Opšte osobine ptica-spoljašnja građa (kričla, perje, kljun), unutrašnja građa (skelet, sistem za varenje, disanje, izlučivnaje, krvotok, nervni sistem i čula, razmnožavanje), prilagođenosti na letenje

1. Način života, spoljašnja i unutrašnja
građa tela, razmnožavanje i briga o
potomstvu.
Ptice

2. Mozgalica
šta znamo o pticama?

3. Po čemu na prvi pogled znamo da je neka
životinja ptica?

4. Spoljašnja građa tela ptice
Kljun
Krila
Perje Zadnje
noge

5. Aktivno letenje
 Lete sopstvenom snagom tj. sinhronizovanom aktivnošću
skeleta esktremiteta i mišića koji ih pokreću.

6. Perje
 Rožna tvorevina kože (keratin).
 Pokriva telo ptice.
 Imaju ga samo ptice.
 Dva tipa perja :
1. paperje
2. konturno perje
 Uloge perja:
1. Pomaže pri letenju
2. Čuvanje stalne telesne
temperature
3. Pronalaženje partnera
4. Zaštitna obojenost
Konturno
pero
Paperje

7. Građa pera
Perna
zastavica
Perna
drška
(GRANA)
Isperci
(GRANČICE)
Kukice

9. Mitarenje

10. Ptice i sisari su jedine životinje koje
imaju stalnu telesnu temperaturu koja
ne zavisi od promena temperature u
spoljašnjoj sredini.

11. Krila
 Izmenjeni prednji ekstremiteti koji služe za letenje.

12. Kljun
 Koštana vilica sa rožnim
navlakama.
 Ptice nemaju zube.
 Oblik i veličina kljuna zavisi
od načina ishrane.
 Kljun služi za pribavljanje
hrane, pravljenje gnezda.

13. Insekti,
probijanje
kore drveta
Žabe, ribe Kidanje mesa

14. Krupna semena
i plodovi
Sitna semena nektar

15. Skelet
LOBANJA
KIČMENICA
KIČMENICA
KRILA
NOGE
RAMENSKI
POJAS
KARLIČNI
POJAS
REBRA
GRUDNA
KOST
(KOBILICA)
 Lobanja.
 Kičmenica
 Grudni koš
 Kosti ekstremiteta

16. Prilagođenosti skeleta na letenje
KOBILICA
(koštani greben
na grudnoj kosti)
KOSTI SA
ŠUPLJNAMA
ISPUNJENIM
VAZDUHOM

17. Nervni sistem i čula
 Centar za ravnotežu i pokrete.
 Čulo vida, sluha.

18. Varenje
USTA JEDNJAK
VOLJKA
PREDŽELUDAC
MIŠIĆNI ŽELUDAC (BUBAC)
CREVO
OTVOR
KLOAKE
KLJUN

19. Gvalice

20. Šta ptice jedu?

21. Šta još mogu da jedu?

22. Disanje
DUŠNIK
VAZDUŠNE
KESE
VAZDUŠNE
KESE
PLUĆA
NOSNI
OTVORI

23. Vazdušne kese
 Povećavaju zapreminu pluća.
 Dodatno smanjenje težine
tela.
 Lakše održavanje ptica na
visini.

24. Pesma ptica
 Ptice ispuštaju zvuke koji se stvaraju u posebnom organu na
dušniku.
 Posebno dobro razvijen kod pevačica.
 Razvijenije kod mužjaka.

25. Pevanje je način komunikacije tj. sporazumevanja ptica.
Ptice komuniciraju iz različitih razloga:
 da bi imresionirale i privukle partnera suprotnog pola,
 označavanje teritorijalnih granica,
 prepoznavanje članova porodice,
 oglašavanje uzbune tj, prisustva predatora (neprijatelja),
 prenošenje inforamcija o hrani.

26. Golub (Columba livia)
Karakteristučna siva forma sa dve pruge na krilu i belim nadrepkom
podseća na pravog divljeg goluba, danas retku i ugroženu pticu klisura i
planinskih litica. Bez obzira na obojenost, golubovi naseljenih mesta
predstavljaju mešance divljih i raznih rasa domaćih golubova, i upravo to
ukrštanje ugrožava pravog divljeg goluba, čija je brojnost u osetnom padu.
Stanarica. 30-35 cm.
Klikni na zvučnik kako bi čuo pesmu
goluba.

27. Cikrulacija-krvotok
 Srce iz 4 dela (2 pretkomore, 2 komore).
 Cirkulacija podeljena na dve polovine:
 Desna polovina-krv bogata ugljen-dioksidom
 Leva polovina-krv bogata kiseonikom
 Nema mešanja krvi.
 Održavanje stalne telesne temperature (40˚ do 43˚C)
Krv bogata ugljen-dioksidom
Krv bogata kiseonikom

28. Razmnožavanje
 Amniotsko jaje-stvaraju ga polni organi ženke (jajnik i jajovod) nakon
oplođenja.
 Čvrsta krečnjačka ljuska.
 Ptica greje jaje toplotom svog tela kako bi se u jajetu razvilo mladunče.

29. Čuvanje i grejanje jaja
Gnezdo

30. Mužjaci i ženske se razlikuju
ŽENKA
MUŽJAK

31. Mladunci
Pilići (trkuše)
Goluždravci

32. Letenje-PRILAGOĐENOSTI
 Krila
 Perje
 Grudni mišići
 Vazdušne kese
 Šuplje kosti
 Energija-sistem za disanje i krvotok

33. Domaći
 Po kojim se osobinama ptice razlikuju od drugih kičmenjaka?
 Po čemu ćeš prepoznati pticu grabljivicu?
 Zbog čega se neke ptice sele?
 Koje ptice žive u tvom okruženju?