jahali su kroz šumu. Više časo'va. Iza šume prostirala
se livada i na njoj velika hacijenda čija se zgrada videia
iz daljine. U blizini su pasli konji. Dvojica revoliveraša od­
motaše lasa sa roga sedla i poijahaše dole ka krdu. Fild i
četvrti, koji se zvao Džekob, sačeka-ie sa Sejnom. Ona dvo­
jica pohvataše četiri grla i' dovedoše ih. Zaprega za mitra­
ljez.
— Idemo! — naredi Fidd.
— Kirnijeva hacijenda? — upita Sejin.
— A šta ovde ne pripada njemu! — odseče Fild.
— Zašto ga ljudi iz saveane maršalske kamcelarije go­
ne? *■
Fdjld odmeri podrugljivo Sejina. Ond'a se namršti.
— To ti znaš bolje nego bilo kojd od nas!
Sejn zavrte glavom.
— Ja zaiista nemam pojma. Ja nisam iz savezne mar«
šalsike kancelarije. Verovao ti to ili ne.
Fildove oči suziše se u UiSke proreze.
— Onda si ovde zbog blaga Inka?
3 Sejn su 33

36. 'k'k'kSEJN'k'k'k
Sejn se naemeja.
— Ja nii o tome nisam znao ništa. Da Kim i traga za
tim blagom tek su mi ovde ispiričali. Tek od tada znam za
njegovo postojanje.
Fild se isceri.
— Ali, sada idemo po njega i ti znaš gde se nalazi.
Kraj priče!
Ipak, ispalo je sasvim drukčije nego što je taj revoJve-
raš pretpostavljao. Kada su stigli do zgrade hacijende i ušli
u dvorište između naizgled praznih prostorija, iznenada
prasnu hitac.
FiM i ostala trojica pogledaše se izmenađeno i poivukoše
revolvere. Džekob tiho opsova.
Vrata glavne zgrade bila siu otvorena. Sejm opazii kreta­
nje u ku‘6i. Onda jedan mušikarac prekoirači preko praga.
Jedan Amerikano! Iz Kimijeve revolveraške momčadi, ko­
joj siu pripadali i FaM i njegovi koimpanjioim. U svaikiom
elučajiu još pre nekoliko časova.
— Filde, opkoljeni ste! — povika čovek na pragu. —
Predajte se, illi ćemo vas sve ustrelite.
Ova četvorica su i dalje zaiprepašćeno buil'jila u goivomi-
ka, koji je sivojiim širokim ramenima ispmnio vrata.
— Ti blefiraš, Dižese! — povika Fild preteći.
Džes stavi dva prsta među zube i gl'asno zazvižda. Sa­
da se okolo pojaviše ljiuidi iz svojih zaklona. Biii su svi, bez
izuzetka, Melcsiikanoi. Pedeset ili šezdeset njih.
Fildti zaiigra jabučica.
— Sta to treba da znači? — povika. — Hoćeš li da
tvrdiš da je Kimi naredio tako nešto?
Plavokosi dižin kliimnu glavom.
— Naredio je, Filde! I naredio je takođe da vas poski­
damo mecima, ako se ne predate. Kako si mogao seM da
dozvoliš da načiniš jednu takvu grešku? Nije bilo prošlo ni
jedan čas kako ste otišli, a on je već zinao da ste se dočepa­
li Sejna i da hoćete uz njegovu pomoć da se dočepate blaga
Inka. On je to nazvao iedajom!
Fild i njegovi prijatelji pobledeše.
— Sejine, izađi iz nj.ihovog kruga odmahl — povika
Džes.
Pre nego što je Sejn mogao čestito i da razimis3d kaiko
da se drži u ovoj situaciji, zairi mu Fild „kolt” u siaibiiMi.

37. ★★★S E J N ★★★
— Zviani lijiudima da se ponoivo poviuikiu, Džese! — po­
vika on oštrim glasom. — Abo nas smafcnete, krapaće i Segia
s nama, pa posle neika Kirni vidi kako će dioćii do biaga.
— Doinesiite mitrailjez i pripremite ga! — odijekinu Dže-
so'bov glas pireiko- dvo.riSta.
Fild oikraniu koirnja i zagleda se Sejtniu u oči.
— Osiani na moijoij strani, saivettujem ti! — piros'iklta..
Sejn razvuče Ice i steiže koinja nogama. Negde iiza nje­
ga, šlkiripniuše vrata. Pojavi se mald lafet na toičkiofvima.
Meksikanci poistavdee miitraJijaz na njega. Fffldiov revolver jos
jače pritisniu Sejina u slabiimu. On okrete makova i priđe uz
revolveraša. I oistali trgoiše komje i stadoše tik iza Sajna,
i FiiMa.
—' Filde! — grminu Džes. — Pobićemo vas zagedino s
konjima!
— Galop! — procedd FAld,, uperivši pogled u Sejina.
Sejin podbode koinja. Gomili su ga Fildoiv revoliver i po^-
misao da ga tatj pirokleti mitraljez može iseći na komadiće,'
S muikom se održavao u sedlu. Fild to oiprazi, gaiopira
jući tik kraj njega, trže nož i preseče mu veze, da bi mogao
da uhvati uzde.
Sejn se naže nad vrat konja. U tom tmtitkiUi, poče da
štefcće mitraljez. Visoko iznad njihovih glava zvaždaiS. su
meci teškog kailiibra. Krošnje drveća praisikale siu i prStale
uvois. Oblak gra(nja i lišća se podigao, a jedina cela krošnijay
klanu kao nožem presečena i pade u oblližnijlu vodlu.
— PoreViisoko, Paoilo! — grmeo je Džes i potrčao pireko
dvorišta ka teškom oiružjni.
Sejn priitera konja zidtu kuće. Fild se držao tik UK njie-
ga. Obojica zaoikreniuše iza glavne zgrade. U tom treoiuitkiu
se mitraljez ponoivo oglasi. Za tri đuižine koinja iza Filda,
udari,še meiCi u zemlju i rasteopaše je. Sledeći rafad udari u
zid kuće. Sejn se osvrnu. Fild i Džekob jurili su za nijtai i
mitraljez ih više nije mogao pogodiilti. Kamenje, kiomadići
drveta i prašina dizali ,su se, oitkidajući se ođ ugla kuće. Tar*
mo je sve prasikaio i prštalo. Ostala drva jahača ndsu se više
pojavili.
Fild okrenu ka seveiui. Bok uz boik gailopirailii su be-
gimci, zaklionoemd kruićama, preko livade ka šumi.
Još im je bdio preositalo stO'timak meitara do prvog drve­
ća kad je mitraljez ponovo počeo da Biuica. Segin baca pogiled'
3»

38. ★ ★ ★ S E J A / * * *
preko ramena. Džes je postavio spravu na kraju kuća. Ra­
fal prebaci preko begunaca i udari u šunau. Sasvim priljub­
ljeni uz vrat svojih konja, tri jahača su jurila ka zaildonu,
d-ok je sledeći rafal opet prošišao iznad nj^iih i udario u kro­
šnje.
Sejn okrenu mrkova u drugi smer. Fild i Džekob su
ga sledili i jedan za drugim ugalopirali su u šumu. Sejn još
jednom promeni smei- i time im je spasao život. Sledećd i'a-
ial udario je tačno tamo gde su bili trenutali ranije.
IV
Trojica begunaca zaustaviše se u uskoan klancu i sja-
ha.5e sa oznojenih konja koji su od preko^memih napora
drhtali svakom tebivom.
Fild ostavi konja i vrati se malo nazad da bi video da
li ih gone.
Sejn otkopča svom mrkovu kolan. Džekob opsova i na­
zva Džesa kukavičkim pasjim sinom.
Tada Fild dotrča nazad. Mahnu energi^čno rukom. —
Ne rasedlavajte! — povika. — Moramo dalje.
Džekob odmah uzjaha. Sejn ostade da stoji kraj mr­
kova.
— Konji su pri kraju! — objasni on Fildu, koji ga sa­
mo odmeri, priđe svom konju i vinu se u sedlo.
Tada i Sejn vide gonioce. Sest Meksikanaca. U snaž­
nom galopu približavali su se stenovitoj uzvišicd do koje se
Fild maločas bio vratio da osmotri.
Sejn ispruži desnicu prema Fildu.
— Moju pušliu!
Fild i Džekob okrenuše konje, podigoše puške i otvori-
še vatru. Šestorica jahača se zaustaviše kao jedan. Dvojica
skočiše s konja i padoše u zalclon, ali ostali se okretaše i
pojahaše nazad. Cim ovi nestadoše iza stena, povukoše se
i ona dvojica kroz travu i šiprag. Zatim dohvatiše konje i
odmagliše.
36

39. ★★★S E J N ★★★
Sej^n steže mrkovu kolan i povede živO'tiinju za uzde.
Tada sjahaše i Džeko'b i Fild. Krenuli su dalje peške, teško
dišući. Osvrtali su se s vremena na vreme, ald, Meifcsikance
više nisu ugledali.
Kad se smrklo zaustaviise se pono'vo i pustiše konje da
se odmore.
— Ti anaš gde se žene nalaze, Sejne — reče FiM, —
Vodi nas tamo., inače će nas Kirni dostići.
— Neću doklegod su nam ovi za petama — odvrati
Sejn.
— Ti izgleda ne znaš kakav je prokleti tragač taj Kdir-
ni — progunđa Fild.
— I mi sada sedimo u istom čamcu — dodade Dže-
koib. . . Kad je Kirniju po'trebno stotinu ljudi, o*n ih skiupi.
Kad mu je potrebno hiljadu, o^n ih bez po miuike digne na
noge.
— Kinniija traže u Sjedinjenim Državama — pridruži se
Fild ra,zgovoru — jer je ukrao dva miiliona dolara koji su
bili poslati iz Vašdngtona za građenje jedne želeizndičke pru­
ge i kada je taj novac stigao u odredišnu banku, taj pasji sin
je smakao bankara i njegovu porodicu. Sedam osoba! Sve
što mu u Meksiku pripada stekao je tim novcem. Sad mo­
žeš zamisliti kakav je to bezobziran kopilan. Obesiće nas
svu trojicu!
Kirni je znači opljačkao državni novac i hladnokrvno
smakao sedam osoba! Da li je zbog toga dobio zadatak od
„Brigade Sedam” ? Zašto mu to nisu razjasnili? I šta bi ta-e-
bailo da oovek kao što je Ku,per učini u taikvom slučaju
van granica zemlje? Sudeći po visokom rangu, Sejn je sebi
zamišljao tog Kuipera kao jedniog starijeg čoveka, kO'ji jedva
da može da obavi takav zadatak.
— Hoćeš li nas odvesti do žena ili nećeš? — upita Fild
nestrpljivo. — Ti si već bio kod njih, a bio si praćen, pa
te ipak ti pasji sinoivi nisu našli.
— Nas smo trojica! — reče Sejn. — Otkud mogu da
znam da će nas žene pustiti u svoje područje? Ne mogu se­
bi da predstavim da će se pokazati kad vide da nas gone.
— Sada mi i nije do tog prokletog zlata — procedd
Fild — nego do golog života!
— Otkuda bi to žene mogle znati? — odugovlačio je
Sejn.
— Kada crknemo, neće ni za tebe biti više nikakvog
37

40. ★★★S E J N ★★★
dobitka! — odbruisl Džefoo'b. — To moraš da imaš pred oči­
ma. Kimi zna da si bio ovde kod žena u Sijera de Paras i
da Sli od njih dobio zlatnike.
— Ko je gazda tamo u Sijera de Paras?-— raspitiivao
se Fild. — Kaibo se zove ta žena?
— Mislim Maribel!
Fild i Džekob izmeniše poglede u tami. 1
— Maribel Levantina? — upita Fild.
Sejn sleže ramenima.
—-Ja znam samo da sé zove Maribel. Treba da je ra­
nije imala nešto sa Kimijem, kako sam čuo od jedne druge.
— Ta drolja! — prositeta Fild. — Znači, Mariibel! Ka­
da Kimi tO' doana on će je udaviti!
Konjski topot odjeknu u noći. Trojica begunaca nap­
regnuto os'liušnuše. Vetar je donosio zvuk sa zapada. Ubrzo
je topot postao glasniji. Fild opsova.
— Prokletstvo, mi smo okruženi — procedí Džekob.
Topot je odjekivao. Jahači nisu više bili udaljeni ni
četvrt milje. Fild i Džokob uzeše puške u mke.
Posle izvesinog vremena začuše se glasovi. Jedina vatra
zaplamte.
— Moramo odmah odavde! — promrmlja Fild. — To je
Džes sa svim Amenikancima koji jašu za Kirnija. Možda je
i on lično tamo.
Uzeše konje za uzde i udaljiše se piodako ka severu.
Uskoro je logorska vatra bila toliko udaljena da se žacnila u
noći kaio neka zvezda.
Do pomoći, vodili siu konje sve dublje u brda. Sva tro­
jica bili siU svesni toga da su za sobom ostavili tragove.
Logorovali su do svitanja, a onda krenuiM dalje.
Sejn nije ni pomišljao na to da preuzme vođsbvo. Fild
ih je vodio ka severu sa nameroim da stignu u Sijera da Pa­
ras. Jahali Siu ijedan iza drugog. Fild napred, sa puškom u
ruci. Za njim Sejn, za čijim se leđima stalno nalazio Dže­
kob. I drugi revolverás držao je pušku u ruci i kad god bi
se Sejn okrenuo, uvek bi u njega bila uperena cev.
Nisu jahali ni ceo čas, kad su skrenuli u jedan širok
klanac i tamo odjednom na njdh bi otvorena vatra. Fild
divlje okrete konja. Bok uz bok juriili su jedan komad na­
zad, a onda skrenuli ka istoku, zaustavili se iza jednog
stenovitog zaklona i sjahali.
— Ima ih svuda? — siktao je Fild. Znojio se jako i
brisao lice suvom maramom.
36

41. 'k'k'kŠEJN-k'k'k
—' Oni znaju da hoćemo na sever, u Sijera de Paras —
zaključi Džekob. — To je naš veliki problem!
Fiild miu miigom stavi do zinanja da piripazá na Sejna, pa
se vrati komad puta nazad. Kad je došao do irvice zakiona
odijekmuše poicinj'i. On se trže, okrete munjeviito i dotrča
nazad.
Sejn i Džekob se vimuise u sedla i poteraše koinje. Fiid
je sledio njihov primer i pono.vo se postavio na čelo.
Bilo je oko dvadeset jahača kojii siu ih pratili na istok.
Tik pred podne, opet su neočekivano naletali na vatru. Po­
jahaše duž jedne visoke stene ka zaklioinu. koji se nazirao
iza žbunja nekih petsto metara udaIje¡noistá. Ali, tada ih
ponovo diočekaše smirtonosme olovne osice.
Sejnov koinj bi pogođen. On polete glarvačke iz sedla
i tresnu snažno na leđa. Fdild okrete konja i prisloni ,,vin-
česterku” uz rame. Dok je on uzvraćao pucnjavom, pris­
koči Džekob Sejnu, saže se i pruži mu ruku. Još dok je
Sejn uskakao na konja, ovaj ga mamiumu i natera u galop.
Projuri pored FliMa koji je oipalio još dva metka, pa krenuo
za njima.
Taman kad ih je dostigao, i njegov konj bi pogođen.
Sruši se mrtav pod njim. Revolverás nije uapeo na vreme
da liizvuče noge iz uzongija pa tresnu zajedno sa životinjom.
Sejn to opazi, sikoči s konja i potrea nazad ka njemu, da miu
pomogne da se izvuče iz neugodnog položaja.
Njihovi gonioci pucali su kao podivljaH. Ali, pravim
čudom, nijedan od njih ne bi pogođen. Ostali stu da leže iza
konjskog leša. Fild izvuče Sejnovu puišku i revolver iz bi­
saga i vrati mu oiw je. Onda sikočiše oboj'ica i otpu^aše
nazad dok nisu stigli do Džekobe, koji je sjahao iza jedne
stenovite itabočine i takođe pucao.
— Sa jednim konjem ne možemo dalje! — povika re­
volverás očajno.
Iza zaklona, vodlio je jedan uski, kameni puteljak na­
gore. Fild se oidluoi za taj put. Džekob je zurio za kompa­
njonom i Sejnom, jer mije želeo da se rasitane od konja. Alii,
nije mu ostao drugi izlaz. Kirnijevi ljudi su napusitili svoj
dotadašnji položaj i jahali u širokom lancu ka njima.
Džekob prebaci bisage pretoo ramena i krenu za onom
dvojicom.
Meksikanci su ih obasipali vatrom dok se nisu popeli
n,a v.rh, pa jahači dole više nisiu videli ciij. Srećom, Kár-
39

42. ★★★S E J N ★★★
nijevi ljudi ih nisu pratili. Sedeli su zbunjeno na svojim
konjima i ma^gama i osvrtali se okolo.
FiM, Sejn i Džekob puzali su dalje. Išli su jednom boga-
zom koija ih. je vodila još više. Put je postao toliko surov
i.strm da su mogli dalje samo četvoroinoške. Prilično iscrp­
ljeni zaustaviše se i legoše u senoi jedne stene koja se nad-
nela nad njih.
^— Ovamo gore ne mogu s komjima — primeti ■ Fild,
hvaitajući zraka. — A ako dođu peške opazićemo ih dovolj­
no rano. v
Džekob umorno podiže glavu.
. — Od toga nemaiš savršeno ništa. Oni će držati masiiv
opkoljen, i jednostavno čekati na to da se nekuda ponovo
spustimo.
— Ti pasji sinovi bi nas pustili samo kad bismo se do­
čepali Kirnija — procedi Sejn isto tako iscrpljen kao i Fild
i Džekob. Bio je mokar od znoja i sve se na njemu prile-
pilo uiz telo.
Sunce se naginjalo ka zapadnom horizontu. Poáto je
zašlo, krenuše ponovo uzbrdo, prebaciSe'se preko vrha i po-
ti'ažiše put nadóle. U dolinama je već bio mirak. Zakljucüí
s« da prenoće u jednom pid bezbrojnih stenovitih lavirkita.
Hladnoća ih je probudila još u sviitanje. Čekali su na
izlazak sunca i mogućnost da Kimijeve ljude drže na okiu.
Sejn opet zadrema. Praštanje mitraljeza ga malo kasnije
ponovo probudi. Sprava je bila postavljena ispod njih u
dolini. Videli su samo kako seva i čuli kako puca. Trenutak
kasnije, udariiše meci tako blizu njih da užasnuto ustuk-
nuše.
Svakim rafalom pogoci su biili sve bliži. Nisu mogli se­
bi da objasne kako oni odozdo mogu da ih vide, Dok Sejn
niije na suprotooj steni ugledao tri Meksikanca. Nalazili su
se jedva tridesetak metara više i mogli su direktno da gle­
daju u logor i signaliziraju onima dole pomoću ogledala.
*0

43. 'k'k'k š EJ N-kicič
Sejn ih obasu vatrom i otera ih. Malo zatim mitraljez
ponovo ućuta.
— Nazad! — hu.fcnu Fild. — Tamo dole nas čekaju.
— Ti pasji sinovi vrebaju posvuda oko nas! — besneo
je Džekob. — Sedimo u klopki.
— Ostanimo još ovaj da.n gore i pod zaštitom mraka
potražimo gde možeino da probijamo obruč — savetovao
je zapadnjak.
Tada mitraljez poče ponovo da puca. Odbijena zrna i
komadići kamena fijuikali su im oko ušiju. Sejn baci po­
novo pogled ka uzvišici preko. Tri Meksikanca su se vra­
tila i našla bolji položaj. Sada ih više nisu mo.gli pogoditi, a
ono pro'kleto ogledalo bacalo je svetlosne signale bez pre­
stanka.
Tri begunca morala su da napuste mesto na kome su
se nalazili i da potraže za-klom s druge strane vrha. Ona tri
Meksikanca odmah otvoriše vatru na njih. Jeda.n po jedan,
li paničnim cik-cak skokovima, uspeli su Ipak da pređu vrh.
Sejn je bio potpuino iscrpljen kada je stigao na drugu stra­
nu, pao je na zemlju i ostao da leži. Džekob i Fild su kleli
iz sve snage, bacajući se po.trbuške pored njega. . .
Zapadnjak pogleda prema dole. Tamo, gde je Džekob
pri bekstvu ostavio svog konja sada ih je vrebalo trideset
jahača. On obrati pažnju na to ostaloj dvojici.
Fild je psovao da se sve orilo.
—■Najbolje je sam se^bi pro.svirati kuglu kroz glavu! —
huktao je Džekob. — To je bolje nego pasti u ruke tim pa­
sjim sinovima i Kirniju priđe.
Sejn se osvrte. Put ka severu i jugu bio je zatvoren.
Na severu je kosio mitraljez a stazu ka jugu čuvala su ona
tridesetorica.
Prema istoku vodila je jedna strma staza do sledečeg
masiva. Stenovito sedlo između masiva bilo je dovoljno ši­
roko da bi ih odozdo jedva mogli primetiti ako bi se uputili
tom stazo.m.
Pokaza put Fildu i Džekobu i obojica se odmah sagia-
sdše s njim.
Sejin krenu prvi. Prvi put je preuzeo vodstvo.
Celu noć su išli preko prevoja i stigli su do drugog
masiva dva sata posle sumčevog izlaska. Odmah su po'čeli
da se penju, pazeći stalno da ne budu primečeni, i kad je
41

44. ★★★ SEJN 'k'k'k
sunce počelo da se sipušta, doivmikld su se do jednog klanca
Jioji je vodio dalje na iistok. Nisu bili iscrpljeni samo od du­
gog hoda i penjanja. Mučili su ah i glad i žeđ.
Pri poislednjim zracima dana, stjigli su do izlaza iz klan-,
ca i već. se ponadali da su se provufclli kroz prsten opsade
kad se pred injdma izinenada poijavdše četvorica gonilaca: dva
Amerikanca i dva Mekisikanca sa piuSkam u rukama.
— Predajte se, Filde, ili puicamo.! — reče jedan od
Amerikanaca preteći. — Izgubljeni ste.
Sejn se baci i isituri puSfeu. Još dok je bio u leto, od­
jeknu njeigov prvi pucanj. FiM i Džekob siu sledili njegov
primer. Ali, i puške one četvorice seviniuše i grmmiuše, a od­
jek pucnjave prolamao se među stenama.
Cetvonica napadača padoše na tle pogođeni.
Trojica progonjenih skoičiiše na noge i potrčaše pokraj
ustreljenih niz sledeći breg. Sakri ih gusti pojas šume. Ali,
ona četvorica nisiu bili samd. Odjefcnuše signalnd pucnji i
začu se konjski topot.
U šumi je već bilo mračno. Bojeći se potere, promeniše
pravac. Provedi siu cel/u noć na nogama, zastajuići tek tu i
tamo da bi napregnuto osliuiSkivald da Ili se to čuju gonioci
ili šum vode. Kada je zasdvelo, jiutro, pronašli su jedan po­
točić i pošto su ugasili žeđ i spralii prašinu, otkri Džekob
jednog smdaća, koji se todiiiko približio, da ga se moglo no­
žem domašiti.
Sečivo fijuikirau kroz vazduh, 1 sirndać pogođen pade. Na
licu mesta, su ga urediM, uimoitaili i posli dalje. Onda su na
jednoim malom platou otkrdild jeidnu pećinu. Tamo siu zapaloili
vatru i ispekli meso.
Tek uiveče, krenuli su dalje. Na sever! Ni Fild ni Dže­
kob nisu više govorili o ženama i o novcu. Bilo im je samo
do toga da ne padnu u Kimijeve ralje.
Sledečeg dana, otkrili su na udaljenosti od dve milje
grupu od deseit jahača koji su se kretali u letom smeru.
— Kirni, to kopile, ne misli da odustane! — prosikta
Fild.
Pred podne podigli su se na zapadni signala oblačića
dima ka nebu. Nije proteklo nd deset minuta, a pojavio se
i odgovor. Tačno pred njdma, na severu, pojavili su se dim­
ni signali između stena u kristalniočistoim vazduhu.
Odmah su stali.
— To su bandoljeroisi! — objasni Fild. — Kimi ih je
42

45. ■k'k'k S EJ N-k'k'k
pozvao u pomoć. Oni se raaumeju u dimne signale kao i
Indijanci.
— Samo je pitanje vremema kada ćemo biti O'tikrijveni
— prosteinja Džekob.
Fild pogleda u Sejma. '
— Sta sad? Ako im padinemio šaka neće nas samo op­
ljačkati. Kd'rni im je sigurno naložio da nam oderu feožu s
leđa.
Sejn se osvrnu. Desetorica jahača više se nisu videli.
Ali, to je biilo zbog toga što su im stene zaklanjale vidiiik.
Ipak, oisfićao je da su još tu.
— Krenimo dalje i držimo oči otvoirene — reče. — Vi­
še od toga zaista ne možemo učiniti.
Nastavili su put.
Čitava četirii dana ostali su neotkriveni i niko ih nije
uzmemiravao. Tek pred podne, četvrtog dana, pojavila se
jedna horda bandoljerosa, koje su dovoljno rano opazila.
Dok su ti dvonožni kojoti stigli, Sejn i revolveraši siu već
bili u šumi i popeli se jednom strmom stazom. Po Sejnovoj
proceni sada su se nalazili usred Sijera de Paraš. AM, o
tome nije proizborio ni reži.
Planinsko sedlo bilo je obraslo visokim drvećem, tako
da ih iz doline niisu mogli videti. AH, bamdoljerosi su zato
dole O'tkrili njiihove tragove i odmah stadoše. Odjeknuše
signalni pucinji.
Sejn, Fild i Džekob krenuše dalje, pogleda uperenog
u dolinu, tako da su prekasno opazili priliku koja je izne­
nada iskoračila iza jednog drveta i uperila pušku u njih.
Sejn se iznenađeno nasmeši. Fild i Džekob ostali su
zapanjeni,, otvorenih usta.
Bila je to žena! Meksikanka. Nosila je muško odeJo i
kao i muškarac, bila naoružana, puškom, revolverom i ma-
četom. Bila je tamnoipufta i crne kose. Sejn je procenjivao
da može imati trideset godina.
— Ako hoćete da pođete sa mnom, pođite — rekla je. —
Ali, spustite oružje na zemlju.
Džekob odmah pusti pušku da padine i otkopča takođe
opasač sa revolverom. Fild je oklevao i cerio se na Sejna.
Tek kad je ovaj sledio Džakobov primer i Fild spusti oru­
žje na tlo.
Sejn priđe lagano ženi.
— Ko te šalje, sestro? — upita.
49

46. 'k'kkSEJN'k'k'k
— >Mi zmamo da v^s Kimi progoini. Zar to nije dovolj­
no, grimgo? — odvrati žena. Imala je koščato i široko lice.
— To mi je dovoljno i ja ti zahvaljujem!
Pild i Džekob prnđoše, cereći se, bliže.
-— Je li još daleko? ■— hteo je da ana Piild. — Mi već
danima putugemo peške i naše su snage pri kraju.
Ona se masmeši, ali nije stigla ništa da odgovori, jer
Fild iznenada skoči i obori je na tlo.
Sejn i Džekob su bili Fildovom akcijom isto toliko iz­
nenađeni kao i sama MeksAkamka, koja se otimala očajnič­
ki. Fild je ipak bio jači. On joj ote pušku i baci je u stra­
nu, uze joj i mačetiu i revolver. S „koltom” u ruci, o«n je
tada pu.sti i sko’čii na moge.
Meksikanka ostade da leži na leđima, zureći u njega
6 mržinjcm.
— To baš nije bilo naročito pametno — primeti Sejn.
-— Pod sadašnjim uslovima, ti si nam svima stavio glavu u
torbu.
— Ko-ješta! — odbruisi Fild. — Uzmite svoje oružje!
Hajde, Džeikobe! Ovoj ženi ćemo već pokaizati ko ovde vo­
di reč.
Džekob se sam trže mazad. Sej:n uze oružje i opasa se.
— Ona nas neće voditi — reče Fildu koji je držao že­
nu u šahu.
— To je tvoj posao! — preseče ga revoilveraš. — Ti već
znaš njiihovo skrovište.
— Ali, ja uopšte ne zmam gde se sada nala-zimo — ob­
jasni Sejn, i rekao je istinu. On nije poanavao okolinu i
pokušavao je na sve strane da otkrije ruševine manastira,
ali ih nije oipazio,. ,
Fild se zagleda u njega, uze od Džekoba svoje oružje
i gurnu ženu grubo pušliom.
— Diži se, curo! — prosikta.
2ena posluša.
— Činiš velikiu greškiu, Filde! — opomenu ga Sejn.
Ali, Fild ga nije slušao. On uhvati ženu za jaiknu, privuče
je, i poturi joj puščanu cev pod lice.
— Sada nas vodi svojim sestrama — procedi besno. —
Ali brzo, i najkraćim putem, ili će praštati! Jesii li raziu-
mela?
2ena Mimnu glavoim. Nije uopšte izgledala uplašena.
Sejn htede da priđe Fildu i da ga obori na tlo s leđa.
Ali, Džekob je računao s lim.
44

47. 'k'k'k SEJN 'kk'k
— Fild je naš gazda — reče, stojeći direktno iza Sej­
na.
Sejn mu se unese u Hce.
— Da! On je gazda. Ali, ubrzo ćemo se svi pokajali.
Ona sigurno nije sama ovde. Isto tako kao što možemo na­
basati na druge žene, možemo istrčati .pravo pred puške
bandoljerosa!
— Fild uvek dobro zna šta čini!
— Ovaj put ne zna! — odbrusi Sejn.
Fild je terao ženu pred sobom. Penjala se stazom i be-
gunci su je pratili. Sejn se uz put stalno osvrtao, jer nije
mogao da poveruje da je ta žena bila sa,ma. I Džekob ie
uznemireno zverao na sve strane, misleći pri tom više na
bandoljerose. Fild nije ispuštao ženu iz vida, a ova se sva-
k:ih nekoliko koraka okretala ka njemu.
Čitav čas vodila je žena ovu trojicu sve dublje u brda,
preko neke visije. Onda zaokrenu u jedan klanac koji se
posle otprilike dve milje okcinčavao.u jednoj kotlini. Kad
su bili usred kotline potrča ona iznenada u stranu i baci se
iza jeđno'g kamena. U istom trenutku, prasnuše oko begu­
naca pucnji, tako da Fildu nije palo ni na pamet da puca
na Meksikanku, već se i sam bacio na tlo, a isto tako i Sejn
i Džekob, otkotrljav.ši se u zaklon. Dno doline bilo je prek­
riveno kamenjem i komadima stena koji su se ko zna kad
odlomili od okolnih zidova.
— Prokletstvo! Sad nas imaju — mrmljao je Džekob,
ležeći svega nekoliko metara od Sejna.
Ali, Sejn nije mislio na bandoljerose i Kimijeve ljude.
Pucnji su fijuka.li previsoko, iako bi bilo sasvim lako da
ih svu trojicu ustrele.
Pucnji umukoše. Sejn oprezno podiže glavu. Iz procepa
na suprot-noj strani pojavi se jedna prilika.
— Predajte se gringosi i izlazite! — povika prilika. I
to je bila žena i Sejnu se činilo da raspoznaje glas Mari­
bel. — Izlazite jedan po jedan! — nastavila je da naređuje.
— Sejn prvi!
Sejn odmah ustade. Držao je pušku iznad glave, mah­
nuo ženama i pošao ka njima. '
Fild i Džekob su zurili u njega. Oči so im bile pocrve-
nele. a prašina pokriila neuredna, bradata lica.
Uski procep vodio je na drugu stranu iz kotline. Sejn
se uputi tamo. Prvo što je opazio bila su volovska kola. A’
45

48. 'k'k'k S e j n ★★★
kada je prešao još četrdesetak metara iskočiše pred njega
četiri žeine s uipeireniim puškama. On ispuisti svojiu puiškiu i
podiiže ruke. Koliko je tih žena stvarno M o? Oistale joiš nije
mogao da vidi.
I odotstrag isfco'rač'iiše žeine iiz zaklona dok je stajao
kiraj volovskih kola. Saviše mu ruke unazad i vezaše mu
ih na leđima. Jedna mu uze revolver. Jedno lepuškasto,
mlado parče sa tam/nim očima! Naredila mu je da se popne
u kola i da se iisipnuiža u njima. Om posluša. Kada je legao,
dive dru/ge žene vezaše mu i noge.
Kola S'U bila doivoljino velika. On načini mesta i Džeko­
bu i Fildiu. Obojica su iDilii dovoljno pametni da se nisiu, odu-
piirali. Kao sledeći, dovukao se Džekob do kola. Pet miniu.ta
kasnije pridružio im se i Fild. Pošto su i njima vezale noge,
baciše žene neku plahlju preko tri Amerikanca. Onda bola
krenuše.
— Sta će sada da uirade s nama? — mirmljao je Fild.
— Imaimo li uopšte šanisu da se dokopaimo zilata?
Sejn ne oidigovori.
Kada SiU se kola posle nekoliko časova zaustaviia, bila
je MOĆ. Žemsike ruke sikidoše plahtu. Prečage po strani koia
su spuštene. Fild je morao prvi da izađe iz koila, pošto su
im dve žeme odveizale noge. Za njim je siišao Džekoib. Ne­
koliko miinuta kasnije, narediše i Sejimi da sMe s koila. On
uspe da oko sebe raapoana krug kuća. Očekivao je da će ga
žeme odvesti u manastiT. Ali oičiigledino su se nalaziili u ne­
kom brdskom seocetu.
Tuce prilika okruži hola. Dve žene ga uhvatiše za ru­
ke i povedoše ga u jednu. kuću. Ostale su ih pratile s upe­
renim puškama. Sad više nije bio siguran da se radi samo
o ženama.
U ibući je goreloi svetio. Izinenada stade pred njega Ma­
ribel. Ćuteći je zurila u Sejina kao da očeikuje neki odgovor.
Brošlo je minogo vremena dok je u njenoj ispruženoj des-
¡niici opazio zlatnike boje miu je o^duzeo Fild.
— Odakle vam to? — upiita ona napregiiiu/ta
Sejm je ćutao.
46

49. 'k -k 'k S E J N k k - k
— Od Marije, naravno! — odgovorila je sama sebi. '!
iSejin se malio namršti.
Ona zatvori šalcu i Sipueti je.
— Mi vas nismo ovamo dovuMe da bismo vas spasle
od Kimijeve potere. Hoćemo samo da utvrdimo šta si odao.
Sejin zavrte glavom i zagleda se u njene ledene oči.
— Ni reči. nisam odao Kirniju.
— Sta tražite u Sdjera de Paraš? — Ponovo je potka-
zala 23latnike. — Još od ovoga?
— Nas su Kiimijevi ljudi doteiraJi ovamo-, u ovom prav­
cu. Nisam mogao ni da pretpostavim da će ti banditi izgu­
biti naš trag. Računao sam s s>tim da će se ov-de svi po­
javiti.
Poigled joj postade još ledeniji, ako je uopšte hladniji
mogao biti.
— Kim i te o-vde neće naći. U svaikom slučaju ne živog.
Ona koirafcnu u stranu.
Jedina od žena otvori pred njim vrata. Druga ga gumu
u taminu prostoriju. Vrata se za njim snažno zaiuipiše i oba­
vi ga tama.
Sejn ostade da stoji. — Filde? Džekobe? — pozva.
Nije bilo odgovora. Bio je sam u toj sobi bez prozora.
On oprezno pođe dalje, dok nije nogama dodiraiuo jed­
nu kliupu. Spusti se na nju i uspruži umorno noge. Verovao
je da se konačno jednom opet nalaza u sigurnosti. U sva­
kom sluč-aju, mije mogao ni da pretpostavi da mu preti ne­
ka opasnost.
Zaspao je, i kada se probudio opazio je dneivnu svetilost
kroiz puikoitine na vratima.
Sp«uisitio je noge i seo. Biio je gladan i žedan.
U kući je još vladala tišina.
Onda se odjednom začu šum pred vratima. Ona se ot-
voriše, jedna žena uđe i žiimo ih ponovo zatvori.
Marija nije bila. To je mogao da vidi.
— Sejne! — prošapta žena. — To sam ja, Antondja.
•— Ja sedim ovde pozadi! — obavesti je Sejn. — Kako
6i došla ovamo? Gde je Marija?
Ona mu priđe i stade tik kraj njega.
— Maribel je poslala odavde.
Sejn je shvatio zašto.
— Je li ona u manastiru?
— Njega simo sve napustile.
47

50. 'k'k'k S e j n ★★★
I — Jesu l;i i ostale oivde? Izabela? Agueda?
— Kimijevi ljudi dolaze ovamo. Maribel je zbog toga
odlučila da vas svu trojicu treba smaknuti. Ti moraš da be-
žiš.
— Zašto mi ona više ne veruje? Fild i Džekob ne zna­
ju ništa.
— Ona veruje da sii im td pričao o manastiru. Tebe
smo pustile da odeš odande samo zato što smo sve vero-
vale da ćeš odmah odjahati ka gramici. Mi simo bile ubedile
Maribel. Ali, sada su sve protiv tebe.
— Kako mogu odavde da izađem?
— Ja ću ti pomoći! A l i ... ti moraš da me povedeš sa
isobom, Sejine. Maribel je jako osvetoljubiva osoba.
— Samo se po sebi razume! — složi se Sejn. — Ali, za­
što ona hoće da nas smakne? Ja nisam video blago! ,
— Kakvo blago?
— Zlatnike!
— Zlatnike? O tome se, dakle, radi. Maribel ih je
Kirniju ukraila kad ga je naipustila. On hoće da vrati te
zlatnike i da se dokopa Maribel, da bi je kaznio. Da bi oku­
pio do-voljno ljudi da mu pomognu da traži Maribel, pustio
je glas oblagu Inka i izmislilo lege.ndu da o njemu znaju tri
žene, jer je Mairibel bila u društvu dveju žena. Znao je ta­
kođe da je ona oliupila oko sebe i ostale žene, a sve siu
one udovice muSkafaca koje je Kirni poibio. Maribel se na­
da da će jednog dana okupiti dovoljno žena oko sebe, uh­
vatiti Kirnija i presudi-td. mu. Ona nije sasvim čista u gla­
vi . . . A sada dođi! Već je uveliko dan. Nemamo više mno­
go vremena.
Ponela je bila sa sobom nož. Njim je oslobodila Sej-
¡nove veze. Ruke su mu biile kao drvene. Počeo je snažno
da ih trlja.
— Gde se nalaze Fild i Džekob? Ne mogu ih nikako
prepustiti njihovoj sudbini.
Antonija uzdahnu.
— Imamo samo dva konja!
— To ne menja na stvari!
— Tu su, pored.
— Gde stoje stra.žari?
— Pred kućnim vratima i pred selom! Najbolje da ja-
šemo na sever. Stražari su postavljeni na jugu. Zbog Kiimi-
jevih ljudi.
48

51. -k-kie S E J N-k'k'k
Sejn priđe vratima, odškriinu ih malo i provlai, u hod­
nik. Bilo je već svetio, Antonija ga povuče u stranu i iza­
đe pred njim iz sobe.
Fild i Džekob nalazili su se iza vrata koja su bila samo
zatvorena rezom. Sejn ih pusti i objasni im u nekoliko re­
či kakva ih sudbina očekuje.
Na jednoim stolu u kući, ležalo je njihoa'o oružje. Fild
se ceriio kad je stavljao „kolt” u futrolu i uzeo puiSku u ru­
ku.
— Ja sam za to da ženama kuću postavimo na glavu i
uzmemo šta nam pripada! — promrmlja.
Sejn shvati da on misli na blago Inka, dakle, na nešto
što ne postojli.
— Nema nikakvog blaga! — prošaiputa. — To je Kir-
nijeva izmišljotina. Kirni hoće da se opet dočepa Maribel i
zlatnika koje mu je ona drpila.
Fiild i Džekob zurili su u njega sa nevericDan, ošinuld
Meksikanku kratkim pogledom i poinovo se zablenuli u
Sejna.'
— Zaiista je novost to što čujem! — podrugnu se Fild.
Džekob kimmu glavoan.
— Da je Maribel jedna neverna drolja, to je Kiirni
uvek govorio. Ali, ndkada nije rekao i da je kradljivica. A
da je on imao te zlatnike, mi bismo za to znali, Sejue.
— Nečim, za šta mi je potpuno jasno da ne postoji, ne­
ću da razbijem glavu — objasni Sejn obojici. — Ja sada
hvatam maglu zajedno s vama, ako hoćete. Inače, po meni,
vi tu kuću možete i da postavite na glavu, ali, sačekajte s
tim dok ja odmahnem.
Fildove crte lica se stvrdnuše. Htede da podigne pu­
šku, ali primeti da Sejn već drži sv'oju uperenu u njega.
— Ne zadržavaj me! — procedi Sejn. — Pucaću! Uop-
šte ne osećam nikakvo uživanje u tome da dopustim da me
jedna šašava žena smakne zato što vama izgleda ne ide u
glavu da blago Inka ne postoji.
On korahnu u stranu, povuče Antondju sa sobom i kre­
ne natraške ka vratima.
— Čekaj! — reče Džekob drhtavim glasom. — Ja idem
s tobom.
Sejn je i dalje stajao s Antonijom, a Džekob mu pri­
đe, sa pogledom i oružjem uperenim u Filda, koji odjed­
nom spusti svoju pušku.
4 Sejn 27

52. ★★★S e j n ★★★
— u redu, Sejne — promrmlja. — Povlačim se.
iSejn ga prepusti Džekobu, okrete se viratima i bešum-
nio ih otvori.
Volovska kola stajala su još pred kućom. Jedina žena
sedela je tamio, na rudi, u muškom odelu. i sa puškom u
ruci. Zid je opasivao imanje. Napred kraj vrata i nazad
kraj štale, takođe su dve žene držale stražu.
— Napred! Gubiite se! — prosikta Sejn, zakorači iz
ibuiće i upeiri„vinčesterku” .
Žeme ga uigledaše i skočiše. Ali, pre nego što su stigle
da repetiraju oružje, iskioičiiše i Džekob i Fild i zapretiše
im svojim oiruižjem.
Sve tri ispusitiše pu'šllie i podigoše ruke,
— Antondja! — potzva je Sejn.
Meksikanka iizađe i krenu ka štali.
— Džekobe!
Džekob krenu za Antiomijom dok su Sejn i Fild dr­
žali tri stražarke u šahu.
Sa tri osedlana konja pojaviše se Džekob i Antonija
napoljiu. Sejn' se nasmešd zadovoljino. Antonija je vodila je­
dnog konja za uzdui, a Džekob ostala dva. Mala, vitka Mek­
sikanka skoro je trčala ka Sejnu. On joj uze uade iz ruke,
uzjaha i poisadi je iza sebe. Bida je laka kao pero. Obgrlila
ga je obema rukama i oin oseti na leđima pniitiiLsak njenih
jedrih grudi.
Sejn dade zinak Mlldu da krene prvi. Fiild odmah obode
konj a, a Sejn svoga okrenu i poj aha natrašlke ka kapiiji* da
hi mogao žene da drži na oku.
Piildov mipkoiv tutnjao je kao lud. Topot se čuo u fei-
ći. Negde se otvoriše vrata i neko krikniu,
Fiild proleti kroz kapiju. Džekob je galopiirao za njim
i pucao na žene koje su dohvatile svoje pušike. Sejn ok­
rete banja i pojuri za njima.
Na ulici ih dočeka vatra iz kuće. Jedan za drugdlm,
prosto su leteli ulicom ka iizlaTJU iz sela. Kada se Sejn osvr­
nuo, video je kako žene istrčavaju kroz kapiju i iz kuće.
Njihove puške sevnuše i prasnuše, i meoi počeše da fijuču
njemu i Antondja oko ušiju. Hrabra Meksiikanka pokrivala
miu je leđa. On je u galopu uhvati i povuče pred sebe. Ona
50

53. -k-kkS E J N-kk'k
uplašeno brihnju, bo>jeói se da je Sejn ne ispusti. Ali, on je
čvrsto držao. '
Šejn podbode svog konja, prestiže Džekoba i već je ga-
lopirao uporedo sa Fildom.
— Na sever! — povika om revolveraau. — Inače ćemo
uileteti Kirnijevim Ijiudima pravo u ruke.
FiM klimnu glavom. Njegov krompirasti nos se sijao,
a oči svetlele od sreće zbog uspešnog be&stva;
Sejn usineri konja ka drugoj strani ulice. Minut docni-
je već SIU ostavili! poslednje kuće za sobiom i Fild, koji je
.galo'pirao napred, skrenu ka severu. U selu unriukoše puc­
nji. Žene više nisu videle svoj cilj.
Sejn pusti mrkova da ide korakom. Džeteofo takođe us­
pori i kirenu uporedo s njim. Smejao' se.
Pred njima se nalazila šuma. Fild je čekao među pr­
vim drvećem.
— Ka granici? — povika on Sejmu i Džc?kobu.
Džekob oidmeiri Sejma.
— To bi bilo najbolje za nas, zar ne? — upita.
Ali, Sejm niije hteO' o tome ni da čuje.
— Uopšte ne miogu sebi da predstavim da ćemo čitavi
Sitići dio granice, dokile ko'd Kirni sedi u Saljtiijn i naređuje..
Džekob se zableoi<uo u njega.
— On hoće u SaljtiJjo! — objasni Fildu, kad su ga do­
stigli.
— Saljtiljo? — Fild je glodao od jednog do drUigog. —
Zašto? Zbog nje? — upiita i pokaza na Anloniju.
— On hoće Kiimija da uhvati za rogove — nastavi
Džekob.
— Jesi li šašav! — praisnfu Fild.
— Zašto? — upita Sejn suvo. — S tim om neće računati.
Svi njegovi ljudi su u poteri, i traže nas na severu. Cak
nas i na graniLci vrebaju. Ali, da ćemo se vratiti u Saljtiljo,
to neće očekivati.
— Kako to mii? — procedi Fild. — Ja nisam toliko
lud.
Džekob se namršti.
— Može biti tačno što Sejn kaže.
Fild beisno pogleda kompanjona.
— Ti si još luđi nego on! — reče odsečnim glasoinT,
— Zar ne zapažaš šta se događa? To ko-pille je zaiista iz sa­
51

54. 'kk'k S E J N'k'k'k
vezne maršaJske kancelarije i hoće da nas kao idiote up­
regne u svoja kola. Ali, mene neće!
Džekob pogleda Sejna, dvoumeći se.
Je li tačno to što on kaže, ili nije? Izjasni se konač­
no, Sejne! — reče.
— Ja nisam iz savezne maršalske kanceladje! To je
isto toliko sigurno kao i to da nećemo stići do grandce dokle
god Kirni može da nam najpujdava na vrat svoje pse!
Džekob pogleda svog kom.panjona.
— Još ti nije jasno? Mi bar poznajemo Kirnija. U nje­
govim očima mi smo izdajnici. Džes je to rekao.
— Ja ću se probiti! — odluči Fild, podbode konja, ok­
rete ga i odjaha.
Sejn, Džekob i Antondja su ga pratili pogledom. Sejn
oseti da se Džekob još koleba.
— Ja.§i za njim! — reče.
Džekob okrete pogled ka Sejnu.
— Tačno je što ti kažeš! Ja poznajem Kirnija, tog os­
vetoljubivog psa. Sve koji bi ga izdali ili samo ostavili, ju­
rio bi kao bog đavola. I sve ih je ščepao u svoje kandže.
Sve do Maribel! AM, toliko podrške kakvu je ona našla kod
Ijudd u okolini Fild ne može očekivati. Nikako! On neće
stići daleko. U to sam siguran. Tvoj predlog je jedina šan­
sa koju imamo. Jašimo za Saljtiljo i ščepajmo tog psa!
On pogleda Antoniju koja je sedela pred Sejnom i na­
slonila se na njega.
— Ti znaš put? Najkraći, mislim.
Zenica klimnu glavom.
— Gubimo se odavde, Sejne! — zaključi Džekob.
Noć je biila potpuno mračna. Sejn je nepomično seđeo
u sedlu, obgrlivši rukom Meksikanku, koja mu se naslonila
na široke grudi i spavala.
Duboko pod njima, gorela je logorska vatra. Glasovi su
Sopirali do njih.
52