zoran

3. Za Sendi, čuvara beskraja.

4. „Darežljivost mi je beskrajna kao more,
A ljubav kô more duboka; pa što ti više dajem
To sve više imam, jer su mi obe neiscrpne.”1
Šekspir

5. ŽITO
Žetve biti neće.
Prolećne kiše probudile su usnule ratare, a jarkozeleni izdanci pohrlili su iz vlažne
zemlje, pa se digli kao spavači koji se protežu nakon duge dremke. Kako je proleće ustupalo
mesto letu, tako su jarkozelene stabljike tamnele, postajale smeđe, pa poprimale zlatastu boju.
Dani su se odužili i postali vreli. Debeli tornjevi uskomešanih tmurnih oblaka doneli su kišu, a
smeđe stabljike blistale su u stalnom sumraku ispod lišća. Žito je raslo i sve zreliji klasovi
povijali su se na prerijskom vetru, kao nekakav namreškani zastor, kao beskrajno zatalasano
more koje se proteže sve do obzorja.
U vreme žetve nije bilo nijednog seljaka da otkine klas sa stabljike, da protrlja klas
između žuljevitih dlanova i da dahom razveje kukolj sa žita. Nije bilo kosca da zagrize zrnevlje,
ili da oseti kako mu tanane opne pucaju pod zubima. Seljak je umro od kuge, a ostaci njegove
porodice pobegli su u najbliži grad, gde su i oni podlegli i priključili se milijardama koje su
poumirale u Trećem talasu. Stara kuća koju je seljakov deda podigao sada je napušteno ostrvo
opkoljeno beskrajnim smeđim morem. Dani su okraćali a noći postale hladne i žito je pucketalo
na suvom vetru.
Žito je preživelo gràd i munje nošene letnjim olujama, ali sreća nije mogla da ga spase od
mraza. Dok su izbeglice pristigle i našle utočište u staroj kući, žito je uvelo i nastradalo od
teškog udara jakog mraza.
Pet muškaraca i dve žene, jedno drugome stranci uoči tog poslednjeg razdoblja rasta,
sada spojeni neizgovorenim obećanjem da je i najmanji od njih veći od ukupnog zbira svih njih.
Muškarci su se smenjivali čuvajući stražu na tremu. Danju je vedro nebo bilo jarkoplave
boje, a sunce je zalazeći za obzorje zasipalo žeženim zlatom mrkosmeđe žito. Noći nisu padale
lagano, već kao da su se besno stropoštavale na Zemlju, a svetlost zvezda je zlatnosmeđe žito
preobražavala u uglačano srebro.
Mehanizovani svet je umro. Zemljotresi i cunamiji razorili su priobalna područja. Kuga je
požnjela milijarde.
A muškarci na tremu gledali su žito i pitali se šta li je sledeće.
Rano jednog popodneva, čovek koji je tada držao stražu video je kako se mrtvo more žita
razmiče i znao je da neko dolazi, probijajući se kroz žito prema staroj farmi. Viknuo je ostalima,
koji su bili unutra, a jedna žena je izašla na trem i stala pored njega, pa su njih dvoje zajedno
gledali visoke stabljike kako nestaju u smeđem moru kao da ih Zemlja pod njima usisava. Ko
god – ili šta god – da je to, ne vidi se nad žitom. Čovek je sišao s trema. Uperio je pušku u žito.
Čekao je u dvorištu, žena je čekala na tremu, a ostali su čekali u kući pribijajući lica uz prozore, i
niko nije govorio. Čekali su da se žitna zavesa rastvori.
Kada se to na kraju dogodilo, iz žita je izronilo jedno dete a smiraj čekanja se raspršio.
Žena je potrčala sa trema i oborila cev puške naniže. On je samo beba. Zar ćeš dete da ustreliš?
A muškarčevo lice izvitoperilo se od neodlučnosti i od besa što ga je izneverilo ama baš sve što
je ikada uzimao zdravo za gotovo. Kako to da znamo?, zatražio je da čuje od te žene. Kako više
da budemo sigurni u bilo šta? Dete se zateturalo iz žita i palo. Žena mu je pritrčala i digla ga sa
zemlje, pritiskajući dečakovo prljavo lice uz svoja nedra, a čovek s puškom je stao ispred nje.
Smrzava se. Moramo da ga unesemo unutra. Čovek je tada osetio nekakav veliki pritisak u
grudima. Stešnjen je između sveta kakav je nekada bio i onoga u šta se svet sada pretvorio,
između onoga ko je on nekada bio i onoga u koga se sada pretvorio, a srce mu je bilo opterećeno
cenom svih neizgovorenih obećanja. On je samo beba. Zar ćeš dete da ustreliš? Žena je prošla

6. pored njega, pa uz stepenište, na trem i u kuću, a čovek je pognuo glavu kao da se moli,
podignuvši je potom kao da preklinje. Sačekao je nekoliko minuta da vidi hoće li još nešto
izroniti iz žita, jer mu je izgledalo potpuno neverovatno da bi jedan mališan mogao da preživi
toliko dugo, potpuno sam i bespomoćan, a da ga ama baš niko ne čuva. Zar je tako nešto uopšte
moguće?
Kada je ušao u dnevni boravak stare kuće, video je da žena drži dete na krilu. Obmotala
ga je jednim ćebetom i donela malo vode, a njegovi prstići crveni od hladnoće obmotali su se
oko čaše. Ostali su se okupili u sobi, ali niko nije progovarao, već su samo zurili u dete potpuno
zabezeknuti i u čudu. Kako je tako nešto uopšte moguće? Dete je tiho zaplakalo. Pogled mu je
leteo od lica do lica, tražeći nekoga ko mu je poznat, ali to su mu sve bili stranci baš kao što su
oni jedno drugome bili stranci pre nego što je došao kraj sveta. Zacvileo je da mu je hladno i
kazao da ga boli grlo. Gadno jaukanje mu je zastalo u grlcetu.
Žena koja ga je držala nagovorila ga je da otvori usta. Videla je da mu je nepce upaljeno,
ali nije videla kao vlas kose tanku žicu usađenu pri dnu njegovog grla. Nije videla ni žicu ni
sićušnu kapsulu povezanu s krajem te žice. Dok se saginjala kako bi mu se zagledala u usta,
nikako nije mogla da zna da je naprava u detetu kalibrisana tako da detektuje ugljen-dioksid u
njenom dahu.
Naš dah okidač.
Naše dete oružje.
Eksplozija je u trenu zbrisala staru farmu.
Za žito je bilo potrebno malo duže.
Ništa nije ostalo od farme, pomoćnih zgrada niti od silosa koji bi ranijih godina primao
obilnu žetvu. Ali suve, gipke stabljike pretvarale su se u pepeo dok ih je vatra proždirala, pa je u
suton oštar severac dunuo preko prerije i razvejao pepeo u nebo noseći ga stotinama milja pre
nego što je pepeo sleteo, kao sivocrni sneg, i nehajno se skrasio na jalovom tlu.

7. -KNJIGA PRVA-

9. 1
Svet je sat koji odbrojava unazad.
Čujem to u grebanju po prozoru ledenih prstiju vetra. Osećam u smradu ubuđalih etisona
i trulih tapeta u starom hotelu. Osećam to u Šoljicinim grudima dok spava. Lupanje njenog srca,
ritam njenog disanja, topao dah u hladnom vazduhu, sat koji otkucava unazad.
Na suprotnoj strani sobe Kasi Salivan stražari pored prozora. Mesečina sipi kroz sićušni
razmak u zavesama iza nje, obasjavajući oblačke zaleđenog daha koji joj izleću na usta. Njen
mali brat spava u krevetu koji joj je najbliži, i izgleda kao humčica ispod naslaganih pokrivača.
Prozor, krevet, pa opet, glava joj se okreće kao klatno. Okretanje njene glave, ritam njenog daha,
isti kao Komadićev, kao Šoljicin, kao moj, označava otkucaje sata koji otkucava unazad.
Lagano ustajem iz kreveta. Šoljica ječi u snu i zavlači se još dublje pod pokrivače.
Hladnoća me grabi, steže mi grudi, iako sam potpuno obučena – izuzev čizama i vetrovke, koje
uzimam iz podnožja kreveta. Salivanova me gleda dok navlačim čizme, pa dok prilazim ormaru
da uzmem ruksak i pušku. Prilazim joj i stajem pored prozora. Osećam se kao da bi trebalo da
kažem nešto pre nego što odem. Možda se više nikada ne vidimo.
„Dakle, to je to”, kaže ona. Njena svetla koža kao da blista na mlečnoj svetlosti. Mlaz
pegica kao da lebdi nad njenim nosom i obrazima.
Nameštam pušku na ramenu. „To je to.”
„Znaš, kapiram Damba. Velike uši. Komadića isto, zato što je Sem tako sitne građe. Isto
važi i za Šoljicu. Zombija baš i ne kapiram – Ben neće da mi objasni – a pretpostavljam da je
Patišpanj u nekakvoj vezi s time što je buckast. Ali zašto Zvonar?”
Slutim kuda ovo ide. Osim Zombija i njenog brata, ona više nikome ne veruje. Ime
Zvonar joj podstiče paranoju. „Ja sam ljudsko biće.”
„Aha.” Proviruje kroz razmak među zavesama i gleda parking dva sprata ispod nas, koji
se belasa od leda. „To mi je još neko kazao. A ja sam mu, baš kao prava glupača, poverovala.”
„Uzevši u obzir sve okolnosti, i nisi ispala tolika glupača.”
„Ne pretvaraj se, Zvonar”, breca se ona. „Znam da mi ne veruješ za Evana.”
„Verujem tebi. Njegova priča nema nikakvog smisla.”
Krećem prema vratima da ne bi stigla da se obruši na mene. Kasi Salivan ne možeš da
pritiskaš s Evanom Vokerom. Ne uzimam joj to za zlo. Evan je grančica koja raste iz litice i ona
se čvrsto pripija za tu grančicu, a činjenica da njega nema tera je da se drži još grčevitije.
Šoljica nije ni pisnula, ali osećam da me gleda; znam da je budna. Vraćam se do kreveta.
„Povedi me”, šapuće ona.
Odmahujem glavom. Sto puta smo pričale o tome. „Neću biti dugo odsutna. Par dana.”
„Obećavaš?”
Nema šanse, Šoljice. Obećanja su jedino platežno sredstvo koje je ostalo. Moraju da se
troše pametno. Donja usna joj drhti; oči joj suze. „Hej”, tiho joj govorim. „Šta sam ti rekla za to,
vojniče?” Odupirem se nagonu da je dodirnem. „Šta je prvi prioritet?”
„Bez crnih misli”, odgovara ona smesta.
„Zato što crne misli dovode do čega?”
„Do toga da postajemo mekušci.”
„A šta biva ako postanemo mekušci?”
„Umiremo.”
„A želimo li da umremo?”
Ona odmahuje glavom. „Ne još.”

10. Dodirujem je po licu. Hladan obraz, tople suze. Ne još. Pošto na ljudskom satu nije ostalo
mnogo vremena, ta devojčica je vrlo verovatno sada već sredovečna. Salivanova i ja, mi smo
matore. A Zombi? On je drevan.
On me čeka u predvorju, odeven u skijašku jaknu i jarkožuti duks sa kapuljačom ispod
nje. I jedno i drugo je skinuto s leševa u hotelu: Zombi je iz logora Utočište pobegao noseći
samo tanku bolničarsku uniformu. Ispod neuredne brade, na licu mu se vidi očigledno rumenilo
groznice. Prostrelna rana koju sam mu zadala otvorila se tokom njegovog bekstva iz logora
Utočište, pa ju je zakrpio naš dvanaestogodišnji bolničar, tako da mora da se inficirala. On se
naslanja na pult, jednom šakom se držeći za bok i pokušavajući da se pretvara kako je sve kul.
„Već sam počeo da sumnjam da si se predomislila”, govori mi Zombi, a tamne oči mu se
iskre kao da me zadirkuje, mada je to možda zbog groznice.
Odmahujem glavom. „Šoljica.”
„Biće ona dobro.” Da bi me uverio u to, pušta iz kaveza svoj ubilački osmeh. Zombi ne
ume da ceni neprocenjivost obećanja, inače ih ne bi tako nehajno rasipao.
„Ne brinem se ja za Šoljicu. Zombi, ti izgledaš usrano.”
„To je zbog ovog vremena. Uništava mi ten.” Još jedan osmeh iskoči odmah nakon
pošalice. On se nagnu ka meni, kao da želi da me privoli da mu odgovorim svojim osmehom.
„Redove Zvonar, jednog dana ćeš se nasmešiti nečemu što ja kažem, a svet će se raspolutiti.”
„Nisam spremna da prihvatim toliku odgovornost.”
On se zasmeja, a meni se učini da čujem krkljanje u njegovim grudima. „Evo.” Pruži mi
još jednu brošuru pećina.
„Imam jednu”, kažem mu.
„Ponesi i ovu, za slučaj da jednu izgubiš.”
„Neću je izgubiti, Zombi.”
„Šaljem Patišpanja s tobom”, odgovara on.
„Ne, ne šalješ ga.”
„Ja sam glavni. Zato ga šaljem.”
„Patišpanj je tebi potrebniji ovde nego što će meni biti potreban tamo.”
On klima glavom. Znao je da ću ga odbiti, ali nije mogao a da ne pokuša još jednom.
„Možda bi trebalo da otkažemo”, odgovara mi on. „Mislim, ovde nije toliko loše. Ima oko
hiljadu stenica, nekoliko stotina pacova i dvadesetak-tridesetak leševa, ali pogled je
fantastičan...” I dalje se šali, i dalje pokušava da mi izmami osmeh. Gleda brošuru u ruci.
Dvadeset tri stepena tokom cele godine!
„Dok nas ne zaveje sneg ili dok temperatura ne padne još više. Zombi, ovakvo stanje je
neodrživo. Već smo predugo ovde.”
Ne kapiram. Smorili smo se pričajući o ovome, a on bi i dalje da mlati praznu slamu.
Zombi me ponekad zbunjuje.
„Moramo da rizikujemo, a znaš da ne možemo da idemo naslepo”, nastavljam ja. „Sve su
šanse da se u tim pećinama kriju i drugi preživeli, pa da baš i nisu spremni da nas dočekaju s
dobrodošlicom, naročito ne ako su se susreli sa nekim od Salivankinih Prigušivača.”
„Ili s regrutima kao što smo mi”, dodaje on.
„Zato ću ja da ih overim, pa da se vratim za jedno dva dana.”
„Držim te za reč.”
„Nisam ti dala reč.”
Više nema šta da se kaže. Ostalo je milion stvari da se kaže. Ovo je možda poslednji put
da se vidimo, a to je očito i njemu na pameti jer mi govori: „Hvala ti što si mi spasla život.”

11. „Ustrelila sam te u bok i sada ćeš možda i umreti.”
On odmahuje glavom. Oči mu se cakle od groznice. Usne su mu sive. Zašto su morali da
ga nazovu Zombi? To je kao predskazanje. Kad sam ga prvi put videla, radio je sklekove na
pesnicama u dvorištu za vežbanje, lice mu se grčilo od besa i bola a krv mu se razlivala po
asfaltu ispod šaka. Ko je taj lik?, pitala sam. Zove se Zombi. Nosio se s kugom i pobedio je, tako
su mi rekli, a ja im nisam verovala. Niko ne pobeđuje kugu. Kuga je smrtna presuda. A
instruktor Reznik se savija nad njim, dere se koliko ga grlo nosi i Zombi u vrećastom plavom
kombinezonu tera sebe preko tačke u kojoj je još jedan sklek nemoguć. Ne znam zašto sam se
iznenadila kad mi je naredio da ga ustrelim kako bi on mogao da održi svoje neispunjivo
obećanje koje je dao Komadiću. Kada gledaš smrti u oči i smrt prva trepne, izgleda ti kao da
ništa nije nemoguće.
Pa čak ni čitanje misli. „Znam o čemu razmišljaš”, kaže mi on.
„Ne, ne znaš.”
„Pitaš se da li bi trebalo da me poljubiš za rastanak.”
„Zašto to radiš?”, pitam ga. „Flertuješ sa mnom.”
On sleže ramenima. Kez mu je nakrivljen kao što mu je i telo nakrivljeno tako naslonjeno
na pult.
„To je normalno. Zar ti ne nedostaje normalnost?”, pita me. Gleda me pravo u oči, stalno
tražeći nešto u njima. Nisam sigurna šta. „Znaš, klopa za poneti. I filmovi subotom uveče,
sladoled sendviči i proveravanje tviter fida?”
Odmahujem glavom. „Nisam bila na Tviteru.”
„Fejsbuk?”
Malčice pizdim. Ponekad mi je teško i da zamislim kako je Zombi uopšte preživeo.
Čeznuti za stvarima bez kojih smo ostali isto je što i nadati se stvarima koje se nikada neće
desiti. Oba puta su ćorsokaci koji se završavaju u očaju. „Nije bitno”, odgovaram mu ja. „Ništa
od svega toga više nije bitno.”
Zombijev smeh je dubok i grlen. Kulja iz njega kao usijani vazduh iz vrelog gejzira, a ja
više ne pizdim. Znam da me šarmira, a to što sam ja toga svesna nekako ni najmanje ne umanjuje
efekat. Još jedan razlog zašto je Zombi pomalo jeziv.
„Smešno je”, kaže on. „Koliko smo mislili da sve to jeste važno. Znaš li šta je zaista
bitno?” Čeka moj odgovor. Osećam se kao da me namešta za neku sprdnju, pa zato ništa ne
odgovaram. „Zvono za kraj časa.”
Sada me je saterao u ćošak. Znam da je ovde posredi nekakva manipulacija, ali osećam se
bespomoćno i ne mogu da je zaustavim. „Zvono za kraj malog odmora?”
„Najobičniji zvuk na svetu. A kada svemu ovome dođe kraj, opet će se čuti zvona za kraj
malog odmora.” Nastavlja s tim. Možda se brine da ne kapiram. „Pomisli samo! Kada se začuje
zvono za kraj malog odmora, to će značiti da je sve opet normalno. Klinci žure na časove, sede
smoreni, čekaju zadnje zvono i razmišljaju o tome šta će da rade te noći, tog vikenda, tih
narednih pedeset godina. Učiće, baš kao što smo mi učili, o prirodnim katastrofama, bolestima i
svetskim ratovima. Znaš: Kada su vanzemaljci došli, umrlo je sedam milijardi ljudi, a onda će
zvono da se oglasi i svi će da odu na užinu i da se žale na gnjecavi pomfrit. Ono kao: Brate,
sedam milijardi ljudi, to je baš mnogo. To je baš tužno. ’Oćeš da pojedeš sav taj pomfrit?’ E, to
je normalno. To je bitno.”
Dakle, to ipak nije bila šala. „Gnjecavi pomfrit?”
„Okej, važi. Ništa od svega toga nije imalo nikakvog smisla. Ja sam moron.”
Smeši se. Zubi mu se bele okruženi neurednom bradom, a ja sada – zato što mi je on to

12. ubacio u glavu – razmišljam o tome kako bi bilo da se ljubimo i da li bi me golicale te oštre
dlačice iznad njegove gornje usne.
Potiskujem tu misao. Obećanja su neprocenjiva, a i poljubac je svojevrsno obećanje.

13. 2
Ničim pomračena, svetlost zvezda prži kroz crnilo i obasipa auto-put bisernim belilom.
Suva trava se blista; ogoljeno drveće sjakti. Izuzev vetra koji reže preko upokojenog tla, svet je u
tihom zagrljaju zime.
Čučim pored terenca koji je stao nasred puta i poslednji put se osvrćem kako bih
pogledala hotel. Neugledna dvospratnica koja izgleda kao beli pravougaonik usred drugih
neuglednih belih pravougaonika. Samo šest kilometara od ogromne rupe koja je nekada bila
logor Utočište, pa smo ga zato prozvali „Hotel Voker”, u čast tvorca te ogromne rupe.
Salivanova nam je kazala da su se ona i Evan dogovorili da se tu nađu ako se razdvoje. Ja sam
mislila da je to preblizu mestu zločina, preteško za odbranu, a i da je Evan Voker svejedno
mrtav: za sastanak je potrebno dvoje, podsetila sam Zombija. Moje primedbe su bile odbijene.
Ako je Voker zaista jedan od njih, možda mu je nekako i uspelo da preživi.
„Kako?”, pitala sam.
„Bilo je tamo kapsula za bekstvo”, kazala je Salivanova.
„Pa?”
Namrštila se. Udahnula je duboko. „Pa... možda je pobegao u jednoj od njih.”
Pogledala sam je. Ona mi je uzvratila pogled. Ni ona ni ja više ni reč nismo rekle. A onda
je Zombi kazao: „Pa, Zvonar, negde moramo da se sklonimo.” Tada još nije bio našao brošuru o
pećinama. „A trebalo bi da mu pružimo priliku.”
„Kakvu priliku?”, pitala sam ja.
„Da pokaže kako jeste to što je kazao da jeste.” Zombi je pogledao Salivanovu, koja me
je i dalje streljala pogledom. „Da održi obećanje.”
„Obećao je da će me naći”, objasnila je ona.
„Videla sam tovarni avion”, odgovorila sam. „Nisam videla nikakvu kapsulu za beg.”
Salivanova je crvenela ispod pegica. „To što je ti nisi videla...”
Okrenula sam se da pogledam Zombija. „Ovo nema nikakvog smisla. Biće koje je
hiljadama godina naprednije od nas okrenulo se protiv rođene vrste – i to zbog čega?”
„Nije mi objašnjeno zašto”, odgovorio je Zombi malčice se smešeći.
„Čitava njegova priča je čudna”, primetila sam. „Čista svest koja obitava u ljudskom telu
– ako im tela nisu potrebna, ne treba im ni planeta.”
„Možda im je planeta potrebna za nešto drugo.” Zombi se baš trudio.
„Za šta tačno? Uzgajanje stoke? Letovanje?” Mučilo me je još nešto, dosadni glasić koji
je zanovetao: Nešto se tu ne uklapa. Ali nisam mogla da odredim šta je to nešto. Kad god
pojurim za tim, ono mi pobegne.
„Nije bilo vremena da se bavimo svim pojedinostima”, prasnu Salivanova. „Bila sam
usredsređena na to da spasem svog batu iz logora smrti.”
Batalila sam da se raspravljam oko toga. Izgledala je kao da će joj glava eksplodirati.
Sada, kada sam se poslednji put osvrnula, razaznala sam istu tu glavu, njen obris u
prozoru na spratu hotela, a to je loše, veoma loše: laka je meta za snajperistu. Naredni Prigušivač
na kojeg Salivanova nabasa možda neće biti tako zaljubljiv kao onaj prvi.
Zamičem u redak drvored posađen pokraj puta. Krute od leda, ruševine jeseni mrve mi se
pod čizmama. Lišće zgrčeno kao stisnute pesnice, smeće i ljudske kosti koje su razvukli
strvinari. Hladan vetar nosi slabašni vonj dima. Svet će goreti stotinu godina. Vatra će progutati
stvari koje smo napravili od drveta i plastike, od gume i tkanine, a onda će voda, vetar i vreme
sažvakati čelik i kamen i pretvoriti ih u prah. Kako je samo začuđujuće to što smo zamišljali da

14. će naši gradovi biti spaljeni vanzemaljskim bombama i zracima smrti, a bila je potrebna samo
Majka Priroda i vreme.
I ljudska tela, ako je verovati Salivanovoj, uprkos činjenici – takođe prema Salivanovoj –
da im tela nisu potrebna.
Virtuelna egzistencija ne zahteva fizičku planetu.
Kada sam to prvi put pomenula, Salivanova nije htela da me sluša, a Zombi se ponašao
kao da to nije ni bitno. Kakav god da je razlog, kazao je on, krajnji ishod je da oni hoće da nas
sve do jednoga pobiju. Sve ostalo je samo šum.
Možda. Ali mislim da nije tako.
Zbog pacova.
Zaboravila sam da ispričam Zombiju za pacove.

15. 3
Do osvita sam već stigla do južnog ruba Urbane. Na pola puta, tačno po rasporedu.
Oblaci se valjaju sa severa; sunce se diže ispod krošnji i obliva ih odozdo blistavim
modrilom. Krijem se ispod drveća sve do sutona, pa onda krećem preko brisanih polja zapadno
od grada i molim se da nebo bude tmurno još neko vreme, makar dok ne krenem opet auto-putem
s druge strane. Obilaženje Urbane produžuje put za nekoliko kilometara, ali jedino što je rizičnije
od prolaska kroz grad tokom dana bilo bi prolazak kroz grad noću.
A sve se svodi na rizik.
Magla se diže sa zamrznutog tla. Hladnoća je intenzivna. Steže mi obraze, a pluća me
bole od svakog udaha. Osećam drevnu čežnju za vatrom, koja mi je usađena duboko u genima.
Kroćenje vatre bio je naš prvi veliki skok: vatra nas je čuvala, grejala, menjala nam mozak time
što nam je promenila ishranu, pa više nismo jeli orašasto voće i bobice, već belančevinama
bogato meso. Sada je vatra samo još jedno oružje u arsenalu našeg neprijatelja. Dok zima
odmiče, mi smo u procepu između dva neprihvatljiva rizika: da li rizikovati da se smrznemo, ih
da svoj položaj otkrijemo neprijatelju.
Sedeći uz jedno stablo, vadim brošuru. Najživopisnije pećine Ohaja! Zombi je u pravu.
Bez skloništa nećemo preživeti do proleća, a ove pećine su nam najbolja – a možda i jedina –
nada. Možda su već zauzete ili ih je neprijatelj možda uništio. Možda su u njima preživeli koji će
da pucaju na strance čim ih vide. Ali sa svakim danom koji provodimo u onom hotelu, rizik se
udesetostručava.
Ako nam ne upali s pećinama, nemamo drugog izlaza. Nemamo gde da bežimo, nemamo
gde da se skrijemo, a besmislena je čak i pomisao da se borimo. Sat otkucava unazad.
Kada sam mu to istakla, Zombi mi je odgovorio da previše razmišljam. Smešio se. A
onda je prestao da se smeši i kazao: „Ne daj im da ti se uvuku u glavu.” Kao da je ovo utakmica,
a meni treba hrabrenje u poluvremenu. Ignoriši to što je rezultati pedeset šest naprema nula.
Igraj zarad ponosa! U takvim trenucima mi dođe da mu drmnem šamar, i premda to ništa ne bi
vredelo, osećala bih se bolje.
Vetar zamire. U vazduhu je muk iščekivanja, tišina pred oluju. Ako počne da veje,
bićemo zarobljeni. Ja u šumi. Zombi u hotelu. Do pećina ima još trideset i kusur kilometara – da
li da rizikujem i pođem preko brisanih polja danju, ili da rizikujem da će vejavica sačekati makar
do sutona?
Vraćam se na reč koja počinje na R. Sve se svodi na rizik. Ne samo naš. I njihov:
usađivanje u ljudska tela, osnivanje logora smrti, obučavanje klinaca da čine genocid, sve je to
suludo riskantno i glupo riskantno. Baš kao Evan Voker, neusaglašeno, nelogično i jednostavno
prokleto čudno. Prvi napadi bih su brutalno efikasni, pa su zbrisali devedeset osam procenata
čovečanstva, a čak je i Četvrti talas imao nekog smisla: teško je pružiti iole značajan otpor ako
nikome ne možeš da veruješ. Ali nakon toga njihova briljantna strategija počinje da se
rasplinjuje. Deset hiljada godina provedenih u planiranju kako da istrebe ljude sa Zemlje, a ovo
je najbolje što su smislili? To je pitanje koje nikako da prestanem da premećem po glavi, još od
Šoljice i one noći s pacovima.
Dublje u šumi, iza mene i s leve strane, tiho ječanje narušava tišinu. Smesta prepoznajem
taj zvuk: čula sam ga hiljadu puta otkad su oni došli. U početku je bio skoro sveprisutan, kao
konstantna pozadinska buka, kao šum saobraćaja na prometnom putu: zvuk ljudskog bića u
bolovima.
Izvadila sam sočivo iz ruksaka i namestila ga preko levog oka. Odmereno. Bez panike.

16. Panika blokira neurone. Ustajem, proveravam kočnicu na pušci, pa se prikradam prema zvuku
krećući se kroz drveće, prelećući pogledom po terenu u potrazi za prepoznatljivim zelenim
sjajem „zaposednutih”. Drveće je obavijeno maglom; svet je zastrt belilom. Moji koraci tutnje po
zamrznutom tlu. Moje disanje je gromoglasno.
Tanani beli zastor se razmiče i dvadeset metara od mene vidim priliku klonulu uz jedno
drvo, glave zavaljene, sa šakama u krilu. Glava ne sija u mom sočivu, što znači da on nije civil;
on je deo Petog talasa.
Ciljam mu u glavu. „Ruke! Diži ruke!”
Usta su mu razjapljena. Staklaste oči zure kroz ogoljene grane koje se belasaju od leda
pravo u sivo nebo. Prilazim mu bliže. Puška istovetna mojoj leži na tlu pored njega. On ne
pokušava da je zgrabi.
„Gde ti je ostatak odreda?”, pitam. On ne odgovara.
Spuštam oružje. Ja sam budala. Po ovakvom vremenu videla bih mu dah kako se ledi, a
ništa se ne vidi. Ono ječanje koje sam čula mora da je bilo poslednji zvuk koji je pustio. Lagano
se okrećem oko sebe, zadržavajući dah, ali ne vidim ništa osim drveća i magle, ne čujem ništa
osim sopstvene krvi kako mi huči u ušima. A onda prilazim telu, prisiljavajući sebe da ne žurim,
da na sve obratim pažnju. Bez panike. Panika ubija.
Ista puška kao moja. Ista maskirna. A evo i njegovog sočiva na tlu pored njega. Dabome,
on je petotalasaš.
Gledam ga u lice. Deluje mi poznato. Rekla bih da je imao dvanaest ili trinaest godina,
negde kao Dambo. Klečim pored njega i pritiskam vrhove prstiju uz njegov vrat. Nema bila.
Rastvaram jaknu i zadižem mu krvavu majicu kako bih potražila ranu. Pogođen je u stomak
jednim hicem visokog kalibra.
Hicem koji ja nisam čula. Ili on tu leži već neko vreme, ih je strelac koristio prigušivač.
Prigušivač.
Ako je verovati Salivanovoj, Evan Voker je potpuno sam zbrisao ceo odred – i to noću,
povređen i brojčano nadjačan, kao da se zagrevao za to da bez ičije pomoći digne u vazduh vojnu
bazu. Tada nisam mogla da poverujem u Kasinu priču. A sada mi je mrtav vojnik pred nogama.
Odred mu je nestao u akciji. A ja sam sama u zamrloj šumi, okružena mlečnobelim paravanom
magle.
To mi se sada ne čini onako nategnutim.
Razmišljaj brže. Ne paniči. Kao da igraš šah. Odmeri izglede. Proračunaj rizik.
Imam dve mogućnosti. Da ne mrdam dok se nešto ne desi ili dok ne padne mrak. Ili da
smesta izađem iz ove šume. Ko god da ga je ubio možda je sada kilometrima odavde, ili se
možda krije iza nekog drveta i čeka da mu se pruži dobra prilika da ispali hitac.
Mogućnosti se množe. Gde mu je odred? Mrtvi? Traže osobu koja ga je ustrelila? Šta ako
ga je ustrelio regrut koji je postao Doroti? Zaboravi na njegov odred. Šta će biti kada stigne
pojačanje?
Vadim nož. Prošlo je pet minuta otkako sam ga otkrila. Da neko zna da sam ovde, dosad
bih zaginula. Sačekaću do mraka, ali moram da se pripremim za mogućnost da se još jedan nalet
Petog talasa valja ka meni.
Opipavam mu vrat sve dok ne nađem sićušnu kvrgu ispod ožiljka. Samo mirno. Ovo je
kao šah. Potez i kontrapotez.
Lagano sečem duž ožiljka i vrhom noža vadim zrnce i ono se zadržava na njemu,
obavijeno kapljicom krvi.
Da bismo uvek znali gde si. Da bismo te čuvali.

17. Rizik. Rizik blistanja u sočivu. Naspram toga, rizik da mi neprijatelj sprži mozak
pritiskom na dugme.
Zrnce u svom ležištu od krvi. Grozna tišina drveća i jetka studen, magla koja promiče
između granja kao da se prsti prepliću. I Zombijev glas u mojoj glavi: Previše razmišljaš.
Nameštam zrnce između obraza i desni. Glupo. Trebalo je da ga prvo obrišem. Osećam
ukus krvi onog klinca.

18. 4
Nisam sama.
Ne vidim ga, niti ga čujem, ali ga osećam. Pecka me svaki delić tela od tog osećaja da me
neko posmatra. To je sada nelagodan osećaj, prisutan od samog početka. Već to što je matični
brod nemo lebdeo u orbiti tokom onih prvih deset dana bilo je dovoljno da izazove pukotine u
ljudskoj fasadi. Drugačiju virusnu epidemiju: nesigurnost, strah, paniku. Zakrčeni putevi,
napušteni aerodromi, blokirane vlade, nestašice hrane i benzina, u nekim mestima proglašeno
vanredno stanje, bezakonje koje je zavladalo nekim drugim. Lav vreba u visokoj travi. Gazela
njuši vazduh. Grozna tišina pre napada. Prvi put za deset milenijuma da smo opet spoznali kako
je to biti plen.
Drveće je krcato vranama. Blistave crne glave, prazne crne oči, njihovi pogrbljeni obrisi
podsećaju me na sićušne starce kako sede na klupama po parkovima. Ima ih na stotine na
granama i na tlu. Na tren gledam telo pored sebe, očiju praznih i neizmerno dubokih kao da su
oči neke vrane. Znam zašto su ptice došle. Gladne su.
I ja sam, pa vadim vrećicu suve govedine i gumene bombone kojima je tek nešto malo
istekao rok trajanja. Rizično je i da jedem, jer ću morati da izvadim tragač iz usta, ali moram da
budem budna i na oprezu, a da bih bila budna i na oprezu, potrebno mi je gorivo. Vrane me
gledaju, kriveći glave kao da se upinju da me čuju kako žvaćem. Dupeta debela. Zar je moguće
da ste gladne? Napadi su proizveli na milione tona mesa. Na vrhuncu kuge nebo se crnelo od
ogromnih jata, a njihove senke hrlile su zadimljenim krajolikom. Vrane i ostale strvinarske ptice
zatvorile su petlju Trećeg talasa. Hranile su se zaraženim telima, pa su prenosile virus na nova
hranilišta.
Možda grešim. Možda smo sami, ja i mrtav klinac. Što više sekundi prolazi, to se
bezbednije osećam. Ako me neko zaista posmatra, onda mogu da se setim samo jednog razloga
zašto ne puca: čeka da vidi da li će se pojaviti još idiotskih klinaca koji se pretvaraju da su
vojnici.
Dovršavani doručak i vraćam zrnce u usta. Minuti prolaze sporo kao smrt. Jedna od stvari
koje najviše izbezumljuje – nakon toga što ti pred očima svi koje poznaješ i voliš umru na
najgori mogući način – jeste to što se vreme usporilo a dešavanja su se ubrzala. Deset hiljada
godina da se izgradi civilizacija, deset meseci da se sruši, a svaki dan je trajao desetostruko duže
od prethodnog a noći desetostruko duže nego dani. Jedino bolnije od dosade tokom tih silnih sati
bilo je zastrašujuće saznanje da im svakog časa može doći kraj.
Sredina jutra: magla se diže i sneg počinje da pada u pahuljama sitnijim nego što su oči
vrana. Nema ni daška vetra. Šuma je zastrta snoviđajnim i staklastim belim sjajem. Sve dok sneg
pada ovako lagano, dobra sam do mraka.
Ako ne zaspim. Nisam spavala već više od dvadeset sati, pa osećam toplinu, prijatnost i
pomalo sam ošamućena.
Usred tog vilinskog mira, moja paranoja se odvrće do daske. Glava mi je savršeno
ucentrirana u njegovom optičkom nišanu. On je visoko u krošnjama; on nepomično leži u
žbunju, kao lav. Ja sam mu zagonetka. Trebalo bi da paničim. Zato ne puca, već dopušta da se
situacija odvija. Mora da ima neki razlog što ja tu blejim s lešom.
Ali ne paničim. Ne skačem da bežim kao prestravljena gazela. Ja sam nešto više od zbira
svojih strahova.
Nije strah to što će ih pobediti. Nije to ni strah, ni vera, ni nada, pa čak ni ljubav – već
bes.

19. Jebi se, kazala je Salivanova Vošu. To je jedini deo njene priče koji me je zadivio. Nije
plakala. Nije se molila. Nije preklinjala.
Mislila je da je sve gotovo, a kad je gotovo, kad sat već odbroji unazad sve do poslednje
sekunde, nema više vremena za plakanje, molitve i preklinjanje.
„Jebi se”, šapućem. Osećam se bolje nakon što sam izgovorila te reči. Ponavljam ih,
samo glasnije. Glas mi se pronosi zimskim vazduhom.
Lepet crnih krila duboko u krošnjama s moje desne strane, ozlojeđeno grakanje vrana, a
kroz sočivo vidim sićušnu zelenu tačku kako svetluca među smeđim i belim prelivima.
Našla sam te.
Biće to težak hitac. Težak, ali ne nemoguć. Nikada u životu nisam uzela oružje u ruke sve
dok me neprijatelj nije pronašao kako se krijem u jednoj autobuskoj stanici ispred Sinsinatija,
doveo me u svoj logor, pa mi gurnuo pušku u ruke, a u tom trenutku se instruktor glasno zapitao
da komanda nije ubacila zvonara u tu jedinicu. Šest meseci kasnije, ispalila sam metak čoveku u
srce.
Nadarena sam.
Plamenozeleno svetlo se približava. Možda on zna da sam ga primetila. To nije ni bitno.
Milujem glatki metal okidača i posmatram kroz sočivo mrlju svetlosti kako se širi. Možda on
misli da je van dometa ili traži mesto odakle ću mu biti bolja meta.
Nije bitno.
Možda to nije neki od Salivankinih tihih ubica. Možda je to samo neki jadni i izgubljeni
preživeli koji se nada da će ga neko spasti.
Nije bitno. Sada je bitna samo jedna stvar.
Rizik.

20. 5
Dok smo bili u hotelu, Salivanova mi je ispričala kako je ustrelila jednog vojnika iza
nekih rashladnih vitrina s pivom i kako se posle toga osećala loše.
„Nije to bio pištolj”, pokušala je da mi objasni. „Bilo je raspeće.”
„A zašto je to pa bitno?”, pitala sam je. „Mogla je da bude i krpena lutka ili kesa
bombona. Kakvog si izbora pa imala?”
„Nisam. U tome i jeste poenta.”
Odmahnula sam glavom. „Ponekad si na pogrešnom mestu i pogrešno vreme, i niko nije
kriv za to što se tada dogodi. Samo hoćeš da se osećaš loše da bi se osećala bolje.”
„Loše da bih se osećala bolje?” Ispod njenih pegica tada je počelo da se širi tamno
crvenilo besa. „To nema ama baš nikakvog smisla.”
„Ubila sam nevinog lika, ali vidi koliko me zbog toga grize savest”, objasnila sam joj.
„Tip je i dalje mrtav.”
Ona je dugo samo piljila u mene. „Pa, jasno mi je zašto te je Voš hteo.”
Zelena mrlja oko njegove glave mi prilazi, vrludajući između stabala, a sada vidim i kako
mu se puška belasa kroz pahulje što tromo promiču vazduhom. Prilično sam sigurna da to nije
nikakvo raspeće.
Držeći pušku u pregibu lakta naslanjam glavu na drvo kao da spavam ili kao da gledam
pahulje kako lebde između blistavih ogoljenih grana – lavica u visokoj travi.
Pedeset metara od mene. Brzina taneta ispaljenog iz M16 je sto metara u sekundi. To
znači da mu je ostalo dve trećine jedne sekunde života.
Nadam se da će ih provesti pametno.
Dižem pušku, ispravljam ramena i ispaljujem metak koji zatvara taj krug do kraja.
Jato vrana poleće iz krošnji, pravi metež crnih krila i promukle, prekorne graje. Kugla
zelene svetlosti pada i više se ne diže.
Čekam. Najbolje je da čekam i da vidim šta će biti. Pet minuta. Deset. Nikakav pokret.
Nikakav zvuk. Ništa osim gromoglasne tišine snega. Šuma se bez ptica čini mrtvom. Leđima uz
drvo, lagano ustajem na noge i ne mrdam još dva minuta. Sada opet vidim onaj zeleni sjaj,
nepomičan na tlu. Preskačem telo mrtvog regruta. Zamrznuto lišće pucketa mrveći se pod mojim
čizmama.
Svaki korak odmerava vreme koje ističe. Na pola puta do tela shvatam šta sam uradila.
Šoljica leži skoturena pored jednog izvaljenog debla, a lice joj je prekriveno mrvama
prošlogodišnjeg lišća.
Iza reda praznih vitrina za pivo umirući čovek pribija krvavo raspeće uz nedra. Ona koja
je njega ubila nije imala izbora. Nisu joj dali izbora. Zbog rizika. Za nju. Za njih.
Klečim pored nje. Oči su joj razrogačene od bola. Ona mi pruža šake tamnogrimizne u
polumraku.
„Šoljice”, šapućem. „Šoljice, šta tražiš ovde? Gde je Zombi?”
Šestarim pogledom po šumi, ali ne vidim ni njega niti ikog drugog. Pluća joj se naprežu i
penušava krv navire joj na usta. Davi se. Nežno joj okrećem lice prema tlu kako bih joj ispraznila
usta.
Mora da me je čula kada sam opsovala. Tako me je našla, po glasu.
Šoljica vrišti. Zvuk proseca tišinu, odzvanjajući i odbijajući se o drveće. Neprihvatljivo.
Snažno joj pritiskam krvave usne i govorim joj da ćuti. Ne znam ko je ustrelio klinca kojeg sam

21. pronašla, ali sigurno nije daleko, ko god da je to. Ako ga prasak moje puške ne dozove da se
vrati i ispita šta se to dešava, dozvaće ga njeno vrištanje.
Prokletstvo, umukni. Umukni. Šta kod đavola tražiš ovde i zašto si mi se tako prikrala,
govno jedno balavo? Glupo. Glupo, glupo, glupo.
Zubi me panično grebu po dlanu. Sićušni prsti mi traže lice. Obrazi su mi obojeni njenom
krvlju. Slobodnom rukom joj rastvaram jaknu. Moram da joj pritisnem ranu ili će da iskrvari.
Hvatam joj okovratnik i cepam joj majicu naniže, da bih joj videla grudni koš. Presavijam
ostatak majice i pritiskam ga neposredno ispod njenih rebara, preko rupe od metka iz koje lipti
krv. Ona se trza na moj dodir i otme joj se prigušeno grcanje.
„Vojniče, šta sam ti rekla za to?”, šapućem. „Šta je prvi prioritet?”
Mokre usne klize mi po dlanu. Ne čuju se reči.
„Nema crnih misli”, kažem joj. „Nema crnih misli. Nema crnih misli. Zato što od crnih
misli postajemo mekušci. Postajemo mekušci. Mekušci. A ne smemo da postanemo mekušci. NE
smemo. Šta biva kad postanemo mekušci?”
Šuma vrvi od pretećih senki. Duboko u šumi čuje se prasak. Čizma koja mrvi sleđeno tle?
Ili neka grana puca pod teretom ledenica? Možda nas je opkolilo stotinu neprijatelja. Ili nula.
U mislima munjevito prelazim preko svih opcija koje su nam na raspolaganju. Nema ih
mnogo. I sve su loše.
Prva opcija: ostajemo. Problem je u tome šta će nas snaći ako ostanemo. Ne znam šta je s
odredom onog mrtvog regruta. Takođe ne znam šta je s onim ko je ubio tog klinca, ko god da je
to uradio. A Šoljica nema nade da preživi ako joj se ne ukaže lekarska pomoć. Od smrti je dele
minuti, a ne sati.
Druga opcija: bežimo. Problem je gde. U hotel? Šoljica će umreti od krvarenja pre nego
što se vratimo, a možda je i pobegla s dobrim razlogom. Pećine? Ne smem da rizikujem da
krenem kroz Urbanu, što znači da bih morala da je obilazim kilometrima preko brisanih polja i
da satima i satima produžim putovanje koje se okončava mestom koje najverovatnije takođe nije
bezbedno.
Tu je i treća opcija. Nezamisliva. I jedina koja ima smisla.
Sneg pada sve jače, sivilo je sve dublje. Jednim dlanom joj obuhvatam lice, a drugim
pritiskam ranu, ali znam da je to beznadežno. Moj metak joj je pokidao utrobu; povreda je
katastrofalna.
Šoljica će umreti.
Trebalo bi da je ostavim. Smesta.
Ali ne ostavljam je. Ne mogu. Baš kao što sam kazala Zombiju one noći kad je logor
Utočište odleteo u vazduh, onog trenutka kada rešimo da jedna osoba više nije bitna, tog trenutka
su oni pobedili, i sada su te moje reći lanac koji me vezuje za nju.
Dižem je u naručje u tom groznom mrtvom muku šume zastrte snegom.

22. 6
Lagano je spuštam na šumsko tle. Ispijeno lice joj je tek neznatno tamnije od snega. Usta
su joj rastvorena, kapci joj podrhtavaju. Onesvešćuje se. Mislim da se više neće osvestiti.
Ruke mi se tresu. Borim se da se ne raspadnem. Pizdim na nju, na sebe, na sedam
milijardi nemogućih dilema koje su oni doneli sa sobom kad su došli na naš svet, na laži i na
izluđujuće nedoslednosti i na sva besmislena, beznadežna, glupa neizrečena obećanja koja su
prekršena otkad su oni došli.
Nemoj da si postala mekušac. Razmišljaj o onome što je bitno, na ovom mestu i u ovom
trenutku; to ti dobro ide.
Rešavam da čekam. Neće potrajati još dugo. Možda će nakon njene smrti nestati to meko
tkivo u meni, pa ću moći da razmišljam jasno. Svaki minut koji protekne bez ikakvih dešavanja
znači da još imam vremena.
Ali svet je sat koji otkucava unazad i više nema minuta koji protiču bez dešavanja.
Tren pošto sam rešila da ostanem s njom, dobovanje rotora razbija tišinu. Zvuk
helikoptera raspršuje čini. Nisam najbolja samo u pucanju, već i u tome da znam šta je bitno.
Ne mogu im dozvoliti da Šoljicu zarobe živu.
Ako je zarobe, možda će moći da joj spasu život. A ako joj spasu život, propustiće je kroz
Zemlju čuda. Ima neke beskrajno male šanse da je Zombi i dalje bezbedan u hotelu. Šanse da
Šoljica nije bežala od nečega, već da se iskrala kako bi pošla za mnom. Dovoljno je da jedno od
nas pođe niz zečju rupu, pa da svi ostali budu osuđeni na propast.
Vadim pištolj iz futrole.
Trenutak kada rešimo... Volela bih da imam minut vremena. Volela bih da imam trideset
sekundi. Trideset sekundi bi trajalo koliko ceo život. Minut bi bio prava večnost.
Spuštam pištolj ka njenoj glavi a lice dižem ka sivilu. Sneg mi pada na kožu i na tren
podrhtava pre nego što se rastapa.
Salivanova je imala svog vojnika s raspećem, sada i ja imam svog.
Ne. Ja sam vojnik. Šoljica je krst.

23. 7
Tada sam ga osetila, onoga što je stajao duboko u šumi, nepokretno, i gledao me. Dižem
glavu i vidim ga, svetliju senku ljudskog obrisa između tamnih debala. Na tren se ni on ni ja ne
mrdamo. Znam, i ne shvatajući kako, da je on taj koji je ubio onog klinca i ostale iz njegovog
odreda. A znam da ubica nije regrut. Glava mu ne svetli u mom sočivu.
Sneg se kovitla, studen steže. Trepćem, a senka nestaje. Ako je senka i bila tamo.
Gubim se. Previše promenljivih. Previše rizika. Tresući se nekontrolisano, pitam se da li
im je napokon uspelo da me slome. Nakon što sam preživela plimski talas koji mi je odneo dom,
kugu koja mi je odnela porodicu, logor smrti koji mi je odneo nadu, nedužnu devojčicu koju je
odneo moj metak, ja sam gotova, dokrajčena – i da li je to ikada i bilo upitno, nikada ako već
uvek kada?
Helikopteri se ustremljuju naniže. Moram da završim šta sam počela sa Šoljicom, ili ću
joj se pridružiti tu, na zemlji.
Nišanim niz cev pištolja u bledo, anđeosko lice pred mojim nogama, u moju žrtvu, moj
krst.
A od rike prilaska helikoptera misli mi zvuče kao nejaki piskutavi hropac umirućeg
glodara.
Baš kao pacovi, zar ne, Šoljo? Baš kao pacovi.

24. 8
Stari hotel je vrveo od štetočina. Hladnoća je pobila bubašvabe, ali ostale napasti su
preživele, a naročito stenice i muzejske bube. I bile su gladne. Nije prošao jedan dan, a svi smo
bili puni ujeda. Podrum su zaposele muve, pošto su tokom kuge tamo donošeni leševi. Dok smo
se mi uselili u hotel, većina muva je pocrkala. Bilo je toliko mrtvih muva da su se njihove crne
ljušture mrvile pod našim stopama kada smo se prvog dana spustili tamo. To je takođe bio
poslednji dan da smo ušli u podrum.
Čitava zgrada je vonjala na trulež, pa sam kazala Zombiju da bi otvaranje prozora
pomoglo da se smrad rasprši, a tako bi i makar malo bubadije nastradalo. On mi je odgovorio da
bi radije da trpi da ga jedu bube i da se guši u smradu nego da se smrzne na smrt. A onda se
nasmešio da bi te zapljusnuo svojim neodoljivim šarmom. Opusti se, Zvonar. Ovo je samo još
jedan dan u vanzemaljskoj divljini.
Šoljici nisu smetale bube i smrad. Pacovi su je dovodili do ludila. Progrizli su zidove i
zavukli se u njih, pa od njihovog žvakanja i grebanja tokom noći ona (pa samim tim ni ja) nije
mogla da spava. Okretala se i prevrtala, kukala i zanovetala, zapravo jedino o tome pričala jer je
praktično svaka druga misao o okolnostima u kojima smo se našli vodila u depresiju. U
zaludnom pokušaju da joj skrenem misli, počela sam da je učim da igra šah, služeći se jednim
peškirom umesto table i novčićima umesto figura.
„Šah je glupa igra za glupe ljude”, obavestila me je.
„Ne, to je veoma demokratska igra”, kazala sam joj. „Mogu da igraju i pametni.”
Šoljica je prevrnula očima. „Hoćeš da igraš samo da bi mogla da me pobeđuješ.”
„Ne, hoću da igram zato što mi nedostaje igranje šaha.”
Ona je razjapila usta. „To ti nedostaje?”
Prostrla sam peškir po krevetu i razmestila novčiće. „Nemoj da donosiš odluku šta misliš
o nečemu pre nego što to probaš.” Bila sam otprilike njenih godina kada sam počela. Prelepa
drvena tabla na postolju u radnoj sobi mog oca. Blistave figure od slonovače. Strogi kralj.
Nadmena kraljica. Plemeniti vitez na konju. Pobožni biskup kao lovac. I igra sama po sebi, način
na koji svaka figura za sebe svojom individualnom moći doprinosi celini. Bilo je to jednostavno.
Bilo je to složeno. Bilo je divlje, i bilo je elegantno. Bio je to ples, bio je to rat. Bilo je to
konačno i večno. Bio je to život.
„Pare su pioni”, kazala sam joj. „Petoparci su topovi, desetoparci su konji i lovci,
dvadesetoparci su kraljevi i kraljice.”
Odmahnula je glavom. Zvonar je glupača. „Kako desetoparci i dvadesetoparci mogu da
budu i jedno i drugo?”
„Glave: konji i kraljevi. Pisma: lovci i kraljice.”
Hladnoća slonovače. Filcana podnožja figurica koja klize po uglačanoj drvenoj tabli, kao
treštanje prošaptanog groma. Lice mog oca nagnuto nad tablom, mršavo i neobrijano,
zacrvenelih očiju i napućenih usana, prekriveno skorenim senkama. Bolesničkoslatkasti miris
alkohola i prsti koji dobuju kao krila kolibrija.
Zovu ga igrom kraljeva, Marika. Hoćeš li da naučiš kako se igra?
„To je igra kraljeva”, kazala sam Šoljici.
„Pa, ja ti nisam kralj.” Prekrstila je ruke. Ono kao, skroz je završila sa mnom. „Meni se
sviđaju mice.”
„Onda će te šah oduševiti. Šah je kao turbo mice.”
Moj otac lupka iskrzanim noktima po stolu. Pacovi grebuckaju u zidovima.

25. „Šoljice, evo kako se lovac kreće.”
Marika, evo kako se konj kreće.
Ona je nabila ustajalu žvakaću u usta i počela besno da žvaće, mrveći suve krhotine.
Menta se osećala u dahu. Viski se osećao u dahu. Greb, greb, lup, lup.
„Probaj”, preklinjala sam je. „Oduševićeš se. Obećavam ti.”
Zgrabila je jedan ugao peškira. „Evo šta ja mislim o tome.” Bilo mi je jasno šta će se
desiti, ali svejedno sam se lecnula kada je povukla peškir i razbacala novčiće na sve strane. Jedan
ju je lupio u čelo, a ona nije ni trepnula.
„Ha!”, viknula je Šoljica. „Kapiram da je to šah-mat, kučko!”
I ne razmišljajući, lupila sam joj šamar. „Da me više nisi nazvala tako. Nikada.”
Šamar je zbog hladnoće bio još bolniji. Donja usna joj je zadrhtala, oči su joj zasuzile, ali
nije zaplakala.
„Mrzim te”, rekla mi je.
„Nije me briga.”
„Ne, Zvonar, mrzim te. Mrzim te iz jebenog dna duše.”
„Znaš, ne izgledaš kao da si odrasla samo zato što psuješ.”
„Onda sam beba. Sranje, sranje, sranje! Jebiga, jebiga, jebiga!” Krenula je da se dodirne
po obrazu, pa se zadržala da to ne uradi. „Ne moram da te slušam. Ti mi nisi ni majka ni sestra,
nisi mi niko.”
„Zašto si se onda zakačila za mene kao prilepak otkad smo otišli iz logora?”
Sada je suza ipak pala, jedna kap koja joj se spustila niz pocrveneli obraz, ostavljajući
trag za sobom. Toliko je bleda i mršava, kože blistave kao da je jedna od šahovskih figura mog
oca. Iznenadila sam se što se od šamara nije skršila u paramparčad. Nisam znala šta da kažem
niti kako da povučem ono što je bilo rečeno, pa zato nisam govorila ništa. Umesto toga sam joj
spustila ruku na koleno. Ona ju je odgurnula.
„Hoću moju pušku”, rekla je.
„Šta će ti tvoja puška?”
„Da mogu da te ustrelim.”
„Onda definitivno nema šanse da je dobiješ.”
„Mogu li da je dobijem kako bih pobila pacove?”
Uzdahnula sam. „Nemamo dovoljno municije.”
„Onda ćemo da ih potrujemo.”
„Čime?”
Digla je ruke. „Okej, onda ćemo da ih spalimo sa sve hotelom!”
„To je sjajna ideja, samo što i mi živimo ovde.”
„Onda će oni da pobede. Protiv nas. Gomila pacova.”
Odmahnula sam glavom. Nisam je kapirala. „Pobede... Kako?”
Oči su joj se razrogačile od neverice. Zvonar moronka. „Samo ih slušaj! Jedu ga. A mi
ubrzo nećemo živeti ovde jer ovde više neće postojati da u njemu živimo!”
„To nije pobeda”, primetila sam. „Onda ni oni više neće imati dom.”
„Zvonar, oni su pacovi. Nisu u stanju da razmišljaju toliko duboko.”
Ne samo pacovi, pomislila sam te noći nakon što je ona napokon zaspala pored mene.
Slušala sam ih kako u zidovima žvaću, grebu, cijuču. Na kraju, uz pomoć vremenskih prilika,
buba i protoka vremena, stari hotel će se srušiti. Za stotinu godina ostaće samo temelji. Za
hiljadu godina neće ostati ništa. Ni ovde niti bilo gde drugde. Biće kao da nismo ni postojali.
Kome su uopšte potrebne bombe kao što je bila ona u logoru Utočište, kad su oni u stanju da

26. protiv nas okrenu i vremenske prilike?
Šoljica se pribila uz mene. Čak i pod hrpom pokrivača hladnoća je ujedala. Zima: talas
koji nisu morali da izmisle. Hladnoća će pobiti još hiljade ljudi.
Marika, ništa što se dešava nije beznačajno, kazao mi je otac jednom prilikom dok me je
učio da igram šah. Svaki potez je bitan. Majstorstvo je spoznaja koliki potez povući, u svakom
trenutku.
To mi nije dalo mira. Problem pacova. Ne Šoljicin problem. Ne problem s pacovima.
Problem pacova.

27. 9
Kroz golo granje prekriveno belilom vidim helikoptere kako se približavaju, tri crne
tačke naspram sivila. Imam samo sekunde.
Opcije:
Da dokrajčim Šoljicu i da rizikujem protiv tri helikoptera opremljenih raketama.
Da ostavim Šoljicu da je oni dokrajče – ili, još gore, spasu.
Poslednja opcija: da nas dokrajčim obe. Metak za nju. Metak za mene.
Ne znam da li je Zombi dobro. Ne znam šta je – ako je išta – nateralo Šoljicu da ode iz
hotela. Ali znam da su naše smrti možda jedina prilika koju on ima da preživi.
Teram sebe da stisnem okidač. Ako uspem da ispalim prvi hitac, drugi će mi biti daleko
lakši. Govorim sebi da je prekasno – prekasno za nju i prekasno za mene. Smrt se ionako ne
može izbeći. Zar nije to lekcija koja nam se već mesecima usađuje u glave? Nema skrivanja od
nje, nema bežanja od nje. Ako je odložiš za jedan dan, neumitno će te naći sutra.
Ona izgleda tako prelepo, čak nestvarno, ušuškana u snegu, tamne kose koja joj se
presijava kao oniks, usnulog izraza lica, neopisivo spokojnog, kao na nekoj drevnoj statui.
Znam da je jedina opcija, s najmanjim rizikom za većinu ljudi, to da nas obe ubijem. A
onda opet pomišljam na pacove i kako smo ponekad, da nam prođe vreme, Šoljica i ja
razrađivale naše pohode protiv tih napasti, strategije i taktike, sve besmislenije i besmislenije
napade, sve dok ne bismo prasnule u histeričan smeh, a ja joj održala isti govor koji sam održala
Zombiju na strelištu, istu onu lekciju koja mi se sada natrljala na nos – da strah povezuje ubicu
sa plenom i da nas metak povezuje kao nekom srebrnom vrpcom. Sada sam ja ubica i plen, što je
potpuno drugačiji krug, a usta su mi se osušila kao sterilni vazduh i srce sledilo: Temperatura
istinskog besa je apsolutna nula, a moj bes je dublji od okeana, širi od vaseljene.
Zato nije nada to što me tera da vratim pištolj u futrolu. Nije ni vera, a sigurno nije
ljubav.
Već bes.
Bes i činjenica da mi je implantat onog mrtvog regruta i dalje zadenut između obraza i
desni.

28. 10
Dižem je sa zemlje. Glava joj pada na moje rame. Polazimo kroz drveće. Jedan helikopter
grmi mi nad glavom. Druga dva su pošla jedan na istok a drugi na zapad, kako bi presekli svako
moguće bekstvo. Visoke i tanke grane se savijaju. Sneg mi šiba u lice. Šoljica je laka kao pero;
kao da nosim naramak odbačene odeće.
Izlazimo iz šume u trenutku kad helikopter gromoglasno sleće sa severa. Kosa mi se mrsi
na orkanskim naletima vazduha. Helikopter lebdi nad nama i sada nepokretno stojimo nasred
puta. Više nema bežanja.
Nema.
Spuštam Šoljicu na asfalt. Helikopter je tako blizu da vidim pilotov crni vizir, otvorena
vrata teretnog dela i ljude u njemu, a znam da šest nišana gleda u mene, u mene i devojčicu pred
mojim nogama. Da svaka sekunda koja prođe znači da sam tu sekundu preživela, a sa svakom
sekundom je sve veća verovatnoća da ću preživeti i sledeću. Možda nije prekasno, ni za mene, ni
za nju. Ne još.
Ne sijam u njihovim sočivima. Ja sam jedna od njih. Mora da jesam, zar ne?
Skidam pušku s ramena i stavljam prst na okidač.

30. 11
Samo što sam prohodala, otac bi me pitao: Kasi, hoćeš li da letiš? A meni bi ruke
poletele iznad glave. Matori, jel’ me ti to zezaš? Dabome da hoću da letim!
A on bi me zgrabio oko struka i bacio u vazduh. Glava bi mi poletela nazad i ja bih se
kao raketa vinula u nebo. Na jedan tren, koji kao da je trajao hiljadu godina, osećala bih se kao
da ću nastaviti da letim sve dok ne stignem do zvezda. Vrištala bih od sreće, ispunjena onim
žestokim strahom kao da sam na toboganu, a prsti bi mi grabili ka oblacima.
Leti, Kasi, leti!
I moj brat zna taj osećaj. Bolje od mene, pošto mu je pamćenje svežije. Njega je tata
lansirao u orbitu čak i nakon Dolaska. Videla sam ga kako to radi u logoru Pepelnik nekoliko
dana pre nego što se Voš pojavio i ubio ga u prašini.
Seme, momčino, hoćeš li da letiš.? Spuštao je glas iz baritona u bas kao starinski
prodavač ulaznica za cirkus, mada je vožnja koju je on prodavao bila besplatna – i zapravo
neprocenjiva. Tata lansirna rampa. Tata sletište. Tata struna koja Semišu – i mene – drži da ne
odletimo u prazninu dubokog svemira, a sada je i on praznina.
Čekala sam da me Sem pita. To je najlakši način da se saopšte grozne vesti. Takođe
najbedniji. Ali on me nije pitao. Rekao mi je.
„Tata je mrtav.”
Sićušna gomilica ispod planine prekrivača, smeđe oči krupne, okrugle i prazne kao oči
plišanog medveda koji mu je pritisnut uz obraz. Mede su za male bebe, kazao mi je prve noći u
hotelu Pakao. Ja sam sada vojnik.
U krevetu do njegovog bio je još jedan smrtno ozbiljan majušni vojnik, koji je sve vreme
zurio u mene – sedmogodišnja devojčica koju su zvali Šoljica. Ona što je lepa kao lutka,
obamrlog pogleda i koja ne deli krevet s plišanim životinjama; ona spava s puškom.
Dobro došli u postljudsko doba.
„Oh, Seme.” Sklonila sam se od prozora i sela pored njegove čaure od ćebadi. „Semiša,
nisam znala kako...”
Drmnuo me je u obraz stisnutom pesnicom veličine jabuke. Nisam se tome nadala.
Zvezde su mi sevnule pred očima. Na tren sam se zabrinula da mi je otkačio rožnjaču.
Okej. Protrljala sam obraz. Zaslužila sam to.
„Zašto si ga ostavila da umre?”, zatražio je da čuje. Nije ni plakao ni vrištao. Glas mu je
bio tih i odsečan, prepun besa. „Trebalo je da paziš na njega.”
„Semiša, nisam ga pustila da umre.”
Moj otac krvari i puzi po zemlji – Tata, kuda ćeš? – a Voš stoji i gleda mog oca kako
puzi kao što bi neki klinac sadista možda gledao muvu kojoj je iščupao krila, sa zlokobnim
zadovoljstvom.
Šoljica se javila sa svog kreveta: „Udari je opet.”
Sem zareža na nju: „Ti da umukneš.”
„Nije bilo mojom krivicom”, prošaptala sam grleći medveda.
„Bio je mekušac”, reče Šoljica. „To ti se desi kada si...”
Sem je u roku od dve sekunde skočio na nju. A onda se sve svelo na pesnice, kolena,
stopala i prašinu koja se dizala iz ćebadi. Blagi bože, u tom krevetu je puška!, a onda sam
odgurnula Šoljicu, zgrabila Sema u naručje i čvrsto ga grlila dok je on mlatarao rukama, šutirao
nogama, pljuvao i škrgutao zubima, a Šoljica ga psovala i obećavala da će ga ustreliti kao pseto
ako je samo još jednom pipne. Vrata su se uz tresak otvorila i u sobu je uleteo Ben, u onoj

31. besmislenoj žutoj dukserici s kapuljačom.
„Sve je kul!”, viknula sam da bih se čula od dreke. „Rešiću ovo!”
„Šoljo! Komadiću! Na mestu voljno!”
Kao da je prekidač pritisnut, oba deteta su zaćutala istog trena kad je Ben zaurlao
naredbu. Sem je omlitaveo. Šoljica je klonula uz uzglavlje i prekrstila ruke.
„Ona je počela.” Sem se durio.
„Baš sam se nosio mišlju da na krovu nacrtam veliku crvenu metu”, kazao je Ben. Onda
je vratio pištolj u futrolu. „Baš vam hvala što sada to ne moram da radim.” Nacerio mi se.
„Možda bi Šoljica trebalo da spava u mojoj sobi sve dok se Zvonar ne vrati.”
„Dobro!”, kazala je Šoljica. Skočila je s kreveta, odmarširala do vrata, okrenula se u
mestu, vratila se do kreveta, zgrabila pušku pa povukla Bena za ruku. „Hajdemo, Zombi.”
„Za minut”, nežno joj je odgovorio. „Dambo je na straži. Uzmi njegov krevet.”
„To je sada moj krevet.” Nije mogla da odoli, već se od nas rastala s: „Govnari.”
„Ti si govnar!”, viknuo je Semi za njom. Vrata su se zalupila onako brzo i nasilno kako to
hotelska vrata obično čine. „Govnar.”
Ben me je pogledao izvivši desnu obrvu. „Šta ti se desilo s licem?”
„Ništa.”
„Ja sam je udario”, kazao je Semi.
„Udario si je?”
„Zato što je pustila mog tatu da umre.”
Sada je Sem odlepio. Ali od plača, ne od pesnica, i pre nego što sam stigla da se
opasuljim videla sam da Ben kleči a moj bata plače u njegovom zagrljaju dok mu Ben priča:
„Hej, sve je u redu, vojniče. Biće sve okej.” Milovao ga je po kratkoj kosi na koju se ja još nisam
navikla – Semiša mi jednostavno ne izgleda kao Semiša bez čupave kose – i iznova i iznova
izgovara ono glupavo logorsko ime. Komadić, Komadić. Znam da ne bi trebalo, ali smetalo mi je
što svi osim mene imaju ratnički nadimak. Dopadalo mi se Prkos.
Ben ga je podigao i vratio u krevet. Onda je našao Medu na podu i stavio ga na jastuk.
Sem ga je oborio. Ben ga je opet podigao.
„Zar zaista želiš da rashoduješ Tedija?”, upitao je.
„On se ne zove Tedi.”
„Redov Meda”, isprobao je Ben.
„Samo Meda – i neću više da ga vidim!” Sem je naglo navukao ćebad preko glave.
„Odlazite! Samo. Svi. Idite!”
Zakoračila sam ka njemu. Ben mi je coknuo i trznuo glavom ka vratima. Pošla sam za
njim iz sobe. Jedna velika senka stajala je pored prozora nešto dalje niz hodnik kao nekakva
grdosija: bio je to krupan ćutljiv klinac po imenu Patišpanj, čije ćutanje nije spadalo u kategoriju
jezivih, već je pre bilo kao dubok spokoj planinskog jezera. Ben se naslonio na zid, pa je stao
grleći Medu, usta malčice otvorenih, i preznojavao se iako je bilo ledeno. Ako je iscrpljen nakon
koškanja s dvoje dece, Ben je u gadnoj nevolji, što znači da isto važi za sve nas.
„Nije znao da je vaš tata mrtav”, rekao je.
Odmahnula sam glavom. „I jeste i nije. To je jedna od onih stvari.”
„Aha.” Ben je uzdahnuo. „Onih stvari.”
Olovna lopta ćutanja veličine Njuarka pala je između nas. Ben je rasejano milovao medu
po glavi kao neki starac mačku dok čita novine.
„Trebalo bi da se vratim kod njega”, rekla sam.
Ben je stao na vrata i preprečio mi put. „Možda ne bi trebalo.”

32. „Možda ti ne bi trebalo da guraš nos u...”
„Nije to prva osoba u njegovom životu koja je umrla. Izaći će on na kraj s tim.”
„Vau. To je baš grubo.” Zombi-dečko, pričamo o liku koji je i meni bio otac.
„Znaš šta sam hteo da kažem.”
„Zašto ljudi stalno to govore nakon što kažu nešto načisto surovo?” A onda sam dodala,
jer možda imam izvesne probleme sa samocenzurom: „Sticajem okolnosti znam kako je to izaći
na kraj sa smrću kad si potpuno sam. Samo ti i ništa drugo osim ogromne praznine koja je
ispunila prostor u kome se nekada nalazilo sve ostalo. Bilo bi lepo, veoma, veoma lepo, da sam
tada imala nekoga uz sebe...”
„Hej”, tiho je rekao Ben. „Hej, Kasi, nisam...”
„Ne, nisi. Zaista nisi.” Zombi. Zato što ništa oseća, zato što je iznutra mrtav kao zombi?
Bilo je takvih ljudi u Pepelniku. Zgađeni, tako sam ih ja zvala. Vreće prašine u ljudskom obliku.
U kojima se smrvilo nešto nezamenljivo. Previše gubitaka. Previše bola. Vuku se kao prebijeni,
praznog pogleda, mrmljajući omlitavelim vilicama. Da li je Ben takav? Je li i on prebijen? Zašto
je onda sve stavio na kocku samo da bi spasao Sema?
„Gde god da si bila”, lagano mi je odgovorio Ben, „i mi smo bili tamo.”
Te reći su me pogodile. Možda zato što su bile istinite, a i zato što mi je još neko jednom
rekao praktično isto to: Nisi ti jedina koja je ostala bez svega. Taj neko pretrpeo je krajnji
gubitak. Sve zarad mene, kretenke koja stalno mora da se podseća da ona nije jedina na svetu.
Život je pun malih ironija, ali i nekih veličine one ogromne stene u Australiji.
Vreme je za promenu teme. „Je li Zvonar otišla?”
Ben je klimnuo. Mazi, mazi. Medved mi je išao na živce. Izvukla sam mu ga iz ruku.
„Pokušao sam da pošaljem Patišpanja s njom”, kazao mi je pa se tiho zasmejao.
„Zvonar.” Zapitala sam se da li je bio svestan kako joj je izgovorio ime. Tiho, kao molitvu.
„Znaš da nemamo rezervni plan za slučaj da se ona ne vrati.”
„Vratiće se”, odgovorio mi je odlučno.
„Zbog čega si toliko uveren u to?”
„Zato što nemamo rezervni plan.” I onda osmeh punom snagom, a potpuno je
ošamućujuće videti njegov stari osmeh, koji je obasjavao učionice, hodnike i žute školske
autobuse, na tom njegovom novom licu, preoblikovanom bolešću, mecima i glađu. Kao zalazak
za ulični ugao u nekom stranom gradu i susret s nekim poznatim.
„To je logička greška”, istakla sam. „Znaš, neko bi se možda osećao ugroženim zato što
je okružen ljudima pametnijim od sebe. Ali meni to samo uliva još veće samopouzdanje.”
Stiska me za ruku i šepa niz hodnik do svoje sobe. A onda ostaju medved, krupni klinac
nešto dalje niz hodnik, zatvorena vrata i ja ispred zatvorenih vrata. Duboko sam udahnula i ušla u
sobu. Sela sam pored hrpe prekrivača. Nisam ga videla, ali znala sam da je tu. On me nije video
ali je znao da sam tu.
„Kako je umro?” Prigušeni glas zakopan ispod ćebadi.
„Upucan je.”
„Jesi li to videla?”
„Jesam.”
Naš otac kako puzi i grebe po tlu.
„Ko ga je ustrelio?”
„Voš.” Sklopila sam oči. Loša zamisao. Taj prizor se u mraku izoštrio preda mnom.
„Gde si ti bila kad ga je on ubio?”
„Krila se.”

33. Pružila sam ruku da smaknem ćebad. A onda nisam mogla. Gde god da si bila. U šumi
negde pored praznog auto-puta jedna devojka se zakopčavala u vreću za spavanje i iznova i
iznova gledala svog oca kako gine. Krila se tada, krila se sada, gledala ga je kako gine iznova i
iznova.
„Da li se borio?”
„Jeste, Seme. Borio se veoma hrabro. Spasao mi je život.”
„A ti si se krila.”
„Da.” Pritiskala sam Medu uz trbuh.
„Kao prava kukavica.”
„Ne tako”, prošaptala sam. „Nije bilo tako.”
Zbacio je ćebad i skočio. Nisam ga prepoznala. Nikada u životu nisam videla tog klinca.
Lice mu je bilo ružno i iskrivljeno od besa i mržnje.
„Ubiću ga. Ustreliću ga u glavu!”
Nasmešila sam se. Ih sam makar pokušala. „Izvini, Semiša. Ja sam ga prva bezecovala.”
Pogledali smo se i vreme se urušilo, vreme koje smo izgubili u krvi i vreme koje smo
platili krvlju. Vreme kada sam ja bila samo nadmena starija sestra a on dosadni mlađi brat, vreme
kada sam ja bila nešto zbog čega je vredno živeti a on nešto zbog čega je vredno umreti, a onda
mi je pao na grudi, a plišani medved se zgužvao između nas, baš kao što smo se mi našli zatočeni
između pređašnjeg i budućeg vremena.
Legla sam pored njega i zajedno smo izgovorili njegovu molitvu, a onda sam mu
ispričala kako je tata umro. Kako je oteo pištolj jednom negativcu i potpuno sam smaknuo
dvanaest Prigušivača. Kako se suprotstavio Vošu govoreći mu: Tela možeš da nam uništiš ali naš
duh nikada nećeš. Kako se žrtvovao da bih ja mogla da pobegnem i spasem Sema od zle
galaktičke horde. Da bi Sem jednoga dana mogao da okupi dronjave ostatke čovečanstva i spase
svet. Da njegova uspomena na poslednje trenutke njegovog oca ne bude uspomena na slomljenog
čoveka koji krvari puzeći po zemlji.
Nakon što je zaspao ja sam se iskrala iz kreveta i vratila se na svoj položaj pored prozora.
Deo parkinga, oronuli restoran („Sredom jedete koliko god možete!”) i parče sivog auto-puta
koji nestaje u crnilu. Zemlja mračna i tiha, baš kao što je bila pre nego što smo mi došli da je
ispunimo bukom i svetlošću. Nešto se završava. Nešto novo počinje. Ovo je vreme između.
Pauza.
Na auto-putu, pored jednog terenca koji je izleteo na prostor između dve trake, svetlost
zvezda je blesnula po nesumnjivo poznatom obrisu puščane cevi, a meni je srce stalo. Senka koja
je nosila pušku otrčala je u šumu i ja sam tada primetila kako se sija kao katran crna kosa,
blistava i savršena, izluđujuće ravna, pa sam znala da je ta senka Zvonar.
Zvonar i ja nismo počele kako treba, a naš odnos se nakon toga samo još više pogoršao.
Ona se prema svemu što bih ja rekla odnosila s nekakvim ledenim prezirom, kao da lažem, kao
da sam glupa ili jednostavno luda. Naročito kad je reč o Evanu Vokeru. Jesi li sigurna? To nema
nikakvog smisla. Kako on može da bude i čovek i vanzemaljac? Što sam se ja više palila, to je
ona bivala ledenija, sve dok se ne bismo poništile kao dve strane hemijske jednačine. Kao
E=MC2
, ona vrsta hemijske jednačine koja omogućuje nastanak velikih eksplozija.
Reći s kojima smo se rastale bile su savršen primer toga.
„Znaš, kapiram Damba”, rekla sam joj. „Velike uši. Komadića isto, zato što je Sem tako
sitne građe. Isto važi i za Šoljicu. Zombija baš i ne kapiram – Ben neće da mi objasni – a
pretpostavljam da je Patišpanj u nekakvoj vezi s time što je buckast. Ali zašto Zvonar?”
Odgovorila mi je tako što me je ledeno gledala.

34. „Osećam se pomalo kao da sam van društva. Znaš, jedini član bande bez uličnog
nadimka.”
„Nom de guerre”, kazala mi je ona.
Gledala sam je čitav minut. „Da pogodim, vukovac, šahovska sekcija, išla na takmičenja
iz matematike, najbolja u razredu? A sviraš i instrument, možda violinu ili čelo, nešto sa
strunama. Tata ti je radio u Silicijumskoj dolini, a mama predavala na fakultetu, verovatno fiziku
ili hemiju.”
Ona ništa nije rekla jedno dve hiljade godina, a onda: „Još nešto?”
Znala sam da bi trebalo da stanem. Ali sada sam se zaletela, a ja kada se zaletim, zaletim
se do kraja. Tako to rade Salivanovi. „Ti si najstarije – ne, jedino dete. Tata ti je budista, ali
mama ti je ateista. Hodala si sa deset meseci. Odgajila te je baba jer su ti roditelji stalno radili.
Ona te je naučila tai či. Nikada se nisi igrala lutkama. Govoriš tri jezika. Jedan od njih je
francuski. Bila si u podmlatku olimpijskog tima. Gimnastika. Jednom si se vratila kući sa
četvorkom, pa su ti roditelji oduzeli pribor za hemiju i zatvorili te u tvoju sobu na nedelju dana, a
ti si to vreme iskoristila da pročitaš sabrana dela Vilijama Šekspira.” Ona je odmahivala glavom.
„Dobro, ne komedije. Jednostavno nisi mogla da ukapiraš humor.”
„Savršeno”, odgovorila mi je. „To je neverovatno.” Glas joj je bio ravan i tanak kao
aluminijumska folija koja samo što je izašla ispod prese. „Mogu li ja da probam s tobom?”
Malčice sam se ukočila, pripremajući se. „Možeš da probaš.”
„Oduvek si bila opterećena svojim izgledom, a naročito kosom. Pegice su na visokom
drugom mestu. Ne umeš da se ponašaš u društvu, pa si zato mnogo čitala i vodila dnevnik još od
petog razreda. Imala si samo jednu blisku prijateljicu i vaš odnos je bio uzajamna zavisnost, što
znači da si padala u duboku depresiju kad god biste se posvađale. Ti si tatina devojčica i nikada
nisi bila preterano bliska s majkom, zbog koje si se uvek osećala da šta god uradila to
jednostavno nije dovoljno dobro. Nije bilo od pomoći ni to što je ona bila lepša od tebe. Kada je
umrla, osećala si grižu savesti zbog toga što si je potajno mrzela i zato što si krišom osetila
olakšanje što je nema. Tvrdoglava si, impulsivna i pomalo hiperaktivna, pa su te roditelji upisali
na nešto da ti pomogne s koordinacijom i koncentracijom, kao što je balet ili karate – verovatno
karate. Hoćeš da nastavim?”
Pa, šta sam mogla da uradim? Videla sam samo dve opcije: da se nasmejem, ili da je
udarim u lice. Okej, tri: da se nasmejem, da je udarim u lice, ili da joj odgovorim jednim od onih
njenih stoičkih pogleda. Odlučila sam se za broj tri.
Loša zamisao.
„Okej”, kazala je Zvonar. „Nisi muškarača, a nisi ni princezica. Ti si u onom sivom
području između te dve krajnosti. To što si bila između znači da si oduvek krišom zavidela
onima koje nisu, ali uglavnom si mrzela lepe devojke. Imala si simpatije, ali nikada dečka.
Pretvaraš se da mrziš momke koje voliš i da voliš momke koje mrziš. Kad god si u društvu
nekoga ko je lepši, pametniji, ili na ma koji način bolji od tebe postaješ besna i sarkastična zato
što te podsećaju na to koliko se osećaš obično i neugledno. Da nastavim?”
A moj nejaki glasić: „Važi. Kako god.”
„Sve dok se Evan Voker nije pojavio, nikada nisi držala dečka za ruku, izuzev na izletima
u osnovnoj školi. Evan je bio blag i nezahtevan, a bonus mu je bio i to što je skoro toliko prelep
da ne možeš da ga gledaš. Od sebe je napravio čisto platno koje si ti mogla da oslikaš čežnjom za
savršenim odnosom sa savršenim tipom, koji će ti ublažiti strahove tako što te nikada neće
povrediti. Pružio ti je sve one stvari koje si zamišljala da lepe devojke imaju a ti ih nikada nisi
imala, pa se zato biti s njim – ili s idejom njega – uglavnom svodila na osvetu.”

35. Grizla sam donju usnu. Oči su me pekle. Toliko sam snažno stiskala pesnice da su mi se
nokti žarili u dlanove. Oh, zašto se nisam odlučila za opciju broj dva?
Tada je kazala: „Sada želiš da stanem.” Nije to bilo pitanje.
Digla sam glavu. I Prkos će biti moje nom de guerre! „Koja mi je omiljena boja?”
„Zelena.”
„Greška. Žuta je”, slagala sam.
Ona je slegla ramenima. Znala je da lažem. Zvonar: ljudska Zemlja čuda.
„Ali, ozbiljno, zašto Zvonar?” To je to. Nateraj je da se opet brani. Pa, ona se zapravo
nikada nije ni branila. Ja sam bila ta.
„Ja sam ljudsko biće”, odgovorila je.
„Aha.” Provirila sam između zavesa da pogledam parking dva sprata niže. Zašto li sam to
uradila? Zar sam zaista mislila da ću ga videti kako stoji tamo, kao pravi vrebač, i smeši se
gledajući me? Vidiš? Kazao sam ti da ću te pronaći. „To mi je još neko rekao. A ja sam mu, baš
kao prava glupača, poverovala.”
„Uzevši u obzir sve okolnosti, i nisi ispala tolika glupača.”
Oh, sada je ljubazna? Sada mi popušta? Nisam znala šta je gore: ledena Zvonar, ili
saosećajna kraljica Zvonar.
„Ne pretvaraj se, Zvonar”, brecnula sam se. „Znam da mi ne veruješ za Evana.”
„Verujem tebi. Njegova priča nema nikakvog smisla.”
A onda je izašla iz sobe. Tek tako. Usred svega, pre nego što je išta rešeno. Ko to radi,
osim svakog ikada rođenog muškarca?
Virtuelna egzistencija ne zahteva fizičku planetu...
Ko je Evan Voker? Pogled mi je leteo od auto-puta do mog bate, pa nazad. Ko si bio ti,
Evane Vokere?
Bila sam budala što sam mu verovala, ali bila sam povređena i sama (sama znači da sam
mislila kako sam poslednje ljudsko biće u celom vražjem univerzumu) i gadno sjebana u mozak
zato što sam već ubila jednu nevinu osobu, a ta osoba, taj Evan Voker, nije mi okončao život
kada je mogao; spasao ga je. Zato sam ignorisala zvona na uzbunu kad su se oglasila. Osim toga,
nije škodilo (pomoglo?) to što je bio nemoguće prelep i jednako nemoguće opsednut time da čini
da se ja osećam kao da sam mu bitnija od samoga sebe – počevši od toga što me je kupao i
hranio, pa sve do toga što me je učio kako da ubijam i pričao da sam ja jedino što mu je ostalo
vredno života, a onda je na kraju sve to dokazao time što je dao život za mene.
Počeo je kao Evan, pa se trinaest godina kasnije probudio i otkrio da nije, a onda se opet
probudio – tako mi je kazao – kada je sebe video mojim očima. Našao je sebe u meni, a onda
sam ga ja našla u sebi i ja bila u njemu, a između nas nije bilo nikakvog prostora. Počeo je tako
što mi je ispričao sve što sam htela da čujem a završio tako što mi je ispričao ono što mi je bilo
potrebno da čujem: glavno oružje za istrebljenje poslednjih ljudi bili su upravo ljudi. A kada
poslednji „zaposednuti” bude mrtav, Voš i njegovo društvo će ugasiti Peti talas. Čistka gotova.
Kuća očišćena i spremna za useljenje.
Kada sam sve to ispričala Benu i Zvonar – izuzev dela kada je Evan bio u meni, što je za
Periša pomalo previše suptilno – bilo je dosta sumnjičavih pogleda i značajnog zgledanja iz
kojeg sam ja bila bolno isključena.
„Jedan od njih je zaljubljen u tebe?”, upitala je Zvonar kad sam završila. „Zar to ne bi
bilo kao da se jedan od nas zaljubi u bubašvabu?”
„Ili u mušicu”, odbrusila sam. „Možda se loži na insekte.”
Bili smo u Benovoj sobi. Bila je to naša prva noć u hotelu Voker, kako ga je Zvonar

36. nazvala, mislim najviše da bi meni išla na živce.
„Šta ti je još rekao?”, upitao me je Ben. Ležao je na krevetu. Šest kilometara od logora
Utočište do hotela, a izgleda kao da je upravo istrčao maraton. Klinac koji je zakrpio mene i
Sema, Dambo, nije hteo ništa da kaže kad sam ga pitala za Bena. Nije hteo da kaže da li će mu
biti bolje. Nije hteo da kaže da li će mu biti gore. Naravno, Dambo ima samo dvanaest godina.
„Sposobnosti? Slabosti?”
„Više nemaju tela”, odgovorila sam. „Evan mi je kazao da je to bio jedini način da
prevale put. Neki su daunloudovani – on, Voš, drugi Prigušivači – a neki su još na matičnom
brodu i čekaju da nestanemo.”
Ben je nadlanicom protrljao usta. „Logori su postavljeni da proseju najbolje kandidate za
ispiranje mozga...”
„I da se reše onih koji to nisu”, dovršila sam. „Kada je Peti talas počeo, ostalo im je samo
da se zavale i puste glupe ljude da obavljaju prljav posao umesto njih.”
Zvonar je sedela pored prozora, nema kao senka.
„Ali zašto uopšte koriste nas?”, zapitao se Ben. „Zašto ne daunlouduju dovoljno svojih
vojnika u ljudska tela da nas dokrajče?”
„Možda ih nema dovoljno”, pretpostavila sam. „Ili je započinjanje Petog talasa
predstavljalo najmanji rizik.”
„Kakav rizik?”, upitala je senovita Zvonar, prekinuvši ćutanje.
Rešila sam da je ignorišem. Iz mnogo razloga, a glavni je bio taj što se sa Zvonar u koštac
hvataš na svoju odgovornost. Ona ume da te ponizi jednom rečju.
„Bio si prisutan”, podsetila sam Bena. „Čuo si Voša. Posmatrali su nas stolećima. Ali
Evan je dokazao da čak i nakon hiljada godina planiranja nešto ipak može da pođe po zlu. Ne
znam da li im je ikada sinulo da postoji mogućnost da će ako postanu mi zaista i postati mi.”
„Dobro”, rekao je Ben. „Kako bismo mogli to da iskoristimo?”
„Ne možemo”, odgovorila je Zvonar. „Ništa od toga što nam je Salivanova rekla nije nam
od pomoći, osim ako taj Evan nije nekako preživeo eksploziju, pa može da popuni praznine.”
Ben je odmahivao glavom. „Ono ništa nije moglo da preživi.”
„Bilo je kapsula za beg”, kazala sam hvatajući se kao utopljenica za istu onu slamku za
koju sam se hvatala otkako se on oprostio sa mnom.
„Zaista?” Zvonar nije zvučala kao da mi veruje. „Zašto te onda nije stavio u jednu od
njih?”
Odgovorila sam joj: „Vidi, verovatno ne bi trebalo ovo da pričam nekome ko trenutno
drži poluautomatsku pušku visokog kalibra, ali zaista počinješ da mi ideš na živce.”
Ponašala se iznenađeno. „Zašto?”
„Moramo da vidimo šta ćemo s ovim”, oštro je rekao Ben, ne dajući mi da odgovorim,
što je bilo dobro: Zvonar jeste držala M16, a Ben mi je ispričao da je ona bila najbolji strelac u
logoru. „Kakav nam je plan? Da čekamo da se Evan pojavi, ili da bežimo? A ako bežimo, kuda
ćemo da bežimo?” Obrazi mu se rumene od groznice, oči mu iskre. „Da li ti je Evan rekao još
nešto što bi moglo da bude od pomoći? Šta će oni da urade s gradovima?”
„Neće da ih razore”, rekla je Zvonar. Nije sačekala da ja odgovorim. A onda nije sačekala
da je pitam kako kog đavola može da zna tako nešto. „Da im je to bio plan, najpre bi njih
razorili. Više od pola svetskog stanovništva živi u urbanim područjima.”
„Dakle, planiraju da ih koriste”, rekao je Ben. „Zato što koriste ljudska tela?”
„Zombi, ne možemo da se krijemo u gradu”, rekla mu je Zvonar. „Ma kom gradu.”
„Zašto?”

37. „Zato što nije bezbedno. Požari, kanalizacija, boleštine koje se šire od trulih leševa, drugi
preživeli koji sada već mora da znaju kako oni koriste ljudska tela. Ako hoćemo da preživimo što
je duže moguće, moramo da budemo u pokretu. Moramo da se krećemo i da budemo sami što je
duže moguće.”
Oh, majku mu. Gde li sam već čula to pravilo? Vrtelo mi se u glavi. Koleno me je luđački
bolelo. Koleno u koje je pucao Prigušivač. Moj Prigušivač. Naći ću te, Kasi. Zar te nisam uvek
nalazio? Ne ovoga puta, Evane. Mislim da nećeš. Sela sam na krevet pored Bena.
„Ona je u pravu”, kazala sam mu. „Nije pametno da se bilo gde zadržavamo duže od
nekoliko dana.”
„Niti da ostajemo zajedno.”
Zvonarine reči odzvanjale su ledenim vazduhom. Ben se ukočio pored mene. Sklopila
sam oči. Čula sam i to pravilo: Ne veruj nikome.
„Zvonar, od toga nema ništa”, kazao joj je Ben.
„Ja ću da uzmem Šoljicu i Patišpanja. Ti uzmi ostale. Izgledi će nam biti dvostruko
bolji.”
„A zašto da tu stanemo?”, upitala sam je. „Zašto se ne bismo svi razdvojili? Izgledi bi
nam se povećali četvorostruko.”
„Sedmostruko”, ispravila me je.
„Pa, ja nisam genije za matematiku”, rekao je Ben. „Ali meni se čini da bi to išlo naruku
njihovoj strategiji. Izoluj, pa istrebi.” Pogledao je Zvonar pravo u oči. „Lično mi se dopada
zamisao da mi neko čuva leđa.”
Ustao je s kreveta i za trenutak se zaljuljao. Zvonar mu je kazala da opet legne. Nije je
poslušao.
„Ne možemo da ostanemo, ali nemamo gde da odemo. Kuda ćemo onda?”, zapitao je.
„Južno”, odgovorila je Zvonar. „Najjužnije moguće.” Gledala je kroz prozor. Bilo mi je
jasno šta hoće da kaže – čim padne ljudski sneg, ne možeš ni da mrdneš dok se ne otopi. Dakle,
idi negde gde ne pada sneg.
„Teksas?”, upitao je Ben.
„Meksiko”, odgovorila je Zvonar. „Ili Centralna Amerika, kad se voda povuče. U
prašumi možeš da se kriješ godinama.”
„To mi se dopada”, kazao joj je Ben. „Povratak prirodi. Ali ima tu jedan mali problem.”
Raširio je ruke. „Nemamo pasoše.”
Gledao ju je, ne spuštajući ruke kao da nešto čeka. Zvonar mu je bezizrazno uzvratila
pogled. Ben je spustio ruke i slegao ramenima.
„Nije moguće da si ozbiljna”, rekla sam. To je već postalo besmisleno. „Centralna
Amerika? Usred zime, peške, s ranjenim Benom i dvoje male dece. Imaćemo sreće ako stignemo
do Kentakija.”
„Bolje to nego da čekamo da dođe tvoj vanzemaljski princ.” Tada mi je prekipelo. Više
me nije bilo briga za to što ima M16. Htela sam da je zgrabim za te svilene pramenove i izbacim
kroz prozor. Ben je to smesta video i stao između nas dve.
„Salivanova, ovde smo svi u istom timu. Ostanimo hladne glave, važi?” Okrenuo se da
pogleda Zvonar. „U pravu si. On se verovatno nije izvukao, ali pružićemo Evanu priliku da
ispuni svoje obećanje. Ionako nisam u stanju da idem na ekskurziju.”
„Zombi, nisam se vratila po tebe i Komadića da bismo završili kao glineni golubovi”,
rekla mu je Zvonar. „Ti radi šta misliš da je ispravno, ali ako stvari pođu po zlu – ja odoh
odavde.”

38. „Timski igrač”, kazala sam Benu.
„Možda si zaboravila ko ti je spasao život”, rekla mi je Zvonar.
„Ma, poljubiš me u dupe.”
„Sad je dosta!”, zaurlao je Ben svojim najboljim kapitenskim glasom, kojim je stavljao
do znanja da je on glavni. „Ne znam kako ćemo da se izvučemo iz ovog haosa, ali znam da
nećemo ovako. Prestanite više da serete i jedna i druga. To je naređenje.”
Opet se zavalio na krevet, boreći se za dah, a jednom rukom se držeći za bok. Zvonar je
otišla da nađe Damba, tako da smo Ben i ja ostali nasamo prvi put od našeg ponovnog susreta u
utrobi logora Utočište.
„Baš uvrnuto”, kazao je Ben. „Čovek bi pomislio da će se, nakon što je devedeset devet
posto čovečanstva izginulo, ovih preostalih dva posto preživelih malo bolje da se slaže.”
Ovaj, Periše, to mu dođe jedan procenat. Krenula sam da ga ispravim, a onda sam videla
da se smeši i da čeka da mu ispravim računicu, znajući da će mi biti nemoguće da tome odolim.
On se poigrava stereotipom glupog sportiste kao što se dete Semišinih godina igra kredom po
pločniku: u širokim i trapavim potezima.
„Ona je psihopata”, kazala sam mu. „Ozbiljno, nešto s njom nije u redu. Pogledaš je u oči
i jasno ti je da unutra nema nikoga.”
On je odmahnuo glavom. „Mislim da unutra ima mnogo toga. Samo je... veoma duboko.”
Lecnuo se, šake zadenute u džep one grozne dukserice kao da imitira Napoleona,
pritiskajući ranu od metka koji je Zvonar ispalila. Rana koju je on tražio. Rana da bi mogao sve
da stavi na kocku kako bi spasao mog batu. Rana koja će ga možda koštati života.
„To je neizvodljivo”, prošaptala sam.
„Naravno da je izvodljivo”, odgovorio mi je. Spustio je ruku preko moje.
Odmahnula sam glavom. Nije razumeo. Nisam pričala o nama.
Senka njihovog dolaska prostrla se preko nas i mi smo u potpunom mraku te senke
izgubili iz vida nešto osnovno. Ali to što mi to više ne možemo da vidimo ne znači da to više nije
tu: moj otac mi usnama oblikuje: Beži! kada on nije mogao da pobegne. Evan me je izvukao iz
zverske utrobe pre nego što joj se dao. Ben se bacio u paklene ralje da otme Sema od njih. Ima
nekih stvari – pa, verovatno samo jedna stvar – neukaljanih senkom. Iznenađujućih. Neumornih.
Nepobedivih.
Oni mogu da nas ubiju, čak sve do poslednjeg, ali ne mogu da ubiju – nikada ne mogu da
ubiju – ono što u nama traje.
Kasi, hoćeš li da letiš?
Da, tata. Hoću da letim.

39. 12
Srebrnasti auto-put koji se gubi u crnilu. Crnilo je sprženo razularenom svetlošću zvezda.
Golo drveće diže uvis granje poput ruku lopova uhvaćenih na delu. Dah moga brata magli se na
ledenom vazduhu dok on spava. Prozor se magli kako ja dišem. A sa druge strane zamagljenog
prozora, pored srebrnastog auto-puta na razularenoj svetlosti zvezda, jedna sićušna prilika juri
pod te podignute ruke drveća.
Oh, sranje.
Bacam se preko sobe i izlećem u hodnik, gde se Patišpanj munjevito okreće i diže pušku,
Opusti se, momčino, a onda ulećem u Benovu sobu, u kojoj Dambo stoji naslonjen na prozorsku
dasku, a Ben leži na krevetu najbližem vratima. Dambo se uspravlja. Ben se pridiže. A ja
progovaram: „Gde je Šoljica?”
Dambo pokazuje krevet pored Benovog. „Evo je ovde.” Gleda me ono kao: Ova luda
riba je konačno odlepila.
Prilazim krevetu i sklanjam u stranu hrpu ćebadi. Ben psuje, a Dambo uzmiče sve do
zida, crveneći kao bulka.
„Kunem se bogom da je malopre bila tu!”
„Videla sam je”, kažem Benu. „Napolju...”
„Napolju?” On prebacuje noge preko kreveta, stenjući od napora.
„Na auto-putu.”
Onda mu je jasno. „Zvonar. Ona je pošla za Zvonar.” Udara dlanom po dušeku. „Majku
mu!”
„Idem ja”, kaže Dambo.
Ben diže ruku. „Patišpanju!”, dere se. Čulo se kako krupni klinac dolazi. Pod je stenjao
pod njegovim koracima. On gura glavu u sobu, a Ben mu kaže: „Šoljica je zbrisala. Pošla je za
Zvonar. Idi i zgrabi je za ono malo dupe i dovuci je ovamo da mogu da je izudaram po njemu.”
Patišpanj otutnja, a pod je bio u fazonu: E, baš ti hvala!
Ben je nameštao futrolu s pištoljem. „Šta to radiš?”, pitala sam ga.
„Idem na Patišpanjov položaj dok se on ne vrati s onim govancetom. Ti ostani s
Komadićem. Mislim, sa Semom. Kim god. Moramo da odaberemo jedno ime i da ga se držimo.”
Prsti su mu se tresli. Groznica. Strah. Malo jedno, malo drugo-
Dambo je otvarao i zatvarao usta, ali nikakav zvuk se nije čuo. Ben je to primetio.
„Voljno, Bo. Nisi ti zajebao.”
„Ja ću u hodnik”, kazao mu je Dambo. „Ti ostani ovde, vodniče. Ne bi trebalo da stojiš.”
Potrčao je iz sobe pre nego što je Ben stigao da ga zaustavi. Ben me je sada gledao onim
iskričavim očima, jarkim od groznice. „Mislim da ti nisam ispričao”, rekao mi je. „Nakon što
smo se odmetnuti u Dejtonu, Voš je poslao dva odreda da nas ulove. Ako su oni biti i dalje na
terenu kad je logor odleteo u vazduh...”
Nije završio misao. Ili je mislio da ne mora, ili nije mogao da je završi. Ustao je.
Zateturao se. Prišla sam mu i prebacila mu ruku preko mojih ramena bez ikakvog blama. Ovo se
ne može reći na lep način: Ben Periš smrdi kao da je bolestan. Kiselkasti vonj infekcije i
usirenog znoja. Prvi put otkad sam saznala da on nije leš da sam pomislila kako će to ubrzo
postati.
„Vraćaj se u krevet”, naredila sam mu. Odmahnuo je glavom, a onda mu je ruka skliznula
s mog ramena pa je pao unazad, dupetom udarajući u ivicu dušeka pre nego što je skliznuo na
pod.

40. „Ošamućen”, promrmljao je. „Idi po Komadića i dovedi ga ovde, da bude s nama.”
„Sem. Možemo ti da ga zovemo Sem?” Kad god čujem Komadić,2
setim se Mekdonaldsa
za poneti, vrućeg pomfrita, smutija od jagode i banane i mekkofi frape moke sa šlagom i
mrvljenom čokoladom.
Ben se nasmešio. A to mi je slomilo srce, taj blistavi osmeh na tom ispijenom licu.
„Možemo da ga zovemo tako”, pristao je.
Sem jedva da je uzdahnuo kada sam ga izvukla iz kreveta i prenela u Benovu sobu.
Spustila sam ga u Šoljicin napušteni krevet, ušuškala, nadlanicom ga dodirnula po obrazu, što mi
je bila stara navika iz vremena pošasti. Ben je i dalje sedeo na podu, zabačene glave, i zurio u
tavanicu. Krenula sam ka njemu, ali on mi je odmahnuo.
„Prozor”, prodahtao je. „Sada smo slepi s jedne strane. Baš ti hvala, Šoljice.”
„Zašto bi ona onako otišla...”
„Sve od Dejtona zakačila se za Zvonar kao prilepak.”
„Nikada ih nisam videla a da se ne svađaju.” Sećam se rasprave oko šaha, novčića koji
udara Šoljicu po glavi i: Mrzim te iz jebenog dna duše!
Ben se zasmejao. „Tanka je to linija razdvajanja.”
Bacila sam pogled na parking. Asfalt se sjaktio kao oniks. Zakačila se za nju kao
prilepak. Setila sam se Evana kako je vrebao iza vrata i iz ćoškova. Setila sam se neukaljene
stvari, trajne stvari, i pomislila kako je jedino što ima moć da nas spase takođe nešto što ima moć
da nas ubije.
„Zaista ne bi trebalo da tako sediš na podu”, počela sam da ga grdim. „Toplije je u
krevetu.”
„Dabome, za polovinu polovine stepena. Nije ovo ništa, Salivanova. Prehlada naspram
kuge.”
„Imao si kugu?”
„Oh, da. Izbeglički logor ispred Rajt-Patersona. Nakon što su preuzeli bazu, odvukli su
me tamo i natankali antivirusnim lekovima, a onda mi stavili pušku u ruke i rekli da idem da
ubijam neke ljude. A ti?”
Raspeće u krvavoj šaci. Ili me dokrajči, ili mi pomozi. Vojnik iza vitrina je bio prvi. Ne.
Prvi je bio onaj tip što je ubio Kriska u jami s pepelom. To su dvojica, a onda su tu i Prigušivači,
onaj kojeg sam ubila pre nego što sam našla Sema i onaj neposredno pre nego što je Evan našao
mene. Dakle, četvorica. Da li mi je neko promakao? Leševi se gomilaju i čovek izgubi
evidenciju. Oh, Gospode, izgubiš evidenciju.
„Ubila sam neke ljude”, tiho sam rekla.
„Mislio sam na kugu.”
„Ne. Moja mama...”
„A tvoj tata?”
„Druga vrsta kuge”, odgovorila sam. Osvrnuo se da me pogleda. „Voš. Voš ga je ubio.”
Ispričala sam mu za logor Pepelnik. Hamviji i veliki kamion pun vojnika. Natprirodna
pojava školskih autobusa. Samo klince. Ima mesta samo za mališane. Prikupljanje ostalih u
baraci i tata kako me s mojom prvom žrtvom šalje po Kriska. Onda tata na zemlji, Voš nad njim
dok se ja krijem u šumi a tata nemo izgovara: Beži.
„Uvrnuto je što te nisu ukrcali na bus”, primetio je Ben. „Ako je cilj bio da se okupi
vojska klinaca kojima je ispran mozak.”
„Videla sam uglavnom malu decu. Semovih godina, pa čak i mlađe od njega.”
„U logoru su izdvojili sve mlađe od pet godina i njih su čuvali u bunkeru...”

41. Klimnula sam glavom. „Našla sam ih.” U bezbednoj sobi su dizali glave i okretali lica ka
meni dok sam tražila Sema.
„Što tera čoveka da se zapita: zašto su ih sačuvali?”, kazao je Ben. „Osim ako Voš ne
očekuje da će rat dugo trajati.” Način na koji je to rekao, kao da sumnja da je to razlog. Lupkao
je prstima po dušeku. „Šta se kog đavola dešava sa Šoljicom. Trebalo je da se već vrate.”
„Idem da proverim”, kazala sam mu.
„Đavola ćeš. Ovo se pretvara u svaki horor film ikada snimljen. Znaš? Skidaju nas jednog
po jednog. Jok, vala. Još pet minuta.”
Zaćutali smo osluškujući. Ali čulo se samo kako vetar šapuće oko loše zadihtovanih
prozora i neprestano grebuckanje pacova u zidovima. Šoljica je bila opsednuta tim pacovima.
Slušala sam satima i satima kako ona i Zvonar planiraju kako da im dođu glava. Onaj Zvonarin
izluđujući ton glasa, kao da drži predavanje, dok objašnjava kako je njihovo brojno stanje van
kontrole: u hotelu ima više pacova nego što mi imamo metaka.
„Pacovi”, rekao je Ben kao da mi je pročitao misli. „Pacovi, pacovi, pacovi. Na stotine
pacova. Na hiljade pacova. Sada pacova ima više nego nas. Planeta pacova.” Zasmejao se
promuklo. Možda je u delirijumu. „Znaš šta mi ne da mira? To što je Voš kazao da su nas
posmatrali vekovima. Mislim, kako je to moguće? Oh, kapiram kako je moguće, ali ne kapiram
zašto nas nisu napali tada. Koliko je bilo ljudi na Zemlji kada su podigli piramide? Zašto čekati
dok nas se ne nakupi sedam milijardi i ne raširimo se po svakom kontinentu, s tehnologijom
malčice naprednijom nego što su koplja i motke? Hteli su izazov? Trenutak kada ćeš da istrebiš
štetočine u svojoj novoj kući nije trenutak kada su te štetočine brojnije od tebe. Šta je s Evanom?
Da li je rekao nešto u vezi s tim?”
Nakašljala sam se. „Kazao je da su podeljeni oko toga da li da nas istrebe.”
„Ha. Možda su se raspravljali šest hiljada godina. Zajebavali jer nisu mogli da se odluče,
sve dok neko nije rekao: ’Ma, nek se nose, daj da samo pobijemo govna’.”
„Ne znam. Ne znam odgovore.” Osećala sam se pomalo kao da bi trebalo da se branim.
Kao da to što znam Evana znači da bi trebalo da znam sve.
„Valjda je moguće da je Voš lagao”, razmišljao je naglas Ben. „Ne znam, da bi nam
pomutio pamet. Mene je smutio već na samom početku.” Pogledao me je, pa je skrenuo pogled.
„NE bi trebalo ovo da ti priznam, ali ja sam tog tipa obožavao. Mislio sam da je ono...” Okretao
je šaku u vazduhu, tražeći reči. „Najbolji od nas.”
Ramena su počela da mu se tresu. Isprva sam mislila da to mora da je zbog groznice, a
onda sam pomislila da bi to moglo biti nešto drugo, pa sam se makla od prozora i prišla mu.
Za momke je slom veoma privatna stvar. Nikada ne dozvoljavaju da ih vidiš kako plaču,
jer to znači da su slabi, znači da su mekušci, mala deca, plačipičke. Kao nije muževno i ostala
sranja. Nisam mogla ni da zamislim da bi Ben Periš pre Dolaska plakao pred bilo kim. Tip koji je
imao sve, dečko koji je bio idol drugim momcima, koji je slamao srca a čije srce nikada nije bilo
slomljeno.
Sela sam pored njega. Nisam ga dodirnula. Nisam progovarala. On je bio tu gde jeste, a ja
sam bila tu gde jesam.
„Žao mi je”, kazao je.
Odmahnula sam glavom. „Nemoj da ti bude.”
Obrisao je nadlanicom najpre jedan, pa drugi obraz. „Znaš šta mi je rekao? Pa, više
obećao. Obećao mi je da će me isprazniti. Da će me ispraznio i napuniti mržnjom. Ali prekršio je
to obećanje. Nije me ispunio mržnjom. Ispunio me je nadom.”
Razumela sam ga. U bezbednoj sobi, milijardu podignutih lica koja ispunjavaju beskraj i

42. te oči koje su gledale u moje i pitanje u tim očima suviše užasno da bi moglo da se pretoči u reći:
da li ću preživeti? Sve je to povezano. Drugi su to razumeli, razumeli su to bolje nego većina
nas. Nema nade bez vere, nema vere bez nade, nema ljubavi bez poverenja, nema poverenja bez
ljubavi. Ako ukloniš jednu stvar, čitava ljudska kula od karata samo će se srušiti.
Kao da je Voš hteo da Ben otkrije istinu. Hteo da ga nauči beznadežnosti nade. A šta je
mogla da bude svrha toga? Ako su hteli da nas unište, zašto nas nisu jednostavno uništili? Mora
da ima desetak načina kako da nas zbrišu na brzinu, ali oni su sve to rastegli na pet talasa sve
većeg užasa. Zašto?
Sve dosad sam mislila da Drugi prema nama ne osećaju ništa osim prezira, možda
malčice izmešanog s gađenjem, isto što i mi osećamo prema pacovima, bubašvabama, stenicama
i drugim nižim oblicima života. Ništa lično, ljudi, ali morate da odete. Nije mi uopšte sinulo da
je to možda krajnje lično. Da im nije dovoljno da nas jednostavno ubiju.
„Mrze nas”, kazala sam, sebi koliko i njemu. Ben me je iznenađeno pogledao. A ja sam
mu uplašeno uzvratila pogled. „Nema drugog objašnjenja.”
„Ne mrze nas, Kasi”, kazao je nežno, kao da se obraća prestravljenom klinčetu. „Samo
imamo nešto što oni hoće za sebe.”
„Ne.” Sada su meni obrazi bili mokri od suza. Za Peti talas postoji samo jedno
objašnjenje. Svaki drugi razlog je apsurdan.
„Bene, nije ovde reč o tome da nas treba poskidati s planete. Ovde je reč o tome da nas
treba iskidati.”

43. 13
„To je to”, rekao je Ben. „Vreme je isteklo.”
Onda je ustao, ali nije dospeo daleko. Uspravio se tek napola pre nego što je opet pao na
dupe. Uhvatila sam ga za rame.
„Idem ja.”
On se dlanom ošinuo po bedru. „Ne smem da dozvolim da se to desi”, promrmljao je dok
sam ja otvarala vrata da promolim glavu u hodnik. Šta ne može da dozvoli da se desi? Da izgubi
Šoljicu i Patišpanja? Da nas sve izgubi, jedno po jedno? Da izgubi bitku koju vodi sa svojim
povredama? Ili da izgubi rat uopšte?
Hodnik je bio prazan.
Najpre Šoljica. Onda Patišpanj. Sada Dambo. Mi zaista nestajemo brže nego izletnici u
slešer hororu.
„Dambo!”, tiho sam pozvala. Besmisleno ime odjeknulo je hladnim i ustajalim
vazduhom. U mislima sam munjevito razmatrala sve mogućnosti. Od najmanje verovatnih ka
najverovatnijim: neko ga je tiho neutralisao i sakrio njegovo telo; zarobljen je; video je ili je čuo
nešto, pa je otišao da ispita šta je to; pripiškilo mu se.
Zadržala sam se u dovratku jedno dve sekunde, za slučaj da je ipak reč o poslednjoj
mogućnosti. Pošto je hodnik i dalje bio prazan, vratila sam se u sobu. Ben se uspravio i
proveravao šaržer na M16.
„Ne teraj me da pogađam”, kazao je. „Nema veze. Ne moram da pogađam.”
„Ostani ovde sa Semom. Ja ću da idem.”
On se tromo zaustavio na dva santima od mog nosa. „Izvini, Salivanova. On je tvoj brat.”
Ukočila sam se. U sobi je bilo ledeno, ali moja krv je bila ledenija. Glas mu je bio grub,
ravan, potpuno bezosećajan. Zombi. Bene, zašto su te nazvali Zombi?
A onda se nasmešio, veoma stvarnim, veoma benoperiškim osmehom. „Oni momci tamo
– meni su oni svi braća.”
Zaobišao me je i zateturao se ka vratima. Okolnosti veoma brzo prerastaju iz nemoguće
opasnih u opasno nemoguće. Nisam uviđala šta drugo da radim, pa sam pritrčala Benovom
krevetu i zgrabila Sema za ramena. Snažno sam ga prodrmala. On se probudio s tihim uzvikom
na usnama. Zapušila sam mu usta kako bih ga sprečila da diže buku.
„Semiša! Slušaj! Nešto nije u redu.” Izvadila sam luger iz futrole i gurnula mu u ručice.
Oči su mu se razrogačile od straha i nečega što je veoma uznemirujuće ličilo na radost. „Ben i ja
moramo da proverimo šta se dešava. Navuci rezu – znaš šta je reza?” Klimanje glavom i
razrogačene okice. „I gurni stolicu pod kvaku. Gledaj kroz ključaonicu. Ne dozvoli...” Zar baš
moram sve da mu nacrtam? „Vidi, Semiša, ovo je važno, veoma važno. Veoma, veoma važno.
Znaš kako razlikujemo dobre momke od loših momaka? Loši momci pucaju na nas.” Najbolja
lekcija koju mi je otac u životu održao. Poljubila sam Sema u teme i ostavila ga tu.
Vrata su se zatvorila za mnom. Čula sam rezu kako pada u ležište. Dobar dečko. Ben je
već bio na pola hodnika. Mahnuo mi je da mu se pridružim. Pribio je usne, vrele od groznice, uz
moje uvo.
„Proverimo sobe, pa idemo dole.”
Radili smo zajedno. Ja sam bila na čelu, a Ben me je pokrivao. Hotel Voker je imao
politiku otvorenih vrata: u nekom trenutku sve brave su bile razvaljene dok su izbeglice tokom
talasa tražile utočište. Od pomoći je bila i činjenica da je Voker bio savršen za porodice bez
mnogo para. Sobe su bile odokativno veličine kućice za barbike. Trideset sekundi da se overi

44. jedna. Četiri minuta da se provere sve.
Vrativši se u hodnik, Ben je opet pribio usne uz moje uvo.
„Okno.”
Kleknuo je na jedno koleno ispred vrata lifta. Pokazao mi je da pazim na stepenište, pa je
izvadio trideset santima dug vojnički nož i gurnuo sečivo u procep između vrata. Ah, pomislila
sam. Stari štos sa skrivanjem u liftu! Dakle, zato ja pazim na stepenište? Ben je otvorio vrata i
pozvao me da priđem.
Videla sam zarđale kablove i mnogo prašine, pa sam osetila smrad nečega za šta sam
pretpostavljala da je mrtav pacov. On mi je pokazao mrak u dnu okna i onda sam ga shvatila. Mi
ne proveravamo okno – mi ga koristimo.
„Ja ću da proverim stepenište”, šapnuo mi je na uvo. „Ti budi u liftu. Čekaj moj znak.”
Potisnuo je nogom jedna vrata pa se naslonio leđima na druga kako bi ih rastvorio.
Pokazao je malecki prostor između svog boka i ivice. Usnama oblikovao Hajdemo. Pažljivo sam
preskočila njegove noge, smestila dupe u taj prostor i spustila noge preko ivice. Vrh lifta mi je
izgledao kao da do njega ima trideset kilometara. Ben mi se nasmešio ohrabrujuće. Ne brini,
Salivanova. Neću te pustiti da padneš.
Milila sam napred sve dok mi se dupe nije nadnelo nad prazninu. Jok, neće ovo ići.
Vratila sam se na ivicu, pa sam se okrenula i oslonila na kolena. Ben me je uhvatio za zapešće i
slobodnom rukom pokazao palac. Kolenima sam klizila niza zid okna držeći se za ivicu okna sve
dok mi se ruke nisu do kraja ispružile. Okej, Kasi. Vreme je da pustiš. Ben te drži. Jeste, budalo,
a Ben je povređen i trenutno jak kao trogodišnjak. Kada se budeš pustila, tvoja težina će ga
povući iz ravnoteže i oboje ćete pasti. On će završiti preko tebe i polomiti ti vrat, a onda će on da
lagano iskrvari na smrt preko tvog paralizovanog tela...
Ma, ko ga jebe.
Pustila sam se. Čula sam Bena kako tiho stenje, ali nije me ispustio niti je pao preko
mene. Savijao se u struku spuštajući me, sve dok mu nisam videla obris glave u otvoru. Lice mu
je bilo u senci. Vrhovi prstiju dodirivali su mi krov lifta. Pokazala sam mu podignute palčeve
mada nisam bila sigurna može li da ih vidi. Tri sekunde. Četiri. A onda me je pustio.
Pala sam na kolena i opipala oko sebe tražeći servisni kapak. Malo tovatne masti, malo
prašine i mnogo masne prašine.
Pre struje, jačinu svetla merili su svećama. Svetlost koja se tu videla bila je jaka otprilike
kao polovina polovine jedne sveće.
A onda su se vrata iznad mene zatvorila i svetlost sveće je pala na nulu.
Baš ti hvala, Periše. Mogao si da sačekaš da nađem kapak.
A kada sam ga našla, otkrila sam da se zaglavio, verovatno od rđe. Uhvatila sam se za
luger, noseći se mišlju da se njime poslužim kao čekićem, a onda sam se setila da sam svoj
poluautomatski pištolj poverila jednom petogodišnjaku. Izvadila sam vojnički nož iz korice koje
su mi bile vezane za gležanj, pa sam drškom noža triput opalila po kapku. Metal je škripao.
Veoma glasno. Toliko o tišini. Ali bravica je popustila. Otvorila sam kapak, što je opet izazvalo
glasu škripu, ovoga puta zarđale šarke. Pa, dabome da ovo tebi zvuči glasno, kad klečiš odmah
pored šarke. Izvan okna ovo se verovatno čuje kao mišje cijukanje. Ne budi paranoična! Moj
otac je imao izreku o paranoji. Nikada mi nije bila smešna, naročito nakon što sam je čula jedno
dve hiljade puta: Paranoičan sam samo zbog toga što mi svi rade o glavi. Nekada sam mislila da
je to samo šala. Ne predskazanje.
Uskočila sam u potpuni mrak kabine. Čekaj moj znak. Kakav znak? Ben je zanemario da
pomene tu sitnicu. Pribila sam uvo uz procep između hladnih metalnih vrata i zadržala dah.