1. Biološka disciplinakoja proučava biljke.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
B O T A N I K A
2. Prenošenje polena sa prašnika na žig tučka.
O P R A Š I V A NJ E
3. Živa bića koja sama proizvode hranu.
A U T O T R O F I
4. Biljke čije seme ima dva kotiledona.
D I K O T I L E
5. Organizmi koji u ćeliji nemaju jedro.
B A K T E R I J E
6. Reproduktivni organ biljaka.
C V E T
7. Osnovna jedinica građe i funkcije tela.
Ć E L I J A
8. Vegetativni organ biljke koji upija vodu.
K O R E N
9. Osobina živih bića- stvaranje potomstva.
R A Z M N O Ž A V A NJ E
10. Laboratorijska sprava za posmatranje veoma malih objekata.
M I K R O S K O P
11. Proces proizvodnje hrane uz pomoć vode, ugljen-dioksida i Sunčeve
svetlosti.
F O T O S I N T E Z A
12. Ćelije koje služe za ramnožavanje kod mahovina, paprati i gljiva.
S P O R E
13. Vegetativni biljni organ koji upija svetlost.
L I S T
3.
Do danas otkrivenopreko...
-2 miliona vrsta
-Procenjuje se da postoji između 5 i 13, a
po nekima čak i 80miliona vrsta.
Sva živa bića(bakterije, protisti, biljke,
gljive, životinje) zajedno čine...
BIODIVERZITET (biološka raznovrsnost)
ukupnа raznovrsnost živog sveta na planeti.
Bogatstvo živog sveta.
15.
• Sva živabića međusobno su povezana i ne mogu jedna bez drugih.
• Ravnoteža u prirodi se održava zahvaljujući raznovrsnosti živog
sveta.
16.
• Ova raznovrsnostnije
nastala odjednom.
• Živi svet se menjao tokom
više miliona i milijardi
godina, a vrste koje danas
žive na planeti potiču od
zajedničkog pretka.
• Razvoj živog sveta
predstavlja se stablom
života.
17.
VRSTA
Kako izučavati takoogroman broj živih bića?
ROD
PORODICA
RED
KLASA
TIP
CARSTVO
Sistematske kategorije
Klasifikacija organizama prema
zajedničkim osobinama
#2 22. MAJ DAN ZAŠTITE BIODIVERZITETA
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene.
Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Teritorija Srbije pripada jednom od najznačajnijih centara biodiverziteta u Evropi, sa brojnim specifičnim ekosistemima u okviru kojih je zastupljena flora i fauna sa velikim brojem vrsta od međunarodnog značaja. Srbija poseduje bogat genofond divljih i gajenih biljnih i životinjskih vrsta i varijeteta, koji predstavljaju nezamenljive resurse za razvoj mnogih privrednih grana, kao što su pre svega: poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo, turizam i dr.
U Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, u saradnji sa naučnim i stručnim institucijama, razvijeno je više značajnih projekata radi uspostavljanja nacionalnih mehanizama zaštite biodiverziteta u Srbiji. Ovi projekti su u funkciji sprovođenja nacionalne politike zaštite i održivog korišćenja biodiverziteta, implementacije međunarodnih sporazuma i izrade novog Zakona o zaštiti prirode, usaglašenog sa savremenim međunarodnim normama i standardi
Most read
Most read
Most read
