Antropogeni ekosistemi: agroekosistemi

Antropogeni ekosistemi: agroekosistemi

• 1.
  Antropogeni ekosistemi -agroekosistemi -zagađivanje imere zaštite Damnjanović Ivana
• 2.
  Antropogeni ekosistemi Ekosistemi kojeformira čovek
• 3.
  ANTROPOGENI EKOSISTEMI AGROEKOSISTEMI URBANI EKOSISTEMI
• 4.
  AGROEKOSISTEMI
• 5.
  Agroekosistemi Ekosistemi na kojimačovek uzgaja kultivisane biljke
• 6.
  Čovek je oddavnina gajio biljke
• 7.
  Da bi dobiodostupne površine, čovek je uništio prirodne ekosisteme (krčio šume, isušivao bare i močvare itd.)
• 8.
  Njiva
• 10.
  Povrtnjak
• 12.
  Voćnjak
• 14.
  Vinograd
• 16.
  Dok u prirodnimekosistemima klima ima presudnu ulogu u formiranju životnih zajednica, u agroekosistemima čovek oblikuje uslove -bira koja će vrsta biljke preovlađivati u agroekosistemu -navodnjava i isušuje zemljište u skladu sa potrebama biljke koju gaji
• 17.
  -obogaćuje i obrađujenedovoljno plodno zemljište -štiti biljke koje su osetljive na mraz i hladnoću (u stakleniku)
• 19.
  Čovek ulaže velikenapore kako bi u svojim poljima eliminisao nepoželjne biljne i životinjske vrste i gajio samo jednu kulturu-MONOKULTURA
• 20.
  Čovek svake godinemože menjati vrstu biljke koju gaji-plodored
• 21.
  Osim gajenih biljaka,u agroekosistemima se nastanjuju i različite vrste životinja kao i korovske biljke Gajene (kultivisane) biljke, korovske biljke i životinje grade agrobiocenozu, koja sa biotopom gradi agroekosistem
• 22.
  Korovske biljke uzimajuprostor, vodu, minerale, svetlost kultivisanim biljkama, čime smanjuju njihove prinose Kukolj Štir
• 23.
  Bulka Čičak Pepeljuga
• 24.
  Paraziti: -virusi -bakterije -gljive: Žitna rđana pšenici Garka na kukuruzu
• 25.
  Plamenjača na vinovojlozi
• 26.
  Korisne životinje Štetneživotinje Bubamara-hrani se biljnim vašima Skakavac-hrani se zeljastim biljkama Čvorak-hrani se rovcima Rovac Kišna glista-stvara rastresito zemljište Poljski miš-hrani se žitaricama Ptice grabljivice-hrane se glodarima Zec-hrani se zeljastim delovima biljaka, plodovima
• 27.
  Metode pri suzbijanjunepoželjnih biljaka i životinje (mehaničke, hemijske, biološke) Mehaničke: ručno sakupljanje nepoželjnih stanovnika (insekti, korovi...)
• 28.
  Hemijske: korišćenje pesticida Prekomernaupotreba zagađuje zemljište i uključuje ih u lance ishrane Tako dobijena hrana je štetna po zdravlje
• 30.
  Biološke metode: korišćenjeprirodnih neprijatelja u kontroli brojnosti nepoželjnih stanovnika agroekosistema Laste uništavaju insekte Zmija lovi pacove
• 31.
  Osa guseničarka Leptir kupusar
• 33.
  Vrste koje ječovek (namerno ili slučajno) uneo u agrobiocenozu Narušavaju ekološku ravnotežu Krompirova zlatica Azijska bubamara
• 34.
  Ambrozija Filoksera
• 35.
  Osim unetih vrsta,agroekosisteme ugrožavaju i: Erozija tla Nekontrolisano korišćenje hemijskih supstanci Zagađenje vazduha, kisele kiše Deponije
• 36.
  Budućnost agroekosistema Porast brojastanovnika zahteva veću proizvodnju hrane Povećanje proizvodnje žitarica za 39%
• 37.
  GMO GMO - Genetičkimodifikovan organizam je organizam - biljni ili životinjski - na kome su pri uzgoju metodom genetskog inženjeringa uneti geni nekog drugog organizma Najčešće genetički modifikovani organizmi su: kukuruz, soja, uljana repa, krompir, pamuk i paradajz
• 38.
  Prodaja i proizvodnjaGM hrane zabranjena je u Srbiji, ali ju je teško kontrolisati Analize nekoliko autora su pokazale da GMO namirnice izazivaju sterilnost, da su kancerogene, izazivaju srčane probleme... To se, međutim, ne dešava odmah, oštećenja nastaju kroz određeni vremenski period
• 39.
  Zašto je GMOhrana štetna? Na primer, sastojci iz GM soje menjaju DNK prijateljskih bakterija koje normalno žive u našem organizmu, okrećući ih protiv nas
• 40.
  Od 1996. godine,kada je prvi put poslužen jedan obrok sačinjen od GM namirnica, pa do danas, broj Amerikanaca obolelih od jedne ili više hroničnih bolesti skočio je za čitavih 10 odsto Alergije na hranu su sve češće,sve je više ljudi sa problematičnim sistemom organa za varenje