SlideShare a Scribd company logo
BŽEK
SLEJD
CEU
io i m u
EDIGUA
DOK
HOLIDEJ
VASKLM N
BROJ
Parobrod zapakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
D2EK SLEJD;
PAROBROD
ZA PRKRO
NIgRO FORUM — OOUR MARKETPRINT
EDICIJA DOK HOLIDEJ
Broj 2
fiEJN
Glavni i odgovorni urednik:
Svetozar TOMIC
Naslov originala:
Jack Slade
Sie wollten Lassiters Skaljo
Prevod i adaptacija:
Tomislav KETIG
Korektori:
Juli,ja TOROK
Ilona PISAH
Tehnički urednik:
Fenenc BAHAT
Naslovna strana:
Feran« BARAT
Iz d a je i štam pa N lS R O FO R U M — OOTJR M A R K E T P R IN T , N ovi Sad,
V o jv o d e M išića 1; G lavni i o d g o v o rn i u red n ik : S vetoza r T O M IC ; N aslov
o rig in a la : „ S ie w o llte n Lassiters S k a lp .” C op yrig h t b y T o w e r P u b lica ­
tion s, In c., p rem a u g o v o ru sa G. P . A . M inhen.
O slo b o đ e n o o sn o v n o g p oreza na p rom et m iš lje n je m P o k ra jin sk o g sekreta­
rijata za ob ra zo v a n je, nauku i k u ltu ru S A P V o jv o d in e , b r o j: 413-12/79. od
SB. feb ru a ra lfl7fl. god in e.
Š E J N
I
Bila je noć.
Redni brod „Auirora” bio je čvrsto privezan za gat pris­
taništa u Vor Pasu.
Kroz jaki šu-m vode brze reke i potmuli tutanj što je iza­
zivalo udaranje talasa o trup broda, prodro je plašljivi jecaj
jedne žene.
Sejn okrenuo glavu i poče da osluškuje.
— Ti, odvratna droljo! — čuo se muški glas. — Kunem ti
se da sii me posleđmji put vukla za nos ...
Sejn je tiih.o otvorio vrata svoje uske kabine i nečujno
izašao.
Po bledoj svetlosti meeeca, koji je izlazio, ugledao je si­
luetu žene. Njene čvrste, pumačke obline bile su po<krivene
kao dah lakim penjoarom. Pred njom je stajao bradati čo-
vek. Grubim zahvatom je zderao s nje nožnu tkaninu. Ženino
telo je prosto svetlucalo na mesečimi, kao bieda mermer, po
kome su padala talasi duge tamne kose.
Ponovo se oglasio tihi jecaj. Iz očiju joj se čitalo očaja­
nje.
Sejn se u tremu setio: tu ženu video je kada se pred sam
zalazak sunca ukrcala na „Auiroru.”
Bradonja je odgum u od sebe. Ona se zanela i naletela na
ogradu palube sa kabinama. On joj ponovo priđe i poče da
je udara nadla.nicom naizmenično po levom i desnom obrazu:
— Bacieu te ribama da te prožderu! — siktao je van sebe
od besa. — Nitsi drugo ni zaslužila, sa svojim prevarant*
skiim. . .
Sejn više nije oklevao. U nekoliko pautorskih sikofeova sti
gao je do neobičnog para. Levom rukom je zgrabio brado-
X
★★★ Š E J N ★★★
njiino rame, tvrdo kao ograda palube, i ¡povukao ga. U desnoj
mu je istovremeno zablistao revolver, mada nije ni pomiš­
ljao da pucnjem uzbuni ceo brod.
Drška ¡revolvera je pogodila lobanju bradonje. Ovaj pre-
ynrmi očima i pade pravo napred na paitos palube.
Šejn sada bolije pogleda ženu. Ona je stajala opuštenih
ruku, kao oduzeta od sitraha. Nije ni pokušala da poikirdje svo­
je nago telo pred strancem kojii se iznenada pojavilo, već ga
je gledala široko otvoireaaib. očijiu.
Biiia je bosa.
„.Zašto li je, do đavola, napustila svoju kabinu tako ode-
vena” , pitao se Šejn. Ili ju je, možda, ovaj tip silom izvukao
iz kabine, da bi je gurnuo u .reku Kaskade? To bi za nju zna­
čilo sigurnu smrt. Možda bi se dobair plivač i održao ma vodi
u ovom zapenušanom paklu, koji je potonulo tutnjao, ali str­
me strane kanjona, šito su oivičavale reku, pretvarale su je
U smrtonosnu kl'opbu bez izlaza.
Otprilike četiri časa ranije ona je sa jednom jedinom put
rtom torbom stigla na brod. Vlasnik ovog iznemoglog „mrtvač­
kog broda” , debeli, komičan tip sa bradom koja je imala cr­
venkasti sjaj i sia modrim, baburastim nosom, natukao je kapu
na čelu, poklonio se s poštovanjem, dočekavši je pravom ma­
jicom reoi:
— O, misis Folard! Madam! Dobro nam došli na brod
„A urora” ! Ja sam kapetan Isiak Strenk, koga se verovatno još
sećate sa vašeg poslednjeg putovanja uz reku. Od tada je, bo­
gme, prošlo dve godine! Tada ste još bili u pratnji gospodina
pukovnika. Koristim ovu priliku da vam izjavim saučešće
«bog nenadoknadivog gubitka vašeg visoko cenjenog siupruga.
— Hvala vam — odgovori ona, oborivši pogled. Oči su joj
Inače bile sive, boje dima, kako je Šejn u međuvremenu us­
tanovio. — Hoćete li biti tako ljubazni da mi pokažete m oja
¡kabirai?
F olard. . .
Segiimi je to ime bilo poznato. Bnsom B:ret ga je u Den-
veru itaano obavestio.
Pre godiinu dana izgubila je muža. Dok je u svom svet-
losivotm putnom kostimu koračala iza kapetana Strenka, uop-
šte ni|je odavala utisak ucveljene udovice. Sulknja do članaka
se ritmički talasala u taktu njenih bedara, koja su se njihala,
a ispod £intt &a*wae jamno su se ocrtavafii oblici njenih nogu,
«
'k'k'k Š E J N -k-ki?
koje su sada, osvetljeme meeeoimom, nepokrivene stajale pred
Šejnoim. ,
— Dođite! — progovori zapadnjak. — Ja ću vas umati. .
Oma ga zbunjeno pogleda.
— K o . . . ste vi? — promuca sia ustezanjem. I pre nego
sto je šejn uspeo da odgovori, njen pogled pade na tipa koji
je nepomično ležao kraj njenih nogu. Počela je da drhti. —<
Je li mrtav? — upita.
— Nije — odgovori Šejm.
— Onda ga ubijte! — vikala je. — Odimah! Tu na mestu!
Njen glas je izražavao neugasivu, mržnju, a lepo lice joj
je delovalo kao đa se skamenilo. Ona se baca Šejntu na gruda
i obgrli mu ruku:
— Idem sa vama gde god hoćete i činiću sve što zaželite,
ako ga smakinete. Pošaljite mu metak u glavu i bacite telo u
reku!
Upotrebljavala je parfem koji je mirisao na joirgovan.
Šej;n je osećao čvrsti pritisak njenih grudi. Nije bio od drve-
ta i to ga oma imami, ali se na vreme trže.
Pođe .korak nazad i oslobodi se pažljivo nj-enog zagrljaja.
— Zašto? — upita je oštro. — Kakav razlog imiaite da
toliko želite njegovu smrt?
Ona ne odgovori. Samo je ukočeno gledala u čoveka na
podu, .a desnu šaku, stisnutu u pesnicu, pritisnula je na usta.
Onda je počeila neodlučno da gricka nokte. Zatim je šapnula:
— Moiliira vas, uioiiniite što sam vam rekla! Hteo je da me
smakne . . . ja mu ništa ne dugujem . . .
Šejin baci spitivački pogled duž palube. Sve je bilo tiho.
Ništa se nije micalo.
— Lažna prijava, ledi. Neću ni prstom da maknem doK
mi ne odate njegovo ime i dok ne date bar jedan prihvatljiv;
razlog za njegovo bacanje u reku.
U tom se na palubi pojavila tamna prilika koja se pog­
nuto počela da šunja duž hodinika sa kabinama. Šejm je u pos
lednjem trenutku okrenuo glavu i ugledao čoveka koji je, iza
njegovih leđa, bio spreman da skoči.
Hteo je da se naglo okrene oko svoje osovine, kada ga
Je napadač već udario svojim ramenom u leđa. Udarac je bio
tako jak, da ga je naiterao da klekne. Nije mnogo trebalo da
bude savladam i bačen preko ograde od nepoanatog, koji se
I
★★★ Š E J N 'k'k'fc
bosonog prišunjao. Šejn ipak odibi udarac obeima rukama i siko
ći iz čučećc-g stava tako hitro kao da je to učinio ispruženim
nogama. Ni trenutak prerano. Protivnik se upravo pripremao
za novi udarac ramenom. Jedan hitar korak «stranu, koji je
Sejn ^instinktivno učinio, i napad se pretvoirio u udarac u pra-
»no. Napadač je naleteo na ogradu, odbio ¡se od nje, obimno se
i pošao pognu,t ponovo na Šejma, IskeizAvši lice u satanski ois—
mieh, on proced'i kroz zube:
— Pomioli se, kopile! Kucnuo ti je posledlnji ats! Za koji
trenutak putovaćeš u pakao.
Sejm se ironično osmebnu. On se nikada nije plašio pro­
tivnika koji bi mu se našao ispred očiju. Sada je i inače bio
u povoljnijoj poziciji.
Aid, šta je to tamo?
Bradomja, koga je drškom revolvera izbacio iz stroja, po­
čeo jie da dolazi svesti. Nekako se podigao, duboiko udahnuo,
a zatim pošao u pomoć svome ortaku. Gurnuo je ženu u sta ­
nu i povik ao:
— Prepušta ga meni, Sugis! Napraviou mleveno meso od
tog kojota!
Time je za trenutak odvukao Sugsovu pažnju. Tu šansu
je Sejin iskoristio i udario ga u trbuh pesnicom koja je još
stiskala revolver. Sugs se zaneo unazad i tada je visoki za­
padnjak prvi put iimao priliku i vremena da momka izbliza
pogleda. Video je cetvrtastu bradu, obrve kao žbunje i lice sa
brazgotinama. Sugs nije nosio šešir i kosa rrnu je u dugim pra
me,novim,a padala na ramena.
Šejnov udarac je bio taikav da bi oborio i međveda. Ali
Sugs se samo stresao i ponovo bio spreman za napad.
Onaj drugi je pružio ruku i zaustavio ga:
■— Prepusti ga meni, rekao sam!
— Samo još jedinu sekundu, setr, pa posle možete pas­
jem siniu da uide.lite ostatak.
Sugs je .raširenih ruku pošao prema Šejnovom grlu. Ovaj
trenutno ispusti svoj ikolt, elastično klekne na kolena, brzi­
nom munje čvrsto steže desni članak svoga protivnika i za­
matam njime u vaziđuh, taiko da je čoveN sa brazgotinama u
visokom luihu prelete,o preko ograde, padao oko tri metra u
dubinu i nestao bez glasa u talasima Kaskade, koji su stra­
hovito Snimili. ,
I
★★★ Š E J N •k'k'tc
Onda se u tren oka okrenuo prema bradonj'i i snažno ga
udario pesnicom. Udarac pogodi taano ispod hrade i baci čo-
veka nekoliko koraka uinazad. Tada se Šejin sagniuo i zgrabio
svoj revolver, koji je malopre bio ispustio na pod palube. Po«
¡novo je udario brađonju po glavi, s namerom da ga privre­
meno oin osveisti, a posle s njim podrobno porazgovarao o će­
lom slučaju.
To je bila greška, što se tek kasnije ispostavilo. Bolje da
je tog tipa držao u šahu sa prstom na obaraču i tako ga pri­
silio na priznanje. Db tog saznanja je došao kada jie žena u
tren oka skočila, pritrčala miu i čvrsto nau se okačila oko vra­
ta, pa ga, uz strašan vrisak, obama rukama zagrlila. To je
trajalo svega nekoliko trenutaka i Sejn se već oslobodilo nje­
nog stezanja Taj sićušan vremenski raiamak je, međuftim, bio
dovoljan za Sradonjiu.
Desnom rukom je uhvatio ogradu i pređkočio je. Šejn ja
kao tigar jurnuo do ograde, nagnuo se duboko, ali nije video
više mišta i nikoga. Neposredno iispod njega bila je paluba
druge klase. Ona se prostirala čitavom širinom rečnog broda
i još se izbočila nešto dalje. Begunac je tamo mogao da se
skloni i posle da nestane. No, isto tako je moguće i da je sko­
čio u irekiu.
Sejna su iz tog razmišljanja trgli glasni koraci koji siu sa
približavali. Jedan grubi glas mu je dovikinu»:
— Hej, kakva je to gužva ovde?
Šejn se ođlepio od ograde i okrenuo ka žieni, koja ga je
bespoanoćno pogledala. On ju je zgrabio za ruku i povukao sa
sobom. Nije se mnogo otimala, i na kraju dozvolila da je ugu­
ra u svoju kabinu. Šejn zatvori vraita iza sebe i napravi ko­
rak uistranu, držeći uperen revolver u desnoj ruci.
Petrolejka je još goirela. Posmatrao je ženu pri slabom*
svetlu lampe kako ,ie sa podvučenim kol’eniima čučala m.3 ni­
skom lažaju i pokušavala da pokrije ramena i grudi krpvama
koje su preostale od njenog pemjoara.
Šejn je dršku revolvera pritisnuo na svcvje uisme i opo­
menuo je kroz zaibe:
, — Tišina! Ni reči!
Ćuli su se konaci na hodniku. Pred vratima njegove ka-t
bine koraci su se utlišali. Jedan uzbuđeni glas je govorio:
— Ništa! Međutim, siguran sam da sam video neke tipo*
ne koji su se M i zafcačiiU.
f
'k'k'k Š E J N 'k'kic
Tada je neko teškim koracima prešao preko kormilareve
palube. Kapetan Strenfc se javljao:
— Je li sve u redu kod misiis Foland? Ne dag bože da je
neko đubre pokušalo da je uznemirava.
— A ko se to i dogodilo, sada se sigurno već umirila —
odgovorio je podrugljivo onaj uzbuđeni. — Da li da zakucam
i da pitam?
— Jesi li lud, čoiveče! — čulo se odozgo. — Možda spava
dubokim snom. Bolje se postaraj da začepiš usta tim maj­
munima drakavcima, koji se pijani kao ćusikinje deru na do-
rvjoj palubi.
Isaik Strenk se povukao. Nekoliko sekundi kasnije uda­
ljili su se i oni koji siu bilii na vrati,ma Šejmove kabine.
Sejn. zadeniu revolver u opasač. Zatim otkopča košulju i
skide je, pa priđe gvozdenom umivaoniku i ispljuska vodom
lice, spirajući znoj. Dok se brisao, video je — gledajući iz
prikrajka — kako se žena podigla sa ležaja i brzim, ali ne­
ćujmim koracima prišunjala se vratima. On se osvrte. Zena
preplašeno zaslade.
— Molim vas, dozvolite mi da idem! — prošaputa. —-
Inače 6u vikati!
Sejn se nasmeja. Da je htala, već bi vikala. Poznaivao je
tu vrstu koketarije i mirno je odmarao pogled na njenom
licu.
Od Bnsona Breta, priijaiteljta i federalnog službenika, sa­
znao je njeno ime: Emi. Njen miuž, pukovnik Džeson Folard
je pre nešto više od godinu dana sa teretnim kolima armije
i sa dve stotine hilajada dolara koji su taikođe pripadali ar­
m iji SAD, nestao u talasiima planinske rake Birul. Nije bilo
žjsključano da mu je noivac ukraden. Ako jeste, niiko nije
imao ko je prigrabio tu lepu sumu. A prigrabio je.
Sejm priđe ženi. Opat je otsetio zavodljiv miri® njenog
parfema:
— Ko je bio taj
?
tip koji je hiteo da vas baci u Kaskade
Hajde, da čujem! Zašto je trebalo da ga ubijem?
Stisnula je usne i ouitala.
— I onaj drugi tip, po imesniu Sugs. . . Ko je taij? Zašto
se utmešao?
Emi Folard je ostala nama. Sejn je polako okrene ka se­
bi, misleći: „Kad nećeš silom, pro-baćemo mitom. Protiv toga
žene obično nemaju ništa, a posle postaju mekše,”
s
★★★ Š EJ N ★★★
On osetl jedva primetan •drhtaj njenog tela, ali nije ni
reči progovori, a.
Ostala je nema i dok je sve spontanije odgovarala na nje­
gova milovanja. ,,Ko lutka” , pomisli Šejn.
Čvrsto je priljubio usne uz njene., spuštajući je Mago na
ležaj.
Brod je bez prestanka podrhtavao pod udarcima snažnog
strujanja refce Kaskade. Lampa se ritmično klatila. Plamen
podrhtavao i sanke su izvodile fantastičan ples po zidovima
kabine.
Biilo je nešto Budino i divlje u ovoj noći. Nešto što olak­
šava spoiraaumevaivje. Noć za teške ispovesti, kakva je bdila,
slutio je, ispo'vest Ecne FolarcL
n
Mnogo docnije, dok su miimo ležali jedan kraj drugog,
Sejn je iznova počeo da joj postavlja pitanja.
Ovoga puta je odgovarala bez ustezanja.
Ili je promenila svoj stav ili je u međuvremenuu smislila
neke zgodne laži.
— Sugs ju bio momah moga muža — pričala je — dok j«
pukovnik bio komandant u Fort Ferlongu u Montamii. Ja toga
čoveka više od godine dana nisam videia, ali sam ga, razume
se, odmah prepoanala.
— Da. A onaj drugi tip?
— To je Klajd Mungo. I on je živeo u Feriomgiu. Zapra­
vo, uglavnom je bio negde na putu, trgujući s Indijancima.
šejn se sećao da miu je Enson B,rat u Denveru govorio,
kako se pretpostavlja, da u onom udesu mije propala samo
državna kasa, već i novac nekoliko indijanskih trgovinskih
postaja.
— Šta su hteli Mungo i Sugs od tebe? — upita žeiniu.
Oma je odgovorila pitanjem:
— Da li s čuo šta se odigrao pre godiinui dana, maja me-
seca, kod Horshed Krosiinga, na reci Brul?
— Cuo sam ponešto, ali bi bilo zanimljivo da saznam o
tome pobliže.
— Moj muž, kojii je praitio transport, skočio je u vođu 1
9
'irkir 5 E J N JrkJr
pokušao da spasava kola sa novcem, koja su tonula. To ga je
BtaJo života. Udanmo se u reci. Leš mu nikada nisu pronašli.
Mungo ne veimje da se to tako odigralo. On misli da je novac
kod mene ili da znam gde se nalazi. I hoće da ga prigrabi. 0 >n
je spreman da gazi preko leševa da bi došao do novca. Što se
Sudsa tiče, pretpostavlj-am da on sa Mungom zajedničku. radi.
Šejn se iz nekog neobjašnjivog razloga ndije mogao oslo­
boditi sumnje da u njenoj priči nešto nije u redu. No, koliko
god se mučio da dokuči o čemu se radi, to mu nije usrpevalo.
Naglo se podiže sia ležaja i priđe vratima kabine, da bi
o-tvorio vrata i pusitio malo svežag vazduha u tesmu prostori­
ju. Strme strane kanjona su jedva otkrivale komadić noćnog
neba na tom e siu blistale, bezbrojne zvezde. Sa pristaništa se
čula dernjava. Vraćali su se prvi pijanci. Oini su ifekor'istili
boravak u Vor Pasu da bi se malo razonodili. Mnogi od njih
niša mogli da nađu put za povratak, pa će i ostati kada sutra­
dan „Au-rora” krene uz retou.
— Ja sam bila kod mojih u Merilendu — poče iznova Emi
Folard. — Međutim, nisam mogla da se ponovo naviknem na
taj život. Posle pet godina boravka u raznim garnizonima, ovaj
kraj je postao moja domovina. Zato sam se vratila. I tada se,
noćas, iznenada pojavio Mungo, tvrdeći da sam došla samo
zato da bih uzela i odnela novac iz skrovišta i posle uhvatila
maglu.
I Glas joj se utišao.
r „Tu nešto nije u redu” , mislio je Šejn. „Ako Mungo zaista
ne zna gde je skriven novac armije, kako je mogao i da po­
misli da ubije jedinu osobu koja zna skrovište pre nego što
je iz nje izvukao priznanje” .
On ponovo priđe umivaoniku, nasu vode u lavor i, sapu-
njajući se, dobaci joj preko ramena:
— Dobro, sad razumem zašto je trebalo da mu pošaljem
metak u glavu. Kad čovek pomisli, šta je sve hteo da ti učini,
onda je 'ta tvoja želja potpuno razumljiva.
U stvari, Sejn nije prihvatio njenu priču. Pre svega, bila
je tu jedna tačka o kojoj se ona do sada nije izjašnjavala.
Šta je usred noći tražila na palubi u lakom penjoaru. Neće
valjda reći da je čekala čoveka da bi je ovaj istukao? Bio je
radoznao, kakvu će bajku Emi Folard ovaj put izmisliti.
Nije mu se, međutim, ponovo pružila prilika da je pita.
10
ŠEJN
Kada se okrenuo, ona je nestala. Ponela je sa sobom i ostatke
svoga penjoara.
Šejnu bi smešno. Očigledno joj je s njim bilo lepo, ali je,
isto tako očigledno vrebala, bez oklevanja iskoristila prvu pri­
liku da kidne.
Jedan podatak više za zagonetku koju je trebalo rešitL
Šejn se obukao, pa je i sara napustio kabinu. Bešumno je
prošao hodnikom. Sasvim blizu velikog točka lopatara, zausta­
vio se i pritajio u jednom mračnom uglu. Tu se udobno na-
mestio i čekao. Ako je Klajd Mungo preživio skok preko
ograde i osetio želju da i drugi put u toj noći poseti brod,
naići će ovde na odbor za doček.
Čekanje se oteglo u beskraj. Stojeći tako još je jednom
razmislio o događajima u Denveru pre četiri dana.
Steg Derki ga je pratio u stopu. Sasvim slučajno. Stvar
je bar tako izgledala. Steg je pravio poslove. Takve poslove
koje je i Šejn voleo. Uz radosne poklike pritrčali su jedan
drugom na ulici. Kasnije ga je Šejn posetio u njegovom ho­
telu, u Braun Palasu. Steg je bio visok, snažan momak sa
gustom, kao gvožđe sivom kosom i sa mnogo brazgotina na
licu. U krilu mu je bila, kao i uvek, najluđa ženska koja se
trenutno u tom gradu mogla pronaći.
Šejn se dobro sećao te žene, imala je kao plamen crvenu
kosu, usne strasne i meke, kožu kao mleko a njene mačje oči
su zeleno svetlucale. Luksuzna lutka. Odlučio je da je prvom
prilikom „preuzme” od Derkija Stega.
Steg je odmah hteo da ga angažuje za neki posao:
— Slušaj, boj, imam strašnu stvar za tebe, tamo dole u
Kananeji. Šta misliš?
Šejn je morao da mu da korpu:
— Neću, hvala. Rasprodat sam. Krećem na putovanje bro­
dom uz reku Kaskade.
Do toga je došlo posle jednog razgovora sa Ensonom Bre-
tom, Šejn se odlučio da prihvati pređlog vladinog službenika
■i da preuzme neke korake kako bi ispitao gde se nalazi kasa
armije, koju je pukovnik Džeson Folard navodno izgubio pri­
likom jednog udesa U planinama.
Steg je Šejnovo odbijanje primio sa negodovanjem. No,
odjednom mu se lice razvedrilo, i on namignu:
— Slušaj ti! Mene ne možeš da farbaš, da se u poslednje
Vreme vozikaš iz čistog zadovoljstva reenim brodovima. Ako
11
★★★ SE'JN
Bi odlučio da kreneš tom prokletom rekom Kaskade, onda će
ti svakako otuda nešto da padne. Bez obzira o čemu se radi,
ja ti se priključujem. Reci cenu!
Šejn je ipak izmrdao i nekako ga se otarasio. Enson Bret
je, naime, zahtevao da o svom zadatku apsolutno nikom ne
kaže ni reči.
Pomislivši tada na Ensona Breta, Šejn se nasmešio.
Mirni, ćutljivi čovek važio je za jednu od vrlo uticajnih
ličnosti u Vašingtonu. Bio je poslao osamdeset telegrama na
sve strane, da bi se našao sa Šejnom u Denveru. Jedan od tih
telegrama je zaista i stigao do Šejna u Kolorado Springsu, gde
je upravo stigao da ode i položi cveće na grob svoje ljubavi.
Bio je u posebnom raspoloženju, i u početku mu planovi En­
sona Breta uopšte nisu bili zanimljivi, dok ih je procenjivao
sa novčane strane. No, tada mu je Bret izložio celu priču i
šejn je zagrizao. Priča je delovala ludo!
Vlada u Vašingtonu je odlučila da likvidira jedan lanac
utvrda na Severozapađu. Svojevremeno su one bile podignute
kao operacione baze konjice SAD protiv plemena Sijuks i
Crne Noge. One su u međuvremenu, posle zaključenja mira
6 tim plemenima, postale suvišne.
Pod komandom pukovnika Folarda i sa dvanaest konja­
nika kao pratnjom, krenula su teretna kola iz utvrde Fort
Trimbl u severnom Ajdahu. Tovar je predstavljao vladin no­
vac. Više od dve stotine hiljada dolara! To je bila otpremnina
za vojnike pojedinih utvrda.
Transport je trebalo uz put da preuzme i kase trgovinskih
postaja za Indijance, koje su takođe zatvorene. Kada se, dakle,
udes dogodio, pričao je Bret, mora da je u kolima bilo još da­
ljih pedeset hiljada dolara!
Mesto udesa je bilo u blizini Horshed Krosinga na brzoj
planinskoj reci Brul, nešto severnije od mesta gde se ona uliva
u Kaskade. Vozilo sa vladinim dolarima se u jednom tesnacu
odjednom stropoštalo i odíetelo u reku. Pukovnik Folard nije
mogao da se spase i potonuo je u uzburkanim talasima za­
jedno sa tovarom.
Ukoliko su se stvari zaista tako odigrale. . .
— Gospođa Folard se nalazila u jednim kočijama nepo­
sredno iza teretnih kola i morala je da doživi kako joj muž
na očigled gubi život. Pri tome je to putovanje trebalo za njih
<ša bude neka vrsta drugog medenog meseca — pričao je Bret.
12
ickic Š E J N ★★★
Dva konjanika, od kojih je jedan bio kočijaš, našli su smrt u
reci, zajedno sa pukovnikom. Posle istrage koju je sprovela
jedna komisija, kojoj su data vrlo protivrečna obaveštenja o
događaju, svi ostali učesnici su nestali.
— Brul River je na mestu nesreće izvanredno duibok *—
nastavi Bret. — Nisu našli ni traga od kola, niti od pukovnika
Folarda i one dvojice konjanika, mada je odmah preduzeta
velika akcija za njihovo pronalaženje, koja je trajala nekoliko
dana. Gospođa Folard je od tuge i bola skoro presvisnula i
neodložno je otputovala kod svoje porodice na Istok. Mrali su
poslati novi transport novca da bi se obavilo zatvaranje utvrda.
M eđutim . . .
Tu je Bret prekinuo rečenicu, a Šejn je nastavio:
— Mogu da zamislim šta se dogodilo. Odjednom su se po­
javile novčanice, koje su navodno nestale u talasima reke BruL
Jel’ tako?
Bret je zinuo od čuda:
— Nebesa, otkud vi to znate?
— Šta znači reč „znati” u ovom slučaju — prokomentarisa
šejn i poče nemirno da se šeta po Bretovoj hotelskoj sobi. —
Ja samo pretpostavljam ... Na kraju krajeva, vi ste poslali
gomilu telegrama da me pronađete i hoćete da proputujem uz
reku Kaskade da bacim pogled na teren. Znači, postoji ozbiljan
razlog. Zar ne?
Enson Bret je potvrdno klimnuo glavom:
— Brojevi novčanica, onih od dvadeset dolara pa naviše^
poznati su vladi i oni su saopšteni svim bankama u zemlji.
Dogodilo se tačno to, što ste rekli. Odjednom su se neke od
tih novčanica našle ponovo u opticaju. I to svuda po zemlji:
od Čikaga do Sitla. Juče sam dobio kablogram iz E1 Pasa da
se kod tamošnje banke pojavio izvestan broj takvih novčanica.
— Novac putuje veoma brzo — odgovori Šejn. — Neko
kupi kartu, dobija kusur, sedne na voz i petsto milja dalje
ponovo plaća nešto. To se odigrava brzinom vetra. Vi, razume
se, smatrate da je veći deo te sume još uvek tamo, u nekom
fikrovištu kod Horshed Krosinga.
—■Tačno — odgovori Bret.
— Verovatno ste u pravu. Da su plen podel'ili i svakom
učesniku dali svoje, onda bi se novčanice pojavljivale u većim
količinama. Međutim, do sada je proturen u opticaj sasvim ne­
13
★★★ Š E J N ★★★
znatan deo te sume. To znači da neko s vremena na vreme
odlazi tamo gde je novac, pruži ruku u sanduke i tako popu­
njava svoj džeparac.
— Prema tome, veći deo te svote još uvek je tamo — reče
Enson Bret — pa se, logično, može i pronaći.
— Time smo stigli do suštine . . . — konstatovao je Sejn.
— Šta ja dobijam ako pronađem i vratim taj novac?
t. Enson Bret je hitro spustio pogled i promrmljao:
— Deset procenata.
■— Ni govora — odmahne Sejn rukom. — Recimo, dva­
deset i pet.
— Za ime božje, kako ću u Vašingtonu zastupati toliki
iznos?!
— Niko u Vašingtonu ne mora da prodaje kožu na vašaru
zbog ovoga poduhvata. To ću učiniti ja sam. Ja podmećem
glavu, pa prema tome ja određujem i njenu cenu.
— Mogu svoju ponudu da povećam na dvanaest i po. To
je krajnja granica.
— Dvadeset. I ni paru manje. Inače mi platite putdo Den-
vera i ostale moje troškove, pa smo kvit.
Odjednom se ćutljivog Breta nije moglo prepoznati. Go­
vorio je rukama i nogama, besneo, kukao, cenjkao se. Na kraju
je obrisao znoj sa čela i krajnje iznuren, kapitulirao. Na reč je
obećao Šejnu traženih dvadeset procenata.
Šejn se još smejao u sebi, sećajući se Ensona Breta koji
je škrgućući zubima popustio i pogodbu potvrdio snažnim ru­
kovanjem.
Odjednom je osmejak nestao sa njegovih usana. Napregli
su mu se svi mišići i čula. Neko se šunjao po palubi sa kabi­
nama i približavao mu se kao senka.
Na brodu je bilo svega četiri kabine za jednu osobu. Po
dve sa svake strane. Bitanga je bezuslovno morao da smera
bilo na njega, bilo na Emi Folard.
Lasiter je napustio svoje skrovište i gipkim koracima pri­
šao tipu. Ovaj se zaustavio i spustio desnu ruku. Čuo se pucanj
revolvera. Sevnuo je plamen iz cevi i Šejn je opazio kako se
napadač baca ustranu.
Njegov ođgvor je usledio tako reći u istom trenutku. Pras­
nuo je njegov revolver od 44 mm. Jednim skokom udesno je
šejn nestao u senci kabina. Sledeći metak protivnik? ga je
promašio za dlaku. Momak mora da ima mačje oči, pomisli
14
'irtrk Š E J N * * W
Šejn. U trajanju od jedne sekunde, u odblesku vatre iz oružja,
jasno je video tamnu figuru. Povuče obarač i ovaj put pogodi
cilj. Metak se protivniku zario u desnu butinu.
Pogođeni se zaneo unazad i udario u ogradu palube.
Šejn je skočio za njim i levom rukom zgrabio njegovo
rame, tvrdo kao gvožđe, dok je desnom zamahnuo koltom da
bi protivnika izbacio iz stroja.
Bili su mu potrebni neki odgovori koje je trebalo da čo-
vek ispred njega da. Morao je saznati da li je Emi Folard
govorila istinu ili je lagala. No, to mu nije uspelo.
Protivnik se, naime, oteo iz njegovih ruku. Izmigoljio se
kao jegulja.
Šejn oseti oštar, kiselkast miris. To je bilo isparenje čo-
veka koji nikada u životu nije imao dodira sa sapunom i vo­
dom. On je taj odvratni vonj, koji je mirisao na znoj, dim i
topljeni loj, već osetio kod kauboja i kod Indijanaca. Divlji
zapad je očito imao nešto protiv lične higijene.
S odvratnošću je ustuknuo i zaneo se za delić sekunde. To
je bilo dovoljno protivniku da se oslobodi iz njegovih ruku
i da s besnim urlikom i drugi put naleti na ogradu. šejn je
skočo u nameri da ga ponovo udari, ali je zakasnio'. Indijanac
se jednim hitrim pokretom bacio preko ograde. Strahovit urlik
je odjednuo kroz noć, nagoveštavajući da je promašio donju
palubu, ču li su se pospani glasovi, koji su negodovali zbog
galame. Zatim se na brodu sve utišalo.
Šejn je neraspoložen odmahivao glavom. Nije bio zado­
voljan ishodom ovoga dvoboja.
Ovim se povećao danak u krvi koji se plaćao zbog izgub­
ljenog novca vlade SAD. I Šejn je morao vraški da bude na
oprezu da i on sam ne bude „pozvan kod kase” da p lati. . .
m
U jasnoj jutarnjoj svetlosti „Aurora” je krenula uz vodu.
Snažni točkovi lopatari su i ostavljali penušavi trag.
Kapetan Isak Strenk je čvrsto držao kormilo. Niz čelo su
mu se kotrljale kapi znoja od straha. Brod je svoj put između
visokih strana kanjona pronalazio kroz vrtloge, stenje koje je
virilo iz vode i opasne plićake. Na pramcu je stajao Crnac, go
do pojasa. On je stalno bacao visak s olovom i dovikivao kor­
milaru podatke o dubini vode.
15
:#rk'k SE'JN
Sejn je tek oko pet sati legao i spavao je dugo. Ustao je,
na brzinu se obrijao, sklopio brijač i zadenuo ga u desnu
čizmu.
Doručkovao je u uskoj trpezariji. Bilo je šunke, kačamaka
prelivenog nekim tamnim prelivom od pečenja, biskvita i kafe
koja je toliko bila gorka, da se njen ukus nije mogao popraviti
ni posle dodavanja crnog, gustog sirupa.
Posle doručka se niz uske gvozdene stepenice spustio na
clonju palubu i tamo počeo, kao kroz uveličavajuće staklo, da
ispituje putnike rečnog parobroda.
Ispitivanje nije bilo uspešno. Niti je otkrio Indijanca sa
ranom od metka u butini, niti bradonju.
Putnici rečnog broda predstavljali su gomilu svakojakih
tipova koje je sudbina slučajno okupila. Bili su to avanturisti,
kopač zlata, lovci. U jednom uglu su čučale, jedna do druge,
„dame” koje se mogu kupiti i koje su prethodne noći na kopnu
nudile svoje umeće. Kada im se Sejn približio, one su prenule
iz svog tupog zurenja pred sebe i počele živo da brbljaju i ce­
rekaju se, bacajući mu zavodljive poglede, da bi na sebe pri­
vukle njegovu pažnju.
Šejn je mislio na Emi Folard. Toga jutra je još nije video
i pretpostavljao je da se ona nalazi u svojoj kabini.
Stajao jena pramcu, utonuo u misli. Pogled mu je padao
na bezbrojne bele vence od pene na reci, koje su odavale pri­
sustvo tvrdih granitnih hridova, koji su mogli u tren oka da
raspore dno broda, da kapetan Strenk nije bio stalno na opre­
zu. Stari se, međutim, po svemu sudeći, dobro razumeo u svoj
posao. Nije uzalud putovao već godinama tom istom linijom od
Legranda uzvodno.
Sejn je odlučio da istraživanja započne od Legranda.
Bilo je i drugih mogućnosti da se dospe do Phunasa i rud­
nika zlata. Preko brda, sa obe strane Kaskađea. Ti putevi su,
međutim, bili suviše zamarajući i za njih je trebalo mnogo
vremena. Najbržu mogućnost je predstavljao ovaj parobrod.
Prelazeći preko palube, Sejn se sećao Fodolaska Emi
¡¡uče, u Vor Pas Lendingu, toj gomilici od nekoliko bednih
brvnara.
Između tog mesta i jedne železničke stanice ti Montani,
kako su mu pričali, saobraćaj su, vrlo neuredno i u neravno-
mernim razmacima, obavljale jedne kočije. I samo zbog toga
je „Aurora” svaki put pristajala u Vor Pas Lendingu. I dok
16
'k'k'k S E J N 'k'k ič
je brod čekao na putnike, kapetan Strenk je iskoristio vreme
da utovari borovinu za loženje kazana. Zašto je Emi Folard
upravo na tom mestu ukrcala, a ne još u Legranđu? Lasitei
je odlučio da je upita čim se ponovo nađu.
Njegovu pažnju su privukle strme strane kanjona. Istočna
je obala prema severu sve više gubila u strmim, tako da je
uskoro postala vidljiva ravnica na širokom prostoru.
Iz njegovih posmatranja ga je prenuo oštar i kreštav glas:
— Pazi, do đavola, kud stavljaš te tvoje trapave bakandže,
rogata marvo!
Na jednom ćebetu je čučala mršava prilika sa starom za­
rđalom puškom, čiju je cev uperila u Šejna. On pogleda i vide
sasvim mlado stvorenje, koje je očigledno izmenilo svoj glas,
da bi dobio muški i opasan prizvuk. Odeća mlade dame bila
je odgovarajuća. Nosila je, istina, suknju, ali gole noge i muški
šešir nataknut na kratko šišanu kosu, bluza od jelenske kože i
ta batina za pucanje u ruci, učinili su da je bilo krajnje teško
odrecrrti njeti pol.
Mala je ponovo počela da psuje. Njen glas je zvučao ljuti—
to, ali je bio neosporno ženski:
— I prestani da zuriš u mene! Hajde, miči se već jednom!
Kidaj, ili ću ti oduvati uvo!
Šejn baci namršten pogled na Ijutito čudovište, podiže no­
gu i vrhom čizme ukloni cev puške ustranu:
— Nemoj, sestro, da mi tu tvoju drombulju turaš pod nost
— progunđa mrzovoljno. — Ili ćeš morati da je tražiš na dnu
reke.
— Nisam vaša sestra — odvrati ona žustro. — To zapam­
tite! I nemojte slučajno da pokušate da mi zgrabite oružje.
Bilo bi to poslednji put u životu da ste tako nešto pokušali.
U bliizni se oglasio meketavi smeh jednoga starca:
— Hahaha! Nemojte misliti da su to samo krupne reči.
Poslušajte me, mister, i gledajte što pre da se uklonite, inače
ćete još vrlo kratko vreme posedovati vaše uši.
Šejn je ugledao suvonjavog, starog čovečuljka, koji se u
ovo vruće jutro sav umotao u stari, iznošeni šinjel. Videla mu
se samo glava. Kao u kornjače. Nije se mogla otkriti niti jedna
jedina dlaka na uglančanoj lobanji, niti pak na koščatim ob­
razima.
Ponovo se razjapiše bezuba usta i stari nastavi:
2 Sejn 2
'fc'k'k ŠEJN it-k'k
— Zovem se Lonco Muts. Ja sam lunjao kroz ova brda sa
ljudima kao što su Džim Bridžer i Kit K arson. . . A ovo je Efi,
moja praunuka.
Šejn je nabrao čelo i namrštio nos. Miris koji je lebdeo u
vazduhu, znatno se razlikovao od onga iz prethodne noći, mada
je i ova vrsta bila dosta odvratna.
— Ja bih vam dao jedan savet, starce. Strpajte devojku
u veliki čabar s vodom, uzmite malo sapuna i najgrublju četku
za ribanje poda i onda je trljajte tako dugo dok joj koža ne
bude u dronjcima visila na mesu.
— Hahaha — kikotao se Lonco Muts, ali je taj smeh zvu­
čao vrlo neprijatno.
— Zašto, prokleta njuško? — vikala je Efi, prosto se gu-
šeći od besa. Otvor cevi njene puške bio je ponovo usmeren
prema Šejnu.
Prst joj je dodirivao obarač. I odjednom se čuo pucanj.
Metak je za dlaku prohujao kraj Šejnove slepoočnice.
To, međutim, nije opalila devojčina puška!
Šejn je krajičkom oka opazio tanak, siv barjačić dima,
koji se dizao uvis na obali što se sve više spuštala u ravnicu.
Rastojanje nije iznosilo ni sto metara. Nikakav podvig, za
uvežbanog strelca sa dobrom puškom. Šejn je, naime, u jakoj
sunčanoj svetlosti, stojeći kraj ograde srednje palube, pružao
odličan cilj. Verovatno ga je od smrtonosnog metka spasio tre­
nutno njihanje broda.
Čovek, koji je pucao u njega, stajao je otprilike u istoj
visini s njim..
To je bio onaj isti crnobrađi čovek od prošle noći. Kalajd
Mungo. Umesto da ponovo nanišani i okine, on se naglo okre­
nu, pritrčao konju koji ga je u blizini čekao i skočio u sedlo.
Tada se pojavio novi jahač. On je u galopu prilazio bra-
donji i bacio mu pušku. Očigledno je Mungo imao jednometku,
po svemu sudeći jednog „springfilda”. Sve se to odigralo za
nekoliko sekundi.
Šejn se sagnuo ka devojci i pokušao da joj istrgne pušku
iz ruke. Pokazalo se, međutim, da to ni malo nije jednostavno.
Ona se počela braniti i rukama i nogama. Šejn je tada iz
neposredne blizine video njeno okruglo lice, mali tupavi nos i
velike izražajne oči koje su sevale varnicama ljutnje. Kada je
Efi ozbiljno pokušala da ga ogrebe svojim noktima, Šejn joj
je jednim snažnim potezom oteo pušku.
18
★★★ Š E J N 'kit'k
Koraknuo je ustranu i nanišanio. Bradonja je tada već bio
u položaju za^ gađanje. Izgledalo je da će biti prvi koji će ot­
voriti vatru. U stvari su se oba oružja oglasila skoro istovre­
meno. Puška „henrijevka” je, štaviše, opalila za delić sekunde
ranije.
Šejn nije čuo metak koji je prohujao kraj njega. Njegov
metak, izbačen iz „henrijevke” teškog kalibra, pogodio je jedan,
¡sasvim neočekivani cilj. Drugi konjanik je stajao, nešto udesno,
iza Mungoa. Taj se, eto, u tren oka skljokao i ispao iz sedla.
Radilo se o karabinki, u čiji se magazin stavljalo osam
metaka. Šejn je repetirao, ponovo podigao oružje i nanišanio
na brađonju., koji se duboko nagnuo nad svoga konja. Prosto
mu se zari u grivu, istovremeno ga nemilosrdno mamuzajući.
Šejn ponovo povuče obarač.
Cuo se tup udarac oroza. U Efinom oružju nije više bilo
metaka.
U međuvremenu se skupila gomila radoznalih. Šejn ih tako
„umilno” pogleda, da su i nehotice ustuknuli jedan korak.
Sve se to odigralo u trenutku. Efi je skočila i htela u besu
da se baci na Šejna, ali joj je karabinka tada već letela u
susret.
— Ovo beđno oružje strašno zanosi udesno — gunđao je
Šejn. — Bar dve širine ruke na odstojanju od sto metara.
Devojka je spretno uhvatila pušku i sledećeg trenutka za-
mahnula njome u vazduh, kao da je htela da mu smrska loba-
nju, obasipajući ga takvim psovkama kakve su se samo retko
mogle čuti, pogotovu iz usta mlade devojke, kojoj verpvatno
nije bilo ni petnaest godina.
Šejn ju je'zgrabio za jaknu od jelenske kože, da bi malu
divlju mačku zadržao na odstojanju od sebe. Pri tome je po­
gledao Lonca Mutsa, koji se. kikotao od zadovoljstva.
— I kada je budete strpali u čabar sa vodom, nemojte za­
boraviti da izmućkate i prljava usta ove male beštije! — tako
je rekao i snažno je gurnu, tako da je odíetela u zagrljaj
starca. Lonco se zaneo unazad i izgubio ravnotežu. Tako su se
oboje našli na svojim zadnjicama na tvrdom patosu palube.
Efine noge su- nekoliko trenutaka mlatarale u vazduhu.
Videle su se bezoblične pamučne gaćice, čija pojava je kod gle­
dalaca izazvala grohotan smeh.
1»
'k'k'k ŠEJN •k'k'k
Šejn se na to naglo okrenuo i prešao na drugu palubu.
Rečni brod je upravo prolazio kraj mesta na kome su se
malopre ona dva jahača pojavila. Od bradonje nije bilo više
ni traga ni glasa.
On je očigledno ostavio na cedilu svoga ortaka koga je
Šejnov metak izbacio iz sedla. Ta sumnja se potvrdila, kada je
zapadnjak ugledao Mungoa kako u galopu izlazi iz jedne udo­
line na obali.
Šejn se zabezeknuo kada je pored bradonje odjednom pre­
poznao još jednoga jahača. Je li moguće da se vara?
Ne. Pre nego što je Klajd Mungo sa svojim pratiocem ne­
stao iza brežuljka, Šejn je znao: drugi jahač bejaše žena.
Dok se Lasiter tako zamišljen penjao uz stepenice do pa­
lube za kabine, mesnato lice kapetana Strenka se naginjalo
preko ograde kormilareve kućice.
— Kakva je to bila pucnjava? — hteo je da zna gospodar
„Aurore” .
— Možda biste vi mogli da mi objasnite, kapetane — od­
vrati Šejn.
— Kako, do đavola, ja da znam? Već je prošle noći ovde
bio pakao. Tačno pred vratima vaše kabine. Nisam se jutros
mogao dovoljno načuditi kada sam vas ugledao u trpezariji
tako svežeg i veselog. Ja inače gledam da ne zabadam nos u
takve stvari. Neka ljudi razbijaju glave koliko im volja, mene
se to ne tiče.
Kada je Šejn stigao pred kabinu Emi Folard, snažno je
zakucao. Niko se nije odazvao. Pritisnuo je kvaku i čizmom
gurnuo vrata.
Prostorija je bila prazna. Nisu više bili čak ni dronjci od
penjoara na podu.
Ptičica je izletela. I po svemu sudeći to nije učinila sko­
kom preko ograde. Nestao je i njen putni prtljag. Mora da je
orod napustila dok je Šejn spavao.
Šta je to trebalo da znači? Emi Folard je dobrovoljno od-
jahala sa tim čovekom koji je još koliko prethodne noći po­
kušao da je ubije i za koga je molila Šejna da ga baci preko
ograde!
Dan je prošao i zapadnjak nije našao odgovor na to pita­
nje, mada ga je užasno kopkalo o čemu se radi.
Kada je „Aurora” , posle srazmerno neometanog putovanja,
stigla u Plumas i pristala uz gat pristaništa, već se smrkavalo.
28
'k'k'k Š E J N ★★★
Šejn, koji nije nosio nikakav prtljag, prvi je izašao na
obalu. On je, pre nego što se brod potpuno priljubio uz gat,,
jednim mačjim skokom prešao na obalu.
Gazio je, idući prema gradu, ulicom koju je u toku po-
podneva provala oblaka pretvorila u blato do kolena.
On se i nehotice setio starog Lonca i njegove agresivne
praunuke, kako su se mučili da prevuku ogromne pakete i za­
vežljaje preko palube. Po Šejnovom mišljenju, oni su bili pu­
tujući trgovci koji su se svojim od starosti iznemoglim koli­
cima potucali po zemlji i posećivali zabačene rančeve i mesta.
Plumas je bio grad koji je svoj nastanak mogao da zahvali
zlatnoj groznici. Brvnare su preko noći izđikale iz tla kao glji­
ve. Odasvud su nagrnuli ljudi u grad. Šejnu je izgledalo kao
da se odjednom našao u uzavrelom veštičinom kotlu.
Tražeći konačište, on je najpre lutao po raznim salunima
i bordelima, dok nije konačno otkrio Taun Hotel — jedinu
zgradu u gradu koja je imala i drugi sprat.
Drski recepcionar mu je saopštio da su sve sobe u hotelu
zauzete. Dve dvadesetice, koje je Šejn preko pulta tutnuo tom
arogantnom majmunu, naprečac su izmenile njegovo ponašanje.
Preljubaznim osmehom izrazio je mišljenje da bi za jednu
noć mogao i svoju sopstvenu spavaonicu da ustupi gostu. Soba
je bila u prizemlju. U svakom slučaju, sa dvorišne strane.
Šejn uzme ključ.
Kao sledeće, otišao je u veliku trgovinu da bii se snabdeo
svime što će mu biti potrebno. Kupio je futroliu za revolver
od 44 mm, ali pojas za metke nije mogao da nađe. Nije mu
drugo preostalo, već da metke strpa u džep od jakne. Briž­
ljivo je odabrao sebi jednu vinčesterfcu. Zatim je kupio mu­
niciju za nju, neke predmete za logorovanje, loipatu i ćefoad.
U jedinoj štali za iznajmljivanje, u blizini, kupio je viso­
kog, smažtnog kestenjastog konja i jednog nižeg, tovarnog, sa
samarom.
Veći deo kupljene robe ostavio je u štali za iznajmljiva­
nje. Zatim je krenuo da pronađe nešto za jelo.
Pošto se donekle okrepio, vratio se u hoitei. U tom se već
spustila i noć. Uz put jedva se otarasio nekolicine nametlji­
vih tipova. Bili su to podvodači, koji su preteranim recima
pohvaile opisivali prednosti i smesno niske cene s<vojiih uli-
čarki.
21
tk'k'k Š E J N
Šejn je mislio na Emi Folard.
Mada je od dolaska u Plumas držao otvorene oči, nije
mogao da otkrije ni traga od nje ili ođ njenog bradatog pra­
tioca.
Obazrivo je otključavao vrata svoje sobe. U ovakvim
gradovima to je neophodno. Odjednom je pnimetio neko šuš­
kanje. Istovremeno je osetto miris parfema.
Nasmešio se.
Emi. Ona ga je potražila i našla. Brzo je raširio ruke i pri­
vukao je sebi. Osetio je meki prddasak njenog tela. Jedno iz -
vinjenje šaipatoim mu je doprlo do uha.
Šejn je iznenađeno ustuknuo. Njegove ruke su ispitivački
klizile po ženinom telu.
To nije bila Emi Foiarđ.
Desnom rukom zapali šibicu.
Pred njim je stajala Riđoikosa sa smaragdne zelenim ma­
čjim očima, koju je prvi put video u kriliu Steff.-» Derkija.
IV
Sa upaljenom šibicom u ruci, Šejn ju je sa zadovoljstvom
merkao. Nosila je jednostavnu haljinu sa belim i zelenim pru­
gama, koja je doprinela da punački oblici njenog mladog tela
dođu do punog izražaja. Ispod šeširića virila je bujna zlatno-
crvena kosa.
Smeškajući se zbunjeno, ona je prošapu-tala:
-— Hej, ne stežite me toliko! Ne bojte se, neću pobeći i
ako me pustite.
Šejn je bio istog mišljenja. Zašto bi inače usred noći upa­
la u njegovu sobu i tu ga čekala? U svakom slučaju, ne zato
da odmah posle njegovog dolaska pobegme.
Om joj pusti zglavak ruke i obgrli je. Oseitio je toplinu
njenog vedra. Zapahnu ga omamljujući miris tropskog par­
fema.
— Kako ste, do đavola, tako brzo stigli u Plumas? —
hteo je Šejn da zna, no tada se seti malo motorne barke, koju
je video u pristaništu, kada ga je „Auroira” napuštala. — Zar
ona ljuska od Oiraha . . .?
— Da, — potvrdi ona. — Steg je kupio taj .čamac. Hteo
je po svaku cenu pre vas da stigne u Plumas, da bi saznao
kakvim ste poslom došli ovamo. Misllia sam, neću preživeti
22
★★★ Š E J N ★★★
to putovanje. To neprestano ljuljanje, zadah ulja i paklenu
buku motora! Čak i sada mi se sve prevrne u stomaku, kada
se setim . . .
Ona je zadrhtala u njegovom zagrljaju.
Šejn ugasi šibicu i dovede crvenokosu do svog kreveta.
„Trebalo je, u stvari, da računam s takvim razvojem do­
gađaja” , mislio je. „Steg Derki nije taj tip kojii će oklevati
ako negde namiriše posao.”
— I ti si Stega ostavila nasamo, lutkice? — pitao ju je
sa podrugljivim prizvukom u glasu.
— Ne. U hotelskoj sohi u Denveru oči su vaim skoro
iskočile iz glave, tako ste zuirili u mene. On je to video i že­
lee je da sa vama legnem u krevet, da bih nešto izvukla iz
vas.
Šejn se smejao u sebi.
— Kako se zoveš, riđa ćubo?
— Moje ime je Luri — odgovori ona. — To ime mi je
dala mis Fajk, koja je u Menveruđržaia pansion i kod koje
sam jedno vreme bila zaposlena. U stvari, zovem se Prudens
Glosop. Mis Fajk je, međutim, mislila da će ime odbijati mu­
škarce.
Bila je zavodljiva i strasna, ali istovremeno i oruđe u
rukama te opasne bitange, Stega Derkija, kojii ni od čega nije
prezao. Šejn je znao da mora da bude na opreau.
Bok je držao devojku u zagrljaju, stalno je računao na
Stegov prepad. Adi, začudo, ništa se nije dogodiilo. Niišta nije
ukazivalo na opasnost. Samo je buka grada dopirala priguše­
no u sobu.
Konačno su ležali tiho, savladani prijatnim umorom.
Još se uvek nije dogodilo ništa što bi ukazivalo ma neku
akciju Stega Darkiija. Možda je Steg bio suviše siguran u svoj
uispeh i računao da će u ovoj igri mačke i miša u svakom slu­
čaju on biti mačka. „Grdno će se prevariti” , mislio je Šjen.
Prišao je prozoru i posmiatrao ulicu. Skoro je bila ponoć*
Napolju još nije prestajala buka.
Odjednom ga je obuzeo nefci nemir. Zašto tako ravnodu­
šno tu stoji i ništa ne pređuzima? Nije smeo nikako da ispusti
iz vida Stega Derkija. Morao je beauslovno da otkrije nje­
gove mamere. Uostalom, šta ga još u tome sprečava?
Mirno dobaci preka ramena: i
— E, pa, lutkice, vreme je da promeniš sobu. Na žalost,
23
' k ' k ' k Š E J N ~k 'U; rV
ne mogu da te pozovem da ćelu noć provede® sa minom. Imam
još neke stvari da obavim.
— On, to je sve ol rajt — reče Luiri. — Steg me je prip­
remio z,a tu mogućnost.
— Koju? — začudi se šejn.
— Tu da ćeš me verovatno najuriti.
Cutao je i razmišljao. Ona sve do sada nije ni pokušala
da nešto sazna od njega. To je upravo Stegu bilo slično. Lu­
pež je veoma promućuran. Hteo je da ga dovede u „eajtnot.”
Trebalo je dia Šejn postane nervozan i da se na vrat na nos
ustremi ka cilju. Tada bi Steg jednostavno pošao njegovim
tragom.
On se odluči da bika uihvati za rogove.
Posimatrajući riđokosu kako izazivačkim pokretima nav­
lači haljinu, reče joj:
— O kej, prenesi poirufeu Sitegu, da se snafode jedinim pa­
rom dobrih konja, ukoliko to već nije učinio. Sutra u ranu
zoru polazim prema severoizapađu. Kraj je prilično divlji.
Jahanje neće biti zabavno. Znači, ili će mi se priključiti ili
će ostati tu da mota pailčevima pred kalanom.
— U redu — potvrdi Luiri. -— Premoću miu tvoju poruku.
Ona mu priđe sasvim bliau i poljubi ga za oproštaj:
— Bilo je divno s tobom — uzdahnu. — I nekako mi je
žao što ovo nije trajalo duže. No, možda je i bolje što idem.
Steg pa.ti od strašne glavobolje. Ja sam miu potrebna, da bih
mu masirala slepoočonice i čelo.
Otišla je njišući se u kukovima. Za njom je u sobi ostao
samo slabi dah njenog parfema.
Šejn je pričekao koji trenutak i odmah krenuo sa njom,
alS na ulici od Luri ne beše ni traga ni glasa. Mala beštija ga
je otkačila i on je u tom trenutku shvatio da nju isto toliko
ne sme da potceni, kao ni samoga Stega.
Odluči da ne čeka do zore. No, pre nego sto će napustiti
grad, morao je da pribavi još jedno obavešitenje.
Pošao je u pravcu glavne ulice.
Nije još znao gde će početi sa istraživanjem.
Odjednom je osetio bako mu se koža na glavi skuplja.
Njegov sistem uzbune je besprekorno radio. Zar ga neko pra­
ti? Izgledalo mu je kao da je iz prikrajka primetio neku san­
ku. Šejn produži, naglo uđe u jedan mračni ulaz i tu ostade
nepomičan da čeka,
24
'k'k'k ŠEJ N ★★‘A’
S'teig? Ili neko druigi, ko za njega radi?
Ništa se nije micalo.
Kriva uzbuna? Nemoguće?
Krenuo je tek posle dužeg Čekanja. Ulica je vodila kraj
jedne ograde. Malo dalje gorela je vatra. Ispred nje stajala
je mračna prilika, pevajući krastavim glasom neku setmu me­
lodiju.
Slučaj je Šejna doveo tačno na ono mesto koje je tražio.
Preskočio je ogradu i našao se na zadnjem delu zabrana u
kome su stajale tri-četiri mazge. Posrtnce je primetio neku
vrstu šatora. Kroz šatorsko platno je prodiralo slabo svetio
svece. Videli su se tamni obrisi jednog drvenog korita na­
punjenog vodom do ivice.
— Dobro veče, mister Muts — po0d.ra.vi Še.jn i priđe bli­
že. Starčeva glava naglo se podigla. 0 :i su mu se ispitivač­
ki žarile u priđošilicu:
— Ha, ha, ha, vraški malo ljudi mene oslovljava sa mi­
ster. Možda se već poznajemo?
— Razume se! — Šejn stupi u prostor osvetljein vatrom
i čučnu: — Mi smo se upoznali na parobrodu.
On baci pogled na raznorazne pakete, razbacane posvuda.
— Izgleda kao da ćete uskoro krenuti na puit?
— Svakako. Polazimo sa prvim jutarnjim sveti om. Razu­
me se, ako uspem da izvadim ispod ćebadi ovo prokleto de-
rište. Ne možeš je ujutro ni klešfama da izvueeš.
— Idete u brda, prema Brul Riverui?
— Do reke Brul? Ne znam šta bih tražio u toj divljini.
Mi smo, mister, trgovci i hoćemo našiu robu da odnesemo do
ljudi.
— Ipak, možda poznajete taj kraj — upita Šejn kao ona­
ko uzgred.
— Svaku stopu. Nema potočića u kome nismo hvatali da-
brove i ribe. Kada sam prvi put tamo stigao, to je još bilo pod
ručje Crnih Nogu. Oni su bil veliki stručnjaci sa kamama. To
je razlog što više nemamo ni jednu jedinu dlaku na glavi.
Srećom, zadovoljili su se mojim skalpom, inače su me pustili
na miru.
Šejn se smeškao: 1
Jf — Ima li nekakvih špilja duž reke Brul ili Kaskade? !
— Špilja? Nikada nisam video ni jednu, sem ako ne mi­
slite na jazbine — odgovori Muts odmahujući glavom.
25
★★★ Š E J N ★★★
— Možda se nađe neka napuštena koliba ili ruševina?
— Nema ni toga. Ca,k ni zatvorenih rudnika, ukoliko se
vaše sledeće pitanje na to odnosa. Nema tamo gore ni zlata,
mi zlatnog peska, niiiti je pronađeno nešto slično. Ako ste kre­
nuli za svojom srećom, bolje da promenite pravac i pođete
prema Zapadu; otuda se još može nešto i dometi. . .
5ej<n je nabrao čelo.
Od nestalih vladinih para u opticaju se poj.avio samo ma­
li deo. Ako ostatak još postoji, on mora da je negde sakriven
i to na bezbeđnom mestu. Da li je možda novac tu u Plu,ma­
su? Jedva da je moguće. Najverovatnije se „armijska kasa”
nalazi nedaleko od mesta gde se pukovnik Džeson navođmo
udavio.
Šejin je ustao. Izvadi novčanicu iz džepa i tutou je starcu
u ruku:
— Zahvaljujem za vašu pomoć. Popijte nešto u moje zdra
vije.
Starac je takođe hitro stao n,a noge i blistajući očima po-
viikao:
— Zapravo, ne znam čime sam vam pomogao, ali ste mi
'učinili ogromnu ljubaznost. Isušio sam se kao pustinja usred
leta.
Odjurio je brzinom, koju čovek ne bi očekivao od tako
starog čove-ka, i iščezao u noći..
Iz šatora se oglasio ljutiti glas Efii:
— Čekaj samo, ja ću ti pomoći, pijanduro i stara protuvo!
Ona se pojavi na ulazu i juirmu za Lomcom. Nosila je sa­
mo pamučne gaće do kolena koje je Lasiter već imao prilike
da vidi na rečnom brodu. Glas joj je bio tanak i dačački. Nje­
na crna razbarušena kosa padala joj je na čelo.
Stigavši do ulice, Efi se zaustavila, okrenula se i psujući
vratila:
— Čitavu sedmicu sam pazila da ne dođe do flaše. I eto,
samo što sam nekoliko minuta zaspala, naišli ste vi i sve upro­
pastili. Biće opet čitav dan pijan kao ćuskija. Đavo vas odmeo!
— grdila je i jadikovala, i sve to propratila najgadnijim psov­
kama.
šejn je uhvati za rame:
— Jedna ledi ne psuje kao kočijaši Osim toga, još uveK
smrdiš kao kuga i tebi je hitno potrebno kupanje.
26
★★★ Š E J N ★★★
Ona se uz strašan urlik bacila na njega, pokušavajući da
mu noktima izgrebe lice. Sejn je, međutim, bio na oprezu.
Zgrabio joj ruku i iskrenuo je na leđa. Tada je podigao u vis.
Ona se koprcala i izvlačila kao jegulja i tako se derala da su
mazge u zabranu počele u strahu da njaču.
Sejn je tada dovede do korita i, stigavši tamo, pusti je jed­
nostavno da padne. Ona je glasno pljusnula u vodu. Zatim se
podigla frkćući i kašlj ući. Kosa joj je bila tako mokra da je
voda curila iz nje. Proklinjala je Šejna nazivajući ga svačim
čega se »etila.
Šej je ponovo uhvatio i zagnjurio u vodu:
— Bez žurbe, golubice. Prvo moraš da se kvasiš, inače neće
prljavština da siđe. I ne zaboravi! Ovu današnju proceduru mo­
raš svakog dana da ponoviš! Jesi li razumela?
Posle tih reci, on prepusti Efi njenoj sudbini i ode. Imao
je druga posla, što je sa žaljenjem konstatovao.
Sve se više učvrstila u njemu sumnja da ga Lonco Muts
hoće da navede na tanak led.
U jednoj uskoj ulici pronađe drugu štalu za iznajmljivanje,
iznad čijih vrata je goreo fenjer.
Šejin je krenuo prema fenjeru, kada- mu je odjednom nešto
sinulo. Dok je polunagao Efi bacao u korito, primetio je neki
manji predmet: posudu s eksplozivom. Ona se nalazila ispod
zamotaja razne robe, koju su Lonco i mala nameravali u koli­
cima da ponesu na Istok. Šta je to trebalo da znači?
Opet je zvonilo na uzbunu u njegovoj glavi.
U sledećem trenutku je u svetlu fenjera prepoznao lik i lice
jedne žene.
To je bila Emi Folard. Pritisnuvši svoj drhtavi prst na
usne, ona ga je gledala unezvereno.
— Ne! Beži! — reče mu tiho i otrča, izgubivši se o po­
mrčini štale. Šejin je oprezno krenuo za njom.
U tom se prišunjala jedna mračna prilika. On je opet osetio
ono odvratno isparenje tela od prethodne noći i munjevitom
brzinom se baci na eoveka. Napadač je poleteo u prazno, a Sejn
ga je ivicom dlana udario u potkolenicu. Ovaj skoči i u visokom
luku pade preko Šejna na zemlju. Međutim, šok koji je doživeo,
nije trajao duže od delića sekunde. On je istovremeno sa Šej-
nom bio na nogama.
21
★★★ Š E J N ★■&"&
Sa ulice je drugi čovak jurio u štalu. Bledi sjaj fenjera mu
je osvetlilo lioe. Šejna prođe jeza kada je na tom licu spazio
brazgotine.
Džej Sugs.
Momak koji je prošle noći potonuo u uzburkanim vodama
reke Kaskade.
V
Sugs je opsovao i navalio na Šejna, dok je onaj momak
iza zapadnjakovih leđa samo čekao priliku da ga takođe na­
padne s leđa.
Sugs je bio tip koji je izgleda bio sastavljen isključivo od
mišića tvrdih kao gvožđe, a pored toga je bio i kavgadžija, na­
viknut na borbu i do drskosti hrabar. Ipak mu je u napadu
nedostajala preciznost. Prosto je zaslepeo od ljutine kada je
ugledao Šejna.
Ovaj je u poslednjem trenutku pomerio glavu ustranu, ali
nije mogao da spreči Sugsa da svom svojom težinom udari u
njega. Jedino je uspeo da trzajem tela ublaži udarac a onda je
naglo podigao ruke i ne smanjujući zamah, kojim se Sugs do
njega stigao, podigao ga u visinu da je prosto poleteo.
Iznenađeni čovek je pustio strašan krik i punom snagom
udario u Indijanca, koji je sa nožem u ruci stajao spreman da
skoči na Šejna.
Nož mu je ispao iz ruke, dok su se obojica na zemlji prosto
„izmešali” toliko su se zapetljali.
Šejn izvadi revolver.
— Sad ćete vas dvojica lepo polako i bez vrdanja stati na
noge i odmah tu, na licu mesta, odgovoriti na neka moja pita­
nja. U suprotnom, poslaću u vas toliko olova da vam ga neće
povaditi do sudnjeg dana!
Napadači se uspraviše. Šejn je pročitao strašnu mržnju u
Sugsovom pogledu. Oči Indijanca su pak izgledale kao usijan
ugalj. On je usnama izražavao prezir, da bi pokazao kako je
u stanju da podnese i najveći bol. U svakom slučaju, bio je to
čvrst momak. Inače bi bilo nemoguće da se sa nogom, probi­
jenom metkom, izvuče živ iz Kaskade.
šejn je odlučio da prvo propita Sugsa. Uperio je o-ružje u
lice sa brazgotinama i oštro naredio:
28
★★★ ŠEJ N ★★★
— Hajde, počni! Za svakiih deset sekundi ofelevanja dobićeš
po metak!
Odjednom je prékinuo u pola rečenice.
Uz divlje psovke i sa svojom puškom „henrujevkom” u ruca
dojurila je Efi Muts u štalu. Ugledavši Šejna, ona pritisnu svoju
čegrtaljku uz obraz ( opali.
Njena pojava je prosto ulivala strah. Ni na kraj pameti joj
nije bilo da se obuče. Pamučne gaće su joj još uvek bile pune
vode i čvrsto se priljubile za njene dugačke noge. Goli gornji
deo tela je blistao od vode, a njena natopljena crna kosa padala
joj je u lice.
Šejn je računao sa raznim mogućnostima, ali ovo je pre-
vaailazilo njegovu maštu. Zabezeknuto je blenuo u malu furiju
i za trenutak mu je sposobnost reagovanja bila blokirana.
Njena nagost ga je inače ostavljala hladnim. Najradije bi
bio otkopčao svoj kaiš, povalio je preko koilena i dobro izlemao
njenu malu stražnjicu. Ali do toga nije došlo. Efi je ponovo
dreknula i opalila i drugi put. Šejmu ništa nije preostalo, već
da onu dvojiicu ostavi na miru i svu svoju pažnju posveti toj
đavoljoj kćeri.
Viđevši da su dvojica njegovih protivnika biđnula, on je
opsovao i pošao na devojku da joj otme pušku.
Ona ga je gledala ispunjena mržnjom i preteći uperila cev
u njega. Upravo je htela i treći put da opali kada ju je hitrim
skokom Šejn dostigao i jednim snažnim pokretom ruke oružje
okrenuo ustranu.
Puška je uz veliki tutanj opalila i treći put, napravivši
duboku rupu na zidu štale.
Tada joj Šejn istrgnu oružje iz ruku i ljutito baci na ze­
mlju. Efi je zakreštala, prosto zapenušavši od besa i pokušala
ponovo da zagrebe noktima muškarčevo lice.
— A sada dosta! Prokleto malo đubre! — viknu ljutito
šejn, otresavši je sa sebe tako da se mala divljakuša opet našla
na turu.
Ona je razjareno gledala u njega. Njihovi su se pogledi
sreli i od sledeće sekunde se u njoj odigrala neka promena. Dok ,
se oslonjena na jedan lakat lako nagla unazad, drugu ruku ja
podigla da bi p o tó la svoje napupele grudi. U njenim očima se
pojavi neka čudna mekoća.
20
'k'k'k Š E J N ★★★
Za trenutak se Šejn borio sa iskušenjem da je bez mnogo
otezanja odvuče u jedan od boksova i da joj skine te strašne
gaće. Umesto toga samo je odmahnuo glavom. Nije imao po­
trebe za nedoraslim žensiainjem. Osim toga, imao je važnija
posla.
Zgrabio je pušku „henrijevku” , brzo isprazjnio magaeim i
praznu je dobacio đevojci.
Vreme ga je požurivalo.
Efi uhvatri. pušku. Bila je ponovo onia ranija divlja razu­
zdana veštica. Skočila je na noge. Usne je opusitila, a iz očiju
su joj sevale varnice.
Šejn je već jurio prema izlazu. Hitro je bacio pogled na
unutrašnjost štale. U glavnom hodniku se odjednom pojavio
bradati čovek. Bio je to službenik štale u noćnoj smend. Zinuo
je od čuda i očaja kada je ugledao devojku.
Efi je jurnula prema njemu, uz put zgrabila „henrijevku”
za cev i zbunjenog starca udarila kundakom u potkolenicu.
Stalski sluga je jauknuo od bola i na jednoj nozi skakutao
među boksovima.
Šejn je negodujući odmahivao glavom zbog đavolčeta i
is>kreno zaželeo da je nikada više ne vidi.
Napregnutih čula izašao je na ulicu.
Od Munga, žene, Sugsa i Indijanca nije bilo ni traga. Ni­
koga nije bilo u blizini. Izgledalo je đa ga niko i ne vreba.
Posle kratkog iščekivanja, krenuo je dalje.
Te noći nije imao mnogo sreće.
Kada je stigao do štale, gde su bili njegovi konji, zelenka
je bez odlaganja osedlao, a svom tovarnom konju je naitovario
torbe.
I tu se pojavio pospani sluga. Njegovo lice je izražavalo
potpuno neshvatanje situacije. Kako je mogao neko da dođe na
ideju da usred noći napusti grad i krene u crno bespuće div­
ljine koje je počinjalo na nekoliko koraka od zadnjih kućeraka.
Šejn je uzjahao svog zelenka. Držeći za ular onog drugog,
tovarnog konja, napustio je štalu. Uz put je čuvaru štale doba­
cio bakšiš. Momak će bez ikakve sumnje odmah potražiti prvi
salun, da bi ispričao neobičan doživljaj. Pa šta onda? Šejn se
ionako nije zavaravao da će dugo moći da prikrije svoj trag.
Jedinu svoju šansu video je u tome da dobije malu prednost
ispred Stega.
30
'k'k'k Š E J N 'k'k'k
U početku beše sve tiho.
Ipak, kada je stigao u šumsko područje, koje je grad okru­
živalo kao gust, skoro neprohodan prsten, iza njega se oglasio
pucanj.
Metak je profijukao kraj njegove slepooenice. Tada se neko
grohotom nasmejao iza njegovih leđa. Šeijm je odmah shvatio:
Steg mu je za petama. Znao je i to da ga se neće lako otarasiti.
Okrenuo se u sedlu,izvadio revolver i poslao metak u prav­
cu odakle se čuo smeh.
— Ovo je bio najbedniji pucanj koji mi je ikada upućen
•— viknu mu Steg. — Hej, kompadre, kako bi bilo da malo
proćaskamo? Dozvoli mi da ti se pridružim i daj mi pošteni
udeo. Spreman sam da sa tobom prođem kroz sito i rešeto.
— Nema svrhe, Steg. Na kraj pameti mi nije da natovarim
sebi ortaka na vrat.
Dok je to govorio, klizimo je iz sedla na tle. To je bila
sreća. Cuo se pucanj i metak je prozviždao tik iznad Sejnove
glave.
Ovaj put nije učinio grešku da pretpostavi da će bljesak
vatre iz cevi odati položaj strelca. Steg je svakako — kao što
je to činio i Sejn — odmah promenio položaj.
Zapadnjak se sa svojim konjima brzo povukao na sigurno
mesto, dublje se sklonivši pod zaštitu šume. Tamo je čekao, ne
mičući se, računajući da će Steg nastaviti nesvakidašnji raz­
govor.
I zaista se uskoro oglasio:
— Slušaj, amigo, nemoj da budeš žaba. Ti znaš da neću
odustati. I kakva korist, ako ćemo stalno jedan drugome prese-
catii p u t. . .
Lasiter je podigao kolt i usmeno ga u pravcu govornika.
U prvom trenutku je Sejn pomislio da ga je pogodio.
Tada se ponovo javio Steg. Glas mu je zvučao uvređeno: '
— Nisam mislio da će među nama stvar dogurati tako da­
leko. Ja sam jako nesrećan zbog toga, hermaoo.
Sejn je samo odmahnuo glavom s prezirom. Kakav klovn!
Kakve krokodilske suze! On je dobro poznavao Stega. Taj bi
svoju babu prepustio đavolu kada bi od toga nešto profitirao.
Steg nije popuštao:
31
— Nemoj misliti da ću te možda čekati u Plumasu. X veruj
ml da 6u otkriti šta misliš da ućariš od ove ekspedicije — vikao
je. — Uostalom, kako bi bilo da umesto mene, povedeš sa sobom
Luni. Bilo bi ti znatno toplije sa njome ispod pokrivača.
,,U tom pogledu je možda bio u pravu, samo što bi ona
odmah dobila od Stega i zadatak da obeležava maršrutu” , poi-
rnisli Šejn. Zato odbi ponudu i odgovori kratko:
— Asta la vista, Steg!
VI
Za Sejna ništa nije bilo lepše nego u nepo-znatom kraju na
Hobrom konju jahati kroz divljinu. Trenutno mu je bilo dobro.
Životinja pod njim je punom snagom napredovala, dok je nje­
gova leđa prijatno grejalo toplo sunce.
Duboko je uvlačio svež vazduh, pun mirisa. Njegovo ose-
ćanje priijatnosti nije moglo ništa da poremeti, Cak ni pomisao
da ga neko prati u stopu.
Pretpostavljao je da se radi o Stegu Derkiju. Samo ga je
zaokupljao pitanje da li mu je taj momak sam za petama, ili
se u njegovom društvu nalazi i šećerlema sa ticijancrvenom ko­
som i kao mleko belom, sedefastom kožom. „Ako je ovo po~
slednje u pitanju” , pomislio je Šejn, razdragan u duši, „onda će
Steg, osim svega ostalog, još izgubiti i svoju mačku.” Bdio je
vreme da se ponovo osvrne oko sebe.
Zapadnjak je upravo hteo zamisao da pretvori u delo,
kada je odjednom osetio ono poznato zatezanje između plećki.
Njegov alarmni sistem je radio izvanredno. Osetio je da mu
se neko iza leđa približava. I to nije bio Steg D erki. . .
Mora da je bilo skoro podne.Na nekoliko stotina stopa iza
njega, u dubini jednog dubokog useka, tutnjala je između
strmih stena reka Kaskade. Ulevo se nastavljao okomiti kameni
zid presečen uskom stazom, kojom su obično prolazili samo
Indijanci.
Lasiter je shvatio da bi se našao u vrlo neugodnoj klopci,
ukoliko bi ga ovde neko napao. Morao je najhitnije da napusti
to mesto i to po mogućnosti tako da se ne strovali u divlju reku,
koja uzvodno postaje još opasnijai još više divlja.
Koliko je mogao da proceni, uska staza po siteni išla je tako
još pola mil'je, dok se nije iza jedne mije visoke sitene oblika
lobanje, počela da Siri.
32
ŠEJ N **-Ar
Podbo je svoga zelenka i poterao ga da pođe bržim hodom.
Zelenko je odmah poslušao. Međutim, tovarni konj nije hite© da
dim se priključi. Uporno je povlačio ular. Upirao se o stenje,
koje je iza njega stalno padalo u dubinu.
Šejn je kleo. Njemu su bezuslovno bila potrebna oba konja
i nije smeo da dozvoli da jogunasta tovarmi konj padne u Kas­
kade.
Bio j e mokar od znoj a kada je konačno stigao do stene
oblika lobanje i mogao da napusti usku kamenitu stazu. Laknu­
lo mu je kada je konje, koji su drhtali od iznurenosti i nervoze,
doveo u gustu šumu koja je odjednom iisikrsla pred njim.
Kod jednog bora kojeg je vetar srušio, om je stao da se od­
mori. Skočio je iz sedla, a konje odvukao među suvo granje da
bi ih sklonio od tuđih očiju, pa ih čvrsto veza za stablo, da ne
bi imali veliki prostor za kretanje. Nije imao drugog izbora.
Morao je neko vreme konje da ostavi nasamo, nadajući se da
će se mirno ponašati.
Pošto ih je još jednom potapšao po vratu i umirio recima,
vratio se steni oblika lobanje. Sa one strane, koja nije bila
okrenuta red, on se popeo.
Penjanje je bilo veoma teško. Dvocevku je nosio sa sobom,
a bilo je samo uskih pukotina illi malih izbočina na koje se
mogao osloniti, hvatajući se prstima i odupirući se nogama.
Kada je stigao gore, produžio je preko obale površine ste­
ne. Pušku je sakrio pod odeću da ne bi odsjaj metala odao nje­
gov položaj.
Čim je stekao pregled nad okolinom, on se sklonio u za­
klon, i tu se pritajio.
Izgledalo mu je da milje prošlo više od nekoliko minuta,
kada je zapazio konjanika. Umalo nije zazviždao od iznena­
đenja, kada se pojavio i drugi, pa treći . . .
Šejn je brojao. Stigao je do devet. Sada se već čitava tru­
pa mogla videti.
Nije morao mnogo da nagađa ko su oni.
Emi Folard bila je peta u koloni po jedan, koja se pribli­
žavala. On je pogledom tražio Mungoa. Međutim, među develt
jahača nisu se nalaziili ni brađonja, ni Sugs, ni Indijanac.
Prva dvojica su već bila tačno ispod stene oblilka lobanje,
na mestu gde se reka postepeno proširivala, i obala bila obra­
sla šumom.
• M a t
★★★ Š E J N
Sjahali su i čučnuli na steni tako blizu da im je Šejin
mogao da pljune na nos. Obojica s-u izgledala veoma grubi i za­
pušteni. Jasno je čuo kako je jedan bandit drugom rekao:
— Ako ova ženetina i dalje bude pokušavala da nas vuče
za nos, i ne kaže nam šta treba, ja ti kažem da ćemo je na krst
razapeti i potpaliti joj vatru pod papke. To će je valjda nate-
rati da progovori!
— I hoće, Keršo, to joj predstoji! Onda ću je upitati za
dvadeset pet hiljada krpa koje čine moj uđeo.
Za trenutak su ućutali. Kraj njih je projahala žema. Lice
joj je izgledalo okamenjeno, a bore oko usana pokazivale da je
iscrpljena i obuzeta strahom.
Ona dvojica su gledala za njom, dok se nije izgubila iza
stene. Čovak, koji se zvao Keršo, umesito zaključka je dodao:
— Dobro, sutra u ovo vreme će stvar izgledati drukčije.
Ova gomila se vuče kao kada seljaci izvode volove na pijacu.
Sredi ih nekako i poredaj po dvoje, inače će nas uhvatiti noć
pre nego što stignemo do plićaka.
Kraj Šejnovog skrovišta prošli su i poslednji jahači. On je
još neko vreme čekao i tek tada se podigao. Protegao se da bi
s-azdrmso ukoč&ae mišiće.
Odjednom je čuo topot kopita. Jedan od jahača se ponovo
pojavio na putu preko stene. Možda je nešto izgubio, pa se vra­
tio da to nađe. Konjanik je podigao pogled pre nego što se Sejo
mogao skloniti, i prepoznao ga.
Prestrašen, zaustavio je dah, onda otvorio usta da bi povi­
kom opomenuo ostale. Ruka mu je poletela ka dršci revolvera,
koji mu je visio o boku.
Seiio. je reagovao munjevitom brzinom.
Panterakim skokom poleteo je na jahača i povukao ga iz
Bedla. Očajnički su se tukli na kamenitom tlu.
Šejn je levom rukom stegao bandita za grlo, ne dozvolivši
mu da pisne. Desnom je nastojao da ga spreči da izvadi kolt iz
futrole.
Oaaij drugi je učinio sve da se oslobodi. Gubio je dah i u
očima mu se video strah od smrti.
Kotrljajući se, sasvim su se približili ivici staze na steni.
Prašina se podigla kao gusti oblak. Iz dubne kanjona se čulo
žuborenje vode. Kaskade ispod njih je pevala svoju divlju
pesrnu.
M
'k'k'k Š E J N ★★★
Svega ih je još nekoliko saratimetara odvajalo od provalije.
Sejn je pojačao pritisak na grlo momka, a desnom je uhva­
tio pesnicu protivnika, u kojoj se već nalazio revolver, udario
njome o stenu ispod njih, ponovivši to nekoliko puta, sve dok
se prsti nisu otvorili i oružje nije ispalo iz banditove ruke.
Onda je nogom udaro u oružje i odbacio ga daleko. !
Pažnja mu je za trenutak popustila, što je protivnik iskori­
stio pa ga je kolenom udario u stomak, zadavši mu strahoviti
bol. Za trenutak je Sejn izgubio svest i stisak oko protivniko­
vog vrata je popustio. Ovaj se oslobodio i razbesnelo se bacio
na zapadnjaka.
Sejn otvori oči i vide kako mu se protivnik približava pa
se munjevitom brzinom otkotrlja ustranu. Protivnik je udario
u prazno i, ponesen inercijom, prešao preko ivice provavlije. . .
Cuo se jezivi krik, koji je odjeknuo širom kanjona. Sejn je vi­
deo kako njegov protivnik pada u dubinu.
Polako se podigao, pogledao oko sebe zbunjen, uzeo oružje
onog drugog i bacio ga za njim u provaliju.
Konj unesrećenog je iščezao bez traga i glasa. Prestrašen,
odgalopirao je put Plumasa.
Sejn se vratio svojim konjima. On će krenuti tragom trupe,
pronaći gaz preko reke Kaskade, kojim je tada transport sa
novcem prošao, preći će reku i biće im za petam a. . .
I šta onda? .1
Oni će ga odvesti do skrovišta gde je sakriven novac ar­
mije. Sve to naravno samo onda, ako im je u međuvremenu
£mi Folard već odala mesto.
Emi Folard.
Ona poseduje ključ za sve. Ona jedimo zna gde je novac
sakriven, i ona o tome do ovog trenutka nikom živom nije rekla
hi reči.
Ona će ipak progovoriti, kada je on izbavi iz ruku ovifi.
nasilnika. Sejn se osećao dosta siguran u svoju stvar.
Kada je pomislio na Emi Folard, na njegovom licu se po­
javi široki osmeh. Setio se noći provedene sa njom na uskom
ležaju u kabini rečnog broda.
Sejn je odvezao konje, uzjahao zelenka i podbo ga da po­
žuri. Sve je usredsredio na to da Emi Folard izbavi iz'ruku
pljačkaša i da od nje dobije sve informacije koje su mu bile
potrebne.
35
★★★ Š E J N 'k'k'tr
v h
,1 „Čvrsto se priljubio uz zemlju ispod gomile granja. Pažljivo
Je posmatrao logorsku vatru na maloj čistini, na nekih sto
koraka od njega.
Ermi Folard je čučala na komadu stene i nepomično posima-
trala reku. Kosa joj je visila u pramenovima i čitavo njeno
držanje je odavalo iscrpljenost i strah. Zelena haljina na njoj
bila je uprljana i zalepljena za telo. Pošto su pregazili ledenu
reku, ona je drhtala od zime.
Jedan mršavi mladić upalili obraza, sa puškom okačenom
o ruku, gledao je u nju:
— No, slatka, kako bi bilo da nas d v o je. . . Ti i j a . . . Sta
m isliš?. . . — cerekao se. — Imam nalog da se ne odvajam od
.tebe, kud god išla. Razumeiš? Ja to shvatam doslovno.
Grohotom se nasmejao.
Žena se nije obaziraal na njega, čaik ni pogled nije podigla.
Tiho je šušnulo granje kada se Šejn pomakao i puzajući
krenuo napred. Morao je bliže vatni. Tako bl'izu da bi stražara
mogao udarcem drške revolvera da izbaci iz stroja.
Uznemiravala ga je, međutim, činjenica što nije video
ostale članove bande. Nekoliko minuta ranije on je još prime-
ćivao ponekoga od njih na rnestu gde je mislio da su njihovi
konji. Sada su, međutim, opet iščezli.
Mršavi je počeo iznova:
— Sto mu gromova! Samo kad pomislim! Sve vreme sam
te gledao u onoj utvrdi Fort Furlong, iza božjih leđa. Iz dana
u dan. No, ti si bila žena komandanta. Velika dama, nedostižna
za mene. Bio sam u tvojim očima običan vojnik i ništavilo. Baš
te bila briga što ja kao lud priželjkujem da jednom dodirnem
tvoje belo telo •— onako kao što ću sada. . .
On se sagnuo prema njoj, sa izrazom pohote na upalom
Mcu. Pružio je ruku prema njoj i ščepao je za bluzu. Čuo se
puoketavi šum paranja tkanine.
Emi Folard je, stenjući, pokušavala da se oslobodi. Mršavi
ju je, međutim, čvrsto držao. Ldce mu se raskezilo u grimasu
kioija je trebalo da predstavlja osmeh:
— Nemoj da se toliko pretvaraš! Nisi ništa bolja od po-
Hleđnje uličarke. Video sam ti to danas u očima. Podvukla bi
se pod ćebe sa bdio kkn, ko hi ti pomogao da pobegnaš.
'★★★ Š E J N irH c
Šejn se spremio za skok. Nije gz na to podstaklo toliko tra­
bunjanje mršavog stražara, koliko činjenica da je postojalo sve
tamnije. Naglo se spuštala noć. Pod zaštitom mraka lako bi iz­
makli bandi kroz gustu šumu.
Ipak je oklevao. Hteo je u dlaku tačno da zna šta se do­
gađa sa ostalim članovima bande. Ta predostrožnosi mu je
spasla život.
Odjednom je čuo teške korake iza sebe i jedan duboki glas,
naviknut da zapoveda:
— Keršo! *“¡>V *"« W -* * *
Šejn je zaustavio dah. Sagnuvši glavu, on je ispod oboda
šešira posmatrao šta se događa kraj vatre.
Pojavili su se novi ljudi sa puškama na gotovs. Gleda'lii su
u pravcu njega i iznenada podigli ruke kao u znak vojničkog
pozdrava. Tada su se raštrkali. Jedino je ostavljeni — Šejn je
video da je to zaisita Keršo — dugačkim, užurbanim koracima
prošao kraj vatre prema nevidljivom došljaku iza Šejnovuh
leđa. Uz put je stražaru, uz uništavajući pogled, oštro dobacio:
— Šta ti pada napamet, budalo? Drži šape daleko od njei
Bolje otvori četvoro očiju. Stavio sam te ma stražu, upamti to!
I bolje čuvaj glavu nego što praviš od dužnosti zabavu!
Žena je ravnodušno pokušavala da dovede u red svoju po-
kidamu bluzu. Pogled joj je izražavaobeanadežnost. |
Šejn začu iza sebe glas Keršoa: j
— O, bože, ja sam se već zabrinuo. Mislio sam da se nešto
dogodilo.
Drugi je odgovorio duboMim basom:
— Ti ćeš se jednom ulditati kao stara žena, Keršo. No, ako
je reč o ženama . ..
Šejn je shvatio da su u tom trenutku obojica pogledali u
pravcu Emi Folard. Keršo je razumeo:
— Jeste. Još uvek nije otvorila usta. A ja imam pune
ruke posla da bi ljude zadržao daleko od nje. |
Duboki glas je brundao: I
— Reci im da ću islkasapiti svakoga ko je dotakne. Prvo
moram da je nateram da progovori. Posle toga mogu da rade
sa njom šta hoće.
Krenuli su prema vatri i pri tom prošli sasvim blizu Šejna.
On se nije ni maknuo. Osećao je hladan dodir čelika svoga
revolvera od 44 milimetra, koji je pritisnuo na obraz, spreman
37
'k'A'k Š E J N 'k'k'k
da u svakom trenutku otvori vatru i sredi obojicu, ako bi ga
otkrili. Sa te udaljenosti ne bi mogao promašiti.
Stajali su leđiiima okrenuti njemu. Keršo je podnosio iz-
veštaj :
— Izgubili smo jednog čoveka: Odema. On se vratio natrag
pre nego što smo prešli preko gaza. Imao je dvoglavog orla,
neku vrstu amajliju koju je na tankom kaišu nosio oko vrata.
Navodno se kaiš pocepao i on izgubio taj komadić zlata. Sad ga
traži i verovatno ne može da ga nađe. Meni su sve to javili
tek kada je već otišao. Narediću da ga bičuju kada se vrati.
— Ns, ti ćeš ga na licu mesta streljati — naredi onaj drugi,
sa dubokim glasom. — No, vrlo je verovatno da je pobegao.
— O, Isuse! — izusti Keršo. — Nadajmo se da će čuvati
tajnu. Inače ode sve do đavola!
Sagovorniiik je okrenuo glavu, pa se pokazao bradati profil:
— Neće otići ništa do đavola! — grmeo je svojim basom.
— Sačekaj, najkasnije sutra ili prekosutra mli ćemo biti na
cilju. U to se možeš pouzdati.
— Nadajmo se da ste u pravu — promrmljao je Keršo. —
Kad pomislim na sve, dođe mi da izludim. Ovo je bila najduža
godina koju sam ikada preko glave preturio. . . i sve to zbog
ove ženturače. Slušaj, kada nam budeš predavao tu podmuklu
veštdou, prepusti je prvo meni.
Šejin je primetio tiho šuškanje iza sebe. Tako blizu da ga
je mogao uhvatiti, prošunjala se tamna prilika kraj njega. Šejn
je prepoznao siluetu Indijanca.
Keršo i brađonja ■— Šejn. je već utvrdio da je to bio Mungo
— gledali su priđošlicu radoznalo i očigledno nešto iščekujući.
Šejn nije mogao da mu razume reci, jer su se njih trojica brzo
udaljila od vatre.
On se oprezno podigao, i tako uspravan prisluškivao, osvr­
ćući se u međuvremenu na sve strane.
Kucnulo je čas delanja.
— Sada! — naredi sam sebi.
Stajao je trenutak nepomičan, sa stisnutim usnama i revol­
verom u desnoj rudi.
Stražar je ponovo navalio na ženu. Sagnuo se ka iyoj I
ispružio ruku, drhteći od požude.
Šejn je bio brz kao munja. Stražar se prosto ukočio u toku
satmog pokreta koji je preduzeo da bi se osvrnuo. Mora da ga
m
★★★ Š E J N - HHf
je uzbunio neki šum. Pokušao je da uperi pušku u senku koja
je odjednom skočila na njega.
Šejn je računao na takvo reagovanje. Zamahnuo je rukom.
Drška revolvera je uz tup zvuk uda«ila u bradu mršavog. Puška
mu je ispala iz onemoćalih prstiju. Noge su mu se oduzele.
Stražar je staklastim pogledom gledao u noćno nebo, gusto
posuto zvezdama.
Šejn stavi cev svoga kolta na usne, kao opomenu Emi Fo-
lard da bude mirna. Ona ga je pogledala široko otvorenih očiju.
Opomena, međutim, nije mnogo vredela.
Odnekud se čuo promukli glas:
— Prepad! Meloj je napadnut. I
Odjeknula su dva uzastopna pucnja u noći. Ponovo se čuo
poziv. Sledili su pojedinačni pucnji iz pušaka.
Šejn je stigao do žene i bez oklevanja je podigao na noge.
U jednom trenutku je izgledalo kao da se ona opire.
— Hoćeš da ostaneš kod njih, da bi te svi redom pregazili?,
Hajde, pođi već jednom! — naredi joj zapadnjak.
Čvrsto je uhvatio ženu za ramena i gurao ispred sebe u
pravcu reke. S vremena na vrerne se okretao pokušavajući da
preciznim pucnjima iz svoga kolta zadrži progonitelje na od­
stojanju.
Neko je pogođen metkom strašno jauknuo. Senke, koje su
se do tada na sve strane šunjale, sada su nastojale da zauzmu
zaklon.
Šejn je pojurio i držeći čvrsto za ruku Emi Folard nemil'ici
je vukao za sobom.
Odjednom su ispred sebe čuli šum reke. Emi je posrtala.
Njena suknja se upetljala. Slobodnom rukom js pridigla halji­
nu. Stisak Šejnove ruke nije popuštao. Svojim izaštrenfen ču­
lima i sigurnošću stečenom velikim iskustvom, probijao je put
kroz mrak. U tom po'gledu bio je nadmoćan u odnosu na svoje
progonitelje. Otkako je Šejn prekinuo paljbu njima je nedo­
stajala tačna orijentacija.
On je stalno menjao pravac. Trenutno su se kretali uz
obalu Kaskade. Za tren je bacio pogled preko ramena. Svuda
6u se među đrvećem viđela svetla od baklji.
i On se zaustavi. Jedan od tih baklji im se suviše približila*
Neka silueta se kretala pravo ka njima.
38
★★★ Š E J N
Naterao je ženu da legne, pa se i sam bacio kraj nje. Cuo
se veoma tihi šum, kao kad neko hoda u mokasinkama.
Šejn se naglo podigao. Skočio je i svom snagom pogodio u
telo protivnika. Kao koža tvrdi mišići su prihvatili udarac, al;i
od siline toga udarca su ipak popustili. Šejn je ponovo osetio
kiseli miris tela, kada je pogođen pao napred i skljokao se.
Šejn je našao duboki ussk, čije su se strane dizale okomito
najopasnij eg progonitelj a.
Tanak dim se dizao nad malom vatrom. Miris kafe se šiirio
iz izanđale limene kante. U blizini su konji tiho pasli. Na uda­
ljenosti od nekoliko milja čulo se zavijanje jednog vuka.
Šejn je našao duboki uisek, čije su se strane dizale okomito
prema nebu. Konji su bili malo dalje, uzvodno u kanjonu. Za­
padnjak je bio siguran da ovde neće niiko naći ni njega ni ženu.
Emi Folard je čučala u blizini vatre. Opustivši glavu, ona
je nervozno pokušavala da kratku i providnu domju suknju pre-
vuče preko kolena.
Šejn se ponovo divio besprekomom obliku njenih vitkih
nogu.
Njen glas je bio slab, iznuren, a ipak određen, dok je
govorila:
— Neću odati tim bitangama ni jednu jedinu reč! Nikada!
A nećeš ni ti ništa da izvučeš iz mene!
Ruke su joj grčevito stezale solju sa kafom.
Šejn je opazio hladnu odlučnost u njenim očima.
Ona produži:
— Novac pripada meni. Samo menii. Do zadnjeg centa.
Zato sam godinama bila Folardova žena! — doda i stisnu usne.
Onda iznenada poviče: — Ako ja ne dođem do novca, neće ga
imati miko! Molim te, ubij me! Neću dalje da živim. Ne bih
mogla da podnesem da im još jednom padnem u ruke. Prosviraj
rmi meitkom glavu, ali odmah . . .
Šolja mu je ispala iz ruku. Ona razdera svoju bluzu. Bele
grudi su joj blistale:
— Hajde, učini već jednom što te molim! Ili ću početi da
vičem i neću prestati dok oni ne budu tu! I veruj mi, da su
nam Mungo i njegova banda tiik ¡ia petama. Hajde, pucaj ko­
načno! A li ne u lice. Gađaj mi u srce. Samo jedaa metakl O,
bože, učini to već jedinom!
S EJ N
V ili
— Umukni! — Sejnu je bilo dosta cirkusa. — Prekinisa
tvojim idiotskim buncanjem. Ja te neću ubitii td se nećeš
derati. A što se novca tiče, om nije tvoje vlasništvo. Ipak ćeš
moći da dobiješ jednu lepu sumu. Mi ćemo podeliti nagradu
koja mi je ponuđena za slučaj da pronađem vladin novac.
A deo novca od trgovinskih postaja ćeš takođe dobiti.
Šejn uze gutljaj tople kafe i sačeka da vidi dejstvo svojih
reči. Video je kako joj oči od uznemirenosti svetlucaju. Gledala
ga je ukočeno. Usne joj se oitvoriše. Očigledno više nije mislila
na metak.
— Ti me lažeš! — procedi nesigurno.
Zapadnjak duboko udahnu:
•— Previše si imala posla sa ljudima koji su hteli da te
ucenjuju i zloupotrebe, a posle da te odbace kao staru krpu.Ja
tako ne obavljam svoje poslove. Ja plaćam poštenu cenu onome
ko mi pomgogne. Dovedi me do novca! Nećeš se pokajati.
Izgledalo je da se zamislila.
Šejn je ustao da pogleda svoje konje. Bio je zabrinut. Konji
eu bili uznemireni. Iz daljine se ponovo čulo otegnuto zavijanje
vuka. Možda je to bio razlog nervoze životinja.
Posle nekoliko koraka, on se okrenuo, da bi joj postavio
nekoliko direktnih pitanja:
— Udes vojnog transporta se dogodio u blizini mesta gde
se Drul River uliva u Kaskade, ali novac u tom trenutku više
nije bio na kolima. Je li teko?
Ona ga je s iznenađenjem pogledala. Zatim je sledio kratko
Mimanje glavom u znak potvrde.
Šejn nastavi:
— Pre toga je novac skinut sa kola i sakriven negde U
blizini plićaka. Pretpostavljam, sasvim blizu. Na mestu zaštiće­
nom od vremenskih nepogoda i koje je teško pronaći. A koje
samo ti poznaješ. Gde je to mesto? Gde si sklonila novac pre
nego što su se kola stropoštala u vodu! Je li tako bilo? Gurnuli
ste ih u vodu da biste mogli da razglasite priču o udesu i gubit­
ku novca. Jesam li u pravu?
Ona je nepomično čučala i nije odgovorila ni da, ni ne.
Njen pogled je lutao prestrašen preko logorišta slabo osvetlje-
nog od vatre. Nije znala kako da se ponaša.
41
'•k'k'k Š EJ N -kirir
Usne su joj se micale kada je Šejn nastavio:
■ — Ako se nas dvoje udružimo, mi ćemo novac doneti iz
eiltrovišta i odneti u Danver. Ti ćeš svoj deo dobiti u gotovom,
na ruke. Najmanje tridesethiljada. Može se pretpostaviti da i
više . . .
Šejn je primetio promenu koja je kod posleđinjih reci usle-
clila kod nje. Popustio je grč na njenom licu. Šejn je već hteo
da odahne, kada je oma pustila strašan krik.
U istom trenutku je shvatio. Cev nekog vatrenog oružja
mu se zarila u leđa.
Steg Derkin je naredio:
— Obazrivo, mučačo! Nemaš nikakve šanse. Diži šape!
Hajde, hoćemo li?
Nemoćno od besa, Šejn je poslušao.
Ova runda je pripala Stegu.
Pojavi se i Luri u prvom planu scene. Nosila je pantalome,
'čizme i pamučnu košulju. Kosa joj je, kao crveno zlato, blistala
u svetlu niske vatre. Energično je zadržala Emi na mestu kraj
vatre. Po Šejnu je klzmuo samo njen ovlašni pogled'.
U međuvremenu je zapadnjak uspostavio kontrolu nad
sobom:
— U redu, Steg. Nemoj suviše da zatežeš. Prim aj em, aduti
eu u tvojoj ruci.
— Naravno! Okreni se, amigo! Ali ne prebrzo.
Šejn je postupio kako mu je naređeno i pogledao u rošavo
Stegovo lice. Oči su mu bile lukave kao u lisice. U ruci mu je
bio revolver od 45 milimetara, čija je cev bila nepomično upe­
rena u Šejma. Steg je učinio korak unazad, da ne bi pružio
priliku protivniku za neki trik.
— Dosta sam uhvatio od vašeg razgovora kojii ste tu vodili
■— objasnio je Derk; i, bacivši pogled pun divljenja prema Emi
Folard, nastavio: — Ovu zgodnu ledi moraćeš da mi ustupiš.
Inače, meni je poznato kakva se tu igra vodi. Nije ni čudo. Uz
reku i niz reku se o drugom i ne priča, već o izgubljenoj vladi­
noj kasi. Uostalom, taj posao je tačno po tvojoj meri — a meni
će takođe učiniti zadovoljstvo . , .
Nasmešio se na Šejna prijaznošću ptice grabljivice:
— Skrovište se, dakle, nalazi sasvim blizu i samo ledi zna
gđe se nalazi. Ništa, ja ću je već prisiliti da progovori i posle
42
'•k'k'k š E J N
inkasirati novac. Ceo novac, bez izuzetka. Jako mi je žao što
u Denveru nisi hteo da deliš sa mnom, a sada već ja neću.
Steg ni u kom slučaju ne bi delio sa njim. On nije bio
čovek koji je podnosio ortaka. On je uvek želeo sve. To je Seju
znao, a znao je i to da ga Steg neće pustiti živog odavde.
To je značilo da bezuslovno mora da zaštiti svoju kožu,
bez obzira što su mu izgledi bili skoro ravni nuli.
Mozaik mu je grozničavo radio. Nije imao vremena za
gubljenje. Steg nije bio eovefc koji će tračiiti sate dugačkim
razgovorima.
Upravo je hteo da započne svoj pokušaj da za trenutak
odvrati Stegovu pažnju i da mu jednim udarcem ivicom šake,
brzim kao munja, izbije oružje iz ruke, kada je njegovu pažnju
privukla Luni..
Dok su se njih dvojica svađala, Luri je promenila položaj
i odjednom se našla iza leđa Stega Derkija.
Sejn je video da je svaki mišić na njenom licu napet od
straha. Odjednom se pojavilo neko ukrašeno oružje u njenoj
ruci, koje ona pritisnu Stegu u bok.
Iznenađenje je bilo savršeno. Steg se jedva primetno
trgnuo, no nije Sejna ni tada ispustio iz vida.
— Baci oružje, Steg! — naredi Luri. Glas joj je drhtao. —
Inače ću te u biti. . . Sebe takođe. Kunem ti se da ovo nisu
prazne reči.
— Devojko, ne čini gluposti! — procedi Steg. — Ukloni tu
igračku! Dajem ti reč da ti se ništa neće dogoditi.
— Daj reč da njemu nećeš ništa učiniti! — zahtevala je
Luri.
— Metak pravo u srce ne izaziva bol. Neće ništa ni
osetiti. . .
— To ne mogu da dozvolim, Steg. To je najobičnije umor­
stvo! — glas joj se zagrcnuo i suze su joj potekle niz obraze.
— Svemogući! — zaurla Steg Derki. — Mogao sam sebi
<ia odaberem neku drugu u toj prokletoj jazbini gospođe Fajks.
Jednu koja strpa dolare u džep i više nije voljna da zamara
svoj vrapčiji mozak.
Steg Derki se našao u škripcu. Nije se usudio da se okrene
prema Luri, jer bi ga u istom trenutku Sejm zaskočio i izbacio
iz borbe. S druge strane, bio je uveren da Luri svoju pretnju
ozbiljno shvata i da bi je i ostvarila, ako bi on učinio nešto
43
★★★ S E J N
Sejnu. Steg je zažmirio. Sejn je ipak primetio u njegovim o2i-
ma jedva primetni bljesak koji je odavao da je doneo svoju
odluku.
— Posleđmiji put te opominjem, Luri — siktao je Steg —
nemoj da činiš gluposti! Inače ćeš životom platiti. I to odmah.
S i tom đeejotm igračkom u ruci nećeš mnogo postići. Baci je
na zemlju i skloni mi se iza leđa. Ne čini mi zadovoljstvo da
pucam u žene, ali mi ti ne ostavljaš drugi izboi. Ni trenutka
više neću čekati.
Scenu je prekinute Emi Folard, na koju niko više nige
obraćao pažnju. Ona je odjednom skočila i pojurila niz ka­
njon. Njen histeričan krik je odjekivao među visokim stra­
nama kanjona. Pobegla je.
Time je pogled Stega za deliić sekunde bio odvraćen na
¡drugu stranu. Sejn je iskoristio šansu. Skočio je kao oprugom
ponesen. Stegov revolver se podigao i planula je vatra iz usta
cevi. Zagliušujuća epsploizija je odjeknula u Sejnovim ušima,
a dim baruta mu je oprlijio kožu na jabučici.
On je zgrabio ruku sa oružjem svoga protivnika i visoko
Je pod'igao. a desnom je zgrabio grlo Stega Derkija, čoveka
spremnog n,a s v e , i stegao ga svom silinom svoje gvozdene ša­
ke.
Oni su se čvrsto uhvatili u koštac. Steg Derki je koristio
prednost koju rmu je pružala velika težina tela. Sejn se su­
protstavljao snagom svojih mišića.
Istovremeno je osetio pretnju i od naoružane Luri. Mo­
rao je tako da okrene Derkija, da bi mu on pružao zaštitu i
sve to vrlo brzo, inače bi se moglo desiti da riđokosa, spaša­
vajući Stega, uputi metak njemu u leđa.
Steg je navalio kao mazga, udarivši Sejna kolenom u
trbuh.
Sve su se više približavali vatri. Sejn je odjednom zgra­
bio Stegov članak i izokrenuto ga. Revolver je pao na zemlju.
U sledećem trenutku je njegova desnica udarila Stega u sto­
mak. Ovaj je zastenjao i zatresao se celim svojim snažnim
telom.
Sejn je bez oklevanja nastavio. Pesnicom je pogodio Ste­
ga u slepoočnicu.
Derki, koga je zapadnjak smatrao za pravog grizlija, od­
jednom se srušio kao prazan džak.
★★★ S E J N
Sejn sfcide šaku sa Stegovog vrata i skoknu korak una­
zad. U tom se Steg uhvati za glavu očigledno zahvaćenu na­
padom glavobolje od koje je patio.
Pogledao je u Šejna. U očima mu se videlo da pati od
strašnog bola i da se pomirio sa sudbinom.
— Hajde, upuiti mi već jednom taj metak — molio ga je
promuklim glasom. — Ne bih ni ja drukčije postupio na tvom
mestu.
— Nemoj, do đavola, da me još navodiš na zlo! — vikao
je Šejn. — Nemoj, Steg . . .
Luri se baci kraj Stega Derkija na kolena i zari glavu u
¡njegove grudi.
— To su te njegove strašne glavobolje — objašnjavala je.
i— Ima trenutaka kada ga bolovi prosto teraju u ludilo.
Ona je izgovarala umirujuće reći Stegu.
Sejn je stisnuo usne.
Razum mu je govorio da bi Stega Derkija trebalo odmah.
Kl na mesitu likvidirati. Ako ga poštedi, uskoro će ga ponovo
imati na vratu. Ipak je doneo suprotnu odluku. On ne ubije
nenaoružane.
Pored toga, u tom trenutku mu je sinulo da miu je stari
Lonco Muts usadio buhu u glavu. Jedno drugo naslućivanje
mu je takođe govorilo gde bi trebalo da traga za novcem.
Sejn bi glavu dao da će sutra uveče imati u rukama skri­
venu armijsku kasu.
Nije mu ostalo vremena da se još dugo zadržava i pet­
lja sa Stegom Derbijem.
Bacivši hitri pogled na Luri, on reče:
— Devojko, pobrini se za njega. Najbolje đa ga oipremiS
u Klumas i da mu lekar ispita lobanju.
— Varaš se! — procedi Steg besno. — Ostadu ja za tvo­
jim stopama, a sledeći put ću izabrati kraći postupak.
Sejn je utvrdio da je histerična dernjava Emi Folard
umuknula. Nije isključeno da je već dopala šaika Mungou i
njegvim ljudima,
i Stegu je savetovao:
— Radi šta god hoćeš, ali se pobrini da prvim metkom
pogodiš u cilj. Inače, za sledeći pokušaj bićeš i suviše mrtav,
moj prijatelju.
45
★★★ Š E J N ★★★
IX
Visoki zapadnjak je sutradan kasno popodne ponovo sti­
gao do plićaka.
On i njegovi konji bili su na ivici snage.
Voda je dopirala konjima do trupa. Glavčina teretnih ko­
la bi otprilike bila zapljuskivana talasima. Dno je bilo od
čvrstog stenja.
Jednostavno, nije bilo lako da se shvati kako je mogao
iole iskusan vozač da dođe na zamisao da pokuša prelaz na
jednu milju južnije, na mestu gđe je reka puna podvodnih
stena i živog peska.
U Seju se učvrstila sumnja da je udes transporta bio una-
pred tačno isplaniran.
Isto tako je za njega bilo van svake sumnje da je čovek
koji je prilikom udesa izgubio život — ako ga je uopšte iz­
gubio — bio već mrtav u trenutku kada je izvedena scena
katastrofe.
Uskoro, je Šejn pronašao kolski put toliko zarastao u tra­
vu i korov, da se po njemu jedva mogla kretati.
Tragovi točkova vodili su u pravcu seve.rozapađa, prema
šumskom području i bili su potpuno prekriveni suvim gra­
njem i grančicama.
Šejn se nekih pet milja držao toga puta koji se jedva ras
poznavao i tako stigao do jedne čistine i tu ugledao ono što je
čitavo vreme tražio.
Na jednom uzvišenju su se nalazile kolibe, .a iza njih za­
trpani ulaz u nekadašnji rudnik.
Šejn je sav obuzet radoznalošću, prišao bliže. I ukoliko
mu je razočarenje bilo veće. U okno se nije moglo više ulaziti
a bilo je potpuno zaraslo. Tog se mesta ljudska ruka nije do­
takla više decenija.
— Đavo ga odneo! — gunđao je i ljutito pogledao oko
sebe. Pogled mu se zadržao na napuštenoj građevini.
Pet minuta mu je bilo dovoljno da utvrdi kako u ruše­
vini nema i nije moglo da bude skrovište u kome bi se mogao
sakriti novac.
Postavio je sebi pitanje: da li je sve pogrešno izveo, da
Ii je potpuno na stranputici.
Ne, to je nemoguće.
Prema zdravom razumu, ukradeni novac je morao da bu-
iR
'iH rk 5 E j N 'ir k *
de negđe u blizini., a po svim zakonima verovatnoće, »krovište
je, štaviše, moralo da bude toliko blizu da bi se do njega
moglo stići u roku od nekoliko sekundi.
Sejn je životinje odvukao u hlad jedinog šumarka, koji
se prostirao pedeset metara od. okna. Posle toga je podvrgnuo
brižljivom pregledu svaku stopu terena u krugu koji se sve
više proširivao.
Pomisao na Emi Forald nije mu davala mira.
On je u toku prošle noći uzalud pokušavao da je pro­
nađe, pri čemu je u više mahova dospeo u opasnu blizinu
bradonje i njegove bande, koji su takođe grozničavo tragali
za Emi.
Konačno je Sejn odlučio da krene dalje, ne bi li stekao
potrebnu prednost ispred horde pljačkaša. Međutim, ono što
je dobio na vremenskoj prednosti, izgubio je sada bezuspeš«
nim traganjem za skrovišteim.
Jedino što je otkrio bile su svega nekoliko meseei stare
gomiile zemlje u podnožju uzvišenja i kočevi zabijeni u zem­
lju.
Možda je neko svoj plen zatrpao u zemlju, pa je uskoro
posle toga ponovo iskopao. Možda?
Broj tih gomila zemlje, odnosno rupa pored njih i njiho­
va međusobna udaljenost govorili su protiv te mogućnosti.
Sejn je stajao neodlučan i već se bavio mišlju da odusta­
ne od tog uzaludnog traženja, kada je ispod jedne snažne ste-
ne četvrtastog oblika primetio tamno otvor. U prvi mah je
pomislio da je to zimska pećina grizlija.
Ugledao je, međutim, komadić šarene tkanine okačene za
šiljatu ivicu stene.
Sejn je prišao i skinuo krpu. Malo je protrljao među prs
tima i utvrdio da je svila.
Sićušni komad tamnocrvene svile.
! On haljine jedne žene.
Otvor ispod kamena bio je uzan. No, ipak, dovoljno Sirote
da bi se žena provukla, Ne bi bilo teško ni mladom, mršavom
čoveku da se provuče.
Šejna je obuzimalo sve veće uzbuđenje, dok je užurban
otišao da donese svoj laso i nekoliko suvih grana da posluže
kao baklja.
47
•k+rk S E J N
Kada je to sve uradio, on se, sa nogama napred, uvukao
n medveđu rupu.
Posle dvadesetak metara, prolaz se proširio i Sejn je mo­
gao da ustane. Hodnik se malo naginjao, a posle se izdizao pre
ma rudarskom oknu.
Ispostavilo se da neće bliiti potrebni ni laso, ni baklje.
Postojao je svega jedan jedini ho'dnik, a kroz uski razrez
¡je u okno prodirala spoljna svetlost.
Našao se u jednom bočnom oknu rudnika.
Izgledalo je da Mungo i njegovi drugovi ne poznaju taj
tunel. Očigledno nisu do tada učinili ni jedno važnije otkriće.
A nije bilo verovatno da će sada odjednom imati više sreće.
Jedino je žena mogla nekada tu da boravi. Ni izkakvih dru­
gih razloga, već da sakrije novac armije.
Hodnik se završavao kod rasutog kamenja u gustom žbu-
nju. Izgleda da se na tom rnestu oknobilo srušilo. Veza sa
glavnim oknom bila je prekinuta.
Oči su mu istražujući krstarile na sve strane i tako pri-
metile tupi odbljesak metala. Sagnuo se i podigao komad gvo­
zda. Bila je to neka reza.
Sejn se mučio da ođgonetne čemu je taj predmet mogao
da služi u oknu i kada li je tamo dospeo?.
Pošto je gvožđe brižljivo sklonio, krenuo je natrag. Prs­
tima je ispipavao svaki milimetar stene kao i patosa. I tada
se dogodilo . . .
U visini očiju je napipao prorez u koji je prstima dublje
prodro u grubu površinu daske.
Izvadio je gvožđe zađenuto u opasač, i sa strane gurnuo
iza daske, pa je svom snagom pritisnuo drugi kiraj gvožđa.
Ćulo se škripanje, a posle lom.
Otvoriše se uz glasnu škripu vrata od debelih dasaka.
Upalio je šliibi'su. Na sumpo.rastoj svetlosti plamena ugle­
dao je komoru uklesanu u stenu, koja je verovatno služila za
smeštaj eksploziva.
Usred malog prostora, stajale su dve velike kožne torbe
I jedna treća, nešto manja. Lasiter ih je odmah otvorio.
Dve torbe su do ivice bile nabijene debelim svežnjeviroa
banknota. Novčanice su većinom bile od sto dolara. Na sva­
kom svežnju je bio omot i na njemu mastilom naznačen uku­
pan iznos. Skoro na svima je pisalo „hiljadu dolara.”
48
S E J N ★★★
Novčanice su bile potpuno nove i sveže kao iz Štamparije
đonete. Novac armije.
Treća torba je takođe sadržavala određenu količinu po­
vezanih starih banknota. Neko ih je obmo.tao koncem. Izgle­
da da je to bio novac koji je pukovnik Folard usput pokupio
u trgovačkim postajama.
Emi Folard je morala da ana za ovaj tunel. Ili njen muž,
pukovnik.
Tome nasuprot, Mungo je ostao kratkih rukava, mada je
do tančina pretresao celu okolinu, ne bi li se dočepao novca.
Nije, međutim, isključeno da mu se u međuvremenu upa­
lila sijalica u glavi, pa prema tome za Šejna nije bilo prepo­
ručljivo da pusti koren na tom mestu, gde bi ga lako mogli
otkriti.
On brže-bolje zatvori torbe i, sa revolverom u desnoj ru­
ci, krene da se izvuče iz tunela.
Gurajući torbe sa novcem ispred sebe, Še-jn se probijao
iz napuštenog rudnika. Kroz nekoliko minuta njegov nalaz je
već bio na samaru tovarnog konja.
Trebalo je odmah da krene.
Mogao je da prođe preko reke Brul pre nego što padne
mrak. Ako bude celu noć jahao, mogao bi da stigne za dva
■dana u Plumas. Bilo uz pomoć onemoćale dereglije kapetana
St,ranksa, bilo konjima, po puteljcima duž reke.
Sredinom sedmice ili nešto kasnije bi mogao novac ar­
mije da preda Ansonu Bretu u Legrandu, pošto bi utančenu
nagradu zadržao.
Odjednom je čuo glasove iz neposred blizine. Kada je po­
gledao, imao je šta i da vidi:
— Do đavola! To je n em ogu će...
Odmah je prepoznao rasklimatana kola sa točkovima ko­
ji su se klatili i sa ogromnim arnjevima, na njima. Upregnut
*je bio par koščaitih mazg.i podmuklih očiju.
Lonco Muts je držao uzde, a EJ,i je sedela kraj njega na
sedištu.
Lonco je prvi primetio Šejna i razđražano mu doviknuo:
— Hej, vi tu nemate šta da tražite! Kupite se i to odmah!
Ovo mesto je po pravu i zakonu uvedeno na naše ime. Još o:-
kada sam prvi put ovde pronašao rudnik. Bezbrojne budale su
tu godinama rile kao krtice i ništa nisu pronašle. . .
4 Sejn 2
''k 'k 'k Š E J N 'fc 'k 'tf
Time je objasnio otkuda zabijen! kratki štabovi i gomile
zemlje na uskom brežuljku. To su bili kočevi za obeležave-
nje. Njima je Lonco Mute označio šta smatra svojim zemljiš­
tem sa zlatnom žilom.
Počelo je da se smrkava. Svetio dana je izbleđelo a crni
su oblaci plovili nisko nad zemljom. Munje su sevale, a gro­
movi pucali na sve strane.
5ej,n je bacio pogled preko, na Efi Muts. Ona je delovala
neobično mirno. U jedinoj ruci je držala pušku, a drugom
uzalud pokušavala da prekratkom suknjom pokrije svoje gole
noge.
Jedva primetno rumenilo prekri joj obraze. Kao da se
zbunila zbog Šejnovog pogleda. ,
On se obratio starcu:
— Prestanite već sa tim meketanjem. Vaš rudnik me
uopšte ne zanima!
Lonco se počešao po bradi beiz dlaka, nalik na perga­
ment.
— Verovaću vam tek kad budem video kako ležite po­
loženi na leđima — reče pa spusti glas do skoro nečujnog ša­
putanja: — No, ako biste imali gutljaj ili dva za jedinog sta­
rog čoveka kome je hladnoća prodrla do kostiju. . .
Efi se umeša:
— Začepi usta već jednom, prokleta bitango! Sad će ti
oni tamo potpaliti pod tur, da ćeš se zaželetii severnog pola . . .
I pokaza na obronak koji se naglo spuštao prema juigu.
šejn je ugledao konjanike kako napuštaju šumu koja im
Je pružala zaštitu.
To je bila Mungova horda. Steg i Lur'i su im se priklju­
čili, a među njima je takođe bila i Emi Foralđ.
— Haleluja! — uskliknu Lonco videivši truipu koja se
približavala. — Kakvi su to ljudi? Šta oni tu ima.ju đa traže?
Šejin je opsovao. Da ga Lonco i Efi nisu zadržali, on bi
sada već odavno bio preko ovih brda.
Keršo je u podnožju obronka zaustavio svoje ljude i gla­
sno im saopštio svoja naređenja.
Konjanici su se raštrkali, a zatim poredali u široki ras­
pored za napad.
— Hoće da nas oteraju sa našeg imanja! — ■vikala je Efi
histerično, zatim tegla pušku, naslonila na obraz i opalila. Seja.
50
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao
Sejn 002   dzek slejd - parobrod za pakao

More Related Content

What's hot

Prsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfPrsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdf
zoran radovic
 
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vode
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vodeZagor Extra 118 - Tajanstvene vode
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vode
Stripovizijacom
 
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdfZagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
Stripovizijacom
 
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOTZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
Stripovizijacom
 
802 poslednja prevara
802  poslednja prevara802  poslednja prevara
802 poslednja prevara
Milenko Gavric
 
Zagor 614 ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
Zagor 614   ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)Zagor 614   ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
Zagor 614 ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
zoran radovic
 
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister koltRoto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
zoran radovic
 
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdfZagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
Stripovizijacom
 
Lms 008. Krv Navajosa
Lms 008. Krv NavajosaLms 008. Krv Navajosa
Lms 008. Krv Navajosa
Tompa *
 
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
zoran radovic
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
zoran radovic
 
Zagor Ludens 123 - Sjeme nasilja
Zagor Ludens  123 - Sjeme nasiljaZagor Ludens  123 - Sjeme nasilja
Zagor Ludens 123 - Sjeme nasilja
Stripovizijacom
 
Tx lib alb 3 painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
Tx lib alb 3  painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)Tx lib alb 3  painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
Tx lib alb 3 painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
zoran radovic
 
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
zoran radovic
 
Zagor SD - 026 - Komanči
Zagor SD - 026 - KomančiZagor SD - 026 - Komanči
Zagor SD - 026 - Komanči
Stripovizijacom
 
Vajat erp 001 vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
Vajat erp  001   vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.comVajat erp  001   vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
Vajat erp 001 vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
Goci Bisevac
 
018. ZAGOR - SRCE I MAČ
018. ZAGOR - SRCE I MAČ018. ZAGOR - SRCE I MAČ
018. ZAGOR - SRCE I MAČ
Tompa *
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
zoran radovic
 
Lms 260 - veliki blek - nepogresivi strelac
Lms   260 - veliki blek - nepogresivi strelacLms   260 - veliki blek - nepogresivi strelac
Lms 260 - veliki blek - nepogresivi strelac
Stripovizijacom
 

What's hot (20)

Prsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdfPrsten (POLARIS).pdf
Prsten (POLARIS).pdf
 
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vode
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vodeZagor Extra 118 - Tajanstvene vode
Zagor Extra 118 - Tajanstvene vode
 
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdfZagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
Zagor L 295 - Ubojice iz svemira.pdf
 
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOTZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
ZS - 0350 - Teks Viler - CRNI KOJOT
 
802 poslednja prevara
802  poslednja prevara802  poslednja prevara
802 poslednja prevara
 
Zagor 614 ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
Zagor 614   ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)Zagor 614   ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
Zagor 614 ubice iz svemira (ras &amp; emeri)(5 mb)
 
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister koltRoto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
Roto biblioteka x100 kolt western 001. mister kolt
 
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdfZagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
Zagor Zavrsnica partije (L 286).pdf
 
Lms 008. Krv Navajosa
Lms 008. Krv NavajosaLms 008. Krv Navajosa
Lms 008. Krv Navajosa
 
035
035035
035
 
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
Roto biblioteka x 100 vestern 001 - teri majls - apaci tom i osvetnik iz alab...
 
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdfKonan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
Konan - knjiga 01 (Darkwood 2011)(SF) (Coa_backup PDF).pdf
 
Zagor Ludens 123 - Sjeme nasilja
Zagor Ludens  123 - Sjeme nasiljaZagor Ludens  123 - Sjeme nasilja
Zagor Ludens 123 - Sjeme nasilja
 
Tx lib alb 3 painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
Tx lib alb 3  painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)Tx lib alb 3  painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
Tx lib alb 3 painted desert [matorimikica&amp;magicni vetar] (coa-backup pdf)
 
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
Texas 001. revolveras fantom (drzeko&amp;folpi&amp;sinisa04)
 
Zagor SD - 026 - Komanči
Zagor SD - 026 - KomančiZagor SD - 026 - Komanči
Zagor SD - 026 - Komanči
 
Vajat erp 001 vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
Vajat erp  001   vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.comVajat erp  001   vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
Vajat erp 001 vilijam mark - ledi vincester www.kulradio.juplo.com
 
018. ZAGOR - SRCE I MAČ
018. ZAGOR - SRCE I MAČ018. ZAGOR - SRCE I MAČ
018. ZAGOR - SRCE I MAČ
 
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlatoKupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
Kupdf.com ashtonfrederick 50-lun-i-ukleto-zlato
 
Lms 260 - veliki blek - nepogresivi strelac
Lms   260 - veliki blek - nepogresivi strelacLms   260 - veliki blek - nepogresivi strelac
Lms 260 - veliki blek - nepogresivi strelac
 

Similar to Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao

Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.euSejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
zoran radovic
 
Sejn 014 dzek slejd - dug put za meksiko
Sejn 014   dzek slejd - dug put za meksikoSejn 014   dzek slejd - dug put za meksiko
Sejn 014 dzek slejd - dug put za meksiko
Balkanski Posetilac
 
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
zoran radovic
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
zoran radovic
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
zoran radovic
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Balkanski Posetilac
 
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
zoran radovic
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Balkanski Posetilac
 
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039   dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..Sejn 039   dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Balkanski Posetilac
 
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
zoran radovic
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060   derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060   derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
zoran radovic
 
Sejn140 dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
Sejn140   dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)Sejn140   dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
Sejn140 dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
zoran radovic
 
Sejn116 dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
Sejn116  dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...Sejn116  dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
Sejn116 dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
zoran radovic
 
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
zoran radovic
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn142 dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
Sejn142  dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...Sejn142  dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
Sejn142 dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
zoran radovic
 
Sejn 091 dzek slejd - zavodnica vrele krvi
Sejn 091   dzek slejd - zavodnica vrele krviSejn 091   dzek slejd - zavodnica vrele krvi
Sejn 091 dzek slejd - zavodnica vrele krvi
zoran radovic
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
zoran radovic
 

Similar to Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao (20)

Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.euSejn 046   dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
Sejn 046 dzek slejd - izmedju dve vatre (www.balkanka.eu
 
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
Sejn046 dzekslejd-izmedjudvevatrevasojevicfolpi-170429142318
 
Sejn 014 dzek slejd - dug put za meksiko
Sejn 014   dzek slejd - dug put za meksikoSejn 014   dzek slejd - dug put za meksiko
Sejn 014 dzek slejd - dug put za meksiko
 
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
Sejn014 dzekslejd-dugputzameksikodrzekofolpi-170415132951
 
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.euSejn 048   dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
Sejn 048 dzek slejd - dama s bicem (www.balkanka.eu
 
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
Sejn048 dzekslejd-damasbicempanoramiksjuniorgr-170429142327
 
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
Sejn016 dzekslejd-brodrobinjadrzekofolpiemeri-170415133004
 
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
Sejn 016   dzek slejd - brod robinja Sejn 016   dzek slejd - brod robinja
Sejn 016 dzek slejd - brod robinja
 
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
Sejn055 dzekslejd-iposlesvegasrecavasojevicfol-170429145257
 
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca Sejn 055   dzek slejd - i posle svega sreca
Sejn 055 dzek slejd - i posle svega sreca
 
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039   dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..Sejn 039   dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
Sejn 039 dzek slejd - crni andjeo (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)..
 
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
Sejn039 dzekslejd-crniandjeodrzekofolpiemeri-170416090728
 
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060   derek finegan - iscereni zubi smrtiNindja 060   derek finegan - iscereni zubi smrti
Nindja 060 derek finegan - iscereni zubi smrti
 
Sejn140 dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
Sejn140   dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)Sejn140   dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
Sejn140 dzek slejd - zalutali metak (drzeko &amp; folpi &amp; emeri)(2.1 mb)
 
Sejn116 dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
Sejn116  dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...Sejn116  dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
Sejn116 dzek slejd - bila je predvodnik divlje horde (vasojevic &amp; folpi ...
 
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
Sejn060 dzekslejd-devojkaizteksasapanoramiksjunio-170429145334
 
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.euSejn 060   dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
Sejn 060 dzek slejd - devojka iz teksasa (www.balkanka.eu
 
Sejn142 dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
Sejn142  dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...Sejn142  dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
Sejn142 dzek slejd - zrtva pohlepe (panoramiks junior &amp; grcak &amp; emer...
 
Sejn 091 dzek slejd - zavodnica vrele krvi
Sejn 091   dzek slejd - zavodnica vrele krviSejn 091   dzek slejd - zavodnica vrele krvi
Sejn 091 dzek slejd - zavodnica vrele krvi
 
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdomSejn 085   dzek slejd - potraga za velikim gazdom
Sejn 085 dzek slejd - potraga za velikim gazdom
 

More from Balkanski Posetilac

Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Balkanski Posetilac
 
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078   dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078   dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Balkanski Posetilac
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Balkanski Posetilac
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Balkanski Posetilac
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Balkanski Posetilac
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Balkanski Posetilac
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Balkanski Posetilac
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Balkanski Posetilac
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Balkanski Posetilac
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Balkanski Posetilac
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Balkanski Posetilac
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Balkanski Posetilac
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Balkanski Posetilac
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Balkanski Posetilac
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Balkanski Posetilac
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Balkanski Posetilac
 

More from Balkanski Posetilac (20)

Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora Sejn 080   dzek slejd - na ivici ponora
Sejn 080 dzek slejd - na ivici ponora
 
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica Sejn 079   dzek slejd - lupezi i plava vestica
Sejn 079 dzek slejd - lupezi i plava vestica
 
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078   dzek slejd - lovci na zlatoSejn 078   dzek slejd - lovci na zlato
Sejn 078 dzek slejd - lovci na zlato
 
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupeziSejn 077   dzek slejd - nadmudreni lupezi
Sejn 077 dzek slejd - nadmudreni lupezi
 
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti Sejn 076   dzek slejd - tragovi proslosti
Sejn 076 dzek slejd - tragovi proslosti
 
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom Sejn 075   dzek slejd - lepotica se igra vatrom
Sejn 075 dzek slejd - lepotica se igra vatrom
 
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074   dzek slejd - lov na okorelog banditaSejn 074   dzek slejd - lov na okorelog bandita
Sejn 074 dzek slejd - lov na okorelog bandita
 
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
Sejn 073   dzek slejd - plava princeza Sejn 073   dzek slejd - plava princeza
Sejn 073 dzek slejd - plava princeza
 
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom Sejn 072   dzek slejd - potera za devojkom
Sejn 072 dzek slejd - potera za devojkom
 
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.euSejn 071   dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
Sejn 071 dzek slejd - pobunjenici i devojka (www.balkanka.eu
 
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit Sejn 070   dzek slejd - prepredeni bandit
Sejn 070 dzek slejd - prepredeni bandit
 
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene Sejn 069   dzek slejd - zamka zaljubljene zene
Sejn 069 dzek slejd - zamka zaljubljene zene
 
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068   dzek slejd - otrovna lepoticaSejn 068   dzek slejd - otrovna lepotica
Sejn 068 dzek slejd - otrovna lepotica
 
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti Sejn 067   dzek slejd - lov na andjela smrti
Sejn 067 dzek slejd - lov na andjela smrti
 
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.euSejn 066   dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
Sejn 066 dzek slejd - neuki revolverasi (www.balkanka.eu
 
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit Sejn 065   dzek slejd - nadmudreni bandit
Sejn 065 dzek slejd - nadmudreni bandit
 
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri danaSejn 064   dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
Sejn 064 dzek slejd - ziveces jos samo tri dana
 
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnihSejn 063   dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
Sejn 063 dzek slejd - cetvorica nemilosrdnih
 
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.euSejn 061   dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
Sejn 061 dzek slejd - nestale devojke (www.balkanka.eu
 
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica Sejn 062   dzek slejd - covek bez lica
Sejn 062 dzek slejd - covek bez lica
 

Sejn 002 dzek slejd - parobrod za pakao

  • 1. BŽEK SLEJD CEU io i m u EDIGUA DOK HOLIDEJ VASKLM N BROJ Parobrod zapakao
  • 3. D2EK SLEJD; PAROBROD ZA PRKRO NIgRO FORUM — OOUR MARKETPRINT
  • 4. EDICIJA DOK HOLIDEJ Broj 2 fiEJN Glavni i odgovorni urednik: Svetozar TOMIC Naslov originala: Jack Slade Sie wollten Lassiters Skaljo Prevod i adaptacija: Tomislav KETIG Korektori: Juli,ja TOROK Ilona PISAH Tehnički urednik: Fenenc BAHAT Naslovna strana: Feran« BARAT Iz d a je i štam pa N lS R O FO R U M — OOTJR M A R K E T P R IN T , N ovi Sad, V o jv o d e M išića 1; G lavni i o d g o v o rn i u red n ik : S vetoza r T O M IC ; N aslov o rig in a la : „ S ie w o llte n Lassiters S k a lp .” C op yrig h t b y T o w e r P u b lica ­ tion s, In c., p rem a u g o v o ru sa G. P . A . M inhen. O slo b o đ e n o o sn o v n o g p oreza na p rom et m iš lje n je m P o k ra jin sk o g sekreta­ rijata za ob ra zo v a n je, nauku i k u ltu ru S A P V o jv o d in e , b r o j: 413-12/79. od SB. feb ru a ra lfl7fl. god in e.
  • 5. Š E J N I Bila je noć. Redni brod „Auirora” bio je čvrsto privezan za gat pris­ taništa u Vor Pasu. Kroz jaki šu-m vode brze reke i potmuli tutanj što je iza­ zivalo udaranje talasa o trup broda, prodro je plašljivi jecaj jedne žene. Sejn okrenuo glavu i poče da osluškuje. — Ti, odvratna droljo! — čuo se muški glas. — Kunem ti se da sii me posleđmji put vukla za nos ... Sejn je tiih.o otvorio vrata svoje uske kabine i nečujno izašao. Po bledoj svetlosti meeeca, koji je izlazio, ugledao je si­ luetu žene. Njene čvrste, pumačke obline bile su po<krivene kao dah lakim penjoarom. Pred njom je stajao bradati čo- vek. Grubim zahvatom je zderao s nje nožnu tkaninu. Ženino telo je prosto svetlucalo na mesečimi, kao bieda mermer, po kome su padala talasi duge tamne kose. Ponovo se oglasio tihi jecaj. Iz očiju joj se čitalo očaja­ nje. Sejn se u tremu setio: tu ženu video je kada se pred sam zalazak sunca ukrcala na „Auiroru.” Bradonja je odgum u od sebe. Ona se zanela i naletela na ogradu palube sa kabinama. On joj ponovo priđe i poče da je udara nadla.nicom naizmenično po levom i desnom obrazu: — Bacieu te ribama da te prožderu! — siktao je van sebe od besa. — Nitsi drugo ni zaslužila, sa svojim prevarant* skiim. . . Sejn više nije oklevao. U nekoliko pautorskih sikofeova sti gao je do neobičnog para. Levom rukom je zgrabio brado- X
  • 6. ★★★ Š E J N ★★★ njiino rame, tvrdo kao ograda palube, i ¡povukao ga. U desnoj mu je istovremeno zablistao revolver, mada nije ni pomiš­ ljao da pucnjem uzbuni ceo brod. Drška ¡revolvera je pogodila lobanju bradonje. Ovaj pre- ynrmi očima i pade pravo napred na paitos palube. Šejn sada bolije pogleda ženu. Ona je stajala opuštenih ruku, kao oduzeta od sitraha. Nije ni pokušala da poikirdje svo­ je nago telo pred strancem kojii se iznenada pojavilo, već ga je gledala široko otvoireaaib. očijiu. Biiia je bosa. „.Zašto li je, do đavola, napustila svoju kabinu tako ode- vena” , pitao se Šejn. Ili ju je, možda, ovaj tip silom izvukao iz kabine, da bi je gurnuo u .reku Kaskade? To bi za nju zna­ čilo sigurnu smrt. Možda bi se dobair plivač i održao ma vodi u ovom zapenušanom paklu, koji je potonulo tutnjao, ali str­ me strane kanjona, šito su oivičavale reku, pretvarale su je U smrtonosnu kl'opbu bez izlaza. Otprilike četiri časa ranije ona je sa jednom jedinom put rtom torbom stigla na brod. Vlasnik ovog iznemoglog „mrtvač­ kog broda” , debeli, komičan tip sa bradom koja je imala cr­ venkasti sjaj i sia modrim, baburastim nosom, natukao je kapu na čelu, poklonio se s poštovanjem, dočekavši je pravom ma­ jicom reoi: — O, misis Folard! Madam! Dobro nam došli na brod „A urora” ! Ja sam kapetan Isiak Strenk, koga se verovatno još sećate sa vašeg poslednjeg putovanja uz reku. Od tada je, bo­ gme, prošlo dve godine! Tada ste još bili u pratnji gospodina pukovnika. Koristim ovu priliku da vam izjavim saučešće «bog nenadoknadivog gubitka vašeg visoko cenjenog siupruga. — Hvala vam — odgovori ona, oborivši pogled. Oči su joj Inače bile sive, boje dima, kako je Šejn u međuvremenu us­ tanovio. — Hoćete li biti tako ljubazni da mi pokažete m oja ¡kabirai? F olard. . . Segiimi je to ime bilo poznato. Bnsom B:ret ga je u Den- veru itaano obavestio. Pre godiinu dana izgubila je muža. Dok je u svom svet- losivotm putnom kostimu koračala iza kapetana Strenka, uop- šte ni|je odavala utisak ucveljene udovice. Sulknja do članaka se ritmički talasala u taktu njenih bedara, koja su se njihala, a ispod £intt &a*wae jamno su se ocrtavafii oblici njenih nogu, «
  • 7. 'k'k'k Š E J N -k-ki? koje su sada, osvetljeme meeeoimom, nepokrivene stajale pred Šejnoim. , — Dođite! — progovori zapadnjak. — Ja ću vas umati. . Oma ga zbunjeno pogleda. — K o . . . ste vi? — promuca sia ustezanjem. I pre nego sto je šejn uspeo da odgovori, njen pogled pade na tipa koji je nepomično ležao kraj njenih nogu. Počela je da drhti. —< Je li mrtav? — upita. — Nije — odgovori Šejm. — Onda ga ubijte! — vikala je. — Odimah! Tu na mestu! Njen glas je izražavao neugasivu, mržnju, a lepo lice joj je delovalo kao đa se skamenilo. Ona se baca Šejntu na gruda i obgrli mu ruku: — Idem sa vama gde god hoćete i činiću sve što zaželite, ako ga smakinete. Pošaljite mu metak u glavu i bacite telo u reku! Upotrebljavala je parfem koji je mirisao na joirgovan. Šej;n je osećao čvrsti pritisak njenih grudi. Nije bio od drve- ta i to ga oma imami, ali se na vreme trže. Pođe .korak nazad i oslobodi se pažljivo nj-enog zagrljaja. — Zašto? — upita je oštro. — Kakav razlog imiaite da toliko želite njegovu smrt? Ona ne odgovori. Samo je ukočeno gledala u čoveka na podu, .a desnu šaku, stisnutu u pesnicu, pritisnula je na usta. Onda je počeila neodlučno da gricka nokte. Zatim je šapnula: — Moiliira vas, uioiiniite što sam vam rekla! Hteo je da me smakne . . . ja mu ništa ne dugujem . . . Šejin baci spitivački pogled duž palube. Sve je bilo tiho. Ništa se nije micalo. — Lažna prijava, ledi. Neću ni prstom da maknem doK mi ne odate njegovo ime i dok ne date bar jedan prihvatljiv; razlog za njegovo bacanje u reku. U tom se na palubi pojavila tamna prilika koja se pog­ nuto počela da šunja duž hodinika sa kabinama. Šejm je u pos lednjem trenutku okrenuo glavu i ugledao čoveka koji je, iza njegovih leđa, bio spreman da skoči. Hteo je da se naglo okrene oko svoje osovine, kada ga Je napadač već udario svojim ramenom u leđa. Udarac je bio tako jak, da ga je naiterao da klekne. Nije mnogo trebalo da bude savladam i bačen preko ograde od nepoanatog, koji se I
  • 8. ★★★ Š E J N 'k'k'fc bosonog prišunjao. Šejn ipak odibi udarac obeima rukama i siko ći iz čučećc-g stava tako hitro kao da je to učinio ispruženim nogama. Ni trenutak prerano. Protivnik se upravo pripremao za novi udarac ramenom. Jedan hitar korak «stranu, koji je Sejn ^instinktivno učinio, i napad se pretvoirio u udarac u pra- »no. Napadač je naleteo na ogradu, odbio ¡se od nje, obimno se i pošao pognu,t ponovo na Šejma, IskeizAvši lice u satanski ois— mieh, on proced'i kroz zube: — Pomioli se, kopile! Kucnuo ti je posledlnji ats! Za koji trenutak putovaćeš u pakao. Sejm se ironično osmebnu. On se nikada nije plašio pro­ tivnika koji bi mu se našao ispred očiju. Sada je i inače bio u povoljnijoj poziciji. Aid, šta je to tamo? Bradomja, koga je drškom revolvera izbacio iz stroja, po­ čeo jie da dolazi svesti. Nekako se podigao, duboiko udahnuo, a zatim pošao u pomoć svome ortaku. Gurnuo je ženu u sta ­ nu i povik ao: — Prepušta ga meni, Sugis! Napraviou mleveno meso od tog kojota! Time je za trenutak odvukao Sugsovu pažnju. Tu šansu je Sejin iskoristio i udario ga u trbuh pesnicom koja je još stiskala revolver. Sugs se zaneo unazad i tada je visoki za­ padnjak prvi put iimao priliku i vremena da momka izbliza pogleda. Video je cetvrtastu bradu, obrve kao žbunje i lice sa brazgotinama. Sugs nije nosio šešir i kosa rrnu je u dugim pra me,novim,a padala na ramena. Šejnov udarac je bio taikav da bi oborio i međveda. Ali Sugs se samo stresao i ponovo bio spreman za napad. Onaj drugi je pružio ruku i zaustavio ga: ■— Prepusti ga meni, rekao sam! — Samo još jedinu sekundu, setr, pa posle možete pas­ jem siniu da uide.lite ostatak. Sugs je .raširenih ruku pošao prema Šejnovom grlu. Ovaj trenutno ispusti svoj ikolt, elastično klekne na kolena, brzi­ nom munje čvrsto steže desni članak svoga protivnika i za­ matam njime u vaziđuh, taiko da je čoveN sa brazgotinama u visokom luihu prelete,o preko ograde, padao oko tri metra u dubinu i nestao bez glasa u talasima Kaskade, koji su stra­ hovito Snimili. , I
  • 9. ★★★ Š E J N •k'k'tc Onda se u tren oka okrenuo prema bradonj'i i snažno ga udario pesnicom. Udarac pogodi taano ispod hrade i baci čo- veka nekoliko koraka uinazad. Tada se Šejin sagniuo i zgrabio svoj revolver, koji je malopre bio ispustio na pod palube. Po« ¡novo je udario brađonju po glavi, s namerom da ga privre­ meno oin osveisti, a posle s njim podrobno porazgovarao o će­ lom slučaju. To je bila greška, što se tek kasnije ispostavilo. Bolje da je tog tipa držao u šahu sa prstom na obaraču i tako ga pri­ silio na priznanje. Db tog saznanja je došao kada jie žena u tren oka skočila, pritrčala miu i čvrsto nau se okačila oko vra­ ta, pa ga, uz strašan vrisak, obama rukama zagrlila. To je trajalo svega nekoliko trenutaka i Sejn se već oslobodilo nje­ nog stezanja Taj sićušan vremenski raiamak je, međuftim, bio dovoljan za Sradonjiu. Desnom rukom je uhvatio ogradu i pređkočio je. Šejn ja kao tigar jurnuo do ograde, nagnuo se duboko, ali nije video više mišta i nikoga. Neposredno iispod njega bila je paluba druge klase. Ona se prostirala čitavom širinom rečnog broda i još se izbočila nešto dalje. Begunac je tamo mogao da se skloni i posle da nestane. No, isto tako je moguće i da je sko­ čio u irekiu. Sejna su iz tog razmišljanja trgli glasni koraci koji siu sa približavali. Jedan grubi glas mu je dovikinu»: — Hej, kakva je to gužva ovde? Šejn se ođlepio od ograde i okrenuo ka žieni, koja ga je bespoanoćno pogledala. On ju je zgrabio za ruku i povukao sa sobom. Nije se mnogo otimala, i na kraju dozvolila da je ugu­ ra u svoju kabinu. Šejn zatvori vraita iza sebe i napravi ko­ rak uistranu, držeći uperen revolver u desnoj ruci. Petrolejka je još goirela. Posmatrao je ženu pri slabom* svetlu lampe kako ,ie sa podvučenim kol’eniima čučala m.3 ni­ skom lažaju i pokušavala da pokrije ramena i grudi krpvama koje su preostale od njenog pemjoara. Šejn je dršku revolvera pritisnuo na svcvje uisme i opo­ menuo je kroz zaibe: , — Tišina! Ni reči! Ćuli su se konaci na hodniku. Pred vratima njegove ka-t bine koraci su se utlišali. Jedan uzbuđeni glas je govorio: — Ništa! Međutim, siguran sam da sam video neke tipo* ne koji su se M i zafcačiiU. f
  • 10. 'k'k'k Š E J N 'k'kic Tada je neko teškim koracima prešao preko kormilareve palube. Kapetan Strenfc se javljao: — Je li sve u redu kod misiis Foland? Ne dag bože da je neko đubre pokušalo da je uznemirava. — A ko se to i dogodilo, sada se sigurno već umirila — odgovorio je podrugljivo onaj uzbuđeni. — Da li da zakucam i da pitam? — Jesi li lud, čoiveče! — čulo se odozgo. — Možda spava dubokim snom. Bolje se postaraj da začepiš usta tim maj­ munima drakavcima, koji se pijani kao ćusikinje deru na do- rvjoj palubi. Isaik Strenk se povukao. Nekoliko sekundi kasnije uda­ ljili su se i oni koji siu bilii na vrati,ma Šejmove kabine. Sejn. zadeniu revolver u opasač. Zatim otkopča košulju i skide je, pa priđe gvozdenom umivaoniku i ispljuska vodom lice, spirajući znoj. Dok se brisao, video je — gledajući iz prikrajka — kako se žena podigla sa ležaja i brzim, ali ne­ ćujmim koracima prišunjala se vratima. On se osvrte. Zena preplašeno zaslade. — Molim vas, dozvolite mi da idem! — prošaputa. —- Inače 6u vikati! Sejn se nasmeja. Da je htala, već bi vikala. Poznaivao je tu vrstu koketarije i mirno je odmarao pogled na njenom licu. Od Bnsona Breta, priijaiteljta i federalnog službenika, sa­ znao je njeno ime: Emi. Njen miuž, pukovnik Džeson Folard je pre nešto više od godinu dana sa teretnim kolima armije i sa dve stotine hilajada dolara koji su taikođe pripadali ar­ m iji SAD, nestao u talasiima planinske rake Birul. Nije bilo žjsključano da mu je noivac ukraden. Ako jeste, niiko nije imao ko je prigrabio tu lepu sumu. A prigrabio je. Sejm priđe ženi. Opat je otsetio zavodljiv miri® njenog parfema: — Ko je bio taj ? tip koji je hiteo da vas baci u Kaskade Hajde, da čujem! Zašto je trebalo da ga ubijem? Stisnula je usne i ouitala. — I onaj drugi tip, po imesniu Sugs. . . Ko je taij? Zašto se utmešao? Emi Folard je ostala nama. Sejn je polako okrene ka se­ bi, misleći: „Kad nećeš silom, pro-baćemo mitom. Protiv toga žene obično nemaju ništa, a posle postaju mekše,” s
  • 11. ★★★ Š EJ N ★★★ On osetl jedva primetan •drhtaj njenog tela, ali nije ni reči progovori, a. Ostala je nema i dok je sve spontanije odgovarala na nje­ gova milovanja. ,,Ko lutka” , pomisli Šejn. Čvrsto je priljubio usne uz njene., spuštajući je Mago na ležaj. Brod je bez prestanka podrhtavao pod udarcima snažnog strujanja refce Kaskade. Lampa se ritmično klatila. Plamen podrhtavao i sanke su izvodile fantastičan ples po zidovima kabine. Biilo je nešto Budino i divlje u ovoj noći. Nešto što olak­ šava spoiraaumevaivje. Noć za teške ispovesti, kakva je bdila, slutio je, ispo'vest Ecne FolarcL n Mnogo docnije, dok su miimo ležali jedan kraj drugog, Sejn je iznova počeo da joj postavlja pitanja. Ovoga puta je odgovarala bez ustezanja. Ili je promenila svoj stav ili je u međuvremenuu smislila neke zgodne laži. — Sugs ju bio momah moga muža — pričala je — dok j« pukovnik bio komandant u Fort Ferlongu u Montamii. Ja toga čoveka više od godine dana nisam videia, ali sam ga, razume se, odmah prepoanala. — Da. A onaj drugi tip? — To je Klajd Mungo. I on je živeo u Feriomgiu. Zapra­ vo, uglavnom je bio negde na putu, trgujući s Indijancima. šejn se sećao da miu je Enson B,rat u Denveru govorio, kako se pretpostavlja, da u onom udesu mije propala samo državna kasa, već i novac nekoliko indijanskih trgovinskih postaja. — Šta su hteli Mungo i Sugs od tebe? — upita žeiniu. Oma je odgovorila pitanjem: — Da li s čuo šta se odigrao pre godiinui dana, maja me- seca, kod Horshed Krosiinga, na reci Brul? — Cuo sam ponešto, ali bi bilo zanimljivo da saznam o tome pobliže. — Moj muž, kojii je praitio transport, skočio je u vođu 1 9
  • 12. 'irkir 5 E J N JrkJr pokušao da spasava kola sa novcem, koja su tonula. To ga je BtaJo života. Udanmo se u reci. Leš mu nikada nisu pronašli. Mungo ne veimje da se to tako odigralo. On misli da je novac kod mene ili da znam gde se nalazi. I hoće da ga prigrabi. 0 >n je spreman da gazi preko leševa da bi došao do novca. Što se Sudsa tiče, pretpostavlj-am da on sa Mungom zajedničku. radi. Šejn se iz nekog neobjašnjivog razloga ndije mogao oslo­ boditi sumnje da u njenoj priči nešto nije u redu. No, koliko god se mučio da dokuči o čemu se radi, to mu nije usrpevalo. Naglo se podiže sia ležaja i priđe vratima kabine, da bi o-tvorio vrata i pusitio malo svežag vazduha u tesmu prostori­ ju. Strme strane kanjona su jedva otkrivale komadić noćnog neba na tom e siu blistale, bezbrojne zvezde. Sa pristaništa se čula dernjava. Vraćali su se prvi pijanci. Oini su ifekor'istili boravak u Vor Pasu da bi se malo razonodili. Mnogi od njih niša mogli da nađu put za povratak, pa će i ostati kada sutra­ dan „Au-rora” krene uz retou. — Ja sam bila kod mojih u Merilendu — poče iznova Emi Folard. — Međutim, nisam mogla da se ponovo naviknem na taj život. Posle pet godina boravka u raznim garnizonima, ovaj kraj je postao moja domovina. Zato sam se vratila. I tada se, noćas, iznenada pojavio Mungo, tvrdeći da sam došla samo zato da bih uzela i odnela novac iz skrovišta i posle uhvatila maglu. I Glas joj se utišao. r „Tu nešto nije u redu” , mislio je Šejn. „Ako Mungo zaista ne zna gde je skriven novac armije, kako je mogao i da po­ misli da ubije jedinu osobu koja zna skrovište pre nego što je iz nje izvukao priznanje” . On ponovo priđe umivaoniku, nasu vode u lavor i, sapu- njajući se, dobaci joj preko ramena: — Dobro, sad razumem zašto je trebalo da mu pošaljem metak u glavu. Kad čovek pomisli, šta je sve hteo da ti učini, onda je 'ta tvoja želja potpuno razumljiva. U stvari, Sejn nije prihvatio njenu priču. Pre svega, bila je tu jedna tačka o kojoj se ona do sada nije izjašnjavala. Šta je usred noći tražila na palubi u lakom penjoaru. Neće valjda reći da je čekala čoveka da bi je ovaj istukao? Bio je radoznao, kakvu će bajku Emi Folard ovaj put izmisliti. Nije mu se, međutim, ponovo pružila prilika da je pita. 10
  • 13. ŠEJN Kada se okrenuo, ona je nestala. Ponela je sa sobom i ostatke svoga penjoara. Šejnu bi smešno. Očigledno joj je s njim bilo lepo, ali je, isto tako očigledno vrebala, bez oklevanja iskoristila prvu pri­ liku da kidne. Jedan podatak više za zagonetku koju je trebalo rešitL Šejn se obukao, pa je i sara napustio kabinu. Bešumno je prošao hodnikom. Sasvim blizu velikog točka lopatara, zausta­ vio se i pritajio u jednom mračnom uglu. Tu se udobno na- mestio i čekao. Ako je Klajd Mungo preživio skok preko ograde i osetio želju da i drugi put u toj noći poseti brod, naići će ovde na odbor za doček. Čekanje se oteglo u beskraj. Stojeći tako još je jednom razmislio o događajima u Denveru pre četiri dana. Steg Derki ga je pratio u stopu. Sasvim slučajno. Stvar je bar tako izgledala. Steg je pravio poslove. Takve poslove koje je i Šejn voleo. Uz radosne poklike pritrčali su jedan drugom na ulici. Kasnije ga je Šejn posetio u njegovom ho­ telu, u Braun Palasu. Steg je bio visok, snažan momak sa gustom, kao gvožđe sivom kosom i sa mnogo brazgotina na licu. U krilu mu je bila, kao i uvek, najluđa ženska koja se trenutno u tom gradu mogla pronaći. Šejn se dobro sećao te žene, imala je kao plamen crvenu kosu, usne strasne i meke, kožu kao mleko a njene mačje oči su zeleno svetlucale. Luksuzna lutka. Odlučio je da je prvom prilikom „preuzme” od Derkija Stega. Steg je odmah hteo da ga angažuje za neki posao: — Slušaj, boj, imam strašnu stvar za tebe, tamo dole u Kananeji. Šta misliš? Šejn je morao da mu da korpu: — Neću, hvala. Rasprodat sam. Krećem na putovanje bro­ dom uz reku Kaskade. Do toga je došlo posle jednog razgovora sa Ensonom Bre- tom, Šejn se odlučio da prihvati pređlog vladinog službenika ■i da preuzme neke korake kako bi ispitao gde se nalazi kasa armije, koju je pukovnik Džeson Folard navodno izgubio pri­ likom jednog udesa U planinama. Steg je Šejnovo odbijanje primio sa negodovanjem. No, odjednom mu se lice razvedrilo, i on namignu: — Slušaj ti! Mene ne možeš da farbaš, da se u poslednje Vreme vozikaš iz čistog zadovoljstva reenim brodovima. Ako 11
  • 14. ★★★ SE'JN Bi odlučio da kreneš tom prokletom rekom Kaskade, onda će ti svakako otuda nešto da padne. Bez obzira o čemu se radi, ja ti se priključujem. Reci cenu! Šejn je ipak izmrdao i nekako ga se otarasio. Enson Bret je, naime, zahtevao da o svom zadatku apsolutno nikom ne kaže ni reči. Pomislivši tada na Ensona Breta, Šejn se nasmešio. Mirni, ćutljivi čovek važio je za jednu od vrlo uticajnih ličnosti u Vašingtonu. Bio je poslao osamdeset telegrama na sve strane, da bi se našao sa Šejnom u Denveru. Jedan od tih telegrama je zaista i stigao do Šejna u Kolorado Springsu, gde je upravo stigao da ode i položi cveće na grob svoje ljubavi. Bio je u posebnom raspoloženju, i u početku mu planovi En­ sona Breta uopšte nisu bili zanimljivi, dok ih je procenjivao sa novčane strane. No, tada mu je Bret izložio celu priču i šejn je zagrizao. Priča je delovala ludo! Vlada u Vašingtonu je odlučila da likvidira jedan lanac utvrda na Severozapađu. Svojevremeno su one bile podignute kao operacione baze konjice SAD protiv plemena Sijuks i Crne Noge. One su u međuvremenu, posle zaključenja mira 6 tim plemenima, postale suvišne. Pod komandom pukovnika Folarda i sa dvanaest konja­ nika kao pratnjom, krenula su teretna kola iz utvrde Fort Trimbl u severnom Ajdahu. Tovar je predstavljao vladin no­ vac. Više od dve stotine hiljada dolara! To je bila otpremnina za vojnike pojedinih utvrda. Transport je trebalo uz put da preuzme i kase trgovinskih postaja za Indijance, koje su takođe zatvorene. Kada se, dakle, udes dogodio, pričao je Bret, mora da je u kolima bilo još da­ ljih pedeset hiljada dolara! Mesto udesa je bilo u blizini Horshed Krosinga na brzoj planinskoj reci Brul, nešto severnije od mesta gde se ona uliva u Kaskade. Vozilo sa vladinim dolarima se u jednom tesnacu odjednom stropoštalo i odíetelo u reku. Pukovnik Folard nije mogao da se spase i potonuo je u uzburkanim talasima za­ jedno sa tovarom. Ukoliko su se stvari zaista tako odigrale. . . — Gospođa Folard se nalazila u jednim kočijama nepo­ sredno iza teretnih kola i morala je da doživi kako joj muž na očigled gubi život. Pri tome je to putovanje trebalo za njih <ša bude neka vrsta drugog medenog meseca — pričao je Bret. 12
  • 15. ickic Š E J N ★★★ Dva konjanika, od kojih je jedan bio kočijaš, našli su smrt u reci, zajedno sa pukovnikom. Posle istrage koju je sprovela jedna komisija, kojoj su data vrlo protivrečna obaveštenja o događaju, svi ostali učesnici su nestali. — Brul River je na mestu nesreće izvanredno duibok *— nastavi Bret. — Nisu našli ni traga od kola, niti od pukovnika Folarda i one dvojice konjanika, mada je odmah preduzeta velika akcija za njihovo pronalaženje, koja je trajala nekoliko dana. Gospođa Folard je od tuge i bola skoro presvisnula i neodložno je otputovala kod svoje porodice na Istok. Mrali su poslati novi transport novca da bi se obavilo zatvaranje utvrda. M eđutim . . . Tu je Bret prekinuo rečenicu, a Šejn je nastavio: — Mogu da zamislim šta se dogodilo. Odjednom su se po­ javile novčanice, koje su navodno nestale u talasima reke BruL Jel’ tako? Bret je zinuo od čuda: — Nebesa, otkud vi to znate? — Šta znači reč „znati” u ovom slučaju — prokomentarisa šejn i poče nemirno da se šeta po Bretovoj hotelskoj sobi. — Ja samo pretpostavljam ... Na kraju krajeva, vi ste poslali gomilu telegrama da me pronađete i hoćete da proputujem uz reku Kaskade da bacim pogled na teren. Znači, postoji ozbiljan razlog. Zar ne? Enson Bret je potvrdno klimnuo glavom: — Brojevi novčanica, onih od dvadeset dolara pa naviše^ poznati su vladi i oni su saopšteni svim bankama u zemlji. Dogodilo se tačno to, što ste rekli. Odjednom su se neke od tih novčanica našle ponovo u opticaju. I to svuda po zemlji: od Čikaga do Sitla. Juče sam dobio kablogram iz E1 Pasa da se kod tamošnje banke pojavio izvestan broj takvih novčanica. — Novac putuje veoma brzo — odgovori Šejn. — Neko kupi kartu, dobija kusur, sedne na voz i petsto milja dalje ponovo plaća nešto. To se odigrava brzinom vetra. Vi, razume se, smatrate da je veći deo te sume još uvek tamo, u nekom fikrovištu kod Horshed Krosinga. —■Tačno — odgovori Bret. — Verovatno ste u pravu. Da su plen podel'ili i svakom učesniku dali svoje, onda bi se novčanice pojavljivale u većim količinama. Međutim, do sada je proturen u opticaj sasvim ne­ 13
  • 16. ★★★ Š E J N ★★★ znatan deo te sume. To znači da neko s vremena na vreme odlazi tamo gde je novac, pruži ruku u sanduke i tako popu­ njava svoj džeparac. — Prema tome, veći deo te svote još uvek je tamo — reče Enson Bret — pa se, logično, može i pronaći. — Time smo stigli do suštine . . . — konstatovao je Sejn. — Šta ja dobijam ako pronađem i vratim taj novac? t. Enson Bret je hitro spustio pogled i promrmljao: — Deset procenata. ■— Ni govora — odmahne Sejn rukom. — Recimo, dva­ deset i pet. — Za ime božje, kako ću u Vašingtonu zastupati toliki iznos?! — Niko u Vašingtonu ne mora da prodaje kožu na vašaru zbog ovoga poduhvata. To ću učiniti ja sam. Ja podmećem glavu, pa prema tome ja određujem i njenu cenu. — Mogu svoju ponudu da povećam na dvanaest i po. To je krajnja granica. — Dvadeset. I ni paru manje. Inače mi platite putdo Den- vera i ostale moje troškove, pa smo kvit. Odjednom se ćutljivog Breta nije moglo prepoznati. Go­ vorio je rukama i nogama, besneo, kukao, cenjkao se. Na kraju je obrisao znoj sa čela i krajnje iznuren, kapitulirao. Na reč je obećao Šejnu traženih dvadeset procenata. Šejn se još smejao u sebi, sećajući se Ensona Breta koji je škrgućući zubima popustio i pogodbu potvrdio snažnim ru­ kovanjem. Odjednom je osmejak nestao sa njegovih usana. Napregli su mu se svi mišići i čula. Neko se šunjao po palubi sa kabi­ nama i približavao mu se kao senka. Na brodu je bilo svega četiri kabine za jednu osobu. Po dve sa svake strane. Bitanga je bezuslovno morao da smera bilo na njega, bilo na Emi Folard. Lasiter je napustio svoje skrovište i gipkim koracima pri­ šao tipu. Ovaj se zaustavio i spustio desnu ruku. Čuo se pucanj revolvera. Sevnuo je plamen iz cevi i Šejn je opazio kako se napadač baca ustranu. Njegov ođgvor je usledio tako reći u istom trenutku. Pras­ nuo je njegov revolver od 44 mm. Jednim skokom udesno je šejn nestao u senci kabina. Sledeći metak protivnik? ga je promašio za dlaku. Momak mora da ima mačje oči, pomisli 14
  • 17. 'irtrk Š E J N * * W Šejn. U trajanju od jedne sekunde, u odblesku vatre iz oružja, jasno je video tamnu figuru. Povuče obarač i ovaj put pogodi cilj. Metak se protivniku zario u desnu butinu. Pogođeni se zaneo unazad i udario u ogradu palube. Šejn je skočio za njim i levom rukom zgrabio njegovo rame, tvrdo kao gvožđe, dok je desnom zamahnuo koltom da bi protivnika izbacio iz stroja. Bili su mu potrebni neki odgovori koje je trebalo da čo- vek ispred njega da. Morao je saznati da li je Emi Folard govorila istinu ili je lagala. No, to mu nije uspelo. Protivnik se, naime, oteo iz njegovih ruku. Izmigoljio se kao jegulja. Šejn oseti oštar, kiselkast miris. To je bilo isparenje čo- veka koji nikada u životu nije imao dodira sa sapunom i vo­ dom. On je taj odvratni vonj, koji je mirisao na znoj, dim i topljeni loj, već osetio kod kauboja i kod Indijanaca. Divlji zapad je očito imao nešto protiv lične higijene. S odvratnošću je ustuknuo i zaneo se za delić sekunde. To je bilo dovoljno protivniku da se oslobodi iz njegovih ruku i da s besnim urlikom i drugi put naleti na ogradu. šejn je skočo u nameri da ga ponovo udari, ali je zakasnio'. Indijanac se jednim hitrim pokretom bacio preko ograde. Strahovit urlik je odjednuo kroz noć, nagoveštavajući da je promašio donju palubu, ču li su se pospani glasovi, koji su negodovali zbog galame. Zatim se na brodu sve utišalo. Šejn je neraspoložen odmahivao glavom. Nije bio zado­ voljan ishodom ovoga dvoboja. Ovim se povećao danak u krvi koji se plaćao zbog izgub­ ljenog novca vlade SAD. I Šejn je morao vraški da bude na oprezu da i on sam ne bude „pozvan kod kase” da p lati. . . m U jasnoj jutarnjoj svetlosti „Aurora” je krenula uz vodu. Snažni točkovi lopatari su i ostavljali penušavi trag. Kapetan Isak Strenk je čvrsto držao kormilo. Niz čelo su mu se kotrljale kapi znoja od straha. Brod je svoj put između visokih strana kanjona pronalazio kroz vrtloge, stenje koje je virilo iz vode i opasne plićake. Na pramcu je stajao Crnac, go do pojasa. On je stalno bacao visak s olovom i dovikivao kor­ milaru podatke o dubini vode. 15
  • 18. :#rk'k SE'JN Sejn je tek oko pet sati legao i spavao je dugo. Ustao je, na brzinu se obrijao, sklopio brijač i zadenuo ga u desnu čizmu. Doručkovao je u uskoj trpezariji. Bilo je šunke, kačamaka prelivenog nekim tamnim prelivom od pečenja, biskvita i kafe koja je toliko bila gorka, da se njen ukus nije mogao popraviti ni posle dodavanja crnog, gustog sirupa. Posle doručka se niz uske gvozdene stepenice spustio na clonju palubu i tamo počeo, kao kroz uveličavajuće staklo, da ispituje putnike rečnog parobroda. Ispitivanje nije bilo uspešno. Niti je otkrio Indijanca sa ranom od metka u butini, niti bradonju. Putnici rečnog broda predstavljali su gomilu svakojakih tipova koje je sudbina slučajno okupila. Bili su to avanturisti, kopač zlata, lovci. U jednom uglu su čučale, jedna do druge, „dame” koje se mogu kupiti i koje su prethodne noći na kopnu nudile svoje umeće. Kada im se Sejn približio, one su prenule iz svog tupog zurenja pred sebe i počele živo da brbljaju i ce­ rekaju se, bacajući mu zavodljive poglede, da bi na sebe pri­ vukle njegovu pažnju. Šejn je mislio na Emi Folard. Toga jutra je još nije video i pretpostavljao je da se ona nalazi u svojoj kabini. Stajao jena pramcu, utonuo u misli. Pogled mu je padao na bezbrojne bele vence od pene na reci, koje su odavale pri­ sustvo tvrdih granitnih hridova, koji su mogli u tren oka da raspore dno broda, da kapetan Strenk nije bio stalno na opre­ zu. Stari se, međutim, po svemu sudeći, dobro razumeo u svoj posao. Nije uzalud putovao već godinama tom istom linijom od Legranda uzvodno. Sejn je odlučio da istraživanja započne od Legranda. Bilo je i drugih mogućnosti da se dospe do Phunasa i rud­ nika zlata. Preko brda, sa obe strane Kaskađea. Ti putevi su, međutim, bili suviše zamarajući i za njih je trebalo mnogo vremena. Najbržu mogućnost je predstavljao ovaj parobrod. Prelazeći preko palube, Sejn se sećao Fodolaska Emi ¡¡uče, u Vor Pas Lendingu, toj gomilici od nekoliko bednih brvnara. Između tog mesta i jedne železničke stanice ti Montani, kako su mu pričali, saobraćaj su, vrlo neuredno i u neravno- mernim razmacima, obavljale jedne kočije. I samo zbog toga je „Aurora” svaki put pristajala u Vor Pas Lendingu. I dok 16
  • 19. 'k'k'k S E J N 'k'k ič je brod čekao na putnike, kapetan Strenk je iskoristio vreme da utovari borovinu za loženje kazana. Zašto je Emi Folard upravo na tom mestu ukrcala, a ne još u Legranđu? Lasitei je odlučio da je upita čim se ponovo nađu. Njegovu pažnju su privukle strme strane kanjona. Istočna je obala prema severu sve više gubila u strmim, tako da je uskoro postala vidljiva ravnica na širokom prostoru. Iz njegovih posmatranja ga je prenuo oštar i kreštav glas: — Pazi, do đavola, kud stavljaš te tvoje trapave bakandže, rogata marvo! Na jednom ćebetu je čučala mršava prilika sa starom za­ rđalom puškom, čiju je cev uperila u Šejna. On pogleda i vide sasvim mlado stvorenje, koje je očigledno izmenilo svoj glas, da bi dobio muški i opasan prizvuk. Odeća mlade dame bila je odgovarajuća. Nosila je, istina, suknju, ali gole noge i muški šešir nataknut na kratko šišanu kosu, bluza od jelenske kože i ta batina za pucanje u ruci, učinili su da je bilo krajnje teško odrecrrti njeti pol. Mala je ponovo počela da psuje. Njen glas je zvučao ljuti— to, ali je bio neosporno ženski: — I prestani da zuriš u mene! Hajde, miči se već jednom! Kidaj, ili ću ti oduvati uvo! Šejn baci namršten pogled na Ijutito čudovište, podiže no­ gu i vrhom čizme ukloni cev puške ustranu: — Nemoj, sestro, da mi tu tvoju drombulju turaš pod nost — progunđa mrzovoljno. — Ili ćeš morati da je tražiš na dnu reke. — Nisam vaša sestra — odvrati ona žustro. — To zapam­ tite! I nemojte slučajno da pokušate da mi zgrabite oružje. Bilo bi to poslednji put u životu da ste tako nešto pokušali. U bliizni se oglasio meketavi smeh jednoga starca: — Hahaha! Nemojte misliti da su to samo krupne reči. Poslušajte me, mister, i gledajte što pre da se uklonite, inače ćete još vrlo kratko vreme posedovati vaše uši. Šejn je ugledao suvonjavog, starog čovečuljka, koji se u ovo vruće jutro sav umotao u stari, iznošeni šinjel. Videla mu se samo glava. Kao u kornjače. Nije se mogla otkriti niti jedna jedina dlaka na uglančanoj lobanji, niti pak na koščatim ob­ razima. Ponovo se razjapiše bezuba usta i stari nastavi: 2 Sejn 2
  • 20. 'fc'k'k ŠEJN it-k'k — Zovem se Lonco Muts. Ja sam lunjao kroz ova brda sa ljudima kao što su Džim Bridžer i Kit K arson. . . A ovo je Efi, moja praunuka. Šejn je nabrao čelo i namrštio nos. Miris koji je lebdeo u vazduhu, znatno se razlikovao od onga iz prethodne noći, mada je i ova vrsta bila dosta odvratna. — Ja bih vam dao jedan savet, starce. Strpajte devojku u veliki čabar s vodom, uzmite malo sapuna i najgrublju četku za ribanje poda i onda je trljajte tako dugo dok joj koža ne bude u dronjcima visila na mesu. — Hahaha — kikotao se Lonco Muts, ali je taj smeh zvu­ čao vrlo neprijatno. — Zašto, prokleta njuško? — vikala je Efi, prosto se gu- šeći od besa. Otvor cevi njene puške bio je ponovo usmeren prema Šejnu. Prst joj je dodirivao obarač. I odjednom se čuo pucanj. Metak je za dlaku prohujao kraj Šejnove slepoočnice. To, međutim, nije opalila devojčina puška! Šejn je krajičkom oka opazio tanak, siv barjačić dima, koji se dizao uvis na obali što se sve više spuštala u ravnicu. Rastojanje nije iznosilo ni sto metara. Nikakav podvig, za uvežbanog strelca sa dobrom puškom. Šejn je, naime, u jakoj sunčanoj svetlosti, stojeći kraj ograde srednje palube, pružao odličan cilj. Verovatno ga je od smrtonosnog metka spasio tre­ nutno njihanje broda. Čovek, koji je pucao u njega, stajao je otprilike u istoj visini s njim.. To je bio onaj isti crnobrađi čovek od prošle noći. Kalajd Mungo. Umesto da ponovo nanišani i okine, on se naglo okre­ nu, pritrčao konju koji ga je u blizini čekao i skočio u sedlo. Tada se pojavio novi jahač. On je u galopu prilazio bra- donji i bacio mu pušku. Očigledno je Mungo imao jednometku, po svemu sudeći jednog „springfilda”. Sve se to odigralo za nekoliko sekundi. Šejn se sagnuo ka devojci i pokušao da joj istrgne pušku iz ruke. Pokazalo se, međutim, da to ni malo nije jednostavno. Ona se počela braniti i rukama i nogama. Šejn je tada iz neposredne blizine video njeno okruglo lice, mali tupavi nos i velike izražajne oči koje su sevale varnicama ljutnje. Kada je Efi ozbiljno pokušala da ga ogrebe svojim noktima, Šejn joj je jednim snažnim potezom oteo pušku. 18
  • 21. ★★★ Š E J N 'kit'k Koraknuo je ustranu i nanišanio. Bradonja je tada već bio u položaju za^ gađanje. Izgledalo je da će biti prvi koji će ot­ voriti vatru. U stvari su se oba oružja oglasila skoro istovre­ meno. Puška „henrijevka” je, štaviše, opalila za delić sekunde ranije. Šejn nije čuo metak koji je prohujao kraj njega. Njegov metak, izbačen iz „henrijevke” teškog kalibra, pogodio je jedan, ¡sasvim neočekivani cilj. Drugi konjanik je stajao, nešto udesno, iza Mungoa. Taj se, eto, u tren oka skljokao i ispao iz sedla. Radilo se o karabinki, u čiji se magazin stavljalo osam metaka. Šejn je repetirao, ponovo podigao oružje i nanišanio na brađonju., koji se duboko nagnuo nad svoga konja. Prosto mu se zari u grivu, istovremeno ga nemilosrdno mamuzajući. Šejn ponovo povuče obarač. Cuo se tup udarac oroza. U Efinom oružju nije više bilo metaka. U međuvremenu se skupila gomila radoznalih. Šejn ih tako „umilno” pogleda, da su i nehotice ustuknuli jedan korak. Sve se to odigralo u trenutku. Efi je skočila i htela u besu da se baci na Šejna, ali joj je karabinka tada već letela u susret. — Ovo beđno oružje strašno zanosi udesno — gunđao je Šejn. — Bar dve širine ruke na odstojanju od sto metara. Devojka je spretno uhvatila pušku i sledećeg trenutka za- mahnula njome u vazduh, kao da je htela da mu smrska loba- nju, obasipajući ga takvim psovkama kakve su se samo retko mogle čuti, pogotovu iz usta mlade devojke, kojoj verpvatno nije bilo ni petnaest godina. Šejn ju je'zgrabio za jaknu od jelenske kože, da bi malu divlju mačku zadržao na odstojanju od sebe. Pri tome je po­ gledao Lonca Mutsa, koji se. kikotao od zadovoljstva. — I kada je budete strpali u čabar sa vodom, nemojte za­ boraviti da izmućkate i prljava usta ove male beštije! — tako je rekao i snažno je gurnu, tako da je odíetela u zagrljaj starca. Lonco se zaneo unazad i izgubio ravnotežu. Tako su se oboje našli na svojim zadnjicama na tvrdom patosu palube. Efine noge su- nekoliko trenutaka mlatarale u vazduhu. Videle su se bezoblične pamučne gaćice, čija pojava je kod gle­ dalaca izazvala grohotan smeh. 1»
  • 22. 'k'k'k ŠEJN •k'k'k Šejn se na to naglo okrenuo i prešao na drugu palubu. Rečni brod je upravo prolazio kraj mesta na kome su se malopre ona dva jahača pojavila. Od bradonje nije bilo više ni traga ni glasa. On je očigledno ostavio na cedilu svoga ortaka koga je Šejnov metak izbacio iz sedla. Ta sumnja se potvrdila, kada je zapadnjak ugledao Mungoa kako u galopu izlazi iz jedne udo­ line na obali. Šejn se zabezeknuo kada je pored bradonje odjednom pre­ poznao još jednoga jahača. Je li moguće da se vara? Ne. Pre nego što je Klajd Mungo sa svojim pratiocem ne­ stao iza brežuljka, Šejn je znao: drugi jahač bejaše žena. Dok se Lasiter tako zamišljen penjao uz stepenice do pa­ lube za kabine, mesnato lice kapetana Strenka se naginjalo preko ograde kormilareve kućice. — Kakva je to bila pucnjava? — hteo je da zna gospodar „Aurore” . — Možda biste vi mogli da mi objasnite, kapetane — od­ vrati Šejn. — Kako, do đavola, ja da znam? Već je prošle noći ovde bio pakao. Tačno pred vratima vaše kabine. Nisam se jutros mogao dovoljno načuditi kada sam vas ugledao u trpezariji tako svežeg i veselog. Ja inače gledam da ne zabadam nos u takve stvari. Neka ljudi razbijaju glave koliko im volja, mene se to ne tiče. Kada je Šejn stigao pred kabinu Emi Folard, snažno je zakucao. Niko se nije odazvao. Pritisnuo je kvaku i čizmom gurnuo vrata. Prostorija je bila prazna. Nisu više bili čak ni dronjci od penjoara na podu. Ptičica je izletela. I po svemu sudeći to nije učinila sko­ kom preko ograde. Nestao je i njen putni prtljag. Mora da je orod napustila dok je Šejn spavao. Šta je to trebalo da znači? Emi Folard je dobrovoljno od- jahala sa tim čovekom koji je još koliko prethodne noći po­ kušao da je ubije i za koga je molila Šejna da ga baci preko ograde! Dan je prošao i zapadnjak nije našao odgovor na to pita­ nje, mada ga je užasno kopkalo o čemu se radi. Kada je „Aurora” , posle srazmerno neometanog putovanja, stigla u Plumas i pristala uz gat pristaništa, već se smrkavalo. 28
  • 23. 'k'k'k Š E J N ★★★ Šejn, koji nije nosio nikakav prtljag, prvi je izašao na obalu. On je, pre nego što se brod potpuno priljubio uz gat,, jednim mačjim skokom prešao na obalu. Gazio je, idući prema gradu, ulicom koju je u toku po- podneva provala oblaka pretvorila u blato do kolena. On se i nehotice setio starog Lonca i njegove agresivne praunuke, kako su se mučili da prevuku ogromne pakete i za­ vežljaje preko palube. Po Šejnovom mišljenju, oni su bili pu­ tujući trgovci koji su se svojim od starosti iznemoglim koli­ cima potucali po zemlji i posećivali zabačene rančeve i mesta. Plumas je bio grad koji je svoj nastanak mogao da zahvali zlatnoj groznici. Brvnare su preko noći izđikale iz tla kao glji­ ve. Odasvud su nagrnuli ljudi u grad. Šejnu je izgledalo kao da se odjednom našao u uzavrelom veštičinom kotlu. Tražeći konačište, on je najpre lutao po raznim salunima i bordelima, dok nije konačno otkrio Taun Hotel — jedinu zgradu u gradu koja je imala i drugi sprat. Drski recepcionar mu je saopštio da su sve sobe u hotelu zauzete. Dve dvadesetice, koje je Šejn preko pulta tutnuo tom arogantnom majmunu, naprečac su izmenile njegovo ponašanje. Preljubaznim osmehom izrazio je mišljenje da bi za jednu noć mogao i svoju sopstvenu spavaonicu da ustupi gostu. Soba je bila u prizemlju. U svakom slučaju, sa dvorišne strane. Šejn uzme ključ. Kao sledeće, otišao je u veliku trgovinu da bii se snabdeo svime što će mu biti potrebno. Kupio je futroliu za revolver od 44 mm, ali pojas za metke nije mogao da nađe. Nije mu drugo preostalo, već da metke strpa u džep od jakne. Briž­ ljivo je odabrao sebi jednu vinčesterfcu. Zatim je kupio mu­ niciju za nju, neke predmete za logorovanje, loipatu i ćefoad. U jedinoj štali za iznajmljivanje, u blizini, kupio je viso­ kog, smažtnog kestenjastog konja i jednog nižeg, tovarnog, sa samarom. Veći deo kupljene robe ostavio je u štali za iznajmljiva­ nje. Zatim je krenuo da pronađe nešto za jelo. Pošto se donekle okrepio, vratio se u hoitei. U tom se već spustila i noć. Uz put jedva se otarasio nekolicine nametlji­ vih tipova. Bili su to podvodači, koji su preteranim recima pohvaile opisivali prednosti i smesno niske cene s<vojiih uli- čarki. 21
  • 24. tk'k'k Š E J N Šejn je mislio na Emi Folard. Mada je od dolaska u Plumas držao otvorene oči, nije mogao da otkrije ni traga od nje ili ođ njenog bradatog pra­ tioca. Obazrivo je otključavao vrata svoje sobe. U ovakvim gradovima to je neophodno. Odjednom je pnimetio neko šuš­ kanje. Istovremeno je osetto miris parfema. Nasmešio se. Emi. Ona ga je potražila i našla. Brzo je raširio ruke i pri­ vukao je sebi. Osetio je meki prddasak njenog tela. Jedno iz - vinjenje šaipatoim mu je doprlo do uha. Šejn je iznenađeno ustuknuo. Njegove ruke su ispitivački klizile po ženinom telu. To nije bila Emi Foiarđ. Desnom rukom zapali šibicu. Pred njim je stajala Riđoikosa sa smaragdne zelenim ma­ čjim očima, koju je prvi put video u kriliu Steff.-» Derkija. IV Sa upaljenom šibicom u ruci, Šejn ju je sa zadovoljstvom merkao. Nosila je jednostavnu haljinu sa belim i zelenim pru­ gama, koja je doprinela da punački oblici njenog mladog tela dođu do punog izražaja. Ispod šeširića virila je bujna zlatno- crvena kosa. Smeškajući se zbunjeno, ona je prošapu-tala: -— Hej, ne stežite me toliko! Ne bojte se, neću pobeći i ako me pustite. Šejn je bio istog mišljenja. Zašto bi inače usred noći upa­ la u njegovu sobu i tu ga čekala? U svakom slučaju, ne zato da odmah posle njegovog dolaska pobegme. Om joj pusti zglavak ruke i obgrli je. Oseitio je toplinu njenog vedra. Zapahnu ga omamljujući miris tropskog par­ fema. — Kako ste, do đavola, tako brzo stigli u Plumas? — hteo je Šejn da zna, no tada se seti malo motorne barke, koju je video u pristaništu, kada ga je „Auroira” napuštala. — Zar ona ljuska od Oiraha . . .? — Da, — potvrdi ona. — Steg je kupio taj .čamac. Hteo je po svaku cenu pre vas da stigne u Plumas, da bi saznao kakvim ste poslom došli ovamo. Misllia sam, neću preživeti 22
  • 25. ★★★ Š E J N ★★★ to putovanje. To neprestano ljuljanje, zadah ulja i paklenu buku motora! Čak i sada mi se sve prevrne u stomaku, kada se setim . . . Ona je zadrhtala u njegovom zagrljaju. Šejn ugasi šibicu i dovede crvenokosu do svog kreveta. „Trebalo je, u stvari, da računam s takvim razvojem do­ gađaja” , mislio je. „Steg Derki nije taj tip kojii će oklevati ako negde namiriše posao.” — I ti si Stega ostavila nasamo, lutkice? — pitao ju je sa podrugljivim prizvukom u glasu. — Ne. U hotelskoj sohi u Denveru oči su vaim skoro iskočile iz glave, tako ste zuirili u mene. On je to video i že­ lee je da sa vama legnem u krevet, da bih nešto izvukla iz vas. Šejn se smejao u sebi. — Kako se zoveš, riđa ćubo? — Moje ime je Luri — odgovori ona. — To ime mi je dala mis Fajk, koja je u Menveruđržaia pansion i kod koje sam jedno vreme bila zaposlena. U stvari, zovem se Prudens Glosop. Mis Fajk je, međutim, mislila da će ime odbijati mu­ škarce. Bila je zavodljiva i strasna, ali istovremeno i oruđe u rukama te opasne bitange, Stega Derkija, kojii ni od čega nije prezao. Šejn je znao da mora da bude na opreau. Bok je držao devojku u zagrljaju, stalno je računao na Stegov prepad. Adi, začudo, ništa se nije dogodiilo. Niišta nije ukazivalo na opasnost. Samo je buka grada dopirala priguše­ no u sobu. Konačno su ležali tiho, savladani prijatnim umorom. Još se uvek nije dogodilo ništa što bi ukazivalo ma neku akciju Stega Darkiija. Možda je Steg bio suviše siguran u svoj uispeh i računao da će u ovoj igri mačke i miša u svakom slu­ čaju on biti mačka. „Grdno će se prevariti” , mislio je Šjen. Prišao je prozoru i posmiatrao ulicu. Skoro je bila ponoć* Napolju još nije prestajala buka. Odjednom ga je obuzeo nefci nemir. Zašto tako ravnodu­ šno tu stoji i ništa ne pređuzima? Nije smeo nikako da ispusti iz vida Stega Derkija. Morao je beauslovno da otkrije nje­ gove mamere. Uostalom, šta ga još u tome sprečava? Mirno dobaci preka ramena: i — E, pa, lutkice, vreme je da promeniš sobu. Na žalost, 23
  • 26. ' k ' k ' k Š E J N ~k 'U; rV ne mogu da te pozovem da ćelu noć provede® sa minom. Imam još neke stvari da obavim. — On, to je sve ol rajt — reče Luiri. — Steg me je prip­ remio z,a tu mogućnost. — Koju? — začudi se šejn. — Tu da ćeš me verovatno najuriti. Cutao je i razmišljao. Ona sve do sada nije ni pokušala da nešto sazna od njega. To je upravo Stegu bilo slično. Lu­ pež je veoma promućuran. Hteo je da ga dovede u „eajtnot.” Trebalo je dia Šejn postane nervozan i da se na vrat na nos ustremi ka cilju. Tada bi Steg jednostavno pošao njegovim tragom. On se odluči da bika uihvati za rogove. Posimatrajući riđokosu kako izazivačkim pokretima nav­ lači haljinu, reče joj: — O kej, prenesi poirufeu Sitegu, da se snafode jedinim pa­ rom dobrih konja, ukoliko to već nije učinio. Sutra u ranu zoru polazim prema severoizapađu. Kraj je prilično divlji. Jahanje neće biti zabavno. Znači, ili će mi se priključiti ili će ostati tu da mota pailčevima pred kalanom. — U redu — potvrdi Luiri. -— Premoću miu tvoju poruku. Ona mu priđe sasvim bliau i poljubi ga za oproštaj: — Bilo je divno s tobom — uzdahnu. — I nekako mi je žao što ovo nije trajalo duže. No, možda je i bolje što idem. Steg pa.ti od strašne glavobolje. Ja sam miu potrebna, da bih mu masirala slepoočonice i čelo. Otišla je njišući se u kukovima. Za njom je u sobi ostao samo slabi dah njenog parfema. Šejn je pričekao koji trenutak i odmah krenuo sa njom, alS na ulici od Luri ne beše ni traga ni glasa. Mala beštija ga je otkačila i on je u tom trenutku shvatio da nju isto toliko ne sme da potceni, kao ni samoga Stega. Odluči da ne čeka do zore. No, pre nego sto će napustiti grad, morao je da pribavi još jedno obavešitenje. Pošao je u pravcu glavne ulice. Nije još znao gde će početi sa istraživanjem. Odjednom je osetio bako mu se koža na glavi skuplja. Njegov sistem uzbune je besprekorno radio. Zar ga neko pra­ ti? Izgledalo mu je kao da je iz prikrajka primetio neku san­ ku. Šejn produži, naglo uđe u jedan mračni ulaz i tu ostade nepomičan da čeka, 24
  • 27. 'k'k'k ŠEJ N ★★‘A’ S'teig? Ili neko druigi, ko za njega radi? Ništa se nije micalo. Kriva uzbuna? Nemoguće? Krenuo je tek posle dužeg Čekanja. Ulica je vodila kraj jedne ograde. Malo dalje gorela je vatra. Ispred nje stajala je mračna prilika, pevajući krastavim glasom neku setmu me­ lodiju. Slučaj je Šejna doveo tačno na ono mesto koje je tražio. Preskočio je ogradu i našao se na zadnjem delu zabrana u kome su stajale tri-četiri mazge. Posrtnce je primetio neku vrstu šatora. Kroz šatorsko platno je prodiralo slabo svetio svece. Videli su se tamni obrisi jednog drvenog korita na­ punjenog vodom do ivice. — Dobro veče, mister Muts — po0d.ra.vi Še.jn i priđe bli­ že. Starčeva glava naglo se podigla. 0 :i su mu se ispitivač­ ki žarile u priđošilicu: — Ha, ha, ha, vraški malo ljudi mene oslovljava sa mi­ ster. Možda se već poznajemo? — Razume se! — Šejn stupi u prostor osvetljein vatrom i čučnu: — Mi smo se upoznali na parobrodu. On baci pogled na raznorazne pakete, razbacane posvuda. — Izgleda kao da ćete uskoro krenuti na puit? — Svakako. Polazimo sa prvim jutarnjim sveti om. Razu­ me se, ako uspem da izvadim ispod ćebadi ovo prokleto de- rište. Ne možeš je ujutro ni klešfama da izvueeš. — Idete u brda, prema Brul Riverui? — Do reke Brul? Ne znam šta bih tražio u toj divljini. Mi smo, mister, trgovci i hoćemo našiu robu da odnesemo do ljudi. — Ipak, možda poznajete taj kraj — upita Šejn kao ona­ ko uzgred. — Svaku stopu. Nema potočića u kome nismo hvatali da- brove i ribe. Kada sam prvi put tamo stigao, to je još bilo pod ručje Crnih Nogu. Oni su bil veliki stručnjaci sa kamama. To je razlog što više nemamo ni jednu jedinu dlaku na glavi. Srećom, zadovoljili su se mojim skalpom, inače su me pustili na miru. Šejn se smeškao: 1 Jf — Ima li nekakvih špilja duž reke Brul ili Kaskade? ! — Špilja? Nikada nisam video ni jednu, sem ako ne mi­ slite na jazbine — odgovori Muts odmahujući glavom. 25
  • 28. ★★★ Š E J N ★★★ — Možda se nađe neka napuštena koliba ili ruševina? — Nema ni toga. Ca,k ni zatvorenih rudnika, ukoliko se vaše sledeće pitanje na to odnosa. Nema tamo gore ni zlata, mi zlatnog peska, niiiti je pronađeno nešto slično. Ako ste kre­ nuli za svojom srećom, bolje da promenite pravac i pođete prema Zapadu; otuda se još može nešto i dometi. . . 5ej<n je nabrao čelo. Od nestalih vladinih para u opticaju se poj.avio samo ma­ li deo. Ako ostatak još postoji, on mora da je negde sakriven i to na bezbeđnom mestu. Da li je možda novac tu u Plu,ma­ su? Jedva da je moguće. Najverovatnije se „armijska kasa” nalazi nedaleko od mesta gde se pukovnik Džeson navođmo udavio. Šejin je ustao. Izvadi novčanicu iz džepa i tutou je starcu u ruku: — Zahvaljujem za vašu pomoć. Popijte nešto u moje zdra vije. Starac je takođe hitro stao n,a noge i blistajući očima po- viikao: — Zapravo, ne znam čime sam vam pomogao, ali ste mi 'učinili ogromnu ljubaznost. Isušio sam se kao pustinja usred leta. Odjurio je brzinom, koju čovek ne bi očekivao od tako starog čove-ka, i iščezao u noći.. Iz šatora se oglasio ljutiti glas Efii: — Čekaj samo, ja ću ti pomoći, pijanduro i stara protuvo! Ona se pojavi na ulazu i juirmu za Lomcom. Nosila je sa­ mo pamučne gaće do kolena koje je Lasiter već imao prilike da vidi na rečnom brodu. Glas joj je bio tanak i dačački. Nje­ na crna razbarušena kosa padala joj je na čelo. Stigavši do ulice, Efi se zaustavila, okrenula se i psujući vratila: — Čitavu sedmicu sam pazila da ne dođe do flaše. I eto, samo što sam nekoliko minuta zaspala, naišli ste vi i sve upro­ pastili. Biće opet čitav dan pijan kao ćuskija. Đavo vas odmeo! — grdila je i jadikovala, i sve to propratila najgadnijim psov­ kama. šejn je uhvati za rame: — Jedna ledi ne psuje kao kočijaši Osim toga, još uveK smrdiš kao kuga i tebi je hitno potrebno kupanje. 26
  • 29. ★★★ Š E J N ★★★ Ona se uz strašan urlik bacila na njega, pokušavajući da mu noktima izgrebe lice. Sejn je, međutim, bio na oprezu. Zgrabio joj ruku i iskrenuo je na leđa. Tada je podigao u vis. Ona se koprcala i izvlačila kao jegulja i tako se derala da su mazge u zabranu počele u strahu da njaču. Sejn je tada dovede do korita i, stigavši tamo, pusti je jed­ nostavno da padne. Ona je glasno pljusnula u vodu. Zatim se podigla frkćući i kašlj ući. Kosa joj je bila tako mokra da je voda curila iz nje. Proklinjala je Šejna nazivajući ga svačim čega se »etila. Šej je ponovo uhvatio i zagnjurio u vodu: — Bez žurbe, golubice. Prvo moraš da se kvasiš, inače neće prljavština da siđe. I ne zaboravi! Ovu današnju proceduru mo­ raš svakog dana da ponoviš! Jesi li razumela? Posle tih reci, on prepusti Efi njenoj sudbini i ode. Imao je druga posla, što je sa žaljenjem konstatovao. Sve se više učvrstila u njemu sumnja da ga Lonco Muts hoće da navede na tanak led. U jednoj uskoj ulici pronađe drugu štalu za iznajmljivanje, iznad čijih vrata je goreo fenjer. Šejin je krenuo prema fenjeru, kada- mu je odjednom nešto sinulo. Dok je polunagao Efi bacao u korito, primetio je neki manji predmet: posudu s eksplozivom. Ona se nalazila ispod zamotaja razne robe, koju su Lonco i mala nameravali u koli­ cima da ponesu na Istok. Šta je to trebalo da znači? Opet je zvonilo na uzbunu u njegovoj glavi. U sledećem trenutku je u svetlu fenjera prepoznao lik i lice jedne žene. To je bila Emi Folard. Pritisnuvši svoj drhtavi prst na usne, ona ga je gledala unezvereno. — Ne! Beži! — reče mu tiho i otrča, izgubivši se o po­ mrčini štale. Šejin je oprezno krenuo za njom. U tom se prišunjala jedna mračna prilika. On je opet osetio ono odvratno isparenje tela od prethodne noći i munjevitom brzinom se baci na eoveka. Napadač je poleteo u prazno, a Sejn ga je ivicom dlana udario u potkolenicu. Ovaj skoči i u visokom luku pade preko Šejna na zemlju. Međutim, šok koji je doživeo, nije trajao duže od delića sekunde. On je istovremeno sa Šej- nom bio na nogama. 21
  • 30. ★★★ Š E J N ★■&"& Sa ulice je drugi čovak jurio u štalu. Bledi sjaj fenjera mu je osvetlilo lioe. Šejna prođe jeza kada je na tom licu spazio brazgotine. Džej Sugs. Momak koji je prošle noći potonuo u uzburkanim vodama reke Kaskade. V Sugs je opsovao i navalio na Šejna, dok je onaj momak iza zapadnjakovih leđa samo čekao priliku da ga takođe na­ padne s leđa. Sugs je bio tip koji je izgleda bio sastavljen isključivo od mišića tvrdih kao gvožđe, a pored toga je bio i kavgadžija, na­ viknut na borbu i do drskosti hrabar. Ipak mu je u napadu nedostajala preciznost. Prosto je zaslepeo od ljutine kada je ugledao Šejna. Ovaj je u poslednjem trenutku pomerio glavu ustranu, ali nije mogao da spreči Sugsa da svom svojom težinom udari u njega. Jedino je uspeo da trzajem tela ublaži udarac a onda je naglo podigao ruke i ne smanjujući zamah, kojim se Sugs do njega stigao, podigao ga u visinu da je prosto poleteo. Iznenađeni čovek je pustio strašan krik i punom snagom udario u Indijanca, koji je sa nožem u ruci stajao spreman da skoči na Šejna. Nož mu je ispao iz ruke, dok su se obojica na zemlji prosto „izmešali” toliko su se zapetljali. Šejn izvadi revolver. — Sad ćete vas dvojica lepo polako i bez vrdanja stati na noge i odmah tu, na licu mesta, odgovoriti na neka moja pita­ nja. U suprotnom, poslaću u vas toliko olova da vam ga neće povaditi do sudnjeg dana! Napadači se uspraviše. Šejn je pročitao strašnu mržnju u Sugsovom pogledu. Oči Indijanca su pak izgledale kao usijan ugalj. On je usnama izražavao prezir, da bi pokazao kako je u stanju da podnese i najveći bol. U svakom slučaju, bio je to čvrst momak. Inače bi bilo nemoguće da se sa nogom, probi­ jenom metkom, izvuče živ iz Kaskade. šejn je odlučio da prvo propita Sugsa. Uperio je o-ružje u lice sa brazgotinama i oštro naredio: 28
  • 31. ★★★ ŠEJ N ★★★ — Hajde, počni! Za svakiih deset sekundi ofelevanja dobićeš po metak! Odjednom je prékinuo u pola rečenice. Uz divlje psovke i sa svojom puškom „henrujevkom” u ruca dojurila je Efi Muts u štalu. Ugledavši Šejna, ona pritisnu svoju čegrtaljku uz obraz ( opali. Njena pojava je prosto ulivala strah. Ni na kraj pameti joj nije bilo da se obuče. Pamučne gaće su joj još uvek bile pune vode i čvrsto se priljubile za njene dugačke noge. Goli gornji deo tela je blistao od vode, a njena natopljena crna kosa padala joj je u lice. Šejn je računao sa raznim mogućnostima, ali ovo je pre- vaailazilo njegovu maštu. Zabezeknuto je blenuo u malu furiju i za trenutak mu je sposobnost reagovanja bila blokirana. Njena nagost ga je inače ostavljala hladnim. Najradije bi bio otkopčao svoj kaiš, povalio je preko koilena i dobro izlemao njenu malu stražnjicu. Ali do toga nije došlo. Efi je ponovo dreknula i opalila i drugi put. Šejmu ništa nije preostalo, već da onu dvojiicu ostavi na miru i svu svoju pažnju posveti toj đavoljoj kćeri. Viđevši da su dvojica njegovih protivnika biđnula, on je opsovao i pošao na devojku da joj otme pušku. Ona ga je gledala ispunjena mržnjom i preteći uperila cev u njega. Upravo je htela i treći put da opali kada ju je hitrim skokom Šejn dostigao i jednim snažnim pokretom ruke oružje okrenuo ustranu. Puška je uz veliki tutanj opalila i treći put, napravivši duboku rupu na zidu štale. Tada joj Šejn istrgnu oružje iz ruku i ljutito baci na ze­ mlju. Efi je zakreštala, prosto zapenušavši od besa i pokušala ponovo da zagrebe noktima muškarčevo lice. — A sada dosta! Prokleto malo đubre! — viknu ljutito šejn, otresavši je sa sebe tako da se mala divljakuša opet našla na turu. Ona je razjareno gledala u njega. Njihovi su se pogledi sreli i od sledeće sekunde se u njoj odigrala neka promena. Dok , se oslonjena na jedan lakat lako nagla unazad, drugu ruku ja podigla da bi p o tó la svoje napupele grudi. U njenim očima se pojavi neka čudna mekoća. 20
  • 32. 'k'k'k Š E J N ★★★ Za trenutak se Šejn borio sa iskušenjem da je bez mnogo otezanja odvuče u jedan od boksova i da joj skine te strašne gaće. Umesto toga samo je odmahnuo glavom. Nije imao po­ trebe za nedoraslim žensiainjem. Osim toga, imao je važnija posla. Zgrabio je pušku „henrijevku” , brzo isprazjnio magaeim i praznu je dobacio đevojci. Vreme ga je požurivalo. Efi uhvatri. pušku. Bila je ponovo onia ranija divlja razu­ zdana veštica. Skočila je na noge. Usne je opusitila, a iz očiju su joj sevale varnice. Šejn je već jurio prema izlazu. Hitro je bacio pogled na unutrašnjost štale. U glavnom hodniku se odjednom pojavio bradati čovek. Bio je to službenik štale u noćnoj smend. Zinuo je od čuda i očaja kada je ugledao devojku. Efi je jurnula prema njemu, uz put zgrabila „henrijevku” za cev i zbunjenog starca udarila kundakom u potkolenicu. Stalski sluga je jauknuo od bola i na jednoj nozi skakutao među boksovima. Šejn je negodujući odmahivao glavom zbog đavolčeta i is>kreno zaželeo da je nikada više ne vidi. Napregnutih čula izašao je na ulicu. Od Munga, žene, Sugsa i Indijanca nije bilo ni traga. Ni­ koga nije bilo u blizini. Izgledalo je đa ga niko i ne vreba. Posle kratkog iščekivanja, krenuo je dalje. Te noći nije imao mnogo sreće. Kada je stigao do štale, gde su bili njegovi konji, zelenka je bez odlaganja osedlao, a svom tovarnom konju je naitovario torbe. I tu se pojavio pospani sluga. Njegovo lice je izražavalo potpuno neshvatanje situacije. Kako je mogao neko da dođe na ideju da usred noći napusti grad i krene u crno bespuće div­ ljine koje je počinjalo na nekoliko koraka od zadnjih kućeraka. Šejn je uzjahao svog zelenka. Držeći za ular onog drugog, tovarnog konja, napustio je štalu. Uz put je čuvaru štale doba­ cio bakšiš. Momak će bez ikakve sumnje odmah potražiti prvi salun, da bi ispričao neobičan doživljaj. Pa šta onda? Šejn se ionako nije zavaravao da će dugo moći da prikrije svoj trag. Jedinu svoju šansu video je u tome da dobije malu prednost ispred Stega. 30
  • 33. 'k'k'k Š E J N 'k'k'k U početku beše sve tiho. Ipak, kada je stigao u šumsko područje, koje je grad okru­ živalo kao gust, skoro neprohodan prsten, iza njega se oglasio pucanj. Metak je profijukao kraj njegove slepooenice. Tada se neko grohotom nasmejao iza njegovih leđa. Šeijm je odmah shvatio: Steg mu je za petama. Znao je i to da ga se neće lako otarasiti. Okrenuo se u sedlu,izvadio revolver i poslao metak u prav­ cu odakle se čuo smeh. — Ovo je bio najbedniji pucanj koji mi je ikada upućen •— viknu mu Steg. — Hej, kompadre, kako bi bilo da malo proćaskamo? Dozvoli mi da ti se pridružim i daj mi pošteni udeo. Spreman sam da sa tobom prođem kroz sito i rešeto. — Nema svrhe, Steg. Na kraj pameti mi nije da natovarim sebi ortaka na vrat. Dok je to govorio, klizimo je iz sedla na tle. To je bila sreća. Cuo se pucanj i metak je prozviždao tik iznad Sejnove glave. Ovaj put nije učinio grešku da pretpostavi da će bljesak vatre iz cevi odati položaj strelca. Steg je svakako — kao što je to činio i Sejn — odmah promenio položaj. Zapadnjak se sa svojim konjima brzo povukao na sigurno mesto, dublje se sklonivši pod zaštitu šume. Tamo je čekao, ne mičući se, računajući da će Steg nastaviti nesvakidašnji raz­ govor. I zaista se uskoro oglasio: — Slušaj, amigo, nemoj da budeš žaba. Ti znaš da neću odustati. I kakva korist, ako ćemo stalno jedan drugome prese- catii p u t. . . Lasiter je podigao kolt i usmeno ga u pravcu govornika. U prvom trenutku je Sejn pomislio da ga je pogodio. Tada se ponovo javio Steg. Glas mu je zvučao uvređeno: ' — Nisam mislio da će među nama stvar dogurati tako da­ leko. Ja sam jako nesrećan zbog toga, hermaoo. Sejn je samo odmahnuo glavom s prezirom. Kakav klovn! Kakve krokodilske suze! On je dobro poznavao Stega. Taj bi svoju babu prepustio đavolu kada bi od toga nešto profitirao. Steg nije popuštao: 31
  • 34. — Nemoj misliti da ću te možda čekati u Plumasu. X veruj ml da 6u otkriti šta misliš da ućariš od ove ekspedicije — vikao je. — Uostalom, kako bi bilo da umesto mene, povedeš sa sobom Luni. Bilo bi ti znatno toplije sa njome ispod pokrivača. ,,U tom pogledu je možda bio u pravu, samo što bi ona odmah dobila od Stega i zadatak da obeležava maršrutu” , poi- rnisli Šejn. Zato odbi ponudu i odgovori kratko: — Asta la vista, Steg! VI Za Sejna ništa nije bilo lepše nego u nepo-znatom kraju na Hobrom konju jahati kroz divljinu. Trenutno mu je bilo dobro. Životinja pod njim je punom snagom napredovala, dok je nje­ gova leđa prijatno grejalo toplo sunce. Duboko je uvlačio svež vazduh, pun mirisa. Njegovo ose- ćanje priijatnosti nije moglo ništa da poremeti, Cak ni pomisao da ga neko prati u stopu. Pretpostavljao je da se radi o Stegu Derkiju. Samo ga je zaokupljao pitanje da li mu je taj momak sam za petama, ili se u njegovom društvu nalazi i šećerlema sa ticijancrvenom ko­ som i kao mleko belom, sedefastom kožom. „Ako je ovo po~ slednje u pitanju” , pomislio je Šejn, razdragan u duši, „onda će Steg, osim svega ostalog, još izgubiti i svoju mačku.” Bdio je vreme da se ponovo osvrne oko sebe. Zapadnjak je upravo hteo zamisao da pretvori u delo, kada je odjednom osetio ono poznato zatezanje između plećki. Njegov alarmni sistem je radio izvanredno. Osetio je da mu se neko iza leđa približava. I to nije bio Steg D erki. . . Mora da je bilo skoro podne.Na nekoliko stotina stopa iza njega, u dubini jednog dubokog useka, tutnjala je između strmih stena reka Kaskade. Ulevo se nastavljao okomiti kameni zid presečen uskom stazom, kojom su obično prolazili samo Indijanci. Lasiter je shvatio da bi se našao u vrlo neugodnoj klopci, ukoliko bi ga ovde neko napao. Morao je najhitnije da napusti to mesto i to po mogućnosti tako da se ne strovali u divlju reku, koja uzvodno postaje još opasnijai još više divlja. Koliko je mogao da proceni, uska staza po siteni išla je tako još pola mil'je, dok se nije iza jedne mije visoke sitene oblika lobanje, počela da Siri. 32
  • 35. ŠEJ N **-Ar Podbo je svoga zelenka i poterao ga da pođe bržim hodom. Zelenko je odmah poslušao. Međutim, tovarni konj nije hite© da dim se priključi. Uporno je povlačio ular. Upirao se o stenje, koje je iza njega stalno padalo u dubinu. Šejn je kleo. Njemu su bezuslovno bila potrebna oba konja i nije smeo da dozvoli da jogunasta tovarmi konj padne u Kas­ kade. Bio j e mokar od znoj a kada je konačno stigao do stene oblika lobanje i mogao da napusti usku kamenitu stazu. Laknu­ lo mu je kada je konje, koji su drhtali od iznurenosti i nervoze, doveo u gustu šumu koja je odjednom iisikrsla pred njim. Kod jednog bora kojeg je vetar srušio, om je stao da se od­ mori. Skočio je iz sedla, a konje odvukao među suvo granje da bi ih sklonio od tuđih očiju, pa ih čvrsto veza za stablo, da ne bi imali veliki prostor za kretanje. Nije imao drugog izbora. Morao je neko vreme konje da ostavi nasamo, nadajući se da će se mirno ponašati. Pošto ih je još jednom potapšao po vratu i umirio recima, vratio se steni oblika lobanje. Sa one strane, koja nije bila okrenuta red, on se popeo. Penjanje je bilo veoma teško. Dvocevku je nosio sa sobom, a bilo je samo uskih pukotina illi malih izbočina na koje se mogao osloniti, hvatajući se prstima i odupirući se nogama. Kada je stigao gore, produžio je preko obale površine ste­ ne. Pušku je sakrio pod odeću da ne bi odsjaj metala odao nje­ gov položaj. Čim je stekao pregled nad okolinom, on se sklonio u za­ klon, i tu se pritajio. Izgledalo mu je da milje prošlo više od nekoliko minuta, kada je zapazio konjanika. Umalo nije zazviždao od iznena­ đenja, kada se pojavio i drugi, pa treći . . . Šejn je brojao. Stigao je do devet. Sada se već čitava tru­ pa mogla videti. Nije morao mnogo da nagađa ko su oni. Emi Folard bila je peta u koloni po jedan, koja se pribli­ žavala. On je pogledom tražio Mungoa. Međutim, među develt jahača nisu se nalaziili ni brađonja, ni Sugs, ni Indijanac. Prva dvojica su već bila tačno ispod stene oblilka lobanje, na mestu gde se reka postepeno proširivala, i obala bila obra­ sla šumom. • M a t
  • 36. ★★★ Š E J N Sjahali su i čučnuli na steni tako blizu da im je Šejin mogao da pljune na nos. Obojica s-u izgledala veoma grubi i za­ pušteni. Jasno je čuo kako je jedan bandit drugom rekao: — Ako ova ženetina i dalje bude pokušavala da nas vuče za nos, i ne kaže nam šta treba, ja ti kažem da ćemo je na krst razapeti i potpaliti joj vatru pod papke. To će je valjda nate- rati da progovori! — I hoće, Keršo, to joj predstoji! Onda ću je upitati za dvadeset pet hiljada krpa koje čine moj uđeo. Za trenutak su ućutali. Kraj njih je projahala žema. Lice joj je izgledalo okamenjeno, a bore oko usana pokazivale da je iscrpljena i obuzeta strahom. Ona dvojica su gledala za njom, dok se nije izgubila iza stene. Čovak, koji se zvao Keršo, umesito zaključka je dodao: — Dobro, sutra u ovo vreme će stvar izgledati drukčije. Ova gomila se vuče kao kada seljaci izvode volove na pijacu. Sredi ih nekako i poredaj po dvoje, inače će nas uhvatiti noć pre nego što stignemo do plićaka. Kraj Šejnovog skrovišta prošli su i poslednji jahači. On je još neko vreme čekao i tek tada se podigao. Protegao se da bi s-azdrmso ukoč&ae mišiće. Odjednom je čuo topot kopita. Jedan od jahača se ponovo pojavio na putu preko stene. Možda je nešto izgubio, pa se vra­ tio da to nađe. Konjanik je podigao pogled pre nego što se Sejo mogao skloniti, i prepoznao ga. Prestrašen, zaustavio je dah, onda otvorio usta da bi povi­ kom opomenuo ostale. Ruka mu je poletela ka dršci revolvera, koji mu je visio o boku. Seiio. je reagovao munjevitom brzinom. Panterakim skokom poleteo je na jahača i povukao ga iz Bedla. Očajnički su se tukli na kamenitom tlu. Šejn je levom rukom stegao bandita za grlo, ne dozvolivši mu da pisne. Desnom je nastojao da ga spreči da izvadi kolt iz futrole. Oaaij drugi je učinio sve da se oslobodi. Gubio je dah i u očima mu se video strah od smrti. Kotrljajući se, sasvim su se približili ivici staze na steni. Prašina se podigla kao gusti oblak. Iz dubne kanjona se čulo žuborenje vode. Kaskade ispod njih je pevala svoju divlju pesrnu. M
  • 37. 'k'k'k Š E J N ★★★ Svega ih je još nekoliko saratimetara odvajalo od provalije. Sejn je pojačao pritisak na grlo momka, a desnom je uhva­ tio pesnicu protivnika, u kojoj se već nalazio revolver, udario njome o stenu ispod njih, ponovivši to nekoliko puta, sve dok se prsti nisu otvorili i oružje nije ispalo iz banditove ruke. Onda je nogom udaro u oružje i odbacio ga daleko. ! Pažnja mu je za trenutak popustila, što je protivnik iskori­ stio pa ga je kolenom udario u stomak, zadavši mu strahoviti bol. Za trenutak je Sejn izgubio svest i stisak oko protivniko­ vog vrata je popustio. Ovaj se oslobodio i razbesnelo se bacio na zapadnjaka. Sejn otvori oči i vide kako mu se protivnik približava pa se munjevitom brzinom otkotrlja ustranu. Protivnik je udario u prazno i, ponesen inercijom, prešao preko ivice provavlije. . . Cuo se jezivi krik, koji je odjeknuo širom kanjona. Sejn je vi­ deo kako njegov protivnik pada u dubinu. Polako se podigao, pogledao oko sebe zbunjen, uzeo oružje onog drugog i bacio ga za njim u provaliju. Konj unesrećenog je iščezao bez traga i glasa. Prestrašen, odgalopirao je put Plumasa. Sejn se vratio svojim konjima. On će krenuti tragom trupe, pronaći gaz preko reke Kaskade, kojim je tada transport sa novcem prošao, preći će reku i biće im za petam a. . . I šta onda? .1 Oni će ga odvesti do skrovišta gde je sakriven novac ar­ mije. Sve to naravno samo onda, ako im je u međuvremenu £mi Folard već odala mesto. Emi Folard. Ona poseduje ključ za sve. Ona jedimo zna gde je novac sakriven, i ona o tome do ovog trenutka nikom živom nije rekla hi reči. Ona će ipak progovoriti, kada je on izbavi iz ruku ovifi. nasilnika. Sejn se osećao dosta siguran u svoju stvar. Kada je pomislio na Emi Folard, na njegovom licu se po­ javi široki osmeh. Setio se noći provedene sa njom na uskom ležaju u kabini rečnog broda. Sejn je odvezao konje, uzjahao zelenka i podbo ga da po­ žuri. Sve je usredsredio na to da Emi Folard izbavi iz'ruku pljačkaša i da od nje dobije sve informacije koje su mu bile potrebne. 35
  • 38. ★★★ Š E J N 'k'k'tr v h ,1 „Čvrsto se priljubio uz zemlju ispod gomile granja. Pažljivo Je posmatrao logorsku vatru na maloj čistini, na nekih sto koraka od njega. Ermi Folard je čučala na komadu stene i nepomično posima- trala reku. Kosa joj je visila u pramenovima i čitavo njeno držanje je odavalo iscrpljenost i strah. Zelena haljina na njoj bila je uprljana i zalepljena za telo. Pošto su pregazili ledenu reku, ona je drhtala od zime. Jedan mršavi mladić upalili obraza, sa puškom okačenom o ruku, gledao je u nju: — No, slatka, kako bi bilo da nas d v o je. . . Ti i j a . . . Sta m isliš?. . . — cerekao se. — Imam nalog da se ne odvajam od .tebe, kud god išla. Razumeiš? Ja to shvatam doslovno. Grohotom se nasmejao. Žena se nije obaziraal na njega, čaik ni pogled nije podigla. Tiho je šušnulo granje kada se Šejn pomakao i puzajući krenuo napred. Morao je bliže vatni. Tako bl'izu da bi stražara mogao udarcem drške revolvera da izbaci iz stroja. Uznemiravala ga je, međutim, činjenica što nije video ostale članove bande. Nekoliko minuta ranije on je još prime- ćivao ponekoga od njih na rnestu gde je mislio da su njihovi konji. Sada su, međutim, opet iščezli. Mršavi je počeo iznova: — Sto mu gromova! Samo kad pomislim! Sve vreme sam te gledao u onoj utvrdi Fort Furlong, iza božjih leđa. Iz dana u dan. No, ti si bila žena komandanta. Velika dama, nedostižna za mene. Bio sam u tvojim očima običan vojnik i ništavilo. Baš te bila briga što ja kao lud priželjkujem da jednom dodirnem tvoje belo telo •— onako kao što ću sada. . . On se sagnuo prema njoj, sa izrazom pohote na upalom Mcu. Pružio je ruku prema njoj i ščepao je za bluzu. Čuo se puoketavi šum paranja tkanine. Emi Folard je, stenjući, pokušavala da se oslobodi. Mršavi ju je, međutim, čvrsto držao. Ldce mu se raskezilo u grimasu kioija je trebalo da predstavlja osmeh: — Nemoj da se toliko pretvaraš! Nisi ništa bolja od po- Hleđnje uličarke. Video sam ti to danas u očima. Podvukla bi se pod ćebe sa bdio kkn, ko hi ti pomogao da pobegnaš.
  • 39. '★★★ Š E J N irH c Šejn se spremio za skok. Nije gz na to podstaklo toliko tra­ bunjanje mršavog stražara, koliko činjenica da je postojalo sve tamnije. Naglo se spuštala noć. Pod zaštitom mraka lako bi iz­ makli bandi kroz gustu šumu. Ipak je oklevao. Hteo je u dlaku tačno da zna šta se do­ gađa sa ostalim članovima bande. Ta predostrožnosi mu je spasla život. Odjednom je čuo teške korake iza sebe i jedan duboki glas, naviknut da zapoveda: — Keršo! *“¡>V *"« W -* * * Šejn je zaustavio dah. Sagnuvši glavu, on je ispod oboda šešira posmatrao šta se događa kraj vatre. Pojavili su se novi ljudi sa puškama na gotovs. Gleda'lii su u pravcu njega i iznenada podigli ruke kao u znak vojničkog pozdrava. Tada su se raštrkali. Jedino je ostavljeni — Šejn je video da je to zaisita Keršo — dugačkim, užurbanim koracima prošao kraj vatre prema nevidljivom došljaku iza Šejnovuh leđa. Uz put je stražaru, uz uništavajući pogled, oštro dobacio: — Šta ti pada napamet, budalo? Drži šape daleko od njei Bolje otvori četvoro očiju. Stavio sam te ma stražu, upamti to! I bolje čuvaj glavu nego što praviš od dužnosti zabavu! Žena je ravnodušno pokušavala da dovede u red svoju po- kidamu bluzu. Pogled joj je izražavaobeanadežnost. | Šejn začu iza sebe glas Keršoa: j — O, bože, ja sam se već zabrinuo. Mislio sam da se nešto dogodilo. Drugi je odgovorio duboMim basom: — Ti ćeš se jednom ulditati kao stara žena, Keršo. No, ako je reč o ženama . .. Šejn je shvatio da su u tom trenutku obojica pogledali u pravcu Emi Folard. Keršo je razumeo: — Jeste. Još uvek nije otvorila usta. A ja imam pune ruke posla da bi ljude zadržao daleko od nje. | Duboki glas je brundao: I — Reci im da ću islkasapiti svakoga ko je dotakne. Prvo moram da je nateram da progovori. Posle toga mogu da rade sa njom šta hoće. Krenuli su prema vatri i pri tom prošli sasvim blizu Šejna. On se nije ni maknuo. Osećao je hladan dodir čelika svoga revolvera od 44 milimetra, koji je pritisnuo na obraz, spreman 37
  • 40. 'k'A'k Š E J N 'k'k'k da u svakom trenutku otvori vatru i sredi obojicu, ako bi ga otkrili. Sa te udaljenosti ne bi mogao promašiti. Stajali su leđiiima okrenuti njemu. Keršo je podnosio iz- veštaj : — Izgubili smo jednog čoveka: Odema. On se vratio natrag pre nego što smo prešli preko gaza. Imao je dvoglavog orla, neku vrstu amajliju koju je na tankom kaišu nosio oko vrata. Navodno se kaiš pocepao i on izgubio taj komadić zlata. Sad ga traži i verovatno ne može da ga nađe. Meni su sve to javili tek kada je već otišao. Narediću da ga bičuju kada se vrati. — Ns, ti ćeš ga na licu mesta streljati — naredi onaj drugi, sa dubokim glasom. — No, vrlo je verovatno da je pobegao. — O, Isuse! — izusti Keršo. — Nadajmo se da će čuvati tajnu. Inače ode sve do đavola! Sagovorniiik je okrenuo glavu, pa se pokazao bradati profil: — Neće otići ništa do đavola! — grmeo je svojim basom. — Sačekaj, najkasnije sutra ili prekosutra mli ćemo biti na cilju. U to se možeš pouzdati. — Nadajmo se da ste u pravu — promrmljao je Keršo. — Kad pomislim na sve, dođe mi da izludim. Ovo je bila najduža godina koju sam ikada preko glave preturio. . . i sve to zbog ove ženturače. Slušaj, kada nam budeš predavao tu podmuklu veštdou, prepusti je prvo meni. Šejin je primetio tiho šuškanje iza sebe. Tako blizu da ga je mogao uhvatiti, prošunjala se tamna prilika kraj njega. Šejn je prepoznao siluetu Indijanca. Keršo i brađonja ■— Šejn. je već utvrdio da je to bio Mungo — gledali su priđošlicu radoznalo i očigledno nešto iščekujući. Šejn nije mogao da mu razume reci, jer su se njih trojica brzo udaljila od vatre. On se oprezno podigao, i tako uspravan prisluškivao, osvr­ ćući se u međuvremenu na sve strane. Kucnulo je čas delanja. — Sada! — naredi sam sebi. Stajao je trenutak nepomičan, sa stisnutim usnama i revol­ verom u desnoj rudi. Stražar je ponovo navalio na ženu. Sagnuo se ka iyoj I ispružio ruku, drhteći od požude. Šejn je bio brz kao munja. Stražar se prosto ukočio u toku satmog pokreta koji je preduzeo da bi se osvrnuo. Mora da ga m
  • 41. ★★★ Š E J N - HHf je uzbunio neki šum. Pokušao je da uperi pušku u senku koja je odjednom skočila na njega. Šejn je računao na takvo reagovanje. Zamahnuo je rukom. Drška revolvera je uz tup zvuk uda«ila u bradu mršavog. Puška mu je ispala iz onemoćalih prstiju. Noge su mu se oduzele. Stražar je staklastim pogledom gledao u noćno nebo, gusto posuto zvezdama. Šejn stavi cev svoga kolta na usne, kao opomenu Emi Fo- lard da bude mirna. Ona ga je pogledala široko otvorenih očiju. Opomena, međutim, nije mnogo vredela. Odnekud se čuo promukli glas: — Prepad! Meloj je napadnut. I Odjeknula su dva uzastopna pucnja u noći. Ponovo se čuo poziv. Sledili su pojedinačni pucnji iz pušaka. Šejn je stigao do žene i bez oklevanja je podigao na noge. U jednom trenutku je izgledalo kao da se ona opire. — Hoćeš da ostaneš kod njih, da bi te svi redom pregazili?, Hajde, pođi već jednom! — naredi joj zapadnjak. Čvrsto je uhvatio ženu za ramena i gurao ispred sebe u pravcu reke. S vremena na vrerne se okretao pokušavajući da preciznim pucnjima iz svoga kolta zadrži progonitelje na od­ stojanju. Neko je pogođen metkom strašno jauknuo. Senke, koje su se do tada na sve strane šunjale, sada su nastojale da zauzmu zaklon. Šejn je pojurio i držeći čvrsto za ruku Emi Folard nemil'ici je vukao za sobom. Odjednom su ispred sebe čuli šum reke. Emi je posrtala. Njena suknja se upetljala. Slobodnom rukom js pridigla halji­ nu. Stisak Šejnove ruke nije popuštao. Svojim izaštrenfen ču­ lima i sigurnošću stečenom velikim iskustvom, probijao je put kroz mrak. U tom po'gledu bio je nadmoćan u odnosu na svoje progonitelje. Otkako je Šejn prekinuo paljbu njima je nedo­ stajala tačna orijentacija. On je stalno menjao pravac. Trenutno su se kretali uz obalu Kaskade. Za tren je bacio pogled preko ramena. Svuda 6u se među đrvećem viđela svetla od baklji. i On se zaustavi. Jedan od tih baklji im se suviše približila* Neka silueta se kretala pravo ka njima. 38
  • 42. ★★★ Š E J N Naterao je ženu da legne, pa se i sam bacio kraj nje. Cuo se veoma tihi šum, kao kad neko hoda u mokasinkama. Šejn se naglo podigao. Skočio je i svom snagom pogodio u telo protivnika. Kao koža tvrdi mišići su prihvatili udarac, al;i od siline toga udarca su ipak popustili. Šejn je ponovo osetio kiseli miris tela, kada je pogođen pao napred i skljokao se. Šejn je našao duboki ussk, čije su se strane dizale okomito najopasnij eg progonitelj a. Tanak dim se dizao nad malom vatrom. Miris kafe se šiirio iz izanđale limene kante. U blizini su konji tiho pasli. Na uda­ ljenosti od nekoliko milja čulo se zavijanje jednog vuka. Šejn je našao duboki uisek, čije su se strane dizale okomito prema nebu. Konji su bili malo dalje, uzvodno u kanjonu. Za­ padnjak je bio siguran da ovde neće niiko naći ni njega ni ženu. Emi Folard je čučala u blizini vatre. Opustivši glavu, ona je nervozno pokušavala da kratku i providnu domju suknju pre- vuče preko kolena. Šejn se ponovo divio besprekomom obliku njenih vitkih nogu. Njen glas je bio slab, iznuren, a ipak određen, dok je govorila: — Neću odati tim bitangama ni jednu jedinu reč! Nikada! A nećeš ni ti ništa da izvučeš iz mene! Ruke su joj grčevito stezale solju sa kafom. Šejn je opazio hladnu odlučnost u njenim očima. Ona produži: — Novac pripada meni. Samo menii. Do zadnjeg centa. Zato sam godinama bila Folardova žena! — doda i stisnu usne. Onda iznenada poviče: — Ako ja ne dođem do novca, neće ga imati miko! Molim te, ubij me! Neću dalje da živim. Ne bih mogla da podnesem da im još jednom padnem u ruke. Prosviraj rmi meitkom glavu, ali odmah . . . Šolja mu je ispala iz ruku. Ona razdera svoju bluzu. Bele grudi su joj blistale: — Hajde, učini već jednom što te molim! Ili ću početi da vičem i neću prestati dok oni ne budu tu! I veruj mi, da su nam Mungo i njegova banda tiik ¡ia petama. Hajde, pucaj ko­ načno! A li ne u lice. Gađaj mi u srce. Samo jedaa metakl O, bože, učini to već jedinom!
  • 43. S EJ N V ili — Umukni! — Sejnu je bilo dosta cirkusa. — Prekinisa tvojim idiotskim buncanjem. Ja te neću ubitii td se nećeš derati. A što se novca tiče, om nije tvoje vlasništvo. Ipak ćeš moći da dobiješ jednu lepu sumu. Mi ćemo podeliti nagradu koja mi je ponuđena za slučaj da pronađem vladin novac. A deo novca od trgovinskih postaja ćeš takođe dobiti. Šejn uze gutljaj tople kafe i sačeka da vidi dejstvo svojih reči. Video je kako joj oči od uznemirenosti svetlucaju. Gledala ga je ukočeno. Usne joj se oitvoriše. Očigledno više nije mislila na metak. — Ti me lažeš! — procedi nesigurno. Zapadnjak duboko udahnu: •— Previše si imala posla sa ljudima koji su hteli da te ucenjuju i zloupotrebe, a posle da te odbace kao staru krpu.Ja tako ne obavljam svoje poslove. Ja plaćam poštenu cenu onome ko mi pomgogne. Dovedi me do novca! Nećeš se pokajati. Izgledalo je da se zamislila. Šejn je ustao da pogleda svoje konje. Bio je zabrinut. Konji eu bili uznemireni. Iz daljine se ponovo čulo otegnuto zavijanje vuka. Možda je to bio razlog nervoze životinja. Posle nekoliko koraka, on se okrenuo, da bi joj postavio nekoliko direktnih pitanja: — Udes vojnog transporta se dogodio u blizini mesta gde se Drul River uliva u Kaskade, ali novac u tom trenutku više nije bio na kolima. Je li teko? Ona ga je s iznenađenjem pogledala. Zatim je sledio kratko Mimanje glavom u znak potvrde. Šejn nastavi: — Pre toga je novac skinut sa kola i sakriven negde U blizini plićaka. Pretpostavljam, sasvim blizu. Na mestu zaštiće­ nom od vremenskih nepogoda i koje je teško pronaći. A koje samo ti poznaješ. Gde je to mesto? Gde si sklonila novac pre nego što su se kola stropoštala u vodu! Je li tako bilo? Gurnuli ste ih u vodu da biste mogli da razglasite priču o udesu i gubit­ ku novca. Jesam li u pravu? Ona je nepomično čučala i nije odgovorila ni da, ni ne. Njen pogled je lutao prestrašen preko logorišta slabo osvetlje- nog od vatre. Nije znala kako da se ponaša. 41
  • 44. '•k'k'k Š EJ N -kirir Usne su joj se micale kada je Šejn nastavio: ■ — Ako se nas dvoje udružimo, mi ćemo novac doneti iz eiltrovišta i odneti u Danver. Ti ćeš svoj deo dobiti u gotovom, na ruke. Najmanje tridesethiljada. Može se pretpostaviti da i više . . . Šejn je primetio promenu koja je kod posleđinjih reci usle- clila kod nje. Popustio je grč na njenom licu. Šejn je već hteo da odahne, kada je oma pustila strašan krik. U istom trenutku je shvatio. Cev nekog vatrenog oružja mu se zarila u leđa. Steg Derkin je naredio: — Obazrivo, mučačo! Nemaš nikakve šanse. Diži šape! Hajde, hoćemo li? Nemoćno od besa, Šejn je poslušao. Ova runda je pripala Stegu. Pojavi se i Luri u prvom planu scene. Nosila je pantalome, 'čizme i pamučnu košulju. Kosa joj je, kao crveno zlato, blistala u svetlu niske vatre. Energično je zadržala Emi na mestu kraj vatre. Po Šejnu je klzmuo samo njen ovlašni pogled'. U međuvremenu je zapadnjak uspostavio kontrolu nad sobom: — U redu, Steg. Nemoj suviše da zatežeš. Prim aj em, aduti eu u tvojoj ruci. — Naravno! Okreni se, amigo! Ali ne prebrzo. Šejn je postupio kako mu je naređeno i pogledao u rošavo Stegovo lice. Oči su mu bile lukave kao u lisice. U ruci mu je bio revolver od 45 milimetara, čija je cev bila nepomično upe­ rena u Šejma. Steg je učinio korak unazad, da ne bi pružio priliku protivniku za neki trik. — Dosta sam uhvatio od vašeg razgovora kojii ste tu vodili ■— objasnio je Derk; i, bacivši pogled pun divljenja prema Emi Folard, nastavio: — Ovu zgodnu ledi moraćeš da mi ustupiš. Inače, meni je poznato kakva se tu igra vodi. Nije ni čudo. Uz reku i niz reku se o drugom i ne priča, već o izgubljenoj vladi­ noj kasi. Uostalom, taj posao je tačno po tvojoj meri — a meni će takođe učiniti zadovoljstvo . , . Nasmešio se na Šejna prijaznošću ptice grabljivice: — Skrovište se, dakle, nalazi sasvim blizu i samo ledi zna gđe se nalazi. Ništa, ja ću je već prisiliti da progovori i posle 42
  • 45. '•k'k'k š E J N inkasirati novac. Ceo novac, bez izuzetka. Jako mi je žao što u Denveru nisi hteo da deliš sa mnom, a sada već ja neću. Steg ni u kom slučaju ne bi delio sa njim. On nije bio čovek koji je podnosio ortaka. On je uvek želeo sve. To je Seju znao, a znao je i to da ga Steg neće pustiti živog odavde. To je značilo da bezuslovno mora da zaštiti svoju kožu, bez obzira što su mu izgledi bili skoro ravni nuli. Mozaik mu je grozničavo radio. Nije imao vremena za gubljenje. Steg nije bio eovefc koji će tračiiti sate dugačkim razgovorima. Upravo je hteo da započne svoj pokušaj da za trenutak odvrati Stegovu pažnju i da mu jednim udarcem ivicom šake, brzim kao munja, izbije oružje iz ruke, kada je njegovu pažnju privukla Luni.. Dok su se njih dvojica svađala, Luri je promenila položaj i odjednom se našla iza leđa Stega Derkija. Sejn je video da je svaki mišić na njenom licu napet od straha. Odjednom se pojavilo neko ukrašeno oružje u njenoj ruci, koje ona pritisnu Stegu u bok. Iznenađenje je bilo savršeno. Steg se jedva primetno trgnuo, no nije Sejna ni tada ispustio iz vida. — Baci oružje, Steg! — naredi Luri. Glas joj je drhtao. — Inače ću te u biti. . . Sebe takođe. Kunem ti se da ovo nisu prazne reči. — Devojko, ne čini gluposti! — procedi Steg. — Ukloni tu igračku! Dajem ti reč da ti se ništa neće dogoditi. — Daj reč da njemu nećeš ništa učiniti! — zahtevala je Luri. — Metak pravo u srce ne izaziva bol. Neće ništa ni osetiti. . . — To ne mogu da dozvolim, Steg. To je najobičnije umor­ stvo! — glas joj se zagrcnuo i suze su joj potekle niz obraze. — Svemogući! — zaurla Steg Derki. — Mogao sam sebi <ia odaberem neku drugu u toj prokletoj jazbini gospođe Fajks. Jednu koja strpa dolare u džep i više nije voljna da zamara svoj vrapčiji mozak. Steg Derki se našao u škripcu. Nije se usudio da se okrene prema Luri, jer bi ga u istom trenutku Sejm zaskočio i izbacio iz borbe. S druge strane, bio je uveren da Luri svoju pretnju ozbiljno shvata i da bi je i ostvarila, ako bi on učinio nešto 43
  • 46. ★★★ S E J N Sejnu. Steg je zažmirio. Sejn je ipak primetio u njegovim o2i- ma jedva primetni bljesak koji je odavao da je doneo svoju odluku. — Posleđmiji put te opominjem, Luri — siktao je Steg — nemoj da činiš gluposti! Inače ćeš životom platiti. I to odmah. S i tom đeejotm igračkom u ruci nećeš mnogo postići. Baci je na zemlju i skloni mi se iza leđa. Ne čini mi zadovoljstvo da pucam u žene, ali mi ti ne ostavljaš drugi izboi. Ni trenutka više neću čekati. Scenu je prekinute Emi Folard, na koju niko više nige obraćao pažnju. Ona je odjednom skočila i pojurila niz ka­ njon. Njen histeričan krik je odjekivao među visokim stra­ nama kanjona. Pobegla je. Time je pogled Stega za deliić sekunde bio odvraćen na ¡drugu stranu. Sejn je iskoristio šansu. Skočio je kao oprugom ponesen. Stegov revolver se podigao i planula je vatra iz usta cevi. Zagliušujuća epsploizija je odjeknula u Sejnovim ušima, a dim baruta mu je oprlijio kožu na jabučici. On je zgrabio ruku sa oružjem svoga protivnika i visoko Je pod'igao. a desnom je zgrabio grlo Stega Derkija, čoveka spremnog n,a s v e , i stegao ga svom silinom svoje gvozdene ša­ ke. Oni su se čvrsto uhvatili u koštac. Steg Derki je koristio prednost koju rmu je pružala velika težina tela. Sejn se su­ protstavljao snagom svojih mišića. Istovremeno je osetio pretnju i od naoružane Luri. Mo­ rao je tako da okrene Derkija, da bi mu on pružao zaštitu i sve to vrlo brzo, inače bi se moglo desiti da riđokosa, spaša­ vajući Stega, uputi metak njemu u leđa. Steg je navalio kao mazga, udarivši Sejna kolenom u trbuh. Sve su se više približavali vatri. Sejn je odjednom zgra­ bio Stegov članak i izokrenuto ga. Revolver je pao na zemlju. U sledećem trenutku je njegova desnica udarila Stega u sto­ mak. Ovaj je zastenjao i zatresao se celim svojim snažnim telom. Sejn je bez oklevanja nastavio. Pesnicom je pogodio Ste­ ga u slepoočnicu. Derki, koga je zapadnjak smatrao za pravog grizlija, od­ jednom se srušio kao prazan džak.
  • 47. ★★★ S E J N Sejn sfcide šaku sa Stegovog vrata i skoknu korak una­ zad. U tom se Steg uhvati za glavu očigledno zahvaćenu na­ padom glavobolje od koje je patio. Pogledao je u Šejna. U očima mu se videlo da pati od strašnog bola i da se pomirio sa sudbinom. — Hajde, upuiti mi već jednom taj metak — molio ga je promuklim glasom. — Ne bih ni ja drukčije postupio na tvom mestu. — Nemoj, do đavola, da me još navodiš na zlo! — vikao je Šejn. — Nemoj, Steg . . . Luri se baci kraj Stega Derkija na kolena i zari glavu u ¡njegove grudi. — To su te njegove strašne glavobolje — objašnjavala je. i— Ima trenutaka kada ga bolovi prosto teraju u ludilo. Ona je izgovarala umirujuće reći Stegu. Sejn je stisnuo usne. Razum mu je govorio da bi Stega Derkija trebalo odmah. Kl na mesitu likvidirati. Ako ga poštedi, uskoro će ga ponovo imati na vratu. Ipak je doneo suprotnu odluku. On ne ubije nenaoružane. Pored toga, u tom trenutku mu je sinulo da miu je stari Lonco Muts usadio buhu u glavu. Jedno drugo naslućivanje mu je takođe govorilo gde bi trebalo da traga za novcem. Sejn bi glavu dao da će sutra uveče imati u rukama skri­ venu armijsku kasu. Nije mu ostalo vremena da se još dugo zadržava i pet­ lja sa Stegom Derbijem. Bacivši hitri pogled na Luri, on reče: — Devojko, pobrini se za njega. Najbolje đa ga oipremiS u Klumas i da mu lekar ispita lobanju. — Varaš se! — procedi Steg besno. — Ostadu ja za tvo­ jim stopama, a sledeći put ću izabrati kraći postupak. Sejn je utvrdio da je histerična dernjava Emi Folard umuknula. Nije isključeno da je već dopala šaika Mungou i njegvim ljudima, i Stegu je savetovao: — Radi šta god hoćeš, ali se pobrini da prvim metkom pogodiš u cilj. Inače, za sledeći pokušaj bićeš i suviše mrtav, moj prijatelju. 45
  • 48. ★★★ Š E J N ★★★ IX Visoki zapadnjak je sutradan kasno popodne ponovo sti­ gao do plićaka. On i njegovi konji bili su na ivici snage. Voda je dopirala konjima do trupa. Glavčina teretnih ko­ la bi otprilike bila zapljuskivana talasima. Dno je bilo od čvrstog stenja. Jednostavno, nije bilo lako da se shvati kako je mogao iole iskusan vozač da dođe na zamisao da pokuša prelaz na jednu milju južnije, na mestu gđe je reka puna podvodnih stena i živog peska. U Seju se učvrstila sumnja da je udes transporta bio una- pred tačno isplaniran. Isto tako je za njega bilo van svake sumnje da je čovek koji je prilikom udesa izgubio život — ako ga je uopšte iz­ gubio — bio već mrtav u trenutku kada je izvedena scena katastrofe. Uskoro, je Šejn pronašao kolski put toliko zarastao u tra­ vu i korov, da se po njemu jedva mogla kretati. Tragovi točkova vodili su u pravcu seve.rozapađa, prema šumskom području i bili su potpuno prekriveni suvim gra­ njem i grančicama. Šejn se nekih pet milja držao toga puta koji se jedva ras poznavao i tako stigao do jedne čistine i tu ugledao ono što je čitavo vreme tražio. Na jednom uzvišenju su se nalazile kolibe, .a iza njih za­ trpani ulaz u nekadašnji rudnik. Šejn je sav obuzet radoznalošću, prišao bliže. I ukoliko mu je razočarenje bilo veće. U okno se nije moglo više ulaziti a bilo je potpuno zaraslo. Tog se mesta ljudska ruka nije do­ takla više decenija. — Đavo ga odneo! — gunđao je i ljutito pogledao oko sebe. Pogled mu se zadržao na napuštenoj građevini. Pet minuta mu je bilo dovoljno da utvrdi kako u ruše­ vini nema i nije moglo da bude skrovište u kome bi se mogao sakriti novac. Postavio je sebi pitanje: da li je sve pogrešno izveo, da Ii je potpuno na stranputici. Ne, to je nemoguće. Prema zdravom razumu, ukradeni novac je morao da bu- iR
  • 49. 'iH rk 5 E j N 'ir k * de negđe u blizini., a po svim zakonima verovatnoće, »krovište je, štaviše, moralo da bude toliko blizu da bi se do njega moglo stići u roku od nekoliko sekundi. Sejn je životinje odvukao u hlad jedinog šumarka, koji se prostirao pedeset metara od. okna. Posle toga je podvrgnuo brižljivom pregledu svaku stopu terena u krugu koji se sve više proširivao. Pomisao na Emi Forald nije mu davala mira. On je u toku prošle noći uzalud pokušavao da je pro­ nađe, pri čemu je u više mahova dospeo u opasnu blizinu bradonje i njegove bande, koji su takođe grozničavo tragali za Emi. Konačno je Sejn odlučio da krene dalje, ne bi li stekao potrebnu prednost ispred horde pljačkaša. Međutim, ono što je dobio na vremenskoj prednosti, izgubio je sada bezuspeš« nim traganjem za skrovišteim. Jedino što je otkrio bile su svega nekoliko meseei stare gomiile zemlje u podnožju uzvišenja i kočevi zabijeni u zem­ lju. Možda je neko svoj plen zatrpao u zemlju, pa je uskoro posle toga ponovo iskopao. Možda? Broj tih gomila zemlje, odnosno rupa pored njih i njiho­ va međusobna udaljenost govorili su protiv te mogućnosti. Sejn je stajao neodlučan i već se bavio mišlju da odusta­ ne od tog uzaludnog traženja, kada je ispod jedne snažne ste- ne četvrtastog oblika primetio tamno otvor. U prvi mah je pomislio da je to zimska pećina grizlija. Ugledao je, međutim, komadić šarene tkanine okačene za šiljatu ivicu stene. Sejn je prišao i skinuo krpu. Malo je protrljao među prs tima i utvrdio da je svila. Sićušni komad tamnocrvene svile. ! On haljine jedne žene. Otvor ispod kamena bio je uzan. No, ipak, dovoljno Sirote da bi se žena provukla, Ne bi bilo teško ni mladom, mršavom čoveku da se provuče. Šejna je obuzimalo sve veće uzbuđenje, dok je užurban otišao da donese svoj laso i nekoliko suvih grana da posluže kao baklja. 47
  • 50. •k+rk S E J N Kada je to sve uradio, on se, sa nogama napred, uvukao n medveđu rupu. Posle dvadesetak metara, prolaz se proširio i Sejn je mo­ gao da ustane. Hodnik se malo naginjao, a posle se izdizao pre ma rudarskom oknu. Ispostavilo se da neće bliiti potrebni ni laso, ni baklje. Postojao je svega jedan jedini ho'dnik, a kroz uski razrez ¡je u okno prodirala spoljna svetlost. Našao se u jednom bočnom oknu rudnika. Izgledalo je da Mungo i njegovi drugovi ne poznaju taj tunel. Očigledno nisu do tada učinili ni jedno važnije otkriće. A nije bilo verovatno da će sada odjednom imati više sreće. Jedino je žena mogla nekada tu da boravi. Ni izkakvih dru­ gih razloga, već da sakrije novac armije. Hodnik se završavao kod rasutog kamenja u gustom žbu- nju. Izgleda da se na tom rnestu oknobilo srušilo. Veza sa glavnim oknom bila je prekinuta. Oči su mu istražujući krstarile na sve strane i tako pri- metile tupi odbljesak metala. Sagnuo se i podigao komad gvo­ zda. Bila je to neka reza. Sejn se mučio da ođgonetne čemu je taj predmet mogao da služi u oknu i kada li je tamo dospeo?. Pošto je gvožđe brižljivo sklonio, krenuo je natrag. Prs­ tima je ispipavao svaki milimetar stene kao i patosa. I tada se dogodilo . . . U visini očiju je napipao prorez u koji je prstima dublje prodro u grubu površinu daske. Izvadio je gvožđe zađenuto u opasač, i sa strane gurnuo iza daske, pa je svom snagom pritisnuo drugi kiraj gvožđa. Ćulo se škripanje, a posle lom. Otvoriše se uz glasnu škripu vrata od debelih dasaka. Upalio je šliibi'su. Na sumpo.rastoj svetlosti plamena ugle­ dao je komoru uklesanu u stenu, koja je verovatno služila za smeštaj eksploziva. Usred malog prostora, stajale su dve velike kožne torbe I jedna treća, nešto manja. Lasiter ih je odmah otvorio. Dve torbe su do ivice bile nabijene debelim svežnjeviroa banknota. Novčanice su većinom bile od sto dolara. Na sva­ kom svežnju je bio omot i na njemu mastilom naznačen uku­ pan iznos. Skoro na svima je pisalo „hiljadu dolara.” 48
  • 51. S E J N ★★★ Novčanice su bile potpuno nove i sveže kao iz Štamparije đonete. Novac armije. Treća torba je takođe sadržavala određenu količinu po­ vezanih starih banknota. Neko ih je obmo.tao koncem. Izgle­ da da je to bio novac koji je pukovnik Folard usput pokupio u trgovačkim postajama. Emi Folard je morala da ana za ovaj tunel. Ili njen muž, pukovnik. Tome nasuprot, Mungo je ostao kratkih rukava, mada je do tančina pretresao celu okolinu, ne bi li se dočepao novca. Nije, međutim, isključeno da mu se u međuvremenu upa­ lila sijalica u glavi, pa prema tome za Šejna nije bilo prepo­ ručljivo da pusti koren na tom mestu, gde bi ga lako mogli otkriti. On brže-bolje zatvori torbe i, sa revolverom u desnoj ru­ ci, krene da se izvuče iz tunela. Gurajući torbe sa novcem ispred sebe, Še-jn se probijao iz napuštenog rudnika. Kroz nekoliko minuta njegov nalaz je već bio na samaru tovarnog konja. Trebalo je odmah da krene. Mogao je da prođe preko reke Brul pre nego što padne mrak. Ako bude celu noć jahao, mogao bi da stigne za dva ■dana u Plumas. Bilo uz pomoć onemoćale dereglije kapetana St,ranksa, bilo konjima, po puteljcima duž reke. Sredinom sedmice ili nešto kasnije bi mogao novac ar­ mije da preda Ansonu Bretu u Legrandu, pošto bi utančenu nagradu zadržao. Odjednom je čuo glasove iz neposred blizine. Kada je po­ gledao, imao je šta i da vidi: — Do đavola! To je n em ogu će... Odmah je prepoznao rasklimatana kola sa točkovima ko­ ji su se klatili i sa ogromnim arnjevima, na njima. Upregnut *je bio par koščaitih mazg.i podmuklih očiju. Lonco Muts je držao uzde, a EJ,i je sedela kraj njega na sedištu. Lonco je prvi primetio Šejna i razđražano mu doviknuo: — Hej, vi tu nemate šta da tražite! Kupite se i to odmah! Ovo mesto je po pravu i zakonu uvedeno na naše ime. Još o:- kada sam prvi put ovde pronašao rudnik. Bezbrojne budale su tu godinama rile kao krtice i ništa nisu pronašle. . . 4 Sejn 2
  • 52. ''k 'k 'k Š E J N 'fc 'k 'tf Time je objasnio otkuda zabijen! kratki štabovi i gomile zemlje na uskom brežuljku. To su bili kočevi za obeležave- nje. Njima je Lonco Mute označio šta smatra svojim zemljiš­ tem sa zlatnom žilom. Počelo je da se smrkava. Svetio dana je izbleđelo a crni su oblaci plovili nisko nad zemljom. Munje su sevale, a gro­ movi pucali na sve strane. 5ej,n je bacio pogled preko, na Efi Muts. Ona je delovala neobično mirno. U jedinoj ruci je držala pušku, a drugom uzalud pokušavala da prekratkom suknjom pokrije svoje gole noge. Jedva primetno rumenilo prekri joj obraze. Kao da se zbunila zbog Šejnovog pogleda. , On se obratio starcu: — Prestanite već sa tim meketanjem. Vaš rudnik me uopšte ne zanima! Lonco se počešao po bradi beiz dlaka, nalik na perga­ ment. — Verovaću vam tek kad budem video kako ležite po­ loženi na leđima — reče pa spusti glas do skoro nečujnog ša­ putanja: — No, ako biste imali gutljaj ili dva za jedinog sta­ rog čoveka kome je hladnoća prodrla do kostiju. . . Efi se umeša: — Začepi usta već jednom, prokleta bitango! Sad će ti oni tamo potpaliti pod tur, da ćeš se zaželetii severnog pola . . . I pokaza na obronak koji se naglo spuštao prema juigu. šejn je ugledao konjanike kako napuštaju šumu koja im Je pružala zaštitu. To je bila Mungova horda. Steg i Lur'i su im se priklju­ čili, a među njima je takođe bila i Emi Foralđ. — Haleluja! — uskliknu Lonco videivši truipu koja se približavala. — Kakvi su to ljudi? Šta oni tu ima.ju đa traže? Šejin je opsovao. Da ga Lonco i Efi nisu zadržali, on bi sada već odavno bio preko ovih brda. Keršo je u podnožju obronka zaustavio svoje ljude i gla­ sno im saopštio svoja naređenja. Konjanici su se raštrkali, a zatim poredali u široki ras­ pored za napad. — Hoće da nas oteraju sa našeg imanja! — ■vikala je Efi histerično, zatim tegla pušku, naslonila na obraz i opalila. Seja. 50