SlideShare a Scribd company logo

Podvale teorije evolucije. bosnian босански

•
•
H
HarunyahyaBosnian

Podvale teorije evolucije. bosnian босански

Science
1 of 238
Download to read offline
^^ II TT AA OO CC UU q Razlog {to smo u ovoj knjizi i u nizu na{ih drugih djela posebno mjesto posvetili po- razu teorije evolucije je ~injenica da ova teorija predstavlja osnovu svih antivjerskih filozofija. Darvinizam, koji negira stvaranje, a samim time i Boga, bio je razlogom {to su mnogi ljudi izgubili vjeru u Boga ili {to su, u najmanju ruku, pali u sumnju. Pre- ma tome, otkriti da je ova teorija jedna obmana je jedna veoma bitna du`nost koju na- la`e iman. Ova zna~ajna zada}a mora doprijeti do svih ljudi. Odre|eni ~itaoci }e biti u prilici da mo`da pro~itaju samo jedno na{e djelo koje govori o obmanama vezanim za ovu teoriju. Zbog toga smo smatrali va`nim da u svim na{im knjigama odvojimo mjesta za ovu temu, pa makar to ponekad bilo samo i u vidu rezimea. q Drugo pitanje koje se mora naglasiti je vezano za sadr`aj ovih knjiga. Vjerska pitanja svih autorovih djela iznose se u svjetlu kur'anskih ajeta i pozivaju ljude na u~enje Alla- hovih ajeta i `ivot u skladu sa njihovim naredbama. Sve teme vezane za Allahove ajete iznose se na na~in koji kod ~itaoca ne ostavlja nikakvu sumnju, niti znak pitanja. q Blizak, jednostavan i te~an stil koji je prepoznatljiv u na{im djelima osigurava lak{e shvatanje kod ~italaca svih profila, od sedam do sedamdeset sedam godina. Ovim efektnim i jednostavnim izra`avanjem na{e knjige sasvim zaslu`eno dobivaju laska- vi status "knjiga koje se ~itaju u jednom dahu". ^ak i ljudi koji zauzimaju kategori- ~an stav o pitanju odbijanja vjere ostaju pod utiskom ~injenica koje se iznose u na{im knjigama i apsolutno su u nemogu}nosti da zanije~u istinitost svega toga. q Ova knjiga kao i ostala autorova djela mogu se ~itati kako pojedina~no tako i u atmos- feri uzajamne diskusije. Grupa ~italaca koja se `eli okoristiti ovom knjigom trebala bi je ~itati zajedno. Bit }e to neosporno korisno s pozicija me|usobnih izmjena znanja i iskustava. q Pored toga, u~estvovati u ~itanju i upoznavanju sa ovim knjigama koje su napisane samo radi postizanja Bo`ijeg zadovoljstva, tako|er, predstavljaju veliki hizmet. Umi- je}e dokazivanja i ubje|ivanja je krajnje jaka autorova osobenost koja je uo~ljiva u svim njegovim knjigama. Iz tog razloga, jedan od najefikasnijih metoda onih koji `e- le objasniti vjeru je stimuliranje drugih na ~itanje knjiga ovog autora. q Predstavljanje ostalih autorovih djela u zadnjem dijelu ove knjige ima svoje va`ne raz- loge. Zahvaljuju}i tome, osoba koja uzme u ruke ovu knjigu vidjet }e da autor ima niz knjiga koje nose osobenosti koje smo malo~as naveli i otkrit }e kvalitete ove knjige, koju }ete, nadamo se, ~itati sa velikim zadovoljstvom. Uvjerit }ete se da se nalazite pred bogatim izvorom podataka o pitanju nesvakida{njih vjerskih i politi~kih tema kojima }ete se mo}i koristiti.
HARUN YAHYA PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa Sa turskog preveli: Enver Ibrahimkadi} i Zlatan P.
Naslov originala: EVR‹M ALDATMACASI Evrim Teorisinin Çöküflü ve Teorinin ‹deolojik Arka Plan› Autor: HHaarruunn YYaahhyyaa Naslov na bosanskom jeziku: PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa Prijevod sa turskog na bosanski: EEnnvveerr IIbbrraahhiimmkkaaddii}} ii ZZllaattaann PP.. Urednik: NNeedd``aadd LLaattii}} Lektor: LLeejjllaa MMaa{{ii}} Korektor: EEmmiirraa DD``aannaannoovvii}} Design: VVuurraall PPuubblliisshhiinngg Izdava~: BBoossaann~~iiccaa pprriinntt Za izdava~a: HHaadd``iibb [[ii{{ii}} [tamparija: SEÇ‹L OFSET - ‹stanbul Sarajevo, 2001 ISBN 9958-650-05-3
UUvvoodd:: zzaa{{ttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee?? BBiittii oosslloobboo||eenn oodd pprreeddrraassuuddaa KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa OObbmmaannlljjiivvee iinntteerrpprreettaacciijjee ffoossiillaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa FFaallssiiffiikkaattii eevvoolluucciijjee SScceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa MMoolleekkuullaarrnnii }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee DDiizzaajjnn ii kkooiinncciiddeenncciijjaa EEvvoolluucciioonniissttii~~kkee ttvvrrddnnjjee ii ~~iinnjjeenniiccee TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee:: JJeeddnnaa mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa oobbaavveezzaa MMeeddiijjii:: ppllooddnnoo ttlloo zzaa eevvoolluucciijjuu ZZaakklljjuu~~aakk:: eevvoolluucciijjaa jjee jjeeddnnaa oobbmmaannaa RReeaallnnoosstt ssttvvaarraannjjaa TTaajjnnaa mmaatteerriijjee RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa ii rreeaallnnoosstt ssuuddbbiinnee BBiilljjee{{kkee 66 88 1155 2244 3322 3388 4422 5566 5599 6633 8877 112266 113333 114466 115566 116600 116644 118822 221177 223300 SSAADDRR@@AAJJ::
NN eki od ljudi koji su ~uli za “teoriju evolucije” ili “darvinizam” mogu pomisliti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemaju zna~aja za njihov svakodnevni `ivot. To je veoma pogre{no sh- vatanje zato {to, daleko vi{e nego biolo{ki koncept, teorija evolucije pred- stavlja ~vrstu osnovu jedne nepo{tene filozofije koja ima premo} i uticaj nad velikim brojem ljudi. Ta filozofija je “mmaatteerriijjaalliizzaamm”, ona sadr`i jedan veliki broj neta~nih ili vje{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zago- vara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organ- skog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona iisskklljjuu~~uujjee ii ooddbbaaccuujjee ppoossttoo-- jjaannjjee UUzzvvii{{eennoogg TTvvoorrccaa -- BBooggaa. Spu{taju}i sve na razinu materije, ta filozofi- ja transformira ~ovjeka u jedno bi}e koje obra}a pa`nju samo na materiju i koji se odbacuje i okre}e od moralnih vrijednosti bilo koje vrste. To je po~etak velikih nesre}a koje }e zadesiti ~ovjeka. [teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca. Materijalizam nastoji uukkiinnuuttii oossnnoovvnnee vvrriijjeeddnnoossttii nnaa kkoojjiimmaa ppoo~~iivvaajjuu ddrr``aavvaa ii ddrruu{{ttvvoo i stvoriti jedno bezdu{no i bezosje}ajno dru{tvo koje obra}a pa`nju samo na materijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada posjedovati idealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav prema bli`njima, pravda, odanost, po{tenje, po`rtvovanost i dobar moral, dru{tvenom poretku osnovanom od takvih pojedinaca su|eno je da bude razmrskan u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od na- jozbiljnijih prijetnji osnovnim vrijednostima politi~kog i dru{tvenog poretka jedne nacije. +++ Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on slu`i kao oossnnoovvaa aannaarrhhiissttii~~kkiihh ii rraazzddoorrnniihh iiddeeoollooggiijjaa kkoojjee cciilljjaajjuu nnaa ooppssttoojjnnoosstt ddrr``aavvee ii nnaarrooddaa. KKoommuunniizzaamm, najistaknutiji od ovih ideologija, prirodan je politi~ki produkt materijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to UUvvoodd:: zzaaππttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??
su dr`ava i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju svakom obliku sepa- ratisti~kih akcija usmjerenih protiv unitarne strukture dr`ave. Teorija evolucije sa~injava takozvanu znanstvenu osnovu za materijal- izam, od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije kao referencu, komunizam nastoji opravdati sebe i predstaviti svoju ideologi- ju kao zvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, KKaarrll MMaarrxx, za Darwinovu knjigu Porijeklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije, napisao slijede}e: “Ovo je knjiga koja sadr`i osnove historije prirode na{eg gledi{ta.”1 Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marxovim idejama na ~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma iz XIX stolje}a na kojoj materijalizam opstoji, apsolutno poni{tena zahvalju- ju}i otkri}ima savremene znanosti. Znanost je pobila i nastavlja pobijati ma- terijalisti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e. Znanost, tako|er, demonstrira da su sva bi}a produkt kreacije Jednog Superiornog Bi}a. Namjera ove knjige je izlo`iti znanstvene ~injenice koje jasno pobijaju teoriju evolucije na svim poljima i informirati ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvarnoj namjeri ove takozvane “znanosti” koja je, ustvari, samo obmana. Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni ne}e ni poku{ati odgovoriti, jer su svjesni da }e takav akt, jednostavno, po- mo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`. KKaarrll MMaarrxx jjee jjaassnnoo ssttaa-- vviioo ddoo zznnaannjjaa ddaa DDaarrwwiinnoovvaa tteeoorriijjaa oossiigguurraavvaa jjeeddnnoo ~~vvrr-- ssttoo ttlloo zzaa mmaatteerriijjaallii-- zzaamm,, aa ttiimmee ii zzaa kkoommuu-- nniizzaamm.. OOnn jjee kkrroozz ppooss-- vveettuu ssvvoogg nnaajjvvee}}eegg ddjjeellaa,, DDaass KKaappiittaallaa ((KKaappiittaall)),, ttaakkoo||eerr,, iizzrraazziioo ssvvoojjee ssiimmppaattiijjee kkoojjee ggaajjii pprreemmaa DDaarr-- wwiinnuu.. PPookkllaannjjaajjuu}}ii mmuu nnjjeemmaa~~kkoo iizzddaannjjee KKaappiittaallaa,, MMaarrxx jjee nnaappiissaaoo:: ""CChhaarrlleessuu DDaarrwwiinnuu oodd KKaarrllaa MMaarrxxaa,, jjeeddnnoogg vvaattrreennoogg oobboo``aavvaatteelljjaa..""
VV e}ina ljudi primaju sve {to ~uju od znanstvenika kao apsolutno ta~no, ne razmi{ljaju}i o tome da ti isti znanstvenici mogu imati razne filozofske i ideolo{ke predrasude. ^injenica je da evolu- cionisti pod pla{tom znanosti name}u svoje li~ne predrasude i filozofske poglede javnosti. Naprimjer, premda su svjesni da slu~ajni doga|aji ne prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ~ude- san red, plan i dizajn koje primje}ujemo u samom univerzumu i u `ivim bi}ima nastali slu~ajno. Naprimjer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji “neshvatlji- va” harmonija u molekuli proteina, gradivnom bloku `ivota i da ne postoji vjerovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao pod nekim primitivnim zemaljskim uvjetima, slu~ajno, bilionima godina pri- je. On se ne zaustavlja ovdje; on tako|er, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo jedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na neki nev- jerovatan na~in sjedinili i formirali prvu `ivu }eliju. Osim toga, on brani svo- je gledi{te sa slijepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovjek je znanstvenik - “evolu- cionista." Da taj isti znanstvenik nai|e na tri cigle poredane jedna na drugu, on nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na okupu i da su se zatim slu~ajno poredale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi iznio takvu tvrdnju bio bi proglaπen umno poremeÊenim. Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno ocijeniti obi~ne stvari, mogu u isto vrijeme usvojiti neracionalne stavove kad je u pitanju njihovo vlastito postojanje? Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime znanosti: znanost zahtijeva uzimanje obje alternative u razmatranje kad god postoje dvije mogu}nosti podjednako vjerovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je vjerovatno}a jedne od te dvije alternative manja, naprimjer iznosi samo 1%, BBiittii oosslloobboo eenn oodd pprreeddrraassuuddaa
Biti oslobo en od predrasuda 9 onda je racionalno i znanstveno smatrati ispravnom alternativu sa 99% vjerovatno}e. Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu znanstvenu osnovu. Postoje dva pogleda koja se mogu izlo`iti, a koja se odnose na to kako su nastala `iva bi}a na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je `iva bi}a stvorio Bog u njihovoj sa- da{njoj kompleksnoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je `ivot nastao nesvjes- nim i slu~ajnim koincidencijama. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evoluci- je. Kad pogledamo znanstvene podatke koji se odnose, naprimjer, na molekularnu biologiju, vidjet }emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna `iva }elija - ili bilo koji od miliona proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla nastati slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrirati u narednim poglavljima, statistika (ra~unanje vjerovatno}a) potvr|uje ~injenicu da slu~ajnost nema nikave veze sa nastankom `ivih bi}a. Tako da evolu- cionisti~ki pogled na pojavljivanje `ivih bi}a ima nula vjerovatno}u da bude ispravan. To zna~i da prvi pogled ima 100% vjerovato}u da je ispravan. To jeste, da je `ivot svjesno nastao. Druk~ije re~eno, `ivot je “stvoren”. Sva `iva bi}a su nastala dizajniranjem Jednog Tvorca, Uzvi{enog u Superiornoj Mo}i, Mudrosti i Znanju. Ova realnost nije stvar ubje|enja; to je normalan zaklju~ak do kojeg vode mudrost, logika i znanost. Pod ovim okolnostima, na{ znanstvenik-”evolucionista” trebao bi povu}i svoju tvrdnju i dr`ati se ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak, u~ini suprotno, onda bi on tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja `rtvuje znanost u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravom znanstveniku. Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg “znanstvenika” sve se vi{e pove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav mo`e se objasni- ti samo jednom rije~u: vjera. Da, to je slijepo sujevjerje, po{to ne postoji dru- go obja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za do`ivotno posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti.
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE SSlliijjeeppii mmaatteerriijjaalliizzaamm Vjera o kojoj govorimo je mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa ffiilloozzooffiijjaa, koja zagovara da je materija oduvijek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije. Takozvana teorija evolucije je “znanstvena osnova” za materijalisti~ku filo- zofiju i ta teorija se slijepo brani kako bi se odr`ala ta filozofija. Kada znanost proglasi teoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na kraju XX stolje}a - onda se znanost iskrivljuje kako bi se predstavilo teoriju evolucije kao ispravnu, a time i dalje odr`avao materijalizam u `ivotu. Nekoliko redaka napisanih od strane jednog od istaknutih biologa-evolu- cionista Turske, pru`aju nam dobar primjer i omogu}avaju nam da vidimo poreme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slijepa odanost. Ovaj znanstvenik, diskutiraju}i vjerovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja Cytochroma-C, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za `ivot, ka`e slijede}e: “Vjerovato}a formiranja jednog Cytochroma-C niza je jednaka nuli. To jeste, ako `ivot zahtijeva jedan ta~no odre|en niz, mo`e se re}i da on ima vjerovatno}u koja vjerovatno mo`e biti realizirana jednom u ~itavom uni- verzumu. Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad na{eg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog ni- je pogodno za ciljeve znanosti. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipotezu.”2 Ovaj znanstvenik misli da je “znanstvenije” prihvatiti vjerovatno}u ko- ja je ravna nuli nego Kreaciju (Stvaranje). Me|utim, prema zakonima znanos- ti, ukoliko postoje dva alternativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da jedno od njih ima “nultu vjerovatno}u”, onda je drugo, alternativno obja{njenje ispravno. Me|utim, ddooggmmaattii~~nnii mmaatteerriijjaalliissttii~~kkii pprriillaazz zzaabbrraannjjuujjee pprriizznnaannjjee ssuuppeerriioorrnnoogg TTvvoorrccaa. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge znanstvenike koji vjeruju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvati tvrdnje ko- je su apsolutno suprotne razumu. Ljudi koji im vjeruju i cijene ove znanstvenike, tako|er, postaju za~arani i zaslijepljeni istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajaju istu nerazumnu psihologiju kada ~itaju njihove knjige i ~lanke. 10
+++Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te razlog je za{to su mnoga istaknuta imena u znanstvenoj zajednici ateisti. Oni koji oslaba|aju sebe od robovanja toj ~aroliji i razmi{ljaju sa otvorenim srcem ne dvoume se da prih- vate postojanje Tvorca. Ameri~ki biohemi~ar ddrr.. MMiicchhaaeell JJ.. BBeehhee, jedan od onih istaknutih znanstvenika koji podr`avaju teoriju “iinntteelliiggeennttnnoogg ddiizzaajjnnaa”, koja je prihva}ena u posljednje vrijeme, opisuje one znanstvenike koji odbi- jaju da prihvate “dizajn” ili “stvaranje” `ivih organizma na slijede}i na~in: “U posljednje ~etiri decenije, savremena biohemija otkrila je zna~ajan dio tajni }elije. To je zahtijeva- lo da desetine hiljada ljudi ve}i dio svojih `ivota posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnih napora u istra`ivanju }elije - u istra`ivanju `ivota na molekularnom nivou - glasan je, jasan i prodoran vrisak: “Dizajn”! Rezulat je tako nedvosmislen i tako zna~ajan da mora biti ran- giran kao jedan od najve}ih postignu}a u historiji znanosti... Umjesto toga ~udna i zbunjuju}a {utnja okru`uje potpunu kompleksnost }elije. Za{to nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne- nadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnim rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~ena etiketom intelektualni dizajn, onda druga strana mora biti ozna~ena etike- tom Bog!”3 To je taj neprijatni polo`aj ateisti~kih i evolucionisti~kih znanstvenika koje vidimo u novinama i na TV-u i ~ije knjige mo`da ~itate. Sva znanstvena istra`ivanja ovih znanstvenika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni su postali jako bezosje}ajni i zaslijepljeni dogmati~nim materijalisti~kim obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su jo{ uvijek uporni u svom por- icanju. Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosjetljivi. Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouvjerenosti prouzrokovanoj njihovom bezosje}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podr`avaju}i apsurdnost kao neku vrlinu. Dobar primjer je istaknuti evolucionista RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss koji Biti oslobo en od predrasuda 11 MMiicchhaaeell BBeehhee::""JJeeddnnaa zzbbuunnjjuujjuuÊÊaa ttiiππiinnaa ookkrruuææuu-- jjee ppoottppuunnuu kkoommpplleekkssnnoosstt ÊÊeelliijjee""
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE poziva kri{}ane da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu ~ak iako vide da im spomenik Djevice Marije ma{e rukama. Prema njemu, “mo`da su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo vjerovatan doga|aj, ali je mogu}”.4 Ovakva psihologija nevjernika postojala je kroz cijelu historiju, a Kur’an je opisuje na slijede}i na~in: KKaaddaa bbiissmmoo iimm mmeelleekkee ppoossllaallii,, ii kkaadd bbii iimm mmrrttvvii pprrooggoovvoorriillii,, ii kkaadd bbiissmmoo pprreedd nnjjiihh oo~~iigglleeddnnoo ssvvee ddookkaazzee ssaabbrraallii,, -- oonnii ooppeett nnee bbii vvjjeerroovvaallii,, oossiimm aakkoo bbii AAllllaahh hhttiioo,, aallii vvee}}iinnaa nnjjiihh nnee zznnaa.. ((VVII::111111)) Kao {to ovaj kur’anski ajet jasno pokazuje, dogmati~no razmi{ljanje evolucionista nije nikakvo originalno razmi{ljanje, niti je to osobeno samo njima. Ustvari, ono {to znanstvenik-evolucionista podr`ava nije neka nova nau~na misao, ve} neznanje koje istrajava jo{ od najranijih, neciviliziranih paganskih zajednica. +++ Ista psihologija je opisana u jednom drugom kur’anskom ajetu: KKaadd bbiissmmoo nnjjiihh rraaddii kkaappiijjuu nnaa nneebbuu oottvvoorriillii ii oonnii ssee kkrroozz nnjjuu uussppiinnjjaallii,, ooppeett bbii oonnii,, zzaacciijjeelloo,, rreekkllii:: ““SSaammoo nnaamm ssee pprrii~~iinnjjaavvaa,, mmii ssmmoo lljjuuddii oopp~~iinnjjeennii!!”” ((XXVV//1144--1155)) MMaassoovvnnaa eevvoolluucciioonniissttii~~kkaa iinnddookkttrriinnaacciijjaa Kao {to je nazna~eno u gore citiranim ajetima, jedan od razloga {to lju- di ne mogu vidjeti realnosti njihovih postojanja je neka vrsta “op~injenosti” koja lebdi nad njihovim rezoniranjem. To je ista ona op~injenost koja le`i u osnovi prihvatanja teorije evolucije {irom svijeta. Pod op~injeno{}u mislimo na jedno uvjetovanje postignuto indoktrinacijom. Ljudi su izlo`eni jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ~esto ne mogu primijetiti izobli~enje koje postoji. Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogu}nost rasu|ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, po~inje vidjeti realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indok- trinirana. Ovaj fenomen mo`e se uo~iti na jednom drugom primjeru. Ukoliko neko bude hipnotiziran i bude mu re~eno da je krevet u kojem le`i, ustvari, 12
automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze. On misli da je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primjeri koji pokazuju efikas- nost i mo} mehanizma indoktrinacije znanstvene su ~injenice koje su dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabilje`eni u znanstvenoj liter- aturi i oni su svakodnevnica u ud`benicima psihologije i psihijatrije. Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svijet koji se oslanja na nju, nametnuti su masama sa takvim metodima indoktrinacije. Ljudi koji stalno susre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i “znanstvenim” platformama, ne uspijevaju vidjeti da je prihvatanje ove teori- je, ustvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rezonovanja. Ista in- doktrinacija, tako|er, okiva i znanstvenike. Mladi znanstvenici koji ~ine prve korake u svojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na svijet. Op~injeni ovom magijom, mnogi znanstvenici-evolucionisti nastavlja- ju traganje za znanstvenom potvrdom neracionalnih i zastarjelih tvrdnji evolucionista iz XIX stolje}a, koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima. PPoossttoojjee jjoo{{ ii ddooddaattnnii mmeehhaanniizzmmii kkoojjii ttjjeerraajjuu zznnaannssttvveenniikkee ddaa bbuudduu eevvoolluu-- cciioonniissttii ii mmaatteerriijjaalliissttii. U zapadnim zemljama, znanstvenik mora pokazati neke odre|ene standarde kako bi bio promoviran, primio akademska priznan- ja ili da mu se ~lanci objavljuju u znanstvenim ~asopisima. Otvoreno prih- vatanje teorije evolucije je kriterij broj jedan. Ovaj sistem vodi te znanstvenike tako daleko da oni posve}uju cijele svoje `ivote i karijere u ko- rist jednog dogmatskog vjerovanja. To je realnost koja nastavlja le`ati iza tvrdnje da je “evolucija jo{ uvijek prihva}ena od strane znanstvenika”. Evolucija se odr`ava u `ivotu ne zato {to ima neku nau~nu vrijednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samo nekolicina znanstvenika koji su svjesni ove ~injenice mogu riskirati da uka`u na Ëinjenicu da je kralj go. U nastavku ove knjige, mi }emo, ako Bog da, razmatrati otkri}a i za- klju~ke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog vjerovan- ja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Boga. ^itatelji }e se osvjedo~iti da je teorija evolucije, ustvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktor- na sa znano{}u na svakom nivou, ali je podr`ana da prikrije istinu o Tvorcu. Biti oslobo en od predrasuda 13
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE14 Ono ~emu se nadamo od ~itaoca je da se probudi iz ~arolije koja zasljepljuje umove ljudi i koja remeti njihovu mogu}nost rasu|ivanja, kao i da }e ozbiljno razmi{ljati o onome {to je napisano u ovoj knjizi. Ukoliko se ~itatelj oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobod- no i bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta neizbje`na istina, koja je tako|er vidljiva u svim aspektima moderne znanos- ti, je ~injenica da su `ivi organizmi nastali kao posljedica kreacije, a nikako slu~ajno. ^ovjek mo`e lahko primijetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog sebe, kako je nastao od kapi vode ili posmatraju}i bilo koje drugo `ivo bi}e.
KK orijeni evolucije se`u toliko duboko koliko i jedno dogmatsko vjerovanje koje poku{ava negirati postojanje kreacije (stvaranja). Ve}ina paganskih filozofa u anti~koj Gr~koj branila je teoriju evolucije. Ako pogledamo historiju filozofije vidjet }emo da ideja evolucije ~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nije paganska filozofija, nego je vjera u Boga bila ta koja je odigrala tu stimulativnu ulogu u ra|anju i razvoju moderne znanosti. Ve}ina ljudi koji su bili pioniri u tome procesu vjerovali su u postojanje Boga; i dok su prou~avali nauku, nastojali su otkri- ti univerzum koji je Bog stvorio i opaziti Njegove zakone i detalje u Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su LLeeoonnaarrddoo ddaa VViinnccii, CCooppeerrnniiccuuss, KKeepppplleerr i GGaalliilleeoo; otac paleontologije CCuuvviieerr; pionir botanike i zoologije LLiinnnnaaeeuuss; i IIssaaaacc NNeewwttoonn, koji se smatra najve}im znanstvenikom svih vre- mena, svi oni prou~avali su nauku ne samo vjeruju}i u Boga ve} i u to da je sav univerzum Njegova kreacija.5 AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, koji se smatra najve}im genijem na{eg vremena, bio je jedan pobo`ni znanstvenik koji je vjerovao u Boga i tako izjavio: “Ne mogu zamisliti nekog iskrenog znanstvenika bez dubokog vjerovanja. Situacija se mo`e opisati na slijede}i na~in: ‘znanost bez vjere je hroma’.6 Jedan od osniva~a moderne fizike, njema~ki fizi~ar MMaaxx PPllaanncckk je jed- nom rekao da svako ko ozbiljno prou~ava znanost mora pro~itati frazu napisanu na vratima hrama nauke: “Imaj vjeru.” VVjjeerraa jjee ssuu{{ttiinnsskkii aattrriibbuutt nnaauukkee.7 Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa ponovnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko rasprostranjena u XIX stolje}u. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam nastoji objasniti prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da ona pori~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo `ivo ili ne`ivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je za- KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE tim uspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razumije, da gdje god vidi red, da postoji volja koja organizira i stoji iza tog reda. Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakter- istikom uma, sredinom XIX stolje}a proizvela je teoriju evolucije. DDaarrwwiinnoovvaa iimmaaggiinnaacciijjaa Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini- ra danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak CChhaarrlleess RRoobbeerrtt DDaarrwwiinn. Darwin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imao amaterski interes za prirodu i `iva bi}a. Njegov interes podstaknuo ga je da se dobrovoljno pridru`i ekspediciji koja je napustila Englesku brodom H. M. S Beagle 1832. i koja je putovala raznim dijelovima svijeta punih pet go- dina. Mladi Darwin bio je impresioniran razli~itim vrstama `ivih bi}a, naro~ito odre|enim zebama koje je vidio na otoku Galapagos. Mislio je da je razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilago|avanjem sre- dini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da porijeklo `ivota i `ivih vrsta le`i u pojmu “prilago|avanja okolini”. Prema Darwinu, razli~ite `ive vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Bog), ve} poti~u od zajed- ni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uvjeta postale razli~ite jedne od drugih. Darwinova hipoteza nije se zasnivala na nekom znanstvenom otkri}u ili eksperimentu; me|utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju uz pomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova ideja bila je u tome da pojedina `iva bi}a koja su se prilagodila nekoj odre|enoj sredini prenose te kvalitete na slijede}e generacije; ti povoljni kvaliteti nagomilali su se vremenom i transformirali tu jedinku u vrstu, sasvim razli~itu od njezinih predaka. (Porijeklo ovih “povoljnih kvaliteta” ni- je bilo poznato u to vrijeme.) Prema Darwinu, ~ovjek je najrazvijeniji rezutat ovog mehanizma. Darwin je nazvao taj proces “eevvoolluucciijjaa ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee”. Mislio je da je na{ao “porijeklo vrsta”: porijeklo jedne vrste je druga vrsta. On je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Porijeklo vrsta, putem 16
prirodnog odabira 1859. godine. Darwin je bio dobro upoznat sa ~injenicom da se njegova teorija suo~ava sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju “TTee{{kkoo}}ee tteeoorriijjee”. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fosilnim dokumentima, komplicira- nosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slu~ajnostima (npr. oko), i istinktu `ivih bi}a. Darwin se nadao da }e te te{ko}e biti savladane novim otkri}ima; me|utim, ovo ga nije sprije~ilo da dâ jedan broj veoma neadek- vatnih obja{njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ar LLiippssoonn dao je slijede}i komentar u vezi s Darwinovim “te{ko}ama”: "^itaju}i Porijeklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darwin bio mnogo nesig- urniji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije', naprimjer, pokazuje da je Darwin imao znatnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar, bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko moglo nastati."8 Dok je razvijao svoju teoriju, Darwin je bio impresioniran mnogim bi- olozima-evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom LLaammaarrcckkoomm.9 Prema Lamarcku, `iva bi}a prenose osobine koje su stekle tokom `ivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju. Naprimjer, `irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generacija- ma, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ije li{}e. Darwin je tako upotrijebio tezu “preno{enja ste~enih osobina” koju je predlo`io Lamarck kao faktor koji ~ini da `iva bi}a evoluiraju. Ali i Darwin i Lamarck su pogrije{ili jer je u njihovo vrijeme `ivot mo- gao biti prou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma nead- ekvatnom nivou. Znanstvene oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu pos- tojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu nji- hove ma{te. Dok je eho Darwinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po imenu GGrreeggoorr MMeennddeell je 1865. godine otkrio zakone naslje|ivanja. O tome se nije puno ~ulo do kraja stolje}a. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost po~etkom XX stolje}a. To je bilo ro|enje ggeenneettiikkee kao nauke. Ne{to kasnije, otkriveni su struktura gena i hromosomi. Otkri}e DNA molekule, u 50-im, Kratka historija teorije 17
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE18 koja sadr`i genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlog je bio u nevjerovatnoj slo`enosti `ivota i ni{tavnosti evolucionih meh- anizama koje je predlo`io Darwin. Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darwinove teorije. Me|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu znanstvenu platformu. Ovi napori su shvatljivi samo ako primijetimo da iza teorije evolucije stoje ideo- lo{ke intencije, a ne znanstvena briga. OO~~aajjnnii~~kkii nnaappoorrii nneeooddaarrvviinniizzmmaa Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini XX stolje}a, Darwinova teorija je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa znanstvenika ko- ji su bili rije{eni da ostanu lojalni Darwinu nastojali su prona}i rje{enja. Oni su se okupili na sastanku organiziranom od strane Geological Society of America 1941. godine. Geneti~ari, kao GG.. LLeeddyyaarrdd SStteebbbbiinnss i TThheeooddoossiiuuss DDoobbzzhhaannsskkyy, zoolozi kao {to su EErrnnsstt MMaayyrr i JJuulliiaann HHuuxxlleeyy, paleontolozi kao GGeeoorrggee GGaayylloorrdd SSiimmppssoonn i GGlleennnn LL.. JJeeppsseenn, i matemati~ki geneti~ari kao {to su RRoonnaalldd FFiisshheerr i SSeewwaallll RRiigghhtt, nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorili kako “zakrpiti” darvinizam. Ovaj kadar fokusirao se na pitanje ppoorriijjeekkllaa ppooggooddnniihh vvaarriijjaacciijjaa kkoojjee ssuu ttoobboo``ee nnaavveellii ``iivvee oorr-- ggaanniizzmmee ddaa eevvoolluuiirraajjuu - {to je jedna tema koju i sam Darwin nije bio u stanju objasniti, nego je, jednostavno, bio osu|en na korak postrance, tj. da je zaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarcka. Ideja je sada bila “sslluu~~aajjnnaa mmuuttaacciijjaa”. Oni su nazvali ovu novu teoriju “MMooddeerrnnaa ssiinntteettii~~kkaa eevvoolluucciioonnaa tteeoorriijjaa”, ona je bila formulirana dodavanjem koncepta mutacije Darwinovoj tezi prirodne selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao “nneeooddaarrvviinniizzaamm”, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neodarvinisti. CChhaarrlleess DDaarrwwiinn
Decenije koje su uslijedile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neo- darvinizam doka`e. Ve} je bilo poznato da su mmuuttaacciijjee - tj. “nezgode”- koje se odigravaju u genima `ivih organizama uvijek bile {tetne. Neodarvinisti su poku{ali ustanoviti jedan primjer za “pogodnu mutaciju” izvode}i hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili su potpunim neuspjehom. Oni su tako|er poku{ali dokazati da su prvi `ivi organizmi mogli posta- ti slu~ajno, pod primitivnim zemaljskim uvjetima koje je teorija postavila, ali isti neuspjeh pratio je tako|er i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je nastojao dokazati da bi `ivot mogao nastati “slu~ajno - propao je. Ra~uni vjerovatno}e dokazuju da ~ak niti jedan jedini protein, gradivni blok `ivota, nije mogao postati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima tobo`e Kratka historija teorije 19 KKaaddaa jjee DDaarrwwiinn pprroommoovviirraaoo ssvvoojjee pprreettppoossttaavvkkee,, ddiisscciipplliinnee ggeenneettiikkaa,, mmiikkrroobbiioollooggiijjaa ii bbiioohheemmiijjaa jjooππ nniissuu ppoossttoojjaallee.. DDaa ssuu oonnee bbiillee oottkkrriivveennee pprriijjee nneeggoo jjee oonn pprreeddllooææiioo ssvvoojjuu tteeoorriijjuu,, DDaarrwwiinn bbii llaahhkkoo mmooggaaoo pprreeppoozznnaattii ddaa jjee nnjjeeggoovvaa tteeoorriijjaa bbii-- llaa nneezznnaannssttvveennaa ii mmooææddaa nnee bbii nnii ppookkuuππaaoo pprroo-- mmoovviirraattii ttaakkvvee bbeessmmiisslleennee ttvvrrddnnjjee.. IInnffoorrmmaacciijjaa kkoojjaa ooddrree uujjee vvrrssttee vveeÊÊ ppoossttoojjii uu ggeenniimmaa ii nneemmoogguuÊÊee jjee ddaa pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa pprrooiizzvveeddee nnoovvee vvrrssttee kkrroozz iizzmmjjeennee uu ggeenniimmaa.. SSlliiËËnnoo ttoommee,, ssvviijjeett zznnaannoossttii uu ttoomm ppeerriioodduu iimmaaoo jjee jjeeddnnoo vveeoommaa pplliittkkoo ii pprroossttoo rraazzuummiijjeevvaannjjee ggrraa ee ii ffuunnkkcciijjaa ÊÊeelliijjee.. DDaa jjee DDaarrwwiinn iimmaaoo ππaannssuu vviiddjjeettii ÊÊeelliijjuu ppoodd eelleekkttrroonnsskkiimm mmiikkrroosskkooppoomm,, oonn bbii ssee oossvvjjeeddooËËiioo uu vveelliikkuu kkoommpplleekkssnnoosstt ii iizz-- vvaannrreeddnnuu ggrraa uu oorrggaanneellaa ÊÊeelliijjee.. OOnn bbii ssvvoojjiimm vvllaassttiittiimm ooËËiimmaa vviiddiioo ddaa nniijjee bbiilloo mmoogguuÊÊee ddaa jjeeddaann ttaakkaavv kkoommpplliicciirraann ii kkoommpplleekkssaann ssiisstteemm nnaassttaannee kkrroozz mmaallee vvaarriijjaacciijjee.. DDaa jjee oonn zznnaaoo nneeππttoo oo bbiioommaatteemmaattiiccii,, ttaaddaa bbii sshhvvaattiioo ddaa ËËaakk nniittii jjeeddnnaa jjeeddiinnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa,, ddaa nnee ggoovvoorriimmoo oo jjeeddnnoojj cciijjeelloojj ÊÊeelliijjii,, nniijjee mmooggllaa ppoossttaattii sslluuËËaajjnnoo.. PPRRIIMMIITTIIVVNNII NNIIVVOO ZZNNAANNOOSSTTII II TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE UU DDAARRWWIINNOOVVOO VVRRIIJJEEMMEE JJeeddnnaa ssttuuddiioozznnaa aannaalliizzaa }}eelliijjee jjee bbiillaa mmoogguu}}aa tteekk nnaakkoonn oottkkrrii}}aa eelleekkttrroonnsskkoogg mmiikkrroosskkooppaa.. PPrriimmiittiivvnniimm mmiikkrroosskkooppiimmaa pprriikkaazzaanniimm oovvdd-- jjee,, uu DDaarrwwiinnoovvoo vvrriijjeemmee jjee bbiilloo jjeeddiinnoo mmoogguu}}ee vviiddjjeettii vvaannjjsskkuu ppoovvrr{{iinnuu }}eelliijjee..
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE pojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontroliranim zemaljskim uvjetima - nije mogla biti sintetizirana ~ak ni pomo}u najsofisticiranijih laboratorija XX stoljeÊa. Neodarvinisti~ka teorija je tako|er potu~ena ffoossiillnniimm zzaappiissoomm. Nikada, bilo gdje u svijetu, nisu prona|eni nikakvi “prijelazni oblici”, koji su tobo`e trebali pokazati postepenu evoluciju `ivih organizama od primitivnih do naprednih vrsta, kao {to je to neodarvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vrijeme, komparativna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jedna iz druge, ustvari imaju veoma razli~ite anatomske karakter- istike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima. +++Ali neodarvinizam ionako nikada nije ni bio znanstvena teorija, nego jed- na ideolo{ka dogma, ako se ve} ne mo`e re}i da je bio jedna vrsta “religije”. Eto za{to je pobornici evolucije jo{ uvijek nastavljaju braniti, uprkos svim dokazima koji govore suprotno njoj. Me|utim, jedna stvar oko koje se oni ne mogu slo`iti je pitanje: “koji je od razli~itih modela predlo`enih za real- iziranje evolucije onaj ‘pravi’?”. Jedan od najva`nijih, od svih ovih modela evolucije, fantasti~ni je scenario poznat kao “punctuated equilibrium”. PPookkuu{{aajj ii ppooggrree{{kkaa:: PPuunnccttuuaatteedd eeqquuiilliibbrriiuumm Mnogi znanstvenici koji vjeruju u evoluciju prihva}aju neodarvinisti~ku teoriju polaganog, postepenog razvitka. U posljednjim decenijama, me|utim, predlo`en je jedan druga~iji model. Nazvan “punctuated equilibrium”, ovaj model odbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvitka korak po korak i smatra da se umjesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim “skokovima”. Prvi glasni branitelji ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dva ameri~ka paleoantropologa, NNiilleess EEllddrreeddggee i SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, bili su veo- ma svjesni da su tvrdnje neodarvinisti~ke teorije apsolutno pobijene fosilnim zapisom. Fosili su dokazali da `ivi organizmi nisu postali postepenom evolu- cijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neodarvinisti su `ivjeli, i jo{ uvjek `ive, sa nje`nom nadom da }e nedostaju}i prijelazni oblici jednog dana biti prona|eni. Shvataju}i da je ova nada neosnovana, Eldredge 20
i Gould i pored svega toga nisu bili u stanju ostaviti svoju evolucionu dogmu, tako da su predlo`ili jedan novi model: “punctuated equlibrium”. To je tvrd- nja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije u iznenadnim i velikim promjenama. Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego jedan model iz ma{te. Naprimjer, evropski paleontolog OO.. HH.. SShhiinnddeewwoollff, koji je poslu`io kao primjer Eldredgeu i Gouldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la iz reptilskog jajeta kao rezultat jedne “velike mutacije”, to jest, kao rezultat jednog velikog “inciden- ta-nezgode” koji se odigrao u genetskoj strukturi.10 Prema toj istoj teoriji, neke `ivotinje koje su `ivjele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretr- pjev{i iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, totalno kon- tradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije znanstvene su ono- liko koliko su znanstvene i bajke o `apcima koji se pretvaraju u prin~eve. I pored svega toga, ogor~eni krizom u kojoj su neodarvinisti~ke tvrdnje bile, neki paleontolozi-evolucionisti prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da je ~ak jo{ bizarnija negoli sam neodarvinizam. Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos- ilnom zapisu koje neodarvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim, te{ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolu- ciji ptica sa tvrdnjom da je “jjeeddnnaa ppttiiccaa ooddjjeeddnnoomm iisskkoo~~iillaa iizz rreeppttiillsskkoogg jjaajjee-- ttaa” - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u drugu zahtijeva veliku i povoljnu promjenu u genetskoj informaciji. Me|utim, nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj doda- je novu. [tavi{e, model “punctuated equilibrium” kolabira od svog samog po~et- ka zbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje postanka `ivota, {to je tako|er pitanje koje od samog po~etka pobija i neodarvinisti~ki model. Budu}i da ~ak niti jedan jedini protein ne mo`e postati slu~ajno, rasprava o tome da li su or- ganizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili “postepenu” evoluciju je besmislena. Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o “evoluci- ji”, danas je jo{ uvijek neodarvinizam. U poglavljima koja slijede prvo }emo ispitati dva imaginarna mehanizma neodarvinisti~kog modela i onda pogle- Kratka historija teorije 21
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE22 dati u fosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadr`ati na pitanju porijekla `ivota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolu- cionisti~ke modele, kao npr. “evolucija skokovima”. Prije nego to uradimo, bilo bi korisno podsjetiti ~itaoca da je realnost sa kojom }emo se susretati na svakom stadiju takva da nam ukazuje da je sce- nario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je totalno u koliziji sa stvarnim svijetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obmanjuje svi- jet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i posljednjim znanstvenim otkri}ima, nas- tavak njezine odbrane je, na kraju, postao nemogu}. DDaannaass,, ddeesseettiinnee hhiilljjaaddaa zznnaannssttvveenniikkaa ππiirroomm ssvviijjeettaa,, ppoosseebbnnoo uu SSAADD ii EEvvrrooppii,, pprrkkoossee tteeoorriijjii eevvoolluucciijjee ii oobbjjaavviillii ssuu mmnnooggee kknnjjiiggee oo nniiππttaavvnnoossttii ttee tteeoorriijjee.. OOvvoo ggoorree ssuu nneekkii oodd pprriimmjjeerraa..
DDAARRWWIINNOOVV RRAASSIIZZAAMM JJedan od najvaænijih, a ipak najmanje poznatih aspekata Darwina je njegov rasizam: Darwin je smatrao bijele Evropljane "naprednijim" od ostalih ljud- skih rasa. Dok je Darwin pretpostavljao da je Ëovjek evoluirao iz majmunolikog stvorenja, on je smatrao da su se neke rase razvile viπe no druge i da ovi potonji joπ nose majmunske karakteristike. U svojoj knjizi , The Descent of Man, koju je objavio nakon Porijekla vrsta, on bestid- no komentira "veÊe razlike izme u ljudi razliËitih rasa."1 U svojoj knjizi Darwin smatra da su crnci i australijski Aboridæini jednaki sa gorilama i on- da zakljuËuje da Êe ovi biti vremenom istrijebljeni od civiliziranih rasa. On kaæe: "U nekom buduÊem periodu, ne veoma dalekom kada se mjeri stoljeÊima, civilizirane rase ljudi Êe uglavnom iskorijeniti i zamijeniti divlje rase πirom svijeta. U isto vrijeme, antropomorfni majmuni Êe bez sumnje biti iskorijen- jeni. Pukotina izme u Ëovjeka u jednom civiliziranijem stanju, kako se moæe- mo nadati, bit Êe jednaka onoj izme u Kavkaæana i nekih majmuna tako niskih kao babuni, umjesto kao sada izme u crnca ili Australijanca i gorile."2 Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski razglabane, nego tako er dovedene u jednu poziciju gdje osiguravaju najvaænije "znanstveno tlo" za ra- sizam. PretpostavljajuÊi da su æiva biÊa evoluirala u borbi za æivot, darvinizam je Ëak bio adaptiran socijalnim znanostima i izokrenut u jednu koncepciju koja je doπla dotle da bude nazvana "socijalni darvinizam". Socijalni darvinizam tvrdi da su postojeÊe ljudske rase locirane na ra- zliËitim preËkama evolucione ljestvice, da su evropske rase "najnaprednije" od svih i da mnoge druge rase joπ uvijek nose "majmunske" crte. 1 Benjamin Farrington, What Darwin Really Said. London, Sphere Books, 1971, str. 54-56 2 Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd ed., New York, A.L. Burt Co. 1874, str. 178
NN eodarvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije zagovara da je `ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma: “prirodna selekcija” i “mutacija”. Osnovna tvrdnja teorije je da su “prirodna selekcija i mutacija dva komplementarna mehanizma”. Porijeklo evolucionih promjena su slu~ajne mutacije koje se odigravaju u genetskoj gra|i `ivih bi}a. Osobine prouzrokovane mutacijama selektiraju se mehaniz- mom prirodne selekcije i stoga `iva bi}a evoluiraju. Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni meha- nizam uop}e ne postoji, zato {to niti prirodna selekcija, a niti mutacije nima- lo ne doprinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformirale jedna u drugu. PPrriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima i prije Darwina. Oni su ga definirali kao “mehanizam koji dr`i vrste neprom- jenjivim, tj. bez da budu ‘pokvarene’”. Darwin je bio prva osoba koja je postavila tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao ~itavu svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi ukazuje da je prirodna selekcija bila baza njegove teorije - Porijeklo vrsta putem prirodne selekcije... Me|utim, od Darwinova vremena nije bilo niti jedne jedine trunke dokaza koja bi pokazala da prirodna selekcija navodi `iva bi}a da evoluiraju. CCoolliinn PPaatttteerrssoonn, glavni paleontolog u Museum of Natural History u Engleskoj, koji je, usput, tako|er istaknuti evolucionista, nagla{ava da nika- da nije uo~eno da prirodna selekcija ima snagu da navede bi}a da evoluiraju: NNiikkoo,, nniikkaaddaa nniijjee pprrooiizzvveeoo nneekkuu vvrrssttuu mmeehhaanniizzmmoomm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee. Niko, nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina trenutnih rasprava u neo- darvinizmu je u vezi s ovim pitanjem.11 IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee
Prirodna selekcija podrazumijeva da }e ona `iva bi}a koja su prilago|enija prirodnim uvjetima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo potomstvo pre`ivjeti, dok }e ona koja su nesposobna nestati. Naprimjer, u jednom krdu jelena, pod prijetnjom divljih `ivotinja, prirodno je da }e pre`iv- jeti oni koji br`e tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces tra- jao, on ne}e transformirati ove jelene u neku drugu `ivu vrstu. Ovi jeleni }e uvijek ostati jeleni. Kada pogledamo na nekoliko incidenata koje evolu- cionisti predstavljaju kao uo~ene primjere prirodne selekcije, vidimo da oni nisu ni{ta drugo do jednostavni poku{aji obmane. ““IInndduussttrriijjsskkii mmeellaanniizzaamm”” Godine 1986. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa objavio je knjigu Biology of Evolution (Biologija Evolucije), koja je prihva}ena kao jedan od izvora koji na najek- splicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selekcije. Naj~uveniji od njegovih primjera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptirova, koji su pocrnjeli za vrijeme Industrijske revolucije u Engleskoj. Prema izvje{taju, u vrijeme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj, boja kore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svijetla. Zbog ovoga su lep- tirovi tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lahko biti primi- je}eni od ptica koje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu {ansu za pre`ivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora na drve}u je potamnjela i ovoga puta leptirovi svijetle boje postali su naj~e{}a meta pti~jeg lova. Kao rezultat, broj leptirova svijetle boje je opao, dok se broj leptirova tamne boje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lahko biti zamije}eni od ptica. Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teori- ju. Evolucionisti su, na drugoj strani, na{li uto~i{te i utjehu u bacanju pra{ine u o~i, pokazuju}i kako su leptiri svijetle boje evoluirali u leptire tamne boje. Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne mo`e ni na koji na~in biti kori{ten kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna selekcija ne proizvodi nove oblike koji nisu postojali ranije. Leptiri tamne bo- je postojali su u cjelokupnoj populaciji leptirova i prije Industrijske revoluci- je. Jedino {to se promijenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija Imaginarni mehanizmi evolucije 25
(tipova) u populaciji leptirova. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan or- gan koji bi uzrokovao promjenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da bi se jedan leptirstransformirao u drugu `ivu vrstu, pticu naprimjer, trebali bi biti u~injeni novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno odvojen genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim osobinama ptica. +++Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost dodati jedan novi or- gan nekom `ivom organizmu, ukloniti jedan organ, ili izmijeniti organizam u drugu vrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavlja- ju. “Najve}i” dokaz koji je predstavljen od Darwinova doba nije bio u stanju oti}i dalje od “industrijskog melanizma” kod leptirova u Engleskoj. MMoo``ee llii pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa oobbjjaassnniittii kkoommpplleekkssnnoosstt?? Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to ovaj mehanizam nniikkaaddaa nnee mmoo``ee ppoovvee}}aattii iillii ppoobboolljj{{aattii ggeenneettsskkuu iinnffoorrmmaacciijjuu jjeeddnnee vvrrssttee. Niti mo`e transformirati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvi- jezdu u ribu, ribu u `abu, `abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i bran- itelj “puncuated equilibriuma”, Gould, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne PPrriimmjjeerr ""lleeppttiirraa IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee"" pprroommoovviirraann jjee kkaaoo nnaajjvveeÊÊii ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuu ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.. MMee uuttiimm,, eevvoolluucciijjaa nnee ddoollaazzii uu oobbzziirr uu oovvoomm pprriimmjjeerruu,, iizz rraa-- zzllooggaa ππttoo nniijjee ffoorrmmiirraannaa nnoovvaa vvrrssttaa lleeppttiirraa.. NNaa lliijjeevvoojj sslliiccii ssuu ddrrvveeÊÊee ii lleeppttiirrii uu vvrriijjeemmee pprriijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee,, aa nnaa ddeessnnoojj ssttrraannii iizz ddoobbaa ppoosslliijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee..
selekcije sljede}im rije~ima: "Su{tina darvinizma le`i u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativ- na snaga evolucione promjene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija igrati jednu negativnu ulogu u eliminiranju nesposobnih. Me|utim, Dar- winova teorija zahtijeva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne."12 Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti upo{ljavaju u vezi s prirodnom selekcijom je njihov napor da predstave ovaj mehanizam kao jednog svjesnog dizajnera. Me|utim, pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa nneemmaa ssvviijjeessttii. Ona ne posjeduje jednu volju koja mo`e odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za `iva bi}a. Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne mo`e objasniti biolo{ke sis- teme i organe koji imaju karakteristiku “nneessvvooddlljjiivvee kkoommpplleekkssnnoossttii”. Ovi sis- temi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog broja dijelova i oni nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih dijelova nedostajao ili bio defektan. (Naprimjer, ljudsko oko ne mo`e se uprostiti po{to ono ne funkcionira osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detaljima). Zbog toga bi volja koja okuplja sve ove dijelove zajedno trebala biti u stanju unaprijed predvidjeti budu}nost i usmjeriti se direktno na korist koja bi trebala biti postignuta tek na zadnjem stadiju (evolucije). Ova ~injenica, koja isto tako ru{i osnove teorije evolucije, tako|er je zabrinjavala i Darwina: “AAkkoo bbii mmoogg-- lloo bbiittii ddeemmoonnssttrriirraannoo ddaa jjee ppoossttoojjaaoo bbiilloo kkaakkaavv kkoommpplleekkssnnii oorrggaann,, zzaa kkoojjii bbii bbiilloo nneemmoogguu}}ee ddaa bbuuddee ffoorrmmiirraann bbrroojjnniimm,, uuzzaassttooppnniimm,, llaaggaanniimm mmooddiiffiikkaacciijjaa-- mmaa,, mmoojjaa tteeoorriijjaa bbii aappssoolluuttnnoo bbiillaa ssrruu{{eennaa.”13 ++Prirodna selekcija jedino selektira, tj. odbacuje unaka`ene, slabe ili nesposobne individue jedne vrste. Ona ne mo`e proizvesti nove vrste, nove genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta/nikoga ne mo`e navesti da evoluira. Darwin je prihvatio ovu realnost rekav{i: “PPrriirrooddnnaa ssee-- lleekkcciijjaa nnee mmoo``ee uurraaddiittii nnii{{ttaa ddookk ssee ppooggooddnnee vvaarriijjaacciijjee sslluu~~aajjnnoo nnee ddooggooddee.”14 To je ono zbog ~ega je neodarvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}i mutacije kao “uzrok blagotvornih promjena”. Me|utim, kao {to }emo vidjeti, mutacije jedino mogu biti “uzrokom {tetnih promjena”. Imaginarni mehanizmi evolucije 27
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE MMuuttaacciijjee Mutacije su definirane kao prijelomi ili zamjene koje se odigravaju u DNA molekuli, koja se nalazi u jezgri }elije `ivog organizma i koja sadr`i sve genetske informacije. Ovi prekidi ili zamjene rezultat su vanjskih utjecaja kao {to su radijacija ili hemijska djelovanja. Svaka mutacija je jedna “nezgoda” i ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra|uju DNA, ili mijenja njihove polo`aje. One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promjenu da ih se ne mo`e reparirati. Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi} koji transformira `ive organizme u neke naprednije i savr{enije forme. Direktan efekat mutacija je {tetan. Promjene uzrokovane mutacijama mogu biti jedino kao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i ^er- nobila: to jest, smrt, nesposobnost i nakaznost prirode. Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNA ima jednu veoma komplek- snu gra|u i slu~ajna djelovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra|i. BB.. GG.. RRaannggaannaatthhaann izjavljuje: "Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se rijetko de{avaju, i u najboljem slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija impliciraju da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promjena u nekom visoko specijaliziranom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna. Slu~ajna promjena u nekom ~asovniku ne mo`e pobolj{ati taj ~asovnik. Ona }e ga najvjerojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta. Zemljotres ne pobolj{ava grad, on donosi razaranje."15 Nimalo iznena|uju}e, ddoo ssaaddaa nniijjee uuoo~~eennaa nniittii jjeeddnnaa kkoorriissnnaa mmuuttaacciijjaa. Sve mutacije su se pokazale {tetnima. Evolucionista, znanstvenik WWaarrrreenn WWeeaavveerr, ovako je prokomentirao izvje{taj pripremljen od strane Committee on Genetic Efects of Atomic Radiation, koji je formiran da istra`uje mutaci- je koje su mogle biti uzrokovane nuklearnim oru`jem kori{tenim u Drugom svjetskom ratu: "Mnogi }e biti zbunjeni u vezi s izjavom da su prakti~ki svi primjeri mu- tacije {tetni po{to su mutacije jedan neophodni dio procesa evolucije. Kako mo`e jedna dobra posljedica - evolucija ka vi{im formama `ivota - rezulti- rati iz mmuuttaacciijjaa -- kkoojjee ssuu pprraakkttii~~kkii ssvvee {{tteettnnee?"16 28
Svaki napor ulo`en u “izazivanje jedne korisne mutacije” rezultirao je neuspjehom. U toku vi{e decenija evolucionisti su izveli mnoge eksperimente da proizvedu mutacije kod vvoo}}nniihh mmuu{{iiccaa po{to se ovi insekti razmno`avaju veoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijom ovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena. Evolucionista, geneti~ar GGoorrddoonn TTaayylloorr pi{e ovako: ""UU ssvviimm hhiilljjaaddaammaa eekkssppeerriimmeennaattaa ssaa uuzzggaajjaannjjeemm mmuu{{iiccaa,, kkoojjii ssuu iizzvveeddeennii {{iirroomm ssvviijjeettaa ttookkoomm vvii{{ee oodd ppeeddeesseett ggooddiinnaa,, nniikkaadd nniijjee vvii||eennoo ddaa ssee rraazzvviillaa jjeeddnnaa ppoosseebbnnaa vvrrssttaa...... iillii ~~aakk ssaammoo jjeeddaann nnoovvii eennzziimm..""17 NORMAL MUTANT MMUUTTAACCIIJJEE SSUU UUVVIIJJEEKK [[TTEETTNNEE GGoorree lliijjeevvoo:: NNoorrmmaallnnaa vvoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ((ddrroossoopphhiillaa)) GGoorree ddeessnnoo:: VVoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ssaa nnooggaa-- mmaa iizzrraasslliimm iizz ggllaavvee;; mmuuttaacciijjaa iizzaazzvvaannaa rraaddiijjaacciijjoomm NNeekkee kkaattaassttrrooffaallnnee ppoosslljjeeddiiccee mmuuttaacciijjee nnaa lljjuuddsskkoomm ttiijjeelluu.. DDjjee~~aakk nnaa sslliiccii lliijjee-- vvoo jjee jjeeddnnaa oodd ``rrttaa-- vvaa ^^eerrnnoobbiillaa.. ookkoo aanntteennaa nnooggaa Imaginarni mehanizmi evolucije 29
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE30 Jedan drugi istra`iva~, MMiicchhaaeell PPiittmmaann, ovako komentira neuspjeh eksperimenata izvr{enih na vo}nim mu{icama: "Morgan, Goldschmidt, Müller i drugi geneti~ari podvrgli su generacije vo}nih mu{ica ekstremnim uvjetima toplote, hladno}e, svjetla, tame i tret- mana sa hemikalijama i radijacijom. Sve vrste mutacija koje su bile proizve- dene bile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Evolucija na~injena od strane ~ovjeka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglo je pre`ivjeti izvan boca u kojima su bili uzgojeni. U praksi, mutanti umiru, sterilni su ili naginju da se vrate u divlji tip."18 Isto va`i i kod ~ovjeka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih bi}a imaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnu zavjesu i ~ak poku{ali pokazati primjere takvih {tetnih mutacija kao “dokaz za evoluciju”. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim deformitetima, slabostima takvim kao {to su mmoonnggoolliizzaamm,, DDoowwnnoovv ssiinnddrroomm,, aallbbiinniizzaamm,, ddvvaarrffiizzaamm iillii kkaanncceerr. Ove mutacije su predstavljene u evolu- cionisti~kim ud`benicima kao primjeri “evolucionog mehanizma na djelu”. Nepotrebno je re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili bolesnim ne mo`e biti “evolucioni mehanizam” - evolucija bi trebala proizvoditi bolje oblike, koji su sposobniji da pre`ive. Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavl- jene u slu`bu podr`avanja evolucionisti~kih tvrdnji: 11.. DDiirreekkttnnee ppoolljjeeddiiccee mmuuttaacciijjaa ssuu {{tteettnnee: Budu}i da se de{avaju nasum- ice, one uvijek o{te}uju `ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam govori da nesvjesna intervencija na jednoj savr{enoj i kompleksnoj strukturi ne}e pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I, doista, nikada nije uo~ena niti jedna “korisna mutacija”. 22.. MMuuttaacciijjee nnee ddooddaajjuu nnoovvee iinnffoorrmmaacciijjee uu DDNNAA jjeeddnnoogg oorrggaanniizzmmaa: Djeli}i koji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih mjesta, uni{teni ili razneseni na razli~ita mjesta. Mutacije ne mogu u~initi da neko `ivo bi}e stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino uzrokuju abnormalnosti, kao npr. da jedna noga str{i otpozadi, ili da uho str{i
iz abdomena. 33.. DDaa bbii mmuuttaacciijjaa mmooggllaa bbiittii pprreenneesseennaa nnaa sslliijjeeddee}}uu ggeenneerraacciijjuu,, oonnaa ssee mmoorraa ooddiiggrraattii uu rreepprroodduukkttiivvnniimm }}eelliijjaammaa oorrggaanniizzmmaa: Jedna slu~ajna promje- na koja se desi u jednoj “obi~noj”, tj. nereproduktivnoj }eliji ili organu tijela, ne mo`e biti prenesena na slijede}u generaciju. Naprimjer, jedno ljudsko oko promijenjeno efektima radijacije ili drugim uzrocima ne}e biti preneseno na slijedeÊu generaciju. Ukratko, nemogu}e je da su `iva bi}a evoluirala zato {to u prirodi ne postoji mehanizam koji ih mo`e pota}i da evoluiraju. Ovo se sla`e sa dokaz- ima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko od realnosti. Imaginarni mehanizmi evolucije 31
VVjjee~~iittoo nneeddoossttaajjuu}}ee kkaarriikkee Prema teoriji evolucije svaka `iva vrsta proiza{la je iz svoga prethodni- ka. Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji transformacija se odigravala postepeno, milionima godina. Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prijelazne vrste trebale posto- jati i `ivjeti tokom ovog dugog transformacijskog perioda. Naprimjer, neke pola-ribe/pola-reptili koje su stekle neke reptilske crte kao dodatak crtama riba koje su ve} imale, trebale su `ivjeti u pro{losti. Ili, trebali su postojati neki reptili-ptice, koji su stekli neke osobine ptica kao do- datak reptilskim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova imaginarna bi}a, za koja oni vjeruju da su postojala u pro{losti, kao na “pri- jelazne oblike”. Ukoliko su takve `ivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~ak bilioni takvih primjerka u koli~ini i raznolikosti. [to je jo{ va`nije, ostaci ovih ~udnih bi}a trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prije- laznih oblika trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih `ivotinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaziti {irom svijeta. U Porijeklu vrsta, Darwin je objasnio: “Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojne prijelazne vrste, koje najbli`e povezuju sve vrste jedne iste grupe, posve sigurno su morale postojati... Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|u fosilnim ostacima.”19 ^ak je i sam Darwin bio svjestan odsustva fosila takvih prijelaznih for- mi. On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svjestan da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svojoj knjizi Porijeklo vrsta, u poglavlju “Te{ko}e u teoriji”, napisao sli- jede}e: FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu
“...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstupanja, za{to posvuda ne vidimo bezbrojne prijelazne oblike? Za{to sva priroda ni- je u konfuziji, umjesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro definirane?... Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prijelazne forme morale postojati, za{to ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Za{to ne nalazimo blisko povezane prijelazne vrste u srednjoj regiji/sloju, koji poti~e iz doba u kome su vladali posredni/prijelazni uvjeti za `ivot? Ova te{ko}a me je dugi period vremena potpuno zbunjivala.”20 Jedino obja{njenje sa kojim je Darwin mogao do}i da pobije ovaj prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio nead- ekvatan. On je ustvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, ne- dostajuÊe karike biti prona ene. Evolucionisti su, vjeruju}i u Darwinovo proro~anstvo, jo{ od sredine XIX stolje}a, {irom svijeta tragali za fosilima i kopali tra`e}i nedostaju}e karike. Uprkos njihovim najve}im naporima, jjoo{{ uuvviijjeekk nniijjee oottkkrriivveennaa nniittii jjeeddnnaa pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se, suprotno vjerovanju evolucionista, `ivot pojavio na Zemlji iznenada i pot- puno formiran. Poku{avaju}i dokazati svoju teoriju, evolucionisti su nesvjes- no uzrokovali da ona kolabira. Jedan ~uveni britanski paleontolog, DDeerreekk VV.. AAggeerr, priznaje ovu ~in- jenicu ~ak iako je i sam evolucionista: “Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na nivou vrsta, mi uvijek i nanovo nalazimo nnee ppoosstteeppeennuu eevvoolluucciijjuu,, nneeggoo iizz-- nneennaaddnnuu eekksspplloozziijjuu jjeeddnnee ggrruuppee nnaa rraa~~uunn ddrruuggee.”21 Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog MMaarrkk CCzzaarrnneecckkii komentira ovako: “Glavni problem u dokazivanju teorije je bio fosilni zapis; utisnu}a i{~ezlih vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis nikada nije otkrio tragove Darwinovih hipoteti~kih posrednih vrsta - uummjjeessttoo ttooggaa,, vvrrssttee ssee ppoojjaavvlljjuujjuu ii nneessttaajjuu iizznneennaaddnnoo i ova anomalija podr`ala je argumente kreacionista da je svaka vrsta kreirana od strane Boga.”22 Oni su se, tako|er, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se “nedosta- Fosilni zapis pobija evoluciju 33
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE34 ju}i” prijelazni oblici pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro- fesor paleoantropologije sa Glasgow University, TT.. NNeevviillllee GGeeoorrggee: “Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na neki na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za rukovanje i otkriva se br`e nego {to se integrira... On ((ffoossiillnnii zzaappiiss)) ii ppoorreedd ssvveeggaa ttooggaa nnaassttaavvlljjaa ddaa bbiivvaa ssaassttaavvlljjeenn uuggllaavvnnoomm oodd ppuukkoottiinnaa.”23 @@iivvoott ssee ppoojjaavviioo nnaa ZZeemmlljjii iizznneennaaddaa ii uu kkoommpplleekkssnniimm oobblliicciimmaa Kada se zemljini slojevi i fosilni zapis ispitaju, mo`e se vidjeti da su se svi `ivi organizmi pojavili istovremeno. Najstariji sloj Zemlje u kome su na|eni fosili `ivih bi}a je onaj iz Kambrija. Njegova starost procijenjena je na 500-550 miliona godina. @iva bi}a na|ena u slojevima koji pripadaju kambrijskom periodu po- javila su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postoje}ih predaka. Fosili na|eni u kambrijskim stijenama pripadaju pu`evima, trilobiti- ma, spu`vama, ki{nim glistama, meduzama, morskim je`evima i drugim kompleksnim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik `ivih organizama na~in- jen od jednog tako velikog broja kompleksnih stvorenja, pojavio se tako iz- nenadno da se taj ~udesni doga|aj u geolo{koj literaturi naziva “kambrijska eksplozija”. Najve}i dio `ivotnih oblika na|en u ovom sloju ima kompleksne sisteme kao {to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje nisu razli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih dvojnika. Naprimjer, dvole}na, sa}asta gra|a oka kod trilobita je jedno ~udo dizajna. DDaavviidd RRaauupp, profesor geologije na Harvardskom, Ro~esterskom, i ^ika{kom univerzitetu, ka`e: “TTrriilloobbiittii ssuu iimmaallii ooppttiimmaallaann ddiizzaajjnn kkoojjii bbii ddaannaass zzaahhttiijjee-- vvaaoo ddoobbrroo iissttrreenniirraannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg ooppttii~~kkoogg iinn``iinnjjeerraa ddaa ggaa rraazzvviijjee.”24 +++Ovi kompleksni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno formirani, bez bilo kakve karike ili prijelazne forme izme|u njih i jedno}eli- jskih organizama koji su bili jedini oblik `ivota prije njih. RRiicchhaarrdd MMoonnaasstteerrsskkyy, urednik Earth Sciences, jedna od popularnih pub- likacija evolucionisti~ke literature, izjavljuje sljede}e o “Kambrijskoj ek- sploziji” koja je do{la kao jedno totalno iznena|enje za evolucioniste:
“Istra`iva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nude jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u historiji `ivota. Taj mo- menat, prije nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kam- brijskog perioda, oozznnaa~~aavvaa eevvoolluucciioonnuu eekksspplloozziijjuu kkoojjaa jjee nnaappuunniillaa mmoorraa ssaa pprrvviimm kkoommpplleekkssnniimm bbii}}iimmaa nnaa ssvviijjeettuu. U jednom treptaju geolo{kog vre- mena, planetom kojom su dominirale jednostavne `ivotinje nalik na spu`vu, ustupio je mjesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost sofistici- ranih zvijeri, `ivotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svijet.”25 Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim bro- jem `ivotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez zajedni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolu- cionista. Zoolog sa Oxforda, RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss, jedan od najistaknutijih zagovornika evolucionisti~ke misli u svijetu, ovako komentira ovu realnost koja poni{tava same korijene svih argumenata koje on brani: “Naprimjer, kambrijski slojevi stijena, stari oko 600 miliona godina, najs- Fosilni zapis pobija evoluciju 35 PPoossttoojjee pprriimmjjeerrccii ffoossiillaa ssttaarrii mmiilliioonnii-- mmaa ggooddiinnaa kkoojjii nniissuu ddrruuggaa~~iijjii oodd nnjjii-- hhoovviihh ssaaddaa{{nnjjiihh ""ppoottoommaakkaa"".. OOvvii oossttaaccii ssuu jjaassnnii ddookkaazzii zzaa ~~iinnjjeenniiccuu ddaa ssuu oonnii ppoossttaallii,, nnee kkaaoo rreezzuullttaatt eevvoolluu-- cciijjee,, vvee}} kkrroozz ppoosseebbnnoo ssttvvaarraannjjee:: 11)) AAjjkkuullaa ssttaarraa 440000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((22)) sskkaakkaavvaacc ssttaarr 4400 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((33)) mmrraavv ssttaarr 110000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((44)) BBuubbaa{{vvaabbaa ssttaarraa 332200 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa 43 1 2 @@IIVVII FFOOSSIILLII National Geographic, Vol.152 National Geographic, Vol.159 New Scientist, 20 Januar 1984 National Geographic, Vol.152
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE36 tariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadiju evolucije, u nji- hovom samom startu tj. odmah nakon {to su se pojavili. TToo jjee ttaakkoo ddaa ppoommiisslliittee ddaa ssuu bbiillii uussaa||eennii ttaammoo,, bbeezz bbiilloo kkaakkvvee eevvoolluucciioonnee hhiissttoorriijjee.. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja je odu{evila kreacioniste.”26 Kao {to je Dawkin bio prisiljen priznati, kambrijska eksplozija je jak dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava `iv- ota na Zemlji u njegovoj punoj formi. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa, jedan istaknuti bi- olog - evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: “Organizmi su se ili pojavili na Zemlji sasvim razvijeni ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razvi- OO ^^ II TT RR II LL OO BB II TT AA TTrriilloobbiittii,, kkoojjii ssuu ssee ooddjjeeddnnoomm ppoojjaavviillii uu kkaammbbrriijjsskkoomm ppeerrii-- oodduu,, iimmaajjuu jjeeddnnuu eekkssttrreemmnnoo--kkoommpplleekkssnnuu ggrraa||uu ookkaa.. SSaassttaavvlljjeennoo oodd mmiilliioonnaa ssaa}}aassttoo oobblliikkoovvaanniihh mmaalliihh ddjjeellii}}aa ii jjeeddnnoogg ddvvoossttrruukkoo--llee}}nnoogg ssiisstteemmaa,, oovvoo ookkoo,, ppoo rriijjee~~iimmaa pprrooffeessoorraa ggeeoollooggiijjee DDaavviiddaa RRaauuppaa,, ""iimmaa jjeeddaann ooppttii-- mmaallnnii ddiizzaajjnn kkoojjii bbii bbiilloo mmoogguu}}ee kkrreeiirraattii jjeeddiinnoo uu ddaannaa{{nnjjee vvrriijjeemmee ii ttoo oodd ssttrraannee kkrraa-- jjnnjjee ddoobbrroo oobbrraazzoovvaannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg iinn``iinnjjeerraa--ooppttii~~aarraa"".. OOvvoo ookkoo ssee ppoojjaavviilloo pprriijjee 550000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ii ttoo uu oovvaakkoo ppeerrffeekkttnnoomm ssttaannjjuu.. NNeessuummnnjjiivvoo,, iizznneennaaddnnaa ppoojjaavvaa jjeeddnnoogg ttaakkoo ~~uuddeessnnoogg ddiizzaajjnnaa nnee mmoo``ee bbiittii oobbjjaa{{nnjjeennaa eevvoolluucciijjoomm,, {{ttoo ddookkaazzuujjee ppooss-- ttoojjaannjjee ssttvvaarraannjjaa.. PPoovvrrhh ttooggaa,, ssaa}}aassttaa ggrraa||aa ookkaa ttrriilloobbiittaa jjee pprree``iivvjjeellaa ddoo nnaa{{iihh ddaannaa bbeezz iijjeeddnnee jjeeddiinnee pprroommjjeennee.. NNeekkii iinnsseekkttii,, ppooppuutt pp~~eellaa iillii vviilliinnsskkoogg kkoonnjjiiccaa,, iimmaajjuu iissttuu ggrraa||uu ookkaa kkaaoo {{ttoo ssuu iimmaallii ii ttrriilloobbiittii..** OOvvaa ssiittuuaacciijjaa ooppoovvrrggaavvaa eevvoolluucciioonnuu tteezzuu ddaa ssuu ``iivvaa bbii}}aa eevvoolluuiirraallaa nnaapprreedduujjuu}}ii oodd pprriimmiittiivvnniihh kkaa kkoommpplleekkssnniimmaa.. ((**)) RR..LL.. GGrreeggoorryy,, EEyyee aanndd BBrraaiinn:: TThhee PPssyycchhoollooggyy ooff SSeeeeiinngg,, OOxxffoorrdd UUnniivveerrssiittyy PPrreessss,, 11999955..,, pp..3311 JJeeddnnoo ~~uuddoo kkoojjee zzbbuunnjjuujjee eevvoolluucciioonniissttee::
ti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako su se ppoojjaavviillii uu jjeeddnnoomm ssaassvviimm rraazzvviijjeennoomm ssttaannjjuu,, oonnddaa ssuu ddooiissttaa mmoorraallii bbiittii ssttvvoorreennii oodd nneekkee ssvveemmoo}}nnee iinntteelliiggeenncciijjee.”27 Sam Darwin je prepoznao ovu mogu}nost kada je napisao: “Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom ro- du ili familiji doista startale odjednom, ttaa ~~iinnjjeenniiccaa bbiillaa bbii ffaattaallnnaa zzaa tteeoorriijjuu ppoossttaannkkaa ppuutteemm ppoollaaggaanniihh mmooddiiffiikkaacciijjaa kkrroozz pprriirrooddnnuu sseelleekkcciijjuu.”28 Kambrijski period nije ni{ta vi{e ili manje nego “smrtonosni udarac” za Darwina. Zbog ovoga, [vicarski evolucionista, paleontropolog SStteeffaann BBeennggssttoonn, priznaje nedostatak prijelaznih karika dok opisuje kambrijski peri- od i ka`e: “Zagonetan (i zbunjuju}i) za Darwina, ovaj doga|aj nas jo{ uvijek zasljepljuje.”29 Kao {to se mo`e vidjeti, fosilni zapis ukazuje da `iva bi}a nisu evoluirala iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umjesto toga pojavila iznena- da, naprasno i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, `iva bi}a nisu postala evolucijom, ona su bila stvorena. Fosilni zapis pobija evoluciju 37
EE volucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se po- javljuju u kambrijskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom deseti- na miliona godina. Me|utim, upravo kao {to kambrijski beski~men- jaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prijelazne karike koje bi pokazi- vale da se izme|u ovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Tre- ba primijetiti da beski~menjaci i ribe imaju enormne razlike u gra|i. Beski~- menjaci imaju tvrda tkiva izvana, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvr- da tkiva smje{tena unutar tijela. Jedna takva evolucija trebala bi milione ko- raka da bude zavr{ena i trebali bi postojati bilioni prijelaznih oblika koji bi predstavljali te korake. Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tra`e}i ove hipoteti~ne oblike. Oni su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao makar i jedan fosil koji je u sredini izme|u njih. Jedan evolucionist, paleantropolog GGeerraalldd TT.. TToodddd, priznaje ovu ~injenicu u ~lanku naslovl- jenom “Evolucija plu}a i porijeklo ko{~atih riba”: “Sva tri podrazreda ko{tanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u isto vrijeme. Oni su morfolo{ki ve} {iroko divergentni (razilaze se) i oni su te{ko oklopljeni. Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I, za{to nema tragova ranijih, intermedijarnih (pri- jelaznih) oblika?”30 Evolucioni scenarij ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale iz beski~men- jaka, onda transformirale u amfibije. Ali za ovaj BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo PPrreemmaa hhiippootteettiiËËnnoomm sscceennaarr-- iijjuu pprreellaasskkaa ""iizz mmoorraa nnaa kkooppnnoo"",, nneekkee rriibbee ssuu oossjjeeÊÊaallee ppoottrreebbuu ddaa pprree uu iizz mmoorraa nnaa kkooppnnoo zzbboogg pprroobbllee-- mmaa ssaa iisshhrraannoomm.. OOvvoo,, nnaarr-- aavvnnoo,, nniijjee ppoottkkrriijjeepplljjeennoo ddookkaazzoomm.. OOvvaa ttvvrrddnnjjaa jjee ""ppoottkkrriijjeepplljjeennaa"" nneeoossnnoovvaann-- iimm ii ssppeekkuullaattiivvnniimm ccrrtteeææiimmaa kkaaoo ππttoo jjee oovvaajj ggoorree..
scenario tako|er nedostaju dokazi. Ne postoji niti jedan jedini fosil koji potvr|uje da su neka pola ribe/pola amfibije stvorenja ikada postojala. Ova ~injenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolu- cionisti~kog autoriteta RRoobbeerrttaa LL.. CCaarrrroollllaa, koji je autor djela Paleontologija ki~menjaka i evolucija: “MMii nneemmaammoo iinntteerrmmeeddiijjaarrnniihh ffoossiillaa iizzmmee||uu rrhhiippiiddiiss-- ttiiaann rriibbaa ((nnjjeeggoovv oommiilljjeennii ““pprreeddaakk”” tteettrraappooddaa)) ii rraanniihh aammffiibbiijjaa.”31 Dva evolu- cionista, paleontolozi Colbert i Morales su u vezi s tri osnovne klase amfibi- ja - `aba, gu{tera i caecilija, dali ovakav komentar: ““NNeemmaa ddookkaazzaa bbiilloo kkaakkvviihh ppaalleeoozzooii~~nniihh aammffiibbiijjaa kkoojjee ssuu iimmaallee kkoommbbiinniirraannee kkaarraakktteerriissttiikkee kkoojjee bbii bbiillee oo~~eekkiivvaannee zzaa jjeeddnnoogg jjeeddiinnoogg zzaajjeeddnnii~~kkoogg pprreettkkaa.. Najstarije poznate `abe, gu{teri i caecilije veoma su sli~ne svojim `ivim prethodnicima.”32 Sve do prije pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo bi}e doista i postojalo. Ova riba, zvana Coelacanth, ~ija je starost procijenje- na na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prijelazna forma sa jed- nim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkula- tornim sistemom spremnim da funkcionira na zemlji i ~ak sa jednim primi- tivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva}ene su kao nepobitna istina me|u znanstvenim krugovima sve do kraja 30-ih godina. Coelacanth je bio predstavljen kao jedna prava prijelazna forma koja dokazu- je evolucioni prijelaz iz vode na kopno. 441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee oonn bbiioo pprreellaazznnii oobblliikk iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo.. ÆÆiivvii pprriimmjjeerrccii oovvee rriibbee uuhhvvaaÊÊeennii ssuu mmnnooggoo ppuuttaa oodd 11993388.. ggooddiinnee,, oossiigguu-- rraavvaajjuuÊÊii ddoobbaarr pprriimmjjeerr oobbiimmaa ssppeekkuullaacciijjaa uu kkoojjee ssee uuppuuππttaajjuu eevvoolluucciioonniissttii.. Bajka o prijelazu iz vode na kopno 39
EEvvoolluucciioonniissttii ttvvrrddee ddaa jjee jjeedd-- nnoogg ddaannaa jjeeddnnaa vvrrssttaa kkoojjaa jjee ææiivviillaa uu vvooddii nneekkaakkoo ssttuuppiillaa nnaa kkooppnnoo ii bbiillaa ttrraannssffoorrmmiirraannaa uu vvrrssttuu kkoojjaa ææiivvii nnaa kkooppnnuu.. PPoossttoojjii jjeeddaann bbrroojj ooËËiigglleeddnniihh ËËiinnjjeenniiccaa kkoojjee ËËiinnee ttaakkaavv pprriijjeellaazz nneemmoogguuÊÊiimm:: 11.. NNooππeennjjee vvllaassttiittee tteeææiinnee:: Bi}a koja æive u moru nemaju problema u noπenju svoje vlastite teæine. Me utim, veÊina biÊa koja æive na kopnu troπe 40% svoje energije samo na noπenje svojih tijela okolo. Stvorenja koja bi prelazila iz vode na kopno treba- la bi razviti novi miπiÊni i koπtani sistem (!) da bi tako istovremeno odgovorila novoj potrebi za energijom, πto je ne- moguÊe da se dogodi sluËajnim mutaci- jama. 22.. ZZaaddrrææaavvaannjjee ttoopplloottee:: Na kopnu se temperatura moæe brzo promijeniti i varirati u πirokom opsegu. Stvorenja ko- ja æive na kopnu imaju tjelesne meha- nizme koji im omoguÊuju da mogu iz- dræati tako velike temperaturne promje- ne. Me utim, u moru se temperatura mi- jenja polahko i takve promjene ne deπa- vaju se unutar nekog velikog opsega. æivi organizmi koji imaju tjelesni sistem reguliran prema konstantnoj temperatu- ri mora trebali bi steÊi zaπtitni sistem da bi osigurali minimum πtete od tempera- turnih promjena na kopnu. Besmisleno je tvrditi da su ribe stekle jedan takav sistem sluËajnim mutacijama odmah na- kon πto su stupile na kopno. 33.. KKoorriiππtteennjjee vvooddee:: Ono πto je ne- ophodno za metabolizam je da voda, a Ëak i vlaga, trebaju biti koriπteni πtedlji- vo zbog oskudnih izvora vode na kop- nu. Naprimjer, koæa treba biti dizajnira- na tako da dozvoli gubitak vode samo do odre ene mjere, dok bi u isto vrijeme spreËavala prekomjerno isparavanje. Zbog toga, æiva biÊa koja borave na kopnu imaju osjeÊaj æe i, dok ga orga- nizmi koji æive u vodi nemaju. Pored to- ga, koæa æivotinja koje æive u vodi nije pogodna za jednu nevodenu sredinu. 44.. BBuubbrreezzii: Organizmi koji æive u vodi mogu lahko izbaciti otpadne mate- rije, posebno amonijak, iz svojih tijela, buduÊi da se tu u njihovoj sredini nalazi mnogo vode. Na kopnu, voda mora biti koriπtena ekonomiËno. Eto zaπto ova æi- va biÊa imaju bubrege. ZahvaljujuÊi bubrezima, amonijak se skladiπti tako πto se pretvara u ureu, i na taj naËin se koristi minimalna koliËina vode za nje- govo izluËivanje. Dodatno, potrebni su novi sistemi da osiguravaju funkcioni- ranje bubrega. Ukratko, s ciljem da pre u iz vode na kopno æiva biÊa bez ijednog bubrega trebala su iznenada i odjednom razviti cijeli bubreæni sistem. 55.. RReessppiirraattoorrnnii ssiisstteemm:: Ribe "diπu" uzimajuÊi kisik rastvoren u vodi koji onda propuπtaju kroz πkrge. Oni ne mogu æivjeti viπe od nekoliko minuta iz- van vode. Da bi opstali i æivjeli na kop- nu, oni moraju naprasno, u jednom trenu, steÊi jedan savrπen pluÊni sistem. Nema zaista nimalo sumnje da je nemoguÊe da su se sve ove dramatiËne fizioloπke promjene mogle desiti sluËaj- no, u istom organizmu i u isto vrijeme. ZZAA[[TTOO JJEE PPRRIIJJEELLAAZZ IIZZ VVOODDEE NNAA KKOOPPNNOO NNEEMMOOGGUU∆∆??
441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee Me|utim, 22. decembra 1938. na~injeno je jedno veoma interesantno otkri}e u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan `ivi ~lan familije Coelacantha, prethodno predstavljenog kao jedna prijelazna forma koja je izumrla prije sedamdeset miliona godina! Otkri}e jednog “`ivog” prototipa Coelacantha je, bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, pale- oantropolog JJ.. LL.. BB.. SSmmiitthh je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak i kad bi nai{ao na `ivog dinosaura.33 U godinama koje su uslijedile, u vi{e navrata, u razli~itim dijelovima svijeta ulovljeno je 200 Coelacantha. +++@ivi Coelacanthi otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u dot- jerivanju svojih imaginarnih scenarija. Nasuprot tvrdnjama, Coelacanthi nisu imali primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti pred- stavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jedna lipidna kesa.34 [tavi{e, Coelacanth, koji je predstavljen kao “kandidat za rep- tila koji je polahko postajao pripremljen da prije|e iz vode na kopno”, bio je ustvari riba koja `ivi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribli`ava povr{ini bli`e od 180 metara.35 Bajka o prijelazu iz vode na kopno 41 Upravo kao πto evoluciona teorija ne moæe objasniti os- novne grupe æivih biÊa kao πto su ribe i reptili, ona, isto tako, ne moæe objasniti porijeklo vrsta unutar ovih gru- pa. Na primjer, kornjaËe, koje su reptilska vrsta, po- javljuju se u fosilnom zapisu odjedanput sa svojim jedin- stvenim oklopom. "...Tokom sredine trijaskog perioda (prije oko 175.000,000 godina) njihovi (kornjaËini) Ëlanovi veÊ su bili brojni, i veÊ su posjedovali osnovne karakteristike kornjaËa. Karike izme u kornjaËa i cotylosaura, od kojih su kornjaËe vjerovatno postale, gotovo potpuno nedostaju" (Encyclopaedia Brittanica, 1971, v. 22, str. 418) Nema razlike izme u fosila drevnih kornjaËa i æivih Ëlanova ove vrste danas. Jednostavno reËeno, kornjaËe nisu evoluirale; one su uvijek bile kornjaËe, otkako su stvorene takvima. FFoossiill kkoorrnnjjaaËËee ssttaarr 110000 mmiilliinnaa ggooddiinnaa:: NNiijjee rraa-- zzlliiËËiitt oodd ssvvoogg ssaavvrree-- mmeennoogg ddvvoojjnniikkaa.. ((TThhee DDaawwnn ooff LLiiffee,, OOrrbbiiss PPuubb..,, LLoonnddoonn 11997722)) KKOORRNNJJAA»»EE SSUU UUVVIIJJEEKK BBIILLEE KKOORRNNJJAA»»EE
PP rema teoriji evolucije, `ivot je potekao i evoluirao u moru i onda je transportiran na kopno pomo}u amfibija. Ovaj evolucioni scenario tako|er predla`e da su amfibije evoluirale u reptile, bi}a koja `ive samo na zemlji. Ovaj scenario je ponovo nevjerovatan zbog enormnih struk- turalnih razlika izme|u ove dvije klase `ivotinja. Naprimjer, jaje amfibije je dizajnirano za razvoj u vodi, dok je reptilsko jaje dizajnirano za razvijanje na zemlji. Jedna “korak po korak” evolucija neke amfibije ne dolazi u obzir za- to {to nije mogu}e da jedna vrsta pre`ivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog jajeta. [tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prijelaznim oblicima za koje se pretpostavljalo da su vezali amfibije sa reptilima. Evolucionista, paleontolog RRoobbeerrtt LL..CCaarroollll, jedan autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti da su “rraannii rreeppttiillii bbiillii vveeoommaa rraazzllii~~iittii oodd aammffiibbiijjaa ii ddaa nnjjiihhoovvii pprreeccii jjoo{{ uuvviijjeekk nniissuu mmooggllii bbiittii pprroonnaa||eennii.”36 Ipak, beznade`no osu|eni scenariji evolucionista ovdje jo{ nisu zavr{eni. Jo{ uvijek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da evolucionisti vjeruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da su one nastale transformiranjem iz reptila. Me|utim, nijedan od mehanizama specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra|u od `ivotinja koje borave na zemlji, ne mo`e biti obja{njen postepenom evolucijom. Kao prvo, krila, koja su crta karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokak za evolucioniste. Jedan od turskih evolucionista, EEnnggiinn KKoorruurr, priznaje nemogu}nost evolucije krila: “Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionirati jedino ako su potpuno razvijena. Drugim rije~ima, jjeeddnnoo ppoolluurraazzvviijjeennoo ookkoo nnee mmoo``ee vviiddjjeettii;; jjeeddnnaa ppttiiccaa ssaa nnaappoollaa ffoorrmmiirraanniimm kkrriilliimmaa nnee mmoo``ee lleettjjeettii. Kako su ovi organi postali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba biti rasvi- jetljena.”37 PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa
Pitanje “kako je savr{ena gra|a krila nastala kao rezultat uzastopnih na- sumi~nih mutacija” ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objas- ni kako su se prednje ruke reptila mogle promijeniti u perfektno funkcionira- ju}a krila, kao rezultat izvrtanja u reptilskim genima (mutacija). [tavi{e, samo posjedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopna da poleti. Organizmi koji borave na zemlji li{eni su mnogih mehaniza- ma u tjelesnoj gra|i koje ptice koriste za letenje. Naprimjer, kosti ptica su mnogo lak{e nego kosti `ivotinja koje borave na zemlji. Njihova plu}a funkcioniraju na druga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem i veoma specijaliziran kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su predu- vjeti za letenje, koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi morali su postojati svi zajedno i u isto vrijeme; oni nisu mogli biti formirani postepeno - “akumuliranjem”. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su zemljani organizmi evoluirali u zra~ne organizme potpuno pogre{na. Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ova nemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilo kakav “polukrilati” ili “jednokrili” fosil da podr`e svoju pri~u? AAnnaattoommiijjaa ppttiiccaa jjee vveeoommaa rraazzlliiËËiittaa oodd aannaattoommiijjee rreeppttiillaa,, nnjjiihhoovviihh nnaavvooddnniihh pprreeddaakkaa.. PPttiiËËiijjaa pplluuÊÊaa ffuunnkkcciioonniirraajjuu nnaa ttoottaallnnoo ddrruuggaaËËiijjii nnaaËËiinn oodd oonnooggaa uu ææiivvoottiinnjjaa kkoojjee bboorraavvee nnaa zzeemmlljjii.. @@iivvoottiinnjjee kkoojjee bboo-- rraavvee nnaa zzeemmlljjii uuddiiππuu ii iizzddiiππuu kkrroozz iissttee ddiissaajjnnee ssuuddoovvee.. UU ppttiiccaa,, ddookk zzrraakk uullaazzii uu pplluuÊÊaa sspprriijjeeddaa,, oonn iizzllaazzii ssttrraaggaa.. OOvvaajj ppoosseebbnnii ""ddiizzaajjnn"" jjee ssppeecciijjaallnnoo nnaapprraavvlljjeenn zzaa ppttiiccee,, kkoojjee ttrreebbaajjuu vveelliikkuu kkoolliiËËiinnuu kkiissiikkaa zzaa vvrriijjeemmee lleettaa.. NNeemmoogguuÊÊee jjee ddaa ssee jjeeddnnaa ttaakkvvaa ssttrruukkttuurraa rraazzvviillaa iizz pplluuÊÊaa rreeppttiillaa.. PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ RREEPPTTIILLAA PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ PPTTIICCEE SSPPEECCIIJJAALLNNAA PPLLUU∆∆AA PPTTIICCEE bronhije alveola ulaz izlaz parabronhije Porijeklo ptica i sisara 43
JJooππ jjeeddaann ddiizzaajjnn kkoojjii eevvoolluucciijjaa nniijjee uussppjjeellaa oobbjjaassnniittii:: PPTTII»»IIJJEE PPEERRJJEE TT eorija evolucije, koja tvrdi da su ptice evoluirale iz reptila, nije u stanju objas- niti ogromne razlike izme u ove dvije razliËite klase æivih biÊa. U pogledu takvih struktura kao πto su gra a kostura, pluÊni sistemi i top- lokrvni metabolizam, ptice su ve- oma mnogo razlikuju od reptila. Joπ jedna ka- rakteristika ko- ja postavlja nepremostivi jaz izme u pti- ca i reptila je perje ptica koje ima oblik pot- puno jedinst- ven za njih. Tijela rep- tila prekrivena su krljuπtima, dok su tijela ptica prekrive- na perjem. BuduÊi da evolucionis- ti smatraju reptile precima ptica, oni su primorani da tvrde da je pti- Ëije perje evoluiralo iz reptilskih krljuπti. Me utim, nema sliËnosti izme u krljuπti i perja. Profesor psihologije i neuro- biologije sa University of Connec- ticut, A. H. Brush, prihvata ovu re- alnost premda je evolucionist: "Svaka karakteristika, od strukture i organizacije gena do razvitka, morfogeneze i organizacije tkiva je razliËita (kod perja i krljuπti)."1 [taviπe, Profesor Brush se bavi is- pitivanjem i prouËavanjem prote- inske gra e ptiËijeg perja i zago- vara tezu da je perje "jedinstve- no me u ki- Ëmenjacima".2 Ne postoji fosilni dokaz koji bi dokazao da je ptiËije per- je evoluiralo iz krljuπti reptila. »ak suprotno, kao πto profesor Brush izjavlju- je, "ppeerrjjee ssee ppoo-- jjaavvlljjuujjee iizznneennaa-- ddaa uu ffoossiillnnoomm zzaappiissuu, kao "nepore- civo jedinstvena" osobina koja od- likuje i izdvaja perje ptica".3 Pored toga, u reptila joπ nije otkrivena nikakva epidermalna struktura ko- ja bi osiguravala porijeklo za perje ptica.4 Godine 1996. paleontolozi su KKaaddaa jjee ppeerrjjee ppttiiccaa ddeettaalljjnnoo iissppiittaannoo,, nnaa eennoo jjee ddaa jjee ssaaËËiinnjjeennoo oodd hhiilljjaaddaa ttaannkkiihh nniittii,, vviittiiccaa,, kkoojjee ssuu mmee uussoobbnnoo ssppoojjeennee kkuukkiiccaammaa.. OOvvaajj jjeeddiinnssttvveennii ddiizzaajjnn rreezzuullttii-- rraaoo jjee iizzvvaannrreeddnniimm aaeerrooddiinnaammiiËËkkiimm ppeerr-- ffoorrmmaannccaammaa..
napravili larmu oko fosila takozva- nih pernatih dinosaura po imenu Si- nosauropteryx. Me utim, 1997. je otkriveno da ovi fosili nemaju ni- kakve veze sa pticama i da oni nisu imali savremeno perje.5 Sa druge strane, kada pobliæe ispitamo perje ptica, nailazimo na veoma kompleksan dizajn koji ne moæe biti objaπnjen nikakvim evo- lucionim procesom. »uveni ornito- log Alan Feduccia izjavljuje da "svaka njihova crta ima aerodina- miËne funkcije. Ono je izuzetno la- gano, ima sposobnost podizanja, πto se poveÊava pri niæim brzinama, i moæe se veoma lahko vratiti u svo- ju prijaπnju poziciju". On dalje nas- tavlja: "Ne mogu stvarno razumjeti kako se jjeeddaann oorrggaann,, ppeerrffeekkttnnoo ddii-- zzaajjnniirraann zzaa lleett,, na poËetku mogao pojaviti zbog neke sasvim druge potrebe."6 Dizajn perja je tako er prisilio i Charlesa Darwina da razmiπlja o njemu. [taviπe, perfektna estetika paunovog perja uËinila ga je "boles- nim" (njegove vlastite rijeËi). U pismu koje je napisao Asai Gray 3. aprila 1860. rekao je: "SjeÊam se dobro vremena kada me je pomisao na oko znala cijelog zalediti, ali sam preπao preko ovog stadija zab- rinutosti...", i onda je nastavio "... a sada, djeliÊi u gra i æivih biÊa Ëesto uËine da se osjeÊam veoma nela- godno. Pogled na ppeerrjjee ppaauunnoovvoogg rreeppaa,, kkaaddaa ggoodd zzuurriimm uu nnjjeeggaa,, ËËiinnii mmee bboolleessnniimm!!"7 1 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers". Journal of Evolutionary Biology, vol. 9, 1996, str. 132 2 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 131 3 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 133 4 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 131 5 "Plucking the Feathered Dinosaur", Science, vol. 278, 14 November 1997, str. 1229 6 Douglas Palmer, "Learning to Fly" (Review of The Origin of and Evolution of Birds by Alan Feduccia, Yale Univer- sity Press, 1996), New Scientist, vol.153, 1 March 1997, str. 44 7 Norman Macbeth, Darwin Retried: An Appeal to Reason. Boston, Gambit, 1971, str. 101
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE46 JJoo{{ jjeeddnnaa nnaavvooddnnoo pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa:: AArrcchhaaeeoopptteerryyxx Evolucionisti kao odgovor izgovaraju ime jednog jedinog bi}a. To je fosil jedne ptice zvane Archaeopteryx, koja je jedna od naj{ire poznatih tzv. prijelaznih oblika izme|u samo nekoliko koje evolucionisti jo{ brane. Archaeopteryx, prema evolucionistima predak savremenih ptica, `ivio je pri- je 150 miliona godina. Teorija dr`i da su neki od dinosaura sa malim krlju{tima po imenu Velociraptor ili Dromeosaur evoluirali sti~u}i krila i onda po~inju}i letjeti. Tako se za Archaeopteryxa pretpostavlja da je on prijelazna forma koja je skrenula od svog dinosaurskog pretka i po~ela po prvi puta da leti. Me|utim, posljednje studije Archaeopteryxovih fosila ukazuju da ovo bi}e uop}e nije prijelazni oblik, nego jedna pti~ija vrsta koja ima karakteristike ne{to razli~ite od dana{njih ptica. Teza da je Archaeopteryx bio “poluptica” koja ni- je mogla sasvim dobro letjeti bila je popularna u evolu- cionisti~kim krugovima sve donedavno. Odsutnost sternuma, to jest grudne kosti u ovog bi}a ili, u naj- manju ruku, to {to ona nije bila kao u lete}ih ptica, smatrana je najva`nijim dokazom da ova ptica nije mogla letjeti kako treba. (Grudna kost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su pri~vr{}eni mi{i}i za letenje. U na{im danima ova grudna kost je uo~ena u svih lete}ih i nelete}ih ptica, a ~ak i u slijepih mi{eva - lete}ih sisara koji pri- padaju veoma druga~ijoj familiji.) Me|utim, sseeddmmii ffoossiill AArrhhaaeeoopptteerriixxaa nnaa||eenn 11999922.. uzrokovao je veliko zaprepa{tenje me|u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovog fosila Archaeopteryxa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pretpostavl- jalo da je ve} dugo nedostajala, ustvari postojala. Nedavno prona|eni fosil opisan je u ~asopisu Nature slijede}im rije~ima: “Nedavno otkriveni, sedmi primjerak Archaeopteryxa, sadr`ava djelimi~ni pravougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio doku- mentiran. OOvvoo ssvvjjeeddoo~~ii oo nnjjeeggoovviimm ssnnaa``nniimm mmii{{ii}}iimmaa zzaa lleetteennjjee.”38 Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Archaeopteryx bio FFoossiill AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa
poluptica koja nije mogla letjeti kako treba. Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijih dokaza koji potvr|uju da je Archaeopteryx bio lete}a ptica u pravom smislu te rije~i. Asimetri~na struktura perja Archaeopteryxa je nerazlu~iva od one kod savremenih ptica, {to pokazuje da je `ivotinja mogla savr{eno letjeti. Kao {to je izjavio ~uveni paleontolog CCaarrll OO.. DDuunnbbaarr:: “Jasno je uo~ljivo da Archaeopteryx, zbog svog perja, treba da bude klasificiran kao ptica.”39 Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra|e Archaeopteryxovog perja je bio toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je poznato, reptili i dinosauri su hladnokrvne `ivotinje na koje vi{e utje~e tem- peratura okoli{a, nego {to oni sami, nezavisno, mogu regulirati temperaturu tijela. Jedna veoma va`na funkcija perja u ptice je odr`avanje toplote njezinog tijela. ^injenica da je Archaeopteryx imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurima, bio prava toplokrvna ptica koja je sama odr`avala toplotu svo- ga tijela. SSppeekkuullaacciijjee eevvoolluucciioonniissttaa:: zzuubbii ii kkaanndd``ee AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa Dvije va`ne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da je Archaeopteryx prijelazni oblik, jesu kand`e na krilima ove ptice i njeni zubi. Istina je da Archaeopteryx ima kand`e na svojim krilima i zube u svo- jim ustima, ali ove karakteristike ne impliciraju obavezno da ova bi}a imaju ikakvu vrstu srodstva sa reptilima. Pored toga, dvije vrste ptica koje `ive danas, Taouraco i Hoatzin, imaju kand`e koje im slu`e da se dr`e za grane. Ova bi}a su bez ikakve dvojbe ptice, bez ikakvih karakteristika reptila. Eto za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Archaeopteryx prijelazna forma samo na osnovu postojanja kand`i na njegovim krilima. A ni zubi u Archaeopteryxovom kljunu ne upu}uju na to da je on prije- lazni oblik. Evolucionisti su napravili namjernu varku govore}i da su ovi zu- bi karakteristika reptila. Me|utim, zubi nisu tipi~na odlika reptila. Danas ne- ki reptili imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Archaeopteryx nije jedina pti~ija vrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kada pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Archaeopteryxa, kao i u do- ba poslije njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica ko- ji bi mogao biti nazvan “ptice sa zubima”. Porijeklo ptica i sisara 47
PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE Najva`nija stvar je to da je oobblliikk zzuubbaa AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa ii ddrruuggiihh ppttiiccaa ssaa zzuubbiimmaa ppoottppuunnoo ddrruuggaa~~iijjii oodd oobblliikkaa zzuubbaa njihovih navodnih predaka, ddii-- nnoossaauurraa. ^uveni ornitolozi Martin, Steward i Whetstone uo~ili su da Archaeopteryx i druge ptice sa zubima imaju zube sa ravnim povr{inama na vrhu i velikim korjenovima. Dok su zubi theropodnih dinosaura, navodnih predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera i imaju uske korjenove.40 Istra`iva~i su tako|er uporedili kosti ru~nog zgloba Archaeopteryxa i njihovih navodnih predaka, dinosaura, i nisu uo~ili sli~nosti me|u njima.41 Studije anatoma kao {to su Tarsitano, Hecht i A. D. Walker otkrile su da su neke “sli~nosti” za koje se tvrdilo da postoje izme|u ovog stvorenja i di- nosaura (kao {to je predlo`eno od strane JJoohhnnaa OOssttrroommaa, istaknutog autorite- ta, koji tvrdi da je Archaeopteryx evoluirao iz dinosaura), bile ustvari samo pogre{ne interpretacije.42 Svi ovi nalazi ukazuju da Archaeopteryx nije bio prijelazna karika, nego samo ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se mo`e nazvati “ptice sa zubima”. AArrcchhaaeeoopptteerryyxx ii ffoossiillii ddrruuggiihh ddrreevvnniihh ppttiiccaa Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Archaeopteryx na- jve}i dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno na|eni fosili poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima. LLiiaannhhaaii HHoouu i ZZhhoonngghhee ZZhhoouu, dva paleontologa na Kineskom institutu za paleontologiju ki~menjaka, 1995. su otkrili novi pti~iji fosil kojeg su naz- vali CCoonnffuucciiuussoorrnniiss. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i Archaeopteryx (oko 140 miliona godina stara), ali nije imala nikakve zube u ustima. Dodatno, njezin kljun i perje imaju iste karakteristike kao kod dana{njih ptica. A uz to {to ima istu gra|u kostura kao savremene ptice, ova ptica tako|er ima kand`e na svojim krilima, upravo kao Archaeopteryx. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu “pigostil”, koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iste dobi kao i Archaeopteryx (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji je prihva}en kao polureptil), veo- ma je li~ila savremenim pticama. Ova ~injenica poni{tila je sve evolu- cionisti~ke teze koje dr`e da je Archaeopteryx primitivni predak svih ptica.43 48
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански
Podvale teorije evolucije. bosnian босански

Recommended

Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjiga
Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjigaMisterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjiga
Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjigazoran radovic
 
Rogac, CAROB
Rogac, CAROBRogac, CAROB
Rogac, CAROBJulijana Savic-Dineva
 
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidovi
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidoviNarodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidovi
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidoviŠkola Futura
 
Sjaj antike kreta
Sjaj antike kretaSjaj antike kreta
Sjaj antike kretaVale Shau
 
Arhajsko doba prezentacija
Arhajsko doba prezentacijaArhajsko doba prezentacija
Arhajsko doba prezentacijaStrukovnaskola
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansabatica1
 
Život ljudi u prapovijesti Paleolitik
Život ljudi u prapovijesti PaleolitikŽivot ljudi u prapovijesti Paleolitik
Život ljudi u prapovijesti PaleolitikVale Shau
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим Šule Malićević
 

Recommended

Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjiga
Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjigaMisterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjiga
Misterije neobjasnjivi fenomeni_1.knjigazoran radovic
 
Rogac, CAROB
Rogac, CAROBRogac, CAROB
Rogac, CAROBJulijana Savic-Dineva
 
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidovi
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidoviNarodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidovi
Narodi istočne obale sredozemlja feničani i i żidoviŠkola Futura
 
Sjaj antike kreta
Sjaj antike kretaSjaj antike kreta
Sjaj antike kretaVale Shau
 
Arhajsko doba prezentacija
Arhajsko doba prezentacijaArhajsko doba prezentacija
Arhajsko doba prezentacijaStrukovnaskola
 
Humanizam i renesansa
Humanizam i renesansaHumanizam i renesansa
Humanizam i renesansabatica1
 
Život ljudi u prapovijesti Paleolitik
Život ljudi u prapovijesti PaleolitikŽivot ljudi u prapovijesti Paleolitik
Život ljudi u prapovijesti PaleolitikVale Shau
 
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим
ПРВИ РАЗРЕД - Стара Грчка и Стари Рим Šule Malićević
 
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokretHrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokretbatica1
 
Prapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrapovijesno doba
Prapovijesno dobabatica1
 
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmuKarakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmuErmin Bašaškić
 
подорож магелана
подорож магеланаподорож магелана
подорож магеланаЛюдмила Ковальчук
 
Napoleon bonaparte
Napoleon bonaparteNapoleon bonaparte
Napoleon bonapartebatica1
 
Feničani
FeničaniFeničani
FeničaniVale Shau
 
Mezopotamija
MezopotamijaMezopotamija
MezopotamijaPrivatna jezično-informatička gimnazija "Svijet"
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
EvolucijaKatarina Čamber
 
Nastanak i sirenje hriscanstva
Nastanak i sirenje hriscanstvaNastanak i sirenje hriscanstva
Nastanak i sirenje hriscanstvaИсторијска ризница
 
Romantizam
RomantizamRomantizam
RomantizamLjiljana Odza
 
Hrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverenaHrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverenabatica1
 
Rusija i poljska u 18. stoljeću
Rusija i poljska u 18. stoljećuRusija i poljska u 18. stoljeću
Rusija i poljska u 18. stoljećuPrivatna jezično-informatička gimnazija "Svijet"
 
Prapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrivatna jezično-informatička gimnazija "Svijet"
 
Rimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaRimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаСтара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаŠule Malićević
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologijaGordanaRadojevic1
 
Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0Vale Shau
 
Zrinskofrankopanski otpor
Zrinskofrankopanski otporZrinskofrankopanski otpor
Zrinskofrankopanski otporPrivatna jezično-informatička gimnazija "Svijet"
 
11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култура11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култураMilan Milanović
 
кант и фихте 2
кант и фихте 2кант и фихте 2
кант и фихте 2filozofskaazbuka
 
Crisis Communications Plan
Crisis Communications PlanCrisis Communications Plan
Crisis Communications PlanMia Griggs
 
IMC Plan
IMC PlanIMC Plan
IMC PlanMia Griggs
 

More Related Content

What's hot

Hrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokretHrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokretbatica1
 
Prapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrapovijesno doba
Prapovijesno dobabatica1
 
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmuKarakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmuErmin Bašaškić
 
Napoleon bonaparte
Napoleon bonaparteNapoleon bonaparte
Napoleon bonapartebatica1
 
Hrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverenaHrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverenabatica1
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаСтара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаŠule Malićević
 
Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0Vale Shau
 
11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култура11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култураMilan Milanović
 

What's hot (20)

Hrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokretHrvatski narodni preporod – ilirski pokret
Hrvatski narodni preporod – ilirski pokret
 
Prapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrapovijesno doba
Prapovijesno doba
 
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmuKarakteristike romantizma i književnost u romantizmu
Karakteristike romantizma i književnost u romantizmu
 
подорож магелана
подорож магеланаподорож магелана
подорож магелана
 
Napoleon bonaparte
Napoleon bonaparteNapoleon bonaparte
Napoleon bonaparte
 
Feničani
FeničaniFeničani
Feničani
 
Mezopotamija
MezopotamijaMezopotamija
Mezopotamija
 
Evolucija
EvolucijaEvolucija
Evolucija
 
Nastanak i sirenje hriscanstva
Nastanak i sirenje hriscanstvaNastanak i sirenje hriscanstva
Nastanak i sirenje hriscanstva
 
Romantizam
RomantizamRomantizam
Romantizam
 
Hrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverenaHrvatska – samostalna i suverena
Hrvatska – samostalna i suverena
 
Rusija i poljska u 18. stoljeću
Rusija i poljska u 18. stoljećuRusija i poljska u 18. stoljeću
Rusija i poljska u 18. stoljeću
 
Prapovijesno doba
Prapovijesno dobaPrapovijesno doba
Prapovijesno doba
 
Rimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kulturaRimska religija-i-kultura
Rimska religija-i-kultura
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и MакедонијаСтара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
Grcka mitologija
Grcka mitologijaGrcka mitologija
Grcka mitologija
 
Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0Grčki gradovi države 2.0
Grčki gradovi države 2.0
 
Zrinskofrankopanski otpor
Zrinskofrankopanski otporZrinskofrankopanski otpor
Zrinskofrankopanski otpor
 
11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култура11.Грчка и хелинистичка култура
11.Грчка и хелинистичка култура
 
кант и фихте 2
кант и фихте 2кант и фихте 2
кант и фихте 2
 

Viewers also liked

Crisis Communications Plan
Crisis Communications PlanCrisis Communications Plan
Crisis Communications PlanMia Griggs
 
Formatos ficha socieconomica
Formatos ficha socieconomicaFormatos ficha socieconomica
Formatos ficha socieconomicacrach crach
 
Mách bạn giữ dáng cùng bellydance
Mách bạn giữ dáng cùng bellydanceMách bạn giữ dáng cùng bellydance
Mách bạn giữ dáng cùng bellydancedanhchobellydance
 
Ficha socioeconomica
Ficha socioeconomicaFicha socioeconomica
Ficha socioeconomicacrach crach
 
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босански
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босанскиIslam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босански
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Tajna ruka u bosni. bosnian босански
Tajna ruka u bosni. bosnian босанскиTajna ruka u bosni. bosnian босански
Tajna ruka u bosni. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
"Elementos de la CPU"
"Elementos de la CPU" "Elementos de la CPU"
"Elementos de la CPU" Luz Alcaraz
 
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босански
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босанскиIbrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босански
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
You tube.bricsibn
You tube.bricsibnYou tube.bricsibn
You tube.bricsibnbricsi bn
 
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босански
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босанскиGraditelji savršenih saća, pčele. bosnian босански
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Tư vấn giữ dáng cùng bellydance
Tư vấn giữ dáng cùng bellydanceTư vấn giữ dáng cùng bellydance
Tư vấn giữ dáng cùng bellydancedanhchobellydance
 
Spriječiti kajanje. bosnian босански
Spriječiti kajanje. bosnian босанскиSpriječiti kajanje. bosnian босански
Spriječiti kajanje. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босански
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босанскиVjerovjesnici kazuju. bosnian босански
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydance
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydanceMẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydance
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydancedanhchobellydance
 

Viewers also liked (20)

Crisis Communications Plan
Crisis Communications PlanCrisis Communications Plan
Crisis Communications Plan
 
IMC Plan
IMC PlanIMC Plan
IMC Plan
 
Formatos ficha socieconomica
Formatos ficha socieconomicaFormatos ficha socieconomica
Formatos ficha socieconomica
 
Mách bạn giữ dáng cùng bellydance
Mách bạn giữ dáng cùng bellydanceMách bạn giữ dáng cùng bellydance
Mách bạn giữ dáng cùng bellydance
 
Ficha socioeconomica
Ficha socioeconomicaFicha socioeconomica
Ficha socioeconomica
 
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босански
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босанскиIslam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босански
Islam proklinje, potpuno disocira terorizam. bosnian босански
 
Tajna ruka u bosni. bosnian босански
Tajna ruka u bosni. bosnian босанскиTajna ruka u bosni. bosnian босански
Tajna ruka u bosni. bosnian босански
 
"Elementos de la CPU"
"Elementos de la CPU" "Elementos de la CPU"
"Elementos de la CPU"
 
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босански
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босанскиIbrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босански
Ibrahim (abraham) i lut (posao) (mir na njima). bosnian босански
 
You tube.bricsibn
You tube.bricsibnYou tube.bricsibn
You tube.bricsibn
 
RESUME.MAY.2016
RESUME.MAY.2016RESUME.MAY.2016
RESUME.MAY.2016
 
Free jazz
Free jazzFree jazz
Free jazz
 
Walter perez
Walter perezWalter perez
Walter perez
 
TeenTech Events
TeenTech Events TeenTech Events
TeenTech Events
 
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босански
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босанскиGraditelji savršenih saća, pčele. bosnian босански
Graditelji savršenih saća, pčele. bosnian босански
 
Tư vấn giữ dáng cùng bellydance
Tư vấn giữ dáng cùng bellydanceTư vấn giữ dáng cùng bellydance
Tư vấn giữ dáng cùng bellydance
 
Spriječiti kajanje. bosnian босански
Spriječiti kajanje. bosnian босанскиSpriječiti kajanje. bosnian босански
Spriječiti kajanje. bosnian босански
 
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босански
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босанскиVjerovjesnici kazuju. bosnian босански
Vjerovjesnici kazuju. bosnian босански
 
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydance
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydanceMẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydance
Mẹo vặt eo thon dáng đẹp cùng bellydance
 
SLC_Presentation_D.Stauffer_SBM
SLC_Presentation_D.Stauffer_SBMSLC_Presentation_D.Stauffer_SBM
SLC_Presentation_D.Stauffer_SBM
 

Similar to Podvale teorije evolucije. bosnian босански

Sociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kultureSociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kulturestevadobrota
 
Sociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kultureSociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kultureseminarskid
 
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moralu
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moraluPredavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moralu
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moraluSlavica Anic
 
еволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docxеволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docxHarunyahyaSerbian
 
филозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму копијафилозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму копијаfilozofskaazbuka
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetTanja Krpović
 
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTI
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTIVEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTI
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTIBroj Jedan
 
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zk
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zkCrkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zk
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zkBorislav Vignjević
 
Covek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaCovek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaseminarski1234
 
Covek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaCovek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaseminarski1234
 
Kritika totalitarnog uma ili sektologika
Kritika totalitarnog uma ili sektologikaKritika totalitarnog uma ili sektologika
Kritika totalitarnog uma ili sektologikaSrdjan Igrutinovic
 
(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizamneebitno
 

Similar to Podvale teorije evolucije. bosnian босански (20)

Sociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kultureSociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kulture
 
Sociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kultureSociologija religija kao elemenat kulture
Sociologija religija kao elemenat kulture
 
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moralu
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moraluPredavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moralu
Predavanje akademika Vladete Jerotica o Etici i moralu
 
еволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docxеволуција превара. Serbian (srpski) docx
еволуција превара. Serbian (srpski) docx
 
филозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму копијафилозофија у апологетици и гностицизму копија
филозофија у апологетици и гностицизму копија
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
 
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvetDanijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
Danijela z popovicznikolicz-zdrugizsvet
 
Religija
ReligijaReligija
Religija
 
софисти 1
софисти 1софисти 1
софисти 1
 
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTI
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTIVEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTI
VEDSKA PRAVOSLAVNA KNJIGA SMRTI
 
Razmisljanja sa margina
Razmisljanja sa marginaRazmisljanja sa margina
Razmisljanja sa margina
 
Globalno selo.pdf
Globalno selo.pdfGlobalno selo.pdf
Globalno selo.pdf
 
Globalno selo.pdf
Globalno selo.pdfGlobalno selo.pdf
Globalno selo.pdf
 
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zk
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zkCrkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zk
Crkva izmedju javnog i privatnog drustvenog sektora zk
 
Covek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaCovek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-priroda
 
Covek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-prirodaCovek i-ljudska-priroda
Covek i-ljudska-priroda
 
Kritika totalitarnog uma ili sektologika
Kritika totalitarnog uma ili sektologikaKritika totalitarnog uma ili sektologika
Kritika totalitarnog uma ili sektologika
 
Istrazivanje savremenih tema_kros-kultur
Istrazivanje savremenih tema_kros-kulturIstrazivanje savremenih tema_kros-kultur
Istrazivanje savremenih tema_kros-kultur
 
(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam(2,3) individualizam i kolektivizam
(2,3) individualizam i kolektivizam
 
Psihologija religije
Psihologija religijePsihologija religije
Psihologija religije
 

More from HarunyahyaBosnian

24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански
24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански
24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босанскиAllahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Atlas stvaranja 1. bosnian босански
Atlas stvaranja 1. bosnian босанскиAtlas stvaranja 1. bosnian босански
Atlas stvaranja 1. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Dabrovi graditelji brana. bosnian босански
Dabrovi graditelji brana. bosnian босанскиDabrovi graditelji brana. bosnian босански
Dabrovi graditelji brana. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Djeco, darwin je lagao. bosnian босански
Djeco, darwin je lagao. bosnian босанскиDjeco, darwin je lagao. bosnian босански
Djeco, darwin je lagao. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Komunizam u zasjedi. bosnian босански
Komunizam u zasjedi. bosnian босанскиKomunizam u zasjedi. bosnian босански
Komunizam u zasjedi. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Kur'anske mudzize. bosnian босански
Kur'anske mudzize. bosnian босанскиKur'anske mudzize. bosnian босански
Kur'anske mudzize. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босански
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босанскиLicemjerje. mračna opasnost. bosnian босански
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босански
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босанскиMali prijatelji svijet mrava. bosnian босански
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Mudžize tijela. bosnian босански
Mudžize tijela. bosnian босанскиMudžize tijela. bosnian босански
Mudžize tijela. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Palestina. bosnian босански
Palestina. bosnian босанскиPalestina. bosnian босански
Palestina. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...HarunyahyaBosnian
 
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босански
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik jusuf (mir s njim). bosnian босански
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босански
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik mojsije (mir s njim). bosnian босански
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босански
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босански
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Sjaj u moru. bosnian босански
Sjaj u moru. bosnian босанскиSjaj u moru. bosnian босански
Sjaj u moru. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Svijet životinja. bosnian босански
Svijet životinja. bosnian босанскиSvijet životinja. bosnian босански
Svijet životinja. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Upoznajmo islam. bosnian босански
Upoznajmo islam. bosnian босанскиUpoznajmo islam. bosnian босански
Upoznajmo islam. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 
Veličanstveno nebo. bosnian босански
Veličanstveno nebo. bosnian босанскиVeličanstveno nebo. bosnian босански
Veličanstveno nebo. bosnian босанскиHarunyahyaBosnian
 

More from HarunyahyaBosnian (19)

24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански
24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански
24 sata u životu muslim. jedan dan muslimana. bosnian босански
 
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босанскиAllahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански
Allahovo umijeće stvaranja boja. bosnian босански
 
Atlas stvaranja 1. bosnian босански
Atlas stvaranja 1. bosnian босанскиAtlas stvaranja 1. bosnian босански
Atlas stvaranja 1. bosnian босански
 
Dabrovi graditelji brana. bosnian босански
Dabrovi graditelji brana. bosnian босанскиDabrovi graditelji brana. bosnian босански
Dabrovi graditelji brana. bosnian босански
 
Djeco, darwin je lagao. bosnian босански
Djeco, darwin je lagao. bosnian босанскиDjeco, darwin je lagao. bosnian босански
Djeco, darwin je lagao. bosnian босански
 
Komunizam u zasjedi. bosnian босански
Komunizam u zasjedi. bosnian босанскиKomunizam u zasjedi. bosnian босански
Komunizam u zasjedi. bosnian босански
 
Kur'anske mudzize. bosnian босански
Kur'anske mudzize. bosnian босанскиKur'anske mudzize. bosnian босански
Kur'anske mudzize. bosnian босански
 
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босански
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босанскиLicemjerje. mračna opasnost. bosnian босански
Licemjerje. mračna opasnost. bosnian босански
 
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босански
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босанскиMali prijatelji svijet mrava. bosnian босански
Mali prijatelji svijet mrava. bosnian босански
 
Mudžize tijela. bosnian босански
Mudžize tijela. bosnian босанскиMudžize tijela. bosnian босански
Mudžize tijela. bosnian босански
 
Palestina. bosnian босански
Palestina. bosnian босанскиPalestina. bosnian босански
Palestina. bosnian босански
 
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...
Poslanik isus (isuse) (isa) (mir s njim) će doći. mali džep knjigu. bosnian б...
 
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босански
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik jusuf (mir s njim). bosnian босански
Poslanik jusuf (mir s njim). bosnian босански
 
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босански
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik mojsije (mir s njim). bosnian босански
Poslanik mojsije (mir s njim). bosnian босански
 
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босански
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босанскиPoslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босански
Poslanik sulejmanu (mir s njim). bosnian босански
 
Sjaj u moru. bosnian босански
Sjaj u moru. bosnian босанскиSjaj u moru. bosnian босански
Sjaj u moru. bosnian босански
 
Svijet životinja. bosnian босански
Svijet životinja. bosnian босанскиSvijet životinja. bosnian босански
Svijet životinja. bosnian босански
 
Upoznajmo islam. bosnian босански
Upoznajmo islam. bosnian босанскиUpoznajmo islam. bosnian босански
Upoznajmo islam. bosnian босански
 
Veličanstveno nebo. bosnian босански
Veličanstveno nebo. bosnian босанскиVeličanstveno nebo. bosnian босански
Veličanstveno nebo. bosnian босански
 

Podvale teorije evolucije. bosnian босански

  • 1.
  • 2. ^^ II TT AA OO CC UU q Razlog {to smo u ovoj knjizi i u nizu na{ih drugih djela posebno mjesto posvetili po- razu teorije evolucije je ~injenica da ova teorija predstavlja osnovu svih antivjerskih filozofija. Darvinizam, koji negira stvaranje, a samim time i Boga, bio je razlogom {to su mnogi ljudi izgubili vjeru u Boga ili {to su, u najmanju ruku, pali u sumnju. Pre- ma tome, otkriti da je ova teorija jedna obmana je jedna veoma bitna du`nost koju na- la`e iman. Ova zna~ajna zada}a mora doprijeti do svih ljudi. Odre|eni ~itaoci }e biti u prilici da mo`da pro~itaju samo jedno na{e djelo koje govori o obmanama vezanim za ovu teoriju. Zbog toga smo smatrali va`nim da u svim na{im knjigama odvojimo mjesta za ovu temu, pa makar to ponekad bilo samo i u vidu rezimea. q Drugo pitanje koje se mora naglasiti je vezano za sadr`aj ovih knjiga. Vjerska pitanja svih autorovih djela iznose se u svjetlu kur'anskih ajeta i pozivaju ljude na u~enje Alla- hovih ajeta i `ivot u skladu sa njihovim naredbama. Sve teme vezane za Allahove ajete iznose se na na~in koji kod ~itaoca ne ostavlja nikakvu sumnju, niti znak pitanja. q Blizak, jednostavan i te~an stil koji je prepoznatljiv u na{im djelima osigurava lak{e shvatanje kod ~italaca svih profila, od sedam do sedamdeset sedam godina. Ovim efektnim i jednostavnim izra`avanjem na{e knjige sasvim zaslu`eno dobivaju laska- vi status "knjiga koje se ~itaju u jednom dahu". ^ak i ljudi koji zauzimaju kategori- ~an stav o pitanju odbijanja vjere ostaju pod utiskom ~injenica koje se iznose u na{im knjigama i apsolutno su u nemogu}nosti da zanije~u istinitost svega toga. q Ova knjiga kao i ostala autorova djela mogu se ~itati kako pojedina~no tako i u atmos- feri uzajamne diskusije. Grupa ~italaca koja se `eli okoristiti ovom knjigom trebala bi je ~itati zajedno. Bit }e to neosporno korisno s pozicija me|usobnih izmjena znanja i iskustava. q Pored toga, u~estvovati u ~itanju i upoznavanju sa ovim knjigama koje su napisane samo radi postizanja Bo`ijeg zadovoljstva, tako|er, predstavljaju veliki hizmet. Umi- je}e dokazivanja i ubje|ivanja je krajnje jaka autorova osobenost koja je uo~ljiva u svim njegovim knjigama. Iz tog razloga, jedan od najefikasnijih metoda onih koji `e- le objasniti vjeru je stimuliranje drugih na ~itanje knjiga ovog autora. q Predstavljanje ostalih autorovih djela u zadnjem dijelu ove knjige ima svoje va`ne raz- loge. Zahvaljuju}i tome, osoba koja uzme u ruke ovu knjigu vidjet }e da autor ima niz knjiga koje nose osobenosti koje smo malo~as naveli i otkrit }e kvalitete ove knjige, koju }ete, nadamo se, ~itati sa velikim zadovoljstvom. Uvjerit }ete se da se nalazite pred bogatim izvorom podataka o pitanju nesvakida{njih vjerskih i politi~kih tema kojima }ete se mo}i koristiti.
  • 3. HARUN YAHYA PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa Sa turskog preveli: Enver Ibrahimkadi} i Zlatan P.
  • 4. Naslov originala: EVR‹M ALDATMACASI Evrim Teorisinin Çöküflü ve Teorinin ‹deolojik Arka Plan› Autor: HHaarruunn YYaahhyyaa Naslov na bosanskom jeziku: PPOODDVVAALLEE TTEEOORRIIJJEE EEVVOOLLUUCCIIJJEE ZZnnaannssttvveennii kkoollaappss ddaarrvviinniizzmmaa ii nnjjeeggoovvaa iiddeeoollooππkkaa ppoozzaaddiinnaa Prijevod sa turskog na bosanski: EEnnvveerr IIbbrraahhiimmkkaaddii}} ii ZZllaattaann PP.. Urednik: NNeedd``aadd LLaattii}} Lektor: LLeejjllaa MMaa{{ii}} Korektor: EEmmiirraa DD``aannaannoovvii}} Design: VVuurraall PPuubblliisshhiinngg Izdava~: BBoossaann~~iiccaa pprriinntt Za izdava~a: HHaadd``iibb [[ii{{ii}} [tamparija: SEÇ‹L OFSET - ‹stanbul Sarajevo, 2001 ISBN 9958-650-05-3
  • 5. UUvvoodd:: zzaa{{ttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee?? BBiittii oosslloobboo||eenn oodd pprreeddrraassuuddaa KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa OObbmmaannlljjiivvee iinntteerrpprreettaacciijjee ffoossiillaa oodd ssttrraannee eevvoolluucciioonniissttaa FFaallssiiffiikkaattii eevvoolluucciijjee SScceennaarriioo eevvoolluucciijjee ~~oovvjjeekkaa MMoolleekkuullaarrnnii }}oorrssookkaakk eevvoolluucciijjee DDiizzaajjnn ii kkooiinncciiddeenncciijjaa EEvvoolluucciioonniissttii~~kkee ttvvrrddnnjjee ii ~~iinnjjeenniiccee TTeeoorriijjaa eevvoolluucciijjee:: JJeeddnnaa mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa oobbaavveezzaa MMeeddiijjii:: ppllooddnnoo ttlloo zzaa eevvoolluucciijjuu ZZaakklljjuu~~aakk:: eevvoolluucciijjaa jjee jjeeddnnaa oobbmmaannaa RReeaallnnoosstt ssttvvaarraannjjaa TTaajjnnaa mmaatteerriijjee RReellaattiivvnnoosstt vvrreemmeennaa ii rreeaallnnoosstt ssuuddbbiinnee BBiilljjee{{kkee 66 88 1155 2244 3322 3388 4422 5566 5599 6633 8877 112266 113333 114466 115566 116600 116644 118822 221177 223300 SSAADDRR@@AAJJ::
  • 6. NN eki od ljudi koji su ~uli za “teoriju evolucije” ili “darvinizam” mogu pomisliti da se ti koncepti ti~u samo oblasti biologije i da nemaju zna~aja za njihov svakodnevni `ivot. To je veoma pogre{no sh- vatanje zato {to, daleko vi{e nego biolo{ki koncept, teorija evolucije pred- stavlja ~vrstu osnovu jedne nepo{tene filozofije koja ima premo} i uticaj nad velikim brojem ljudi. Ta filozofija je “mmaatteerriijjaalliizzaamm”, ona sadr`i jedan veliki broj neta~nih ili vje{ta~kih pogleda o tome za{to i kako smo mi nastali. Materijalizam zago- vara da ne postoji ni{ta osim materije i da je materija su{tina svega, i organ- skog i neorganskog. Po{av{i od te premise, ona iisskklljjuu~~uujjee ii ooddbbaaccuujjee ppoossttoo-- jjaannjjee UUzzvvii{{eennoogg TTvvoorrccaa -- BBooggaa. Spu{taju}i sve na razinu materije, ta filozofi- ja transformira ~ovjeka u jedno bi}e koje obra}a pa`nju samo na materiju i koji se odbacuje i okre}e od moralnih vrijednosti bilo koje vrste. To je po~etak velikih nesre}a koje }e zadesiti ~ovjeka. [teta od materijalizma ne ograni~ava se samo na pojedinca. Materijalizam nastoji uukkiinnuuttii oossnnoovvnnee vvrriijjeeddnnoossttii nnaa kkoojjiimmaa ppoo~~iivvaajjuu ddrr``aavvaa ii ddrruu{{ttvvoo i stvoriti jedno bezdu{no i bezosje}ajno dru{tvo koje obra}a pa`nju samo na materijalno. S obzirom da ~lanovi takvog dru{tva ne mogu nikada posjedovati idealisti~ke osobine i predstave kao {to su patriotizam, ljubav prema bli`njima, pravda, odanost, po{tenje, po`rtvovanost i dobar moral, dru{tvenom poretku osnovanom od takvih pojedinaca su|eno je da bude razmrskan u kratkom vremenu. Iz tih razloga, materijalizam je jedna od na- jozbiljnijih prijetnji osnovnim vrijednostima politi~kog i dru{tvenog poretka jedne nacije. +++ Druga velika opasnost i zlo od materijalizma je u tome {to on slu`i kao oossnnoovvaa aannaarrhhiissttii~~kkiihh ii rraazzddoorrnniihh iiddeeoollooggiijjaa kkoojjee cciilljjaajjuu nnaa ooppssttoojjnnoosstt ddrr``aavvee ii nnaarrooddaa. KKoommuunniizzaamm, najistaknutiji od ovih ideologija, prirodan je politi~ki produkt materijalisti~ke filozofije. Nastoje}i da uni{ti svete pojmove kao {to UUvvoodd:: zzaaππttoo tteeoorriijjaa eevvoolluucciijjee??
  • 7. su dr`ava i porodica, on predstavlja osnovnu ideologiju svakom obliku sepa- ratisti~kih akcija usmjerenih protiv unitarne strukture dr`ave. Teorija evolucije sa~injava takozvanu znanstvenu osnovu za materijal- izam, od kojeg zavisi komunisti~ka ideologija. Uzimaju}i teoriju evolucije kao referencu, komunizam nastoji opravdati sebe i predstaviti svoju ideologi- ju kao zvu~nu i ispravnu. To je razlog zbog kojeg je osniva~ komunizma, KKaarrll MMaarrxx, za Darwinovu knjigu Porijeklo vrsta, koja je postavila temelj teorije evolucije, napisao slijede}e: “Ovo je knjiga koja sadr`i osnove historije prirode na{eg gledi{ta.”1 Ustvari, materijalisti~ki pogledi svake vrste, sa Marxovim idejama na ~elu, potpuno su propali jer je teorija evolucije, koja je zapravo jedna dogma iz XIX stolje}a na kojoj materijalizam opstoji, apsolutno poni{tena zahvalju- ju}i otkri}ima savremene znanosti. Znanost je pobila i nastavlja pobijati ma- terijalisti~ke hipoteze koje priznaju samo postojanje materije i ni~eg vi{e. Znanost, tako|er, demonstrira da su sva bi}a produkt kreacije Jednog Superiornog Bi}a. Namjera ove knjige je izlo`iti znanstvene ~injenice koje jasno pobijaju teoriju evolucije na svim poljima i informirati ljude o prikrivenoj, krajnjoj i stvarnoj namjeri ove takozvane “znanosti” koja je, ustvari, samo obmana. Treba naglasiti da evolucionisti nemaju odgovora na ovu knjigu i da oni ne}e ni poku{ati odgovoriti, jer su svjesni da }e takav akt, jednostavno, po- mo}i mnogima da bolje shvate da je teorija evolucije zapravo samo la`. KKaarrll MMaarrxx jjee jjaassnnoo ssttaa-- vviioo ddoo zznnaannjjaa ddaa DDaarrwwiinnoovvaa tteeoorriijjaa oossiigguurraavvaa jjeeddnnoo ~~vvrr-- ssttoo ttlloo zzaa mmaatteerriijjaallii-- zzaamm,, aa ttiimmee ii zzaa kkoommuu-- nniizzaamm.. OOnn jjee kkrroozz ppooss-- vveettuu ssvvoogg nnaajjvvee}}eegg ddjjeellaa,, DDaass KKaappiittaallaa ((KKaappiittaall)),, ttaakkoo||eerr,, iizzrraazziioo ssvvoojjee ssiimmppaattiijjee kkoojjee ggaajjii pprreemmaa DDaarr-- wwiinnuu.. PPookkllaannjjaajjuu}}ii mmuu nnjjeemmaa~~kkoo iizzddaannjjee KKaappiittaallaa,, MMaarrxx jjee nnaappiissaaoo:: ""CChhaarrlleessuu DDaarrwwiinnuu oodd KKaarrllaa MMaarrxxaa,, jjeeddnnoogg vvaattrreennoogg oobboo``aavvaatteelljjaa..""
  • 8. VV e}ina ljudi primaju sve {to ~uju od znanstvenika kao apsolutno ta~no, ne razmi{ljaju}i o tome da ti isti znanstvenici mogu imati razne filozofske i ideolo{ke predrasude. ^injenica je da evolu- cionisti pod pla{tom znanosti name}u svoje li~ne predrasude i filozofske poglede javnosti. Naprimjer, premda su svjesni da slu~ajni doga|aji ne prouzrukuju ni{ta osim nereda i konfuzije, oni i dalje tvrde da su ovaj ~ude- san red, plan i dizajn koje primje}ujemo u samom univerzumu i u `ivim bi}ima nastali slu~ajno. Naprimjer, jedan takav biolog jednostavno shvata da postoji “neshvatlji- va” harmonija u molekuli proteina, gradivnom bloku `ivota i da ne postoji vjerovatno}a da je to nastalo slu~ajno. Ipak, on tvrdi da je taj protein nastao pod nekim primitivnim zemaljskim uvjetima, slu~ajno, bilionima godina pri- je. On se ne zaustavlja ovdje; on tako|er, bez dvoumljenja, tvrdi da nije samo jedan, ve} da su milioni proteina nastali slu~ajno, a zatim se na neki nev- jerovatan na~in sjedinili i formirali prvu `ivu }eliju. Osim toga, on brani svo- je gledi{te sa slijepom tvrdoglavo{}u. Taj ~ovjek je znanstvenik - “evolu- cionista." Da taj isti znanstvenik nai|e na tri cigle poredane jedna na drugu, on nikad ne bi pretpostavio da su se te cigle slu~ajno na{le na okupu i da su se zatim slu~ajno poredale jedna na drugu. Naravno, svako ko bi iznio takvu tvrdnju bio bi proglaπen umno poremeÊenim. Kako to onda da ljudi koji mogu racionalno ocijeniti obi~ne stvari, mogu u isto vrijeme usvojiti neracionalne stavove kad je u pitanju njihovo vlastito postojanje? Nemogu}e je tvrditi da su takvi stavovi usvojeni u ime znanosti: znanost zahtijeva uzimanje obje alternative u razmatranje kad god postoje dvije mogu}nosti podjednako vjerovatne u nekom odre|enom slu~aju. A kad je vjerovatno}a jedne od te dvije alternative manja, naprimjer iznosi samo 1%, BBiittii oosslloobboo eenn oodd pprreeddrraassuuddaa
  • 9. Biti oslobo en od predrasuda 9 onda je racionalno i znanstveno smatrati ispravnom alternativu sa 99% vjerovatno}e. Mi }emo nastaviti, imaju}i u vidu ovu znanstvenu osnovu. Postoje dva pogleda koja se mogu izlo`iti, a koja se odnose na to kako su nastala `iva bi}a na Zemlji. Prvi pogled zagovara da je `iva bi}a stvorio Bog u njihovoj sa- da{njoj kompleksnoj strukturi. Drugi pogled tvrdi da je `ivot nastao nesvjes- nim i slu~ajnim koincidencijama. Ovo drugo je ono {to tvrdi teorija evoluci- je. Kad pogledamo znanstvene podatke koji se odnose, naprimjer, na molekularnu biologiju, vidjet }emo da ne postoji nikakva {ansa da je ijedna `iva }elija - ili bilo koji od miliona proteina koji se nalaze u toj }eliji - mogla nastati slu~ajno kako tvrde evolucionisti. Kao {to }emo ilustrirati u narednim poglavljima, statistika (ra~unanje vjerovatno}a) potvr|uje ~injenicu da slu~ajnost nema nikave veze sa nastankom `ivih bi}a. Tako da evolu- cionisti~ki pogled na pojavljivanje `ivih bi}a ima nula vjerovatno}u da bude ispravan. To zna~i da prvi pogled ima 100% vjerovato}u da je ispravan. To jeste, da je `ivot svjesno nastao. Druk~ije re~eno, `ivot je “stvoren”. Sva `iva bi}a su nastala dizajniranjem Jednog Tvorca, Uzvi{enog u Superiornoj Mo}i, Mudrosti i Znanju. Ova realnost nije stvar ubje|enja; to je normalan zaklju~ak do kojeg vode mudrost, logika i znanost. Pod ovim okolnostima, na{ znanstvenik-”evolucionista” trebao bi povu}i svoju tvrdnju i dr`ati se ~injenice koja je i jasna i dokazana. Ukoliko, pak, u~ini suprotno, onda bi on tada pokazao da je on, zapravo, osoba koja `rtvuje znanost u korist svoje filozofije, ideologije i dogme, i da se ne radi o pravom znanstveniku. Ljutnja, tvrdoglavost i predrasude na{eg “znanstvenika” sve se vi{e pove}avaju kad god se suo~i sa realno{}u. Ovaj njegov stav mo`e se objasni- ti samo jednom rije~u: vjera. Da, to je slijepo sujevjerje, po{to ne postoji dru- go obja{njenje za njegovo zanemarivanje svih ~injenica ili za do`ivotno posve}ivanje besmislenom scenariju koji je on izgradio u svojoj ma{ti.
  • 10. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE SSlliijjeeppii mmaatteerriijjaalliizzaamm Vjera o kojoj govorimo je mmaatteerriijjaalliissttii~~kkaa ffiilloozzooffiijjaa, koja zagovara da je materija oduvijek postojala i da ne postoji ni{ta drugo osim materije. Takozvana teorija evolucije je “znanstvena osnova” za materijalisti~ku filo- zofiju i ta teorija se slijepo brani kako bi se odr`ala ta filozofija. Kada znanost proglasi teoriju evolucije ni{tavnom - a to je upravo ono {to je postignuto na kraju XX stolje}a - onda se znanost iskrivljuje kako bi se predstavilo teoriju evolucije kao ispravnu, a time i dalje odr`avao materijalizam u `ivotu. Nekoliko redaka napisanih od strane jednog od istaknutih biologa-evolu- cionista Turske, pru`aju nam dobar primjer i omogu}avaju nam da vidimo poreme}eno rasu|ivanje i opreznost u koje nas vodi ova slijepa odanost. Ovaj znanstvenik, diskutiraju}i vjerovatno}u i mogu}nost slu~ajnog formiranja Cytochroma-C, koji je jedan od su{tinskih enzima potrebnih za `ivot, ka`e slijede}e: “Vjerovato}a formiranja jednog Cytochroma-C niza je jednaka nuli. To jeste, ako `ivot zahtijeva jedan ta~no odre|en niz, mo`e se re}i da on ima vjerovatno}u koja vjerovatno mo`e biti realizirana jednom u ~itavom uni- verzumu. Ina~e bi morali prihvatiti da su neke metafizi~ke snage iznad na{eg poimanja radile na njegovom formiranju. Prihvatanje ovog drugog ni- je pogodno za ciljeve znanosti. Prema tome, mi moramo ispitivati prvu hipotezu.”2 Ovaj znanstvenik misli da je “znanstvenije” prihvatiti vjerovatno}u ko- ja je ravna nuli nego Kreaciju (Stvaranje). Me|utim, prema zakonima znanos- ti, ukoliko postoje dva alternativna obja{njenja za neku odre|enu stvar, a da jedno od njih ima “nultu vjerovatno}u”, onda je drugo, alternativno obja{njenje ispravno. Me|utim, ddooggmmaattii~~nnii mmaatteerriijjaalliissttii~~kkii pprriillaazz zzaabbrraannjjuujjee pprriizznnaannjjee ssuuppeerriioorrnnoogg TTvvoorrccaa. Ova zabrana vodi ovog - i mnoge druge znanstvenike koji vjeruju u tu materijalisti~ku dogmu - da prihvati tvrdnje ko- je su apsolutno suprotne razumu. Ljudi koji im vjeruju i cijene ove znanstvenike, tako|er, postaju za~arani i zaslijepljeni istom materijalisti~kom ~arolijom i usvajaju istu nerazumnu psihologiju kada ~itaju njihove knjige i ~lanke. 10
  • 11. +++Ovo dogmatsko materijalisti~ko gledi{te razlog je za{to su mnoga istaknuta imena u znanstvenoj zajednici ateisti. Oni koji oslaba|aju sebe od robovanja toj ~aroliji i razmi{ljaju sa otvorenim srcem ne dvoume se da prih- vate postojanje Tvorca. Ameri~ki biohemi~ar ddrr.. MMiicchhaaeell JJ.. BBeehhee, jedan od onih istaknutih znanstvenika koji podr`avaju teoriju “iinntteelliiggeennttnnoogg ddiizzaajjnnaa”, koja je prihva}ena u posljednje vrijeme, opisuje one znanstvenike koji odbi- jaju da prihvate “dizajn” ili “stvaranje” `ivih organizma na slijede}i na~in: “U posljednje ~etiri decenije, savremena biohemija otkrila je zna~ajan dio tajni }elije. To je zahtijeva- lo da desetine hiljada ljudi ve}i dio svojih `ivota posvete dosadnom radu u laboratorijama... Rezultat ovih akumulativnih napora u istra`ivanju }elije - u istra`ivanju `ivota na molekularnom nivou - glasan je, jasan i prodoran vrisak: “Dizajn”! Rezulat je tako nedvosmislen i tako zna~ajan da mora biti ran- giran kao jedan od najve}ih postignu}a u historiji znanosti... Umjesto toga ~udna i zbunjuju}a {utnja okru`uje potpunu kompleksnost }elije. Za{to nau~na zajednica pohlepno ne prigrli svoje izne- nadno otkri}e? Za{to se sa uo~avanjem dizajna postupa u intelektualnim rukavicama? Dilema je u tome {to ukoliko je jedna strana slona ozna~ena etiketom intelektualni dizajn, onda druga strana mora biti ozna~ena etike- tom Bog!”3 To je taj neprijatni polo`aj ateisti~kih i evolucionisti~kih znanstvenika koje vidimo u novinama i na TV-u i ~ije knjige mo`da ~itate. Sva znanstvena istra`ivanja ovih znanstvenika pokazuju im postojanje Tvorca. Me|utim, oni su postali jako bezosje}ajni i zaslijepljeni dogmati~nim materijalisti~kim obrazovanjem koji su toliko upili u sebe da su jo{ uvijek uporni u svom por- icanju. Ljudi koji stalno odbijaju jasne dokaze Tvorca postaju potpuno neosjetljivi. Uhva}eni u jednoj neznala~koj samouvjerenosti prouzrokovanoj njihovom bezosje}ajno{}u, oni bi mogli zavr{iti podr`avaju}i apsurdnost kao neku vrlinu. Dobar primjer je istaknuti evolucionista RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss koji Biti oslobo en od predrasuda 11 MMiicchhaaeell BBeehhee::""JJeeddnnaa zzbbuunnjjuujjuuÊÊaa ttiiππiinnaa ookkrruuææuu-- jjee ppoottppuunnuu kkoommpplleekkssnnoosstt ÊÊeelliijjee""
  • 12. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE poziva kri{}ane da ne pretpostavljaju da su prisustvovali ~udu ~ak iako vide da im spomenik Djevice Marije ma{e rukama. Prema njemu, “mo`da su svi atomi u ruci statue krenuli u jednom trenutku u istom pravcu. To je malo vjerovatan doga|aj, ali je mogu}”.4 Ovakva psihologija nevjernika postojala je kroz cijelu historiju, a Kur’an je opisuje na slijede}i na~in: KKaaddaa bbiissmmoo iimm mmeelleekkee ppoossllaallii,, ii kkaadd bbii iimm mmrrttvvii pprrooggoovvoorriillii,, ii kkaadd bbiissmmoo pprreedd nnjjiihh oo~~iigglleeddnnoo ssvvee ddookkaazzee ssaabbrraallii,, -- oonnii ooppeett nnee bbii vvjjeerroovvaallii,, oossiimm aakkoo bbii AAllllaahh hhttiioo,, aallii vvee}}iinnaa nnjjiihh nnee zznnaa.. ((VVII::111111)) Kao {to ovaj kur’anski ajet jasno pokazuje, dogmati~no razmi{ljanje evolucionista nije nikakvo originalno razmi{ljanje, niti je to osobeno samo njima. Ustvari, ono {to znanstvenik-evolucionista podr`ava nije neka nova nau~na misao, ve} neznanje koje istrajava jo{ od najranijih, neciviliziranih paganskih zajednica. +++ Ista psihologija je opisana u jednom drugom kur’anskom ajetu: KKaadd bbiissmmoo nnjjiihh rraaddii kkaappiijjuu nnaa nneebbuu oottvvoorriillii ii oonnii ssee kkrroozz nnjjuu uussppiinnjjaallii,, ooppeett bbii oonnii,, zzaacciijjeelloo,, rreekkllii:: ““SSaammoo nnaamm ssee pprrii~~iinnjjaavvaa,, mmii ssmmoo lljjuuddii oopp~~iinnjjeennii!!”” ((XXVV//1144--1155)) MMaassoovvnnaa eevvoolluucciioonniissttii~~kkaa iinnddookkttrriinnaacciijjaa Kao {to je nazna~eno u gore citiranim ajetima, jedan od razloga {to lju- di ne mogu vidjeti realnosti njihovih postojanja je neka vrsta “op~injenosti” koja lebdi nad njihovim rezoniranjem. To je ista ona op~injenost koja le`i u osnovi prihvatanja teorije evolucije {irom svijeta. Pod op~injeno{}u mislimo na jedno uvjetovanje postignuto indoktrinacijom. Ljudi su izlo`eni jednoj takvoj intenzivnoj indoktrinaciji o ispravnosti teorije evolucije da ~esto ne mogu primijetiti izobli~enje koje postoji. Ova indoktrinacija ima negativan efekat na mozak i oslabljuje mogu}nost rasu|ivanja. Mogu}e je da mozak, pod stalnom indoktrinacijom, po~inje vidjeti realnost, ne onakvu kakva ona jeste, ve} onako kako je indok- trinirana. Ovaj fenomen mo`e se uo~iti na jednom drugom primjeru. Ukoliko neko bude hipnotiziran i bude mu re~eno da je krevet u kojem le`i, ustvari, 12
  • 13. automobil, onda on nastavlja da to tako vidi nakon zavr{etka seanse hipnoze. On misli da je to veoma logi~no i racionalno zato {to on to zaista tako vidi i on nema nikakve sumnje da je u pravu. Takvi primjeri koji pokazuju efikas- nost i mo} mehanizma indoktrinacije znanstvene su ~injenice koje su dokazane bezbrojnim eksperimentima koji su zabilje`eni u znanstvenoj liter- aturi i oni su svakodnevnica u ud`benicima psihologije i psihijatrije. Teorija evolucije i materijalisti~ki pogled na svijet koji se oslanja na nju, nametnuti su masama sa takvim metodima indoktrinacije. Ljudi koji stalno susre}u indoktriniranje evolucije u medijima, akademskim izvorima i “znanstvenim” platformama, ne uspijevaju vidjeti da je prihvatanje ove teori- je, ustvari, u suprotnosti sa najosnovnijim principima rezonovanja. Ista in- doktrinacija, tako|er, okiva i znanstvenike. Mladi znanstvenici koji ~ine prve korake u svojoj nau~noj karijeri vremenom usvajaju materijalisti~ki pogled na svijet. Op~injeni ovom magijom, mnogi znanstvenici-evolucionisti nastavlja- ju traganje za znanstvenom potvrdom neracionalnih i zastarjelih tvrdnji evolucionista iz XIX stolje}a, koje su ve} davno pobijene nau~nim dokazima. PPoossttoojjee jjoo{{ ii ddooddaattnnii mmeehhaanniizzmmii kkoojjii ttjjeerraajjuu zznnaannssttvveenniikkee ddaa bbuudduu eevvoolluu-- cciioonniissttii ii mmaatteerriijjaalliissttii. U zapadnim zemljama, znanstvenik mora pokazati neke odre|ene standarde kako bi bio promoviran, primio akademska priznan- ja ili da mu se ~lanci objavljuju u znanstvenim ~asopisima. Otvoreno prih- vatanje teorije evolucije je kriterij broj jedan. Ovaj sistem vodi te znanstvenike tako daleko da oni posve}uju cijele svoje `ivote i karijere u ko- rist jednog dogmatskog vjerovanja. To je realnost koja nastavlja le`ati iza tvrdnje da je “evolucija jo{ uvijek prihva}ena od strane znanstvenika”. Evolucija se odr`ava u `ivotu ne zato {to ima neku nau~nu vrijednost, ve} zato {to je to jedna ideolo{ka obaveza. Samo nekolicina znanstvenika koji su svjesni ove ~injenice mogu riskirati da uka`u na Ëinjenicu da je kralj go. U nastavku ove knjige, mi }emo, ako Bog da, razmatrati otkri}a i za- klju~ke moderne nauke koji su vodili do kolapsa evolucionisti~kog vjerovan- ja i do iskrsavanja jasnih dokaza o postojanju Boga. ^itatelji }e se osvjedo~iti da je teorija evolucije, ustvari, jedna obmana - obmana koja je kontardiktor- na sa znano{}u na svakom nivou, ali je podr`ana da prikrije istinu o Tvorcu. Biti oslobo en od predrasuda 13
  • 14. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE14 Ono ~emu se nadamo od ~itaoca je da se probudi iz ~arolije koja zasljepljuje umove ljudi i koja remeti njihovu mogu}nost rasu|ivanja, kao i da }e ozbiljno razmi{ljati o onome {to je napisano u ovoj knjizi. Ukoliko se ~itatelj oslobodi te ~arolije i po~ne razmi{ljati jasno, slobod- no i bez ikakvih predrasuda, on }e uskoro otkriti kristalno jasnu istinu. Ta neizbje`na istina, koja je tako|er vidljiva u svim aspektima moderne znanos- ti, je ~injenica da su `ivi organizmi nastali kao posljedica kreacije, a nikako slu~ajno. ^ovjek mo`e lahko primijetiti tu ~injenicu posmatraju}i samog sebe, kako je nastao od kapi vode ili posmatraju}i bilo koje drugo `ivo bi}e.
  • 15. KK orijeni evolucije se`u toliko duboko koliko i jedno dogmatsko vjerovanje koje poku{ava negirati postojanje kreacije (stvaranja). Ve}ina paganskih filozofa u anti~koj Gr~koj branila je teoriju evolucije. Ako pogledamo historiju filozofije vidjet }emo da ideja evolucije ~ini ki~mu mnogih paganskih filozofija. Me|utim, nije paganska filozofija, nego je vjera u Boga bila ta koja je odigrala tu stimulativnu ulogu u ra|anju i razvoju moderne znanosti. Ve}ina ljudi koji su bili pioniri u tome procesu vjerovali su u postojanje Boga; i dok su prou~avali nauku, nastojali su otkri- ti univerzum koji je Bog stvorio i opaziti Njegove zakone i detalje u Njegovom stvaranju. Astronomi kao {to su LLeeoonnaarrddoo ddaa VViinnccii, CCooppeerrnniiccuuss, KKeepppplleerr i GGaalliilleeoo; otac paleontologije CCuuvviieerr; pionir botanike i zoologije LLiinnnnaaeeuuss; i IIssaaaacc NNeewwttoonn, koji se smatra najve}im znanstvenikom svih vre- mena, svi oni prou~avali su nauku ne samo vjeruju}i u Boga ve} i u to da je sav univerzum Njegova kreacija.5 AAllbbeerrtt EEiinnsstteeiinn, koji se smatra najve}im genijem na{eg vremena, bio je jedan pobo`ni znanstvenik koji je vjerovao u Boga i tako izjavio: “Ne mogu zamisliti nekog iskrenog znanstvenika bez dubokog vjerovanja. Situacija se mo`e opisati na slijede}i na~in: ‘znanost bez vjere je hroma’.6 Jedan od osniva~a moderne fizike, njema~ki fizi~ar MMaaxx PPllaanncckk je jed- nom rekao da svako ko ozbiljno prou~ava znanost mora pro~itati frazu napisanu na vratima hrama nauke: “Imaj vjeru.” VVjjeerraa jjee ssuu{{ttiinnsskkii aattrriibbuutt nnaauukkee.7 Teorije evolucije je rezultat materijalisti~ke filozofije koja je izronila sa ponovnim bu|enjem anti~kih materijalisti~kih filozofija i postala {iroko rasprostranjena u XIX stolje}u. Kao {to smo nazna~ili ranije, materijalizam nastoji objasniti prirodu samo ~isto materijalisti~kim faktorima. S obzirom da ona pori~e stvaranje u samom po~etku, ona tvrdi da sve {to postoji, bilo `ivo ili ne`ivo, nije nastalo ~inom stvaranja, ve} kao rezultat slu~ajnosti koja je za- KKrraattkkaa hhiissttoorriijjaa tteeoorriijjee
  • 16. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE tim uspostavila neki red. Ljudski um je, me|utim, izgra|en tako da razumije, da gdje god vidi red, da postoji volja koja organizira i stoji iza tog reda. Materijalisti~ka filozofija, koja je u suprotnosti sa ovom osnovnom karakter- istikom uma, sredinom XIX stolje}a proizvela je teoriju evolucije. DDaarrwwiinnoovvaa iimmaaggiinnaacciijjaa Osoba koja je postavila teoriju evolucije na na~in na koji se ona defini- ra danas bio je jedan amater, engleski prirodnjak CChhaarrlleess RRoobbeerrtt DDaarrwwiinn. Darwin nikad nije imao formalno obrazovanje u biologiji. On je samo imao amaterski interes za prirodu i `iva bi}a. Njegov interes podstaknuo ga je da se dobrovoljno pridru`i ekspediciji koja je napustila Englesku brodom H. M. S Beagle 1832. i koja je putovala raznim dijelovima svijeta punih pet go- dina. Mladi Darwin bio je impresioniran razli~itim vrstama `ivih bi}a, naro~ito odre|enim zebama koje je vidio na otoku Galapagos. Mislio je da je razli~itost u njihovim kljunovima uzrokovana njihovim prilago|avanjem sre- dini. Sa ovom idejom u glavi, on je pretpostavio da porijeklo `ivota i `ivih vrsta le`i u pojmu “prilago|avanja okolini”. Prema Darwinu, razli~ite `ive vrste nisu stvorene pojedina~no (njih nije stvorio Bog), ve} poti~u od zajed- ni~kog pretka i da su one kao rezultat prirodnih uvjeta postale razli~ite jedne od drugih. Darwinova hipoteza nije se zasnivala na nekom znanstvenom otkri}u ili eksperimentu; me|utim, on ju je vremenom pretvorio u pretencioznu teoriju uz pomo} i podr{ku poznatih materijasti~kih biologa svoga vremena. Njegova ideja bila je u tome da pojedina `iva bi}a koja su se prilagodila nekoj odre|enoj sredini prenose te kvalitete na slijede}e generacije; ti povoljni kvaliteti nagomilali su se vremenom i transformirali tu jedinku u vrstu, sasvim razli~itu od njezinih predaka. (Porijeklo ovih “povoljnih kvaliteta” ni- je bilo poznato u to vrijeme.) Prema Darwinu, ~ovjek je najrazvijeniji rezutat ovog mehanizma. Darwin je nazvao taj proces “eevvoolluucciijjaa ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee”. Mislio je da je na{ao “porijeklo vrsta”: porijeklo jedne vrste je druga vrsta. On je objavio te poglede u svojoj knjizi nazvanoj Porijeklo vrsta, putem 16
  • 17. prirodnog odabira 1859. godine. Darwin je bio dobro upoznat sa ~injenicom da se njegova teorija suo~ava sa velikim problemima. On je to priznao u svojoj knjizi u poglavlju “TTee{{kkoo}}ee tteeoorriijjee”. Te te{ko}e, u osnovi, bile su u fosilnim dokumentima, komplicira- nosti nekih organa koji se ne bi mogli objasniti slu~ajnostima (npr. oko), i istinktu `ivih bi}a. Darwin se nadao da }e te te{ko}e biti savladane novim otkri}ima; me|utim, ovo ga nije sprije~ilo da dâ jedan broj veoma neadek- vatnih obja{njenja za neke od njih. Ameri~ki fizi~ar LLiippssoonn dao je slijede}i komentar u vezi s Darwinovim “te{ko}ama”: "^itaju}i Porijeklo vrsta zaklju~io sam da je sam Darwin bio mnogo nesig- urniji nego {to ga poku{avaju predstaviti. Poglavlje 'Te{ko}e teorije', naprimjer, pokazuje da je Darwin imao znatnu sumnju u sve to. Kao fizi~ar, bio sam poprili~no intrigiran njegovim komentarom o tome kako je oko moglo nastati."8 Dok je razvijao svoju teoriju, Darwin je bio impresioniran mnogim bi- olozima-evolucionistima koji su mu prethodili, naro~ito francuskim biologom LLaammaarrcckkoomm.9 Prema Lamarcku, `iva bi}a prenose osobine koje su stekle tokom `ivota sa jedne generacije na drugu i na taj na~in evoluiraju. Naprimjer, `irafa je evoluirala od jedne vrste antilope tako {to je, generacija- ma, istezala vrat poku{avaju}i, radi prehrane, dohvatiti sve viso~ije i viso~ije li{}e. Darwin je tako upotrijebio tezu “preno{enja ste~enih osobina” koju je predlo`io Lamarck kao faktor koji ~ini da `iva bi}a evoluiraju. Ali i Darwin i Lamarck su pogrije{ili jer je u njihovo vrijeme `ivot mo- gao biti prou~avan samo primitivnom tehnologijom i na jednom veoma nead- ekvatnom nivou. Znanstvene oblasti kao {to su genetika i biohemija nisu pos- tojale. Prema tome, njihove teorije morale su se potpuno osloniti na snagu nji- hove ma{te. Dok je eho Darwinove knjige odjekivao, jedan austrijski botani~ar po imenu GGrreeggoorr MMeennddeell je 1865. godine otkrio zakone naslje|ivanja. O tome se nije puno ~ulo do kraja stolje}a. Mendelovo otkri}e je zadobilo veliku va`nost po~etkom XX stolje}a. To je bilo ro|enje ggeenneettiikkee kao nauke. Ne{to kasnije, otkriveni su struktura gena i hromosomi. Otkri}e DNA molekule, u 50-im, Kratka historija teorije 17
  • 18. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE18 koja sadr`i genetske informacije, bacilo je teoriju evolucije u veliku krizu. Razlog je bio u nevjerovatnoj slo`enosti `ivota i ni{tavnosti evolucionih meh- anizama koje je predlo`io Darwin. Rezultat ovih otkri}a trebao je biti potpuno odbacivanje Darwinove teorije. Me|utim, ovo se nije dogodilo, jer su odre|eni krugovi insistirali na reviziji, obnavljanju i podizanju teorije na jednu znanstvenu platformu. Ovi napori su shvatljivi samo ako primijetimo da iza teorije evolucije stoje ideo- lo{ke intencije, a ne znanstvena briga. OO~~aajjnnii~~kkii nnaappoorrii nneeooddaarrvviinniizzmmaa Zbog zakona genetike otkrivenih u prvoj ~etvrtini XX stolje}a, Darwinova teorija je u{la u duboku krizu. Ipak, jedna grupa znanstvenika ko- ji su bili rije{eni da ostanu lojalni Darwinu nastojali su prona}i rje{enja. Oni su se okupili na sastanku organiziranom od strane Geological Society of America 1941. godine. Geneti~ari, kao GG.. LLeeddyyaarrdd SStteebbbbiinnss i TThheeooddoossiiuuss DDoobbzzhhaannsskkyy, zoolozi kao {to su EErrnnsstt MMaayyrr i JJuulliiaann HHuuxxlleeyy, paleontolozi kao GGeeoorrggee GGaayylloorrdd SSiimmppssoonn i GGlleennnn LL.. JJeeppsseenn, i matemati~ki geneti~ari kao {to su RRoonnaalldd FFiisshheerr i SSeewwaallll RRiigghhtt, nakon dugih diskusija, kona~no su se dogovorili kako “zakrpiti” darvinizam. Ovaj kadar fokusirao se na pitanje ppoorriijjeekkllaa ppooggooddnniihh vvaarriijjaacciijjaa kkoojjee ssuu ttoobboo``ee nnaavveellii ``iivvee oorr-- ggaanniizzmmee ddaa eevvoolluuiirraajjuu - {to je jedna tema koju i sam Darwin nije bio u stanju objasniti, nego je, jednostavno, bio osu|en na korak postrance, tj. da je zaobi|e, oslanjaju}i se na Lamarcka. Ideja je sada bila “sslluu~~aajjnnaa mmuuttaacciijjaa”. Oni su nazvali ovu novu teoriju “MMooddeerrnnaa ssiinntteettii~~kkaa eevvoolluucciioonnaa tteeoorriijjaa”, ona je bila formulirana dodavanjem koncepta mutacije Darwinovoj tezi prirodne selekcije. U jednom kratkom vremenu, ova teorija postala je poznata kao “nneeooddaarrvviinniizzaamm”, a oni koji su postavili ovu teoriju nazvani su neodarvinisti. CChhaarrlleess DDaarrwwiinn
  • 19. Decenije koje su uslijedile postale su era o~ajni~kih poku{aja da se neo- darvinizam doka`e. Ve} je bilo poznato da su mmuuttaacciijjee - tj. “nezgode”- koje se odigravaju u genima `ivih organizama uvijek bile {tetne. Neodarvinisti su poku{ali ustanoviti jedan primjer za “pogodnu mutaciju” izvode}i hiljade eksperimenata sa mutacijama. Svi njihovi poku{aji zavr{ili su potpunim neuspjehom. Oni su tako|er poku{ali dokazati da su prvi `ivi organizmi mogli posta- ti slu~ajno, pod primitivnim zemaljskim uvjetima koje je teorija postavila, ali isti neuspjeh pratio je tako|er i ove eksperimente. Svaki eksperiment koji je nastojao dokazati da bi `ivot mogao nastati “slu~ajno - propao je. Ra~uni vjerovatno}e dokazuju da ~ak niti jedan jedini protein, gradivni blok `ivota, nije mogao postati slu~ajno. A }elija - koja se prema evolucionistima tobo`e Kratka historija teorije 19 KKaaddaa jjee DDaarrwwiinn pprroommoovviirraaoo ssvvoojjee pprreettppoossttaavvkkee,, ddiisscciipplliinnee ggeenneettiikkaa,, mmiikkrroobbiioollooggiijjaa ii bbiioohheemmiijjaa jjooππ nniissuu ppoossttoojjaallee.. DDaa ssuu oonnee bbiillee oottkkrriivveennee pprriijjee nneeggoo jjee oonn pprreeddllooææiioo ssvvoojjuu tteeoorriijjuu,, DDaarrwwiinn bbii llaahhkkoo mmooggaaoo pprreeppoozznnaattii ddaa jjee nnjjeeggoovvaa tteeoorriijjaa bbii-- llaa nneezznnaannssttvveennaa ii mmooææddaa nnee bbii nnii ppookkuuππaaoo pprroo-- mmoovviirraattii ttaakkvvee bbeessmmiisslleennee ttvvrrddnnjjee.. IInnffoorrmmaacciijjaa kkoojjaa ooddrree uujjee vvrrssttee vveeÊÊ ppoossttoojjii uu ggeenniimmaa ii nneemmoogguuÊÊee jjee ddaa pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa pprrooiizzvveeddee nnoovvee vvrrssttee kkrroozz iizzmmjjeennee uu ggeenniimmaa.. SSlliiËËnnoo ttoommee,, ssvviijjeett zznnaannoossttii uu ttoomm ppeerriioodduu iimmaaoo jjee jjeeddnnoo vveeoommaa pplliittkkoo ii pprroossttoo rraazzuummiijjeevvaannjjee ggrraa ee ii ffuunnkkcciijjaa ÊÊeelliijjee.. DDaa jjee DDaarrwwiinn iimmaaoo ππaannssuu vviiddjjeettii ÊÊeelliijjuu ppoodd eelleekkttrroonnsskkiimm mmiikkrroosskkooppoomm,, oonn bbii ssee oossvvjjeeddooËËiioo uu vveelliikkuu kkoommpplleekkssnnoosstt ii iizz-- vvaannrreeddnnuu ggrraa uu oorrggaanneellaa ÊÊeelliijjee.. OOnn bbii ssvvoojjiimm vvllaassttiittiimm ooËËiimmaa vviiddiioo ddaa nniijjee bbiilloo mmoogguuÊÊee ddaa jjeeddaann ttaakkaavv kkoommpplliicciirraann ii kkoommpplleekkssaann ssiisstteemm nnaassttaannee kkrroozz mmaallee vvaarriijjaacciijjee.. DDaa jjee oonn zznnaaoo nneeππttoo oo bbiioommaatteemmaattiiccii,, ttaaddaa bbii sshhvvaattiioo ddaa ËËaakk nniittii jjeeddnnaa jjeeddiinnaa pprrootteeiinnsskkaa mmoolleekkuullaa,, ddaa nnee ggoovvoorriimmoo oo jjeeddnnoojj cciijjeelloojj ÊÊeelliijjii,, nniijjee mmooggllaa ppoossttaattii sslluuËËaajjnnoo.. PPRRIIMMIITTIIVVNNII NNIIVVOO ZZNNAANNOOSSTTII II TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE UU DDAARRWWIINNOOVVOO VVRRIIJJEEMMEE JJeeddnnaa ssttuuddiioozznnaa aannaalliizzaa }}eelliijjee jjee bbiillaa mmoogguu}}aa tteekk nnaakkoonn oottkkrrii}}aa eelleekkttrroonnsskkoogg mmiikkrroosskkooppaa.. PPrriimmiittiivvnniimm mmiikkrroosskkooppiimmaa pprriikkaazzaanniimm oovvdd-- jjee,, uu DDaarrwwiinnoovvoo vvrriijjeemmee jjee bbiilloo jjeeddiinnoo mmoogguu}}ee vviiddjjeettii vvaannjjsskkuu ppoovvrr{{iinnuu }}eelliijjee..
  • 20. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE pojavila slu~ajno pod primitivnim i nekontroliranim zemaljskim uvjetima - nije mogla biti sintetizirana ~ak ni pomo}u najsofisticiranijih laboratorija XX stoljeÊa. Neodarvinisti~ka teorija je tako|er potu~ena ffoossiillnniimm zzaappiissoomm. Nikada, bilo gdje u svijetu, nisu prona|eni nikakvi “prijelazni oblici”, koji su tobo`e trebali pokazati postepenu evoluciju `ivih organizama od primitivnih do naprednih vrsta, kao {to je to neodarvinisti~ka teorija tvrdila. U isto vrijeme, komparativna anatomija otkrila je da vrste, za koje se pretpostavljalo da su evoluirale jedna iz druge, ustvari imaju veoma razli~ite anatomske karakter- istike i da one nikada nisu mogle biti preci ili potomci jedni drugima. +++Ali neodarvinizam ionako nikada nije ni bio znanstvena teorija, nego jed- na ideolo{ka dogma, ako se ve} ne mo`e re}i da je bio jedna vrsta “religije”. Eto za{to je pobornici evolucije jo{ uvijek nastavljaju braniti, uprkos svim dokazima koji govore suprotno njoj. Me|utim, jedna stvar oko koje se oni ne mogu slo`iti je pitanje: “koji je od razli~itih modela predlo`enih za real- iziranje evolucije onaj ‘pravi’?”. Jedan od najva`nijih, od svih ovih modela evolucije, fantasti~ni je scenario poznat kao “punctuated equilibrium”. PPookkuu{{aajj ii ppooggrree{{kkaa:: PPuunnccttuuaatteedd eeqquuiilliibbrriiuumm Mnogi znanstvenici koji vjeruju u evoluciju prihva}aju neodarvinisti~ku teoriju polaganog, postepenog razvitka. U posljednjim decenijama, me|utim, predlo`en je jedan druga~iji model. Nazvan “punctuated equilibrium”, ovaj model odbacuje darvinisti~ku ideju akumuliraju}eg razvitka korak po korak i smatra da se umjesto toga evolucija odigrava u velikim, isprekidanim “skokovima”. Prvi glasni branitelji ovog mi{ljenja pojavili su se po~etkom 70-ih. Dva ameri~ka paleoantropologa, NNiilleess EEllddrreeddggee i SStteepphheenn JJaayy GGoouulldd, bili su veo- ma svjesni da su tvrdnje neodarvinisti~ke teorije apsolutno pobijene fosilnim zapisom. Fosili su dokazali da `ivi organizmi nisu postali postepenom evolu- cijom, nego da su se pojavili iznenada i potpuno formirani. Neodarvinisti su `ivjeli, i jo{ uvjek `ive, sa nje`nom nadom da }e nedostaju}i prijelazni oblici jednog dana biti prona|eni. Shvataju}i da je ova nada neosnovana, Eldredge 20
  • 21. i Gould i pored svega toga nisu bili u stanju ostaviti svoju evolucionu dogmu, tako da su predlo`ili jedan novi model: “punctuated equlibrium”. To je tvrd- nja da se evolucija nije odigrala kao rezultat manjih varijacija, nego radije u iznenadnim i velikim promjenama. Ovaj model nije bio ni{ta drugo nego jedan model iz ma{te. Naprimjer, evropski paleontolog OO.. HH.. SShhiinnddeewwoollff, koji je poslu`io kao primjer Eldredgeu i Gouldu, tvrdio je da je prva ptica iza{la iz reptilskog jajeta kao rezultat jedne “velike mutacije”, to jest, kao rezultat jednog velikog “inciden- ta-nezgode” koji se odigrao u genetskoj strukturi.10 Prema toj istoj teoriji, neke `ivotinje koje su `ivjele na kopnu preobrazile su se u velike kitove pretr- pjev{i iznenadnu i sveobuhvatnu transformaciju. Ove tvrdnje, totalno kon- tradiktorne svim pravilima genetike, biofizike i biohemije znanstvene su ono- liko koliko su znanstvene i bajke o `apcima koji se pretvaraju u prin~eve. I pored svega toga, ogor~eni krizom u kojoj su neodarvinisti~ke tvrdnje bile, neki paleontolozi-evolucionisti prigrlili su ovu teoriju ~ija je karakteristika da je ~ak jo{ bizarnija negoli sam neodarvinizam. Jedina svrha ovog modela bila je osigurati obja{njenje za pukotine u fos- ilnom zapisu koje neodarvinisti~ki model nije mogao objasniti. Me|utim, te{ko da je to bio racionalan poku{aj - obja{njavati fosilne pukotine u evolu- ciji ptica sa tvrdnjom da je “jjeeddnnaa ppttiiccaa ooddjjeeddnnoomm iisskkoo~~iillaa iizz rreeppttiillsskkoogg jjaajjee-- ttaa” - zato {to po vlastitom priznanju evolucionista, evolucija jedne vrste u drugu zahtijeva veliku i povoljnu promjenu u genetskoj informaciji. Me|utim, nijedna mutacija ne pobolj{ava genetsku informaciju, niti joj doda- je novu. [tavi{e, model “punctuated equilibrium” kolabira od svog samog po~et- ka zbog nemogu}nosti da odgovori na pitanje postanka `ivota, {to je tako|er pitanje koje od samog po~etka pobija i neodarvinisti~ki model. Budu}i da ~ak niti jedan jedini protein ne mo`e postati slu~ajno, rasprava o tome da li su or- ganizmi izgra|eni od triliona tih proteina pro{li kroz naglu ili “postepenu” evoluciju je besmislena. Uprkos ovome, model koji prvo pada na um kada se govori o “evoluci- ji”, danas je jo{ uvijek neodarvinizam. U poglavljima koja slijede prvo }emo ispitati dva imaginarna mehanizma neodarvinisti~kog modela i onda pogle- Kratka historija teorije 21
  • 22. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE22 dati u fosilni zapis da bismo testirali taj model. Nakon toga }emo se zadr`ati na pitanju porijekla `ivota, koje poni{tava oba modela, i sve druge evolu- cionisti~ke modele, kao npr. “evolucija skokovima”. Prije nego to uradimo, bilo bi korisno podsjetiti ~itaoca da je realnost sa kojom }emo se susretati na svakom stadiju takva da nam ukazuje da je sce- nario evolucije jedna bajka, jedna velika obmana koja je totalno u koliziji sa stvarnim svijetom. To je jedan scenario koji je bio kori{ten da obmanjuje svi- jet tokom 140 godina. Zahvaljuju}i posljednjim znanstvenim otkri}ima, nas- tavak njezine odbrane je, na kraju, postao nemogu}. DDaannaass,, ddeesseettiinnee hhiilljjaaddaa zznnaannssttvveenniikkaa ππiirroomm ssvviijjeettaa,, ppoosseebbnnoo uu SSAADD ii EEvvrrooppii,, pprrkkoossee tteeoorriijjii eevvoolluucciijjee ii oobbjjaavviillii ssuu mmnnooggee kknnjjiiggee oo nniiππttaavvnnoossttii ttee tteeoorriijjee.. OOvvoo ggoorree ssuu nneekkii oodd pprriimmjjeerraa..
  • 23. DDAARRWWIINNOOVV RRAASSIIZZAAMM JJedan od najvaænijih, a ipak najmanje poznatih aspekata Darwina je njegov rasizam: Darwin je smatrao bijele Evropljane "naprednijim" od ostalih ljud- skih rasa. Dok je Darwin pretpostavljao da je Ëovjek evoluirao iz majmunolikog stvorenja, on je smatrao da su se neke rase razvile viπe no druge i da ovi potonji joπ nose majmunske karakteristike. U svojoj knjizi , The Descent of Man, koju je objavio nakon Porijekla vrsta, on bestid- no komentira "veÊe razlike izme u ljudi razliËitih rasa."1 U svojoj knjizi Darwin smatra da su crnci i australijski Aboridæini jednaki sa gorilama i on- da zakljuËuje da Êe ovi biti vremenom istrijebljeni od civiliziranih rasa. On kaæe: "U nekom buduÊem periodu, ne veoma dalekom kada se mjeri stoljeÊima, civilizirane rase ljudi Êe uglavnom iskorijeniti i zamijeniti divlje rase πirom svijeta. U isto vrijeme, antropomorfni majmuni Êe bez sumnje biti iskorijen- jeni. Pukotina izme u Ëovjeka u jednom civiliziranijem stanju, kako se moæe- mo nadati, bit Êe jednaka onoj izme u Kavkaæana i nekih majmuna tako niskih kao babuni, umjesto kao sada izme u crnca ili Australijanca i gorile."2 Darvinove besmislene ideje nisu samo teoretski razglabane, nego tako er dovedene u jednu poziciju gdje osiguravaju najvaænije "znanstveno tlo" za ra- sizam. PretpostavljajuÊi da su æiva biÊa evoluirala u borbi za æivot, darvinizam je Ëak bio adaptiran socijalnim znanostima i izokrenut u jednu koncepciju koja je doπla dotle da bude nazvana "socijalni darvinizam". Socijalni darvinizam tvrdi da su postojeÊe ljudske rase locirane na ra- zliËitim preËkama evolucione ljestvice, da su evropske rase "najnaprednije" od svih i da mnoge druge rase joπ uvijek nose "majmunske" crte. 1 Benjamin Farrington, What Darwin Really Said. London, Sphere Books, 1971, str. 54-56 2 Charles Darwin, The Descent of Man, 2nd ed., New York, A.L. Burt Co. 1874, str. 178
  • 24. NN eodarvinisti~ki model koji se danas ozna~ava kao teorija evolucije zagovara da je `ivot evoluirao kroz dva naturalisti~ka mehanizma: “prirodna selekcija” i “mutacija”. Osnovna tvrdnja teorije je da su “prirodna selekcija i mutacija dva komplementarna mehanizma”. Porijeklo evolucionih promjena su slu~ajne mutacije koje se odigravaju u genetskoj gra|i `ivih bi}a. Osobine prouzrokovane mutacijama selektiraju se mehaniz- mom prirodne selekcije i stoga `iva bi}a evoluiraju. Kada dalje ispitamo ovu teoriju, nalazimo da takav evolucioni meha- nizam uop}e ne postoji, zato {to niti prirodna selekcija, a niti mutacije nima- lo ne doprinose tvrdnji da su razli~ite vrste evoluirale i da su se transformirale jedna u drugu. PPrriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa Kao jedan prirodni proces, prirodna selekcija je bila poznata biolozima i prije Darwina. Oni su ga definirali kao “mehanizam koji dr`i vrste neprom- jenjivim, tj. bez da budu ‘pokvarene’”. Darwin je bio prva osoba koja je postavila tvrdnju da ovaj proces ima evolucionu snagu, i on je onda podigao ~itavu svoju teoriju na temelju ove tvrdnje. Ime koje je dao svojoj knjizi ukazuje da je prirodna selekcija bila baza njegove teorije - Porijeklo vrsta putem prirodne selekcije... Me|utim, od Darwinova vremena nije bilo niti jedne jedine trunke dokaza koja bi pokazala da prirodna selekcija navodi `iva bi}a da evoluiraju. CCoolliinn PPaatttteerrssoonn, glavni paleontolog u Museum of Natural History u Engleskoj, koji je, usput, tako|er istaknuti evolucionista, nagla{ava da nika- da nije uo~eno da prirodna selekcija ima snagu da navede bi}a da evoluiraju: NNiikkoo,, nniikkaaddaa nniijjee pprrooiizzvveeoo nneekkuu vvrrssttuu mmeehhaanniizzmmoomm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee. Niko, nikada nije do{ao ni blizu toga i ve}ina trenutnih rasprava u neo- darvinizmu je u vezi s ovim pitanjem.11 IImmaaggiinnaarrnnii mmeehhaanniizzmmii eevvoolluucciijjee
  • 25. Prirodna selekcija podrazumijeva da }e ona `iva bi}a koja su prilago|enija prirodnim uvjetima svoje sredine prevladati tako {to }e njihovo potomstvo pre`ivjeti, dok }e ona koja su nesposobna nestati. Naprimjer, u jednom krdu jelena, pod prijetnjom divljih `ivotinja, prirodno je da }e pre`iv- jeti oni koji br`e tr~e. To je istina. Ali, bez obzira koliko dugo ovaj proces tra- jao, on ne}e transformirati ove jelene u neku drugu `ivu vrstu. Ovi jeleni }e uvijek ostati jeleni. Kada pogledamo na nekoliko incidenata koje evolu- cionisti predstavljaju kao uo~ene primjere prirodne selekcije, vidimo da oni nisu ni{ta drugo do jednostavni poku{aji obmane. ““IInndduussttrriijjsskkii mmeellaanniizzaamm”” Godine 1986. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa objavio je knjigu Biology of Evolution (Biologija Evolucije), koja je prihva}ena kao jedan od izvora koji na najek- splicitniji na~in obja{njava teoriju evolucije putem prirodne selekcije. Naj~uveniji od njegovih primjera o ovoj temi je onaj o boji no}nih leptirova, koji su pocrnjeli za vrijeme Industrijske revolucije u Engleskoj. Prema izvje{taju, u vrijeme po~etka Industrijske revolucije u Engleskoj, boja kore drve}a oko Man~estera bila je sasvim svijetla. Zbog ovoga su lep- tirovi tamne boje koji su prebivali na ovom drve}u mogli lahko biti primi- je}eni od ptica koje su se njima hranile i zbog toga su oni imali veoma malu {ansu za pre`ivljavanje. Pedeset godina kasnije, kao rezultat zaga|enja, kora na drve}u je potamnjela i ovoga puta leptirovi svijetle boje postali su naj~e{}a meta pti~jeg lova. Kao rezultat, broj leptirova svijetle boje je opao, dok se broj leptirova tamne boje uve}ao, budu}i da oni tada nisu mogli lahko biti zamije}eni od ptica. Evolucionisti koriste ovo kao veliki dokaz za svoju teori- ju. Evolucionisti su, na drugoj strani, na{li uto~i{te i utjehu u bacanju pra{ine u o~i, pokazuju}i kako su leptiri svijetle boje evoluirali u leptire tamne boje. Me|utim, trebalo bi biti potpuno jasno da ovaj fenomen ne mo`e ni na koji na~in biti kori{ten kao dokaz za teoriju evolucije zbog toga {to prirodna selekcija ne proizvodi nove oblike koji nisu postojali ranije. Leptiri tamne bo- je postojali su u cjelokupnoj populaciji leptirova i prije Industrijske revoluci- je. Jedino {to se promijenilo bila je relativna proporcija postoje}ih varijacija Imaginarni mehanizmi evolucije 25
  • 26. (tipova) u populaciji leptirova. Leptiri nisu stekli novu osobinu ili jedan or- gan koji bi uzrokovao promjenu vrste - odnosno stvaranje posebne vrste. Da bi se jedan leptirstransformirao u drugu `ivu vrstu, pticu naprimjer, trebali bi biti u~injeni novi dodaci genima. To jest, trebao bi biti unesen jedan potpuno odvojen genetski program na na~in da se uklju~i nova informacija o fizi~kim osobinama ptica. +++Ukratko, prirodna selekcija nema sposobnost dodati jedan novi or- gan nekom `ivom organizmu, ukloniti jedan organ, ili izmijeniti organizam u drugu vrstu - {to je sasvim suprotno od slike koju evolucionisti pretpostavlja- ju. “Najve}i” dokaz koji je predstavljen od Darwinova doba nije bio u stanju oti}i dalje od “industrijskog melanizma” kod leptirova u Engleskoj. MMoo``ee llii pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa oobbjjaassnniittii kkoommpplleekkssnnoosstt?? Ne postoji ni{ta {to prirodna selekcija doprinosi teoriji evolucije zato {to ovaj mehanizam nniikkaaddaa nnee mmoo``ee ppoovvee}}aattii iillii ppoobboolljj{{aattii ggeenneettsskkuu iinnffoorrmmaacciijjuu jjeeddnnee vvrrssttee. Niti mo`e transformirati jednu vrstu u drugu: jednu morsku zvi- jezdu u ribu, ribu u `abu, `abu u krokodila ili krokodila u pticu. Najve}i bran- itelj “puncuated equilibriuma”, Gould, ukazuje na ovaj }orskokak prirodne PPrriimmjjeerr ""lleeppttiirraa IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee"" pprroommoovviirraann jjee kkaaoo nnaajjvveeÊÊii ddookkaazz zzaa eevvoolluucciijjuu ppuutteemm pprriirrooddnnee sseelleekkcciijjee.. MMee uuttiimm,, eevvoolluucciijjaa nnee ddoollaazzii uu oobbzziirr uu oovvoomm pprriimmjjeerruu,, iizz rraa-- zzllooggaa ππttoo nniijjee ffoorrmmiirraannaa nnoovvaa vvrrssttaa lleeppttiirraa.. NNaa lliijjeevvoojj sslliiccii ssuu ddrrvveeÊÊee ii lleeppttiirrii uu vvrriijjeemmee pprriijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee,, aa nnaa ddeessnnoojj ssttrraannii iizz ddoobbaa ppoosslliijjee IInndduussttrriijjsskkee rreevvoolluucciijjee..
  • 27. selekcije sljede}im rije~ima: "Su{tina darvinizma le`i u jednoj jedinoj frazi: prirodna selekcija je kreativ- na snaga evolucione promjene. Niko ne pori~e da }e prirodna selekcija igrati jednu negativnu ulogu u eliminiranju nesposobnih. Me|utim, Dar- winova teorija zahtijeva da prirodna selekcija isto tako stvara sposobne."12 Jo{ jedan od intrigantnih mehanizama koje evolucionisti upo{ljavaju u vezi s prirodnom selekcijom je njihov napor da predstave ovaj mehanizam kao jednog svjesnog dizajnera. Me|utim, pprriirrooddnnaa sseelleekkcciijjaa nneemmaa ssvviijjeessttii. Ona ne posjeduje jednu volju koja mo`e odlu~iti {ta je dobro, a {ta lo{e za `iva bi}a. Kao rezultat toga, prirodna selekcija ne mo`e objasniti biolo{ke sis- teme i organe koji imaju karakteristiku “nneessvvooddlljjiivvee kkoommpplleekkssnnoossttii”. Ovi sis- temi i organi sastavljeni su od saradnje jednog velikog broja dijelova i oni nisu ni od kakve koristi ~ak ako bi i samo jedan od ovih dijelova nedostajao ili bio defektan. (Naprimjer, ljudsko oko ne mo`e se uprostiti po{to ono ne funkcionira osim ako nije objedinjeno sa svim svojim detaljima). Zbog toga bi volja koja okuplja sve ove dijelove zajedno trebala biti u stanju unaprijed predvidjeti budu}nost i usmjeriti se direktno na korist koja bi trebala biti postignuta tek na zadnjem stadiju (evolucije). Ova ~injenica, koja isto tako ru{i osnove teorije evolucije, tako|er je zabrinjavala i Darwina: “AAkkoo bbii mmoogg-- lloo bbiittii ddeemmoonnssttrriirraannoo ddaa jjee ppoossttoojjaaoo bbiilloo kkaakkaavv kkoommpplleekkssnnii oorrggaann,, zzaa kkoojjii bbii bbiilloo nneemmoogguu}}ee ddaa bbuuddee ffoorrmmiirraann bbrroojjnniimm,, uuzzaassttooppnniimm,, llaaggaanniimm mmooddiiffiikkaacciijjaa-- mmaa,, mmoojjaa tteeoorriijjaa bbii aappssoolluuttnnoo bbiillaa ssrruu{{eennaa.”13 ++Prirodna selekcija jedino selektira, tj. odbacuje unaka`ene, slabe ili nesposobne individue jedne vrste. Ona ne mo`e proizvesti nove vrste, nove genetske informacije ili nove organe. To jest, ona ni{ta/nikoga ne mo`e navesti da evoluira. Darwin je prihvatio ovu realnost rekav{i: “PPrriirrooddnnaa ssee-- lleekkcciijjaa nnee mmoo``ee uurraaddiittii nnii{{ttaa ddookk ssee ppooggooddnnee vvaarriijjaacciijjee sslluu~~aajjnnoo nnee ddooggooddee.”14 To je ono zbog ~ega je neodarvinizam, pored prirodne selekcije, morao ista}i mutacije kao “uzrok blagotvornih promjena”. Me|utim, kao {to }emo vidjeti, mutacije jedino mogu biti “uzrokom {tetnih promjena”. Imaginarni mehanizmi evolucije 27
  • 28. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE MMuuttaacciijjee Mutacije su definirane kao prijelomi ili zamjene koje se odigravaju u DNA molekuli, koja se nalazi u jezgri }elije `ivog organizma i koja sadr`i sve genetske informacije. Ovi prekidi ili zamjene rezultat su vanjskih utjecaja kao {to su radijacija ili hemijska djelovanja. Svaka mutacija je jedna “nezgoda” i ona, ili o{te}uje nukleotide koji izgra|uju DNA, ili mijenja njihove polo`aje. One naj~e{}e uzrokuju toliku {tetu i promjenu da ih se ne mo`e reparirati. Mutacija, iza koje se evolucionisti ~esto sakrivaju, nije ~arobni {tapi} koji transformira `ive organizme u neke naprednije i savr{enije forme. Direktan efekat mutacija je {tetan. Promjene uzrokovane mutacijama mogu biti jedino kao one koje su iskusili stanovnici Hiro{ime, Nagasakija i ^er- nobila: to jest, smrt, nesposobnost i nakaznost prirode. Razlog za ovo je veoma jednostavan: DNA ima jednu veoma komplek- snu gra|u i slu~ajna djelovanja mogu jedino uzrokovati {tetu ovoj gra|i. BB.. GG.. RRaannggaannaatthhaann izjavljuje: "Mutacije su male, slu~ajne i {tetne. One se rijetko de{avaju, i u najboljem slu~aju one }e biti bez efekta. Ove ~etiri karakteristike mutacija impliciraju da one ne mogu voditi evolucionom razvitku. Jedna slu~ajna promjena u nekom visoko specijaliziranom organizmu je ili bez efekta ili je {tetna. Slu~ajna promjena u nekom ~asovniku ne mo`e pobolj{ati taj ~asovnik. Ona }e ga najvjerojatnije o{tetiti, ili }e, u najboljem slu~aju, biti bez efekta. Zemljotres ne pobolj{ava grad, on donosi razaranje."15 Nimalo iznena|uju}e, ddoo ssaaddaa nniijjee uuoo~~eennaa nniittii jjeeddnnaa kkoorriissnnaa mmuuttaacciijjaa. Sve mutacije su se pokazale {tetnima. Evolucionista, znanstvenik WWaarrrreenn WWeeaavveerr, ovako je prokomentirao izvje{taj pripremljen od strane Committee on Genetic Efects of Atomic Radiation, koji je formiran da istra`uje mutaci- je koje su mogle biti uzrokovane nuklearnim oru`jem kori{tenim u Drugom svjetskom ratu: "Mnogi }e biti zbunjeni u vezi s izjavom da su prakti~ki svi primjeri mu- tacije {tetni po{to su mutacije jedan neophodni dio procesa evolucije. Kako mo`e jedna dobra posljedica - evolucija ka vi{im formama `ivota - rezulti- rati iz mmuuttaacciijjaa -- kkoojjee ssuu pprraakkttii~~kkii ssvvee {{tteettnnee?"16 28
  • 29. Svaki napor ulo`en u “izazivanje jedne korisne mutacije” rezultirao je neuspjehom. U toku vi{e decenija evolucionisti su izveli mnoge eksperimente da proizvedu mutacije kod vvoo}}nniihh mmuu{{iiccaa po{to se ovi insekti razmno`avaju veoma brzo, tako da bi se mutacije pojavile brzo. Generacija za generacijom ovih mu{ica su mutirane, a ipak nijedna korisna mutacija nije uo~ena. Evolucionista, geneti~ar GGoorrddoonn TTaayylloorr pi{e ovako: ""UU ssvviimm hhiilljjaaddaammaa eekkssppeerriimmeennaattaa ssaa uuzzggaajjaannjjeemm mmuu{{iiccaa,, kkoojjii ssuu iizzvveeddeennii {{iirroomm ssvviijjeettaa ttookkoomm vvii{{ee oodd ppeeddeesseett ggooddiinnaa,, nniikkaadd nniijjee vvii||eennoo ddaa ssee rraazzvviillaa jjeeddnnaa ppoosseebbnnaa vvrrssttaa...... iillii ~~aakk ssaammoo jjeeddaann nnoovvii eennzziimm..""17 NORMAL MUTANT MMUUTTAACCIIJJEE SSUU UUVVIIJJEEKK [[TTEETTNNEE GGoorree lliijjeevvoo:: NNoorrmmaallnnaa vvoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ((ddrroossoopphhiillaa)) GGoorree ddeessnnoo:: VVoo}}nnaa mmuu{{iiccaa ssaa nnooggaa-- mmaa iizzrraasslliimm iizz ggllaavvee;; mmuuttaacciijjaa iizzaazzvvaannaa rraaddiijjaacciijjoomm NNeekkee kkaattaassttrrooffaallnnee ppoosslljjeeddiiccee mmuuttaacciijjee nnaa lljjuuddsskkoomm ttiijjeelluu.. DDjjee~~aakk nnaa sslliiccii lliijjee-- vvoo jjee jjeeddnnaa oodd ``rrttaa-- vvaa ^^eerrnnoobbiillaa.. ookkoo aanntteennaa nnooggaa Imaginarni mehanizmi evolucije 29
  • 30. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE30 Jedan drugi istra`iva~, MMiicchhaaeell PPiittmmaann, ovako komentira neuspjeh eksperimenata izvr{enih na vo}nim mu{icama: "Morgan, Goldschmidt, Müller i drugi geneti~ari podvrgli su generacije vo}nih mu{ica ekstremnim uvjetima toplote, hladno}e, svjetla, tame i tret- mana sa hemikalijama i radijacijom. Sve vrste mutacija koje su bile proizve- dene bile su prakti~no trivijalne i sigurno {tetne. Evolucija na~injena od strane ~ovjeka? Ne, zaista: samo nekoliko geneti~kih ~udovi{ta moglo je pre`ivjeti izvan boca u kojima su bili uzgojeni. U praksi, mutanti umiru, sterilni su ili naginju da se vrate u divlji tip."18 Isto va`i i kod ~ovjeka. Sve mutacije koje su bile uo~ene kod ljudskih bi}a imaju {tetne rezultate. Na ovu temu evolucionisti su bacili jednu dimnu zavjesu i ~ak poku{ali pokazati primjere takvih {tetnih mutacija kao “dokaz za evoluciju”. Sve mutacije koje se odigravaju kod ljudi rezultiraju fizi~kim deformitetima, slabostima takvim kao {to su mmoonnggoolliizzaamm,, DDoowwnnoovv ssiinnddrroomm,, aallbbiinniizzaamm,, ddvvaarrffiizzaamm iillii kkaanncceerr. Ove mutacije su predstavljene u evolu- cionisti~kim ud`benicima kao primjeri “evolucionog mehanizma na djelu”. Nepotrebno je re}i da jedan proces koji ljude ostavlja nesposobnim ili bolesnim ne mo`e biti “evolucioni mehanizam” - evolucija bi trebala proizvoditi bolje oblike, koji su sposobniji da pre`ive. Da sumiramo. Tri su glavna razloga za{to mutacije ne mogu biti stavl- jene u slu`bu podr`avanja evolucionisti~kih tvrdnji: 11.. DDiirreekkttnnee ppoolljjeeddiiccee mmuuttaacciijjaa ssuu {{tteettnnee: Budu}i da se de{avaju nasum- ice, one uvijek o{te}uju `ive organizme koji su im podvrgnuti. Razum nam govori da nesvjesna intervencija na jednoj savr{enoj i kompleksnoj strukturi ne}e pobolj{ati tu strukturu, nego }e je pogor{ati. I, doista, nikada nije uo~ena niti jedna “korisna mutacija”. 22.. MMuuttaacciijjee nnee ddooddaajjuu nnoovvee iinnffoorrmmaacciijjee uu DDNNAA jjeeddnnoogg oorrggaanniizzmmaa: Djeli}i koji sa~injavaju genetsku informaciju bivaju ili otkinuti sa njihovih mjesta, uni{teni ili razneseni na razli~ita mjesta. Mutacije ne mogu u~initi da neko `ivo bi}e stekne jedan novi organ ili jednu novu osobinu. One jedino uzrokuju abnormalnosti, kao npr. da jedna noga str{i otpozadi, ili da uho str{i
  • 31. iz abdomena. 33.. DDaa bbii mmuuttaacciijjaa mmooggllaa bbiittii pprreenneesseennaa nnaa sslliijjeeddee}}uu ggeenneerraacciijjuu,, oonnaa ssee mmoorraa ooddiiggrraattii uu rreepprroodduukkttiivvnniimm }}eelliijjaammaa oorrggaanniizzmmaa: Jedna slu~ajna promje- na koja se desi u jednoj “obi~noj”, tj. nereproduktivnoj }eliji ili organu tijela, ne mo`e biti prenesena na slijede}u generaciju. Naprimjer, jedno ljudsko oko promijenjeno efektima radijacije ili drugim uzrocima ne}e biti preneseno na slijedeÊu generaciju. Ukratko, nemogu}e je da su `iva bi}a evoluirala zato {to u prirodi ne postoji mehanizam koji ih mo`e pota}i da evoluiraju. Ovo se sla`e sa dokaz- ima iz fosilnog zapisa, koji pokazuje da je ovaj scenario evolucije daleko od realnosti. Imaginarni mehanizmi evolucije 31
  • 32. VVjjee~~iittoo nneeddoossttaajjuu}}ee kkaarriikkee Prema teoriji evolucije svaka `iva vrsta proiza{la je iz svoga prethodni- ka. Prethodno postoje}e vrste pretvorile su se vremenom u ne{to drugo i sve vrste su nastale na ovaj na~in. Prema ovoj teoriji transformacija se odigravala postepeno, milionima godina. Ukoliko je ovo bio slu~aj, tada su brojne prijelazne vrste trebale posto- jati i `ivjeti tokom ovog dugog transformacijskog perioda. Naprimjer, neke pola-ribe/pola-reptili koje su stekle neke reptilske crte kao dodatak crtama riba koje su ve} imale, trebale su `ivjeti u pro{losti. Ili, trebali su postojati neki reptili-ptice, koji su stekli neke osobine ptica kao do- datak reptilskim osobinama koje su ve} imali. Evolucionisti upu}uju na ova imaginarna bi}a, za koja oni vjeruju da su postojala u pro{losti, kao na “pri- jelazne oblike”. Ukoliko su takve `ivotinje ve} postojale, trebali bi biti prisutni milioni i ~ak bilioni takvih primjerka u koli~ini i raznolikosti. [to je jo{ va`nije, ostaci ovih ~udnih bi}a trebali bi biti prisutni u fosilnom zapisu. Broj ovih prije- laznih oblika trebao bi biti ~ak i ve}i od broja prisutnih `ivotinjskih vrsta, i njihovi ostaci trebali bi se nalaziti {irom svijeta. U Porijeklu vrsta, Darwin je objasnio: “Ukoliko je moja teorija istinita, bezbrojne prijelazne vrste, koje najbli`e povezuju sve vrste jedne iste grupe, posve sigurno su morale postojati... Stoga bi dokaz njihovog biv{eg postojanja trebao biti na|en jedino me|u fosilnim ostacima.”19 ^ak je i sam Darwin bio svjestan odsustva fosila takvih prijelaznih for- mi. On se nadao da }e oni biti prona|eni u budu}nosti. I sam je bio svjestan da to predstavlja veliki nedostatak za dokaz njegove teorije. Zbog toga je u svojoj knjizi Porijeklo vrsta, u poglavlju “Te{ko}e u teoriji”, napisao sli- jede}e: FFoossiillnnii zzaappiiss ppoobbiijjaa eevvoolluucciijjuu
  • 33. “...Ukoliko su jedne vrste potekle od drugih vrsta pomo}u finih odstupanja, za{to posvuda ne vidimo bezbrojne prijelazne oblike? Za{to sva priroda ni- je u konfuziji, umjesto {to su vrste, kao {to vidimo, tako dobro definirane?... Po{to su po ovoj teoriji bezbrojne prijelazne forme morale postojati, za{to ih ne nalazimo ugra|ene u bezbrojnim Zemljinim slojevima?... Za{to ne nalazimo blisko povezane prijelazne vrste u srednjoj regiji/sloju, koji poti~e iz doba u kome su vladali posredni/prijelazni uvjeti za `ivot? Ova te{ko}a me je dugi period vremena potpuno zbunjivala.”20 Jedino obja{njenje sa kojim je Darwin mogao do}i da pobije ovaj prigovor bio je argument da je fosilni zapis koji je otkriven do tada bio nead- ekvatan. On je ustvrdio da }e, kada fosilni zapis bude detaljno prou~en, ne- dostajuÊe karike biti prona ene. Evolucionisti su, vjeruju}i u Darwinovo proro~anstvo, jo{ od sredine XIX stolje}a, {irom svijeta tragali za fosilima i kopali tra`e}i nedostaju}e karike. Uprkos njihovim najve}im naporima, jjoo{{ uuvviijjeekk nniijjee oottkkrriivveennaa nniittii jjeeddnnaa pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa. Svi fosili izva|eni na iskopinama pokazali su da se, suprotno vjerovanju evolucionista, `ivot pojavio na Zemlji iznenada i pot- puno formiran. Poku{avaju}i dokazati svoju teoriju, evolucionisti su nesvjes- no uzrokovali da ona kolabira. Jedan ~uveni britanski paleontolog, DDeerreekk VV.. AAggeerr, priznaje ovu ~in- jenicu ~ak iako je i sam evolucionista: “Ispada da ako ispitamo fosilni zapis detaljno, bilo na nivou redova ili na nivou vrsta, mi uvijek i nanovo nalazimo nnee ppoosstteeppeennuu eevvoolluucciijjuu,, nneeggoo iizz-- nneennaaddnnuu eekksspplloozziijjuu jjeeddnnee ggrruuppee nnaa rraa~~uunn ddrruuggee.”21 Jedan drugi evolucionista, paleoantropolog MMaarrkk CCzzaarrnneecckkii komentira ovako: “Glavni problem u dokazivanju teorije je bio fosilni zapis; utisnu}a i{~ezlih vrsta sa~uvani u Zemljinim geolo{kim formacijama. Ovaj zapis nikada nije otkrio tragove Darwinovih hipoteti~kih posrednih vrsta - uummjjeessttoo ttooggaa,, vvrrssttee ssee ppoojjaavvlljjuujjuu ii nneessttaajjuu iizznneennaaddnnoo i ova anomalija podr`ala je argumente kreacionista da je svaka vrsta kreirana od strane Boga.”22 Oni su se, tako|er, morali nositi sa uzaludno{}u ~ekanja da se “nedosta- Fosilni zapis pobija evoluciju 33
  • 34. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE34 ju}i” prijelazni oblici pojave nekada u budu}nosti, kao {to je to objasnio pro- fesor paleoantropologije sa Glasgow University, TT.. NNeevviillllee GGeeoorrggee: “Nema vi{e potrebe izvinjavati se zbog siroma{tva fosilnog zapisa. Na neki na~in, fosilni zapis je postao gotovo toliko bogat da je postao nepogodan za rukovanje i otkriva se br`e nego {to se integrira... On ((ffoossiillnnii zzaappiiss)) ii ppoorreedd ssvveeggaa ttooggaa nnaassttaavvlljjaa ddaa bbiivvaa ssaassttaavvlljjeenn uuggllaavvnnoomm oodd ppuukkoottiinnaa.”23 @@iivvoott ssee ppoojjaavviioo nnaa ZZeemmlljjii iizznneennaaddaa ii uu kkoommpplleekkssnniimm oobblliicciimmaa Kada se zemljini slojevi i fosilni zapis ispitaju, mo`e se vidjeti da su se svi `ivi organizmi pojavili istovremeno. Najstariji sloj Zemlje u kome su na|eni fosili `ivih bi}a je onaj iz Kambrija. Njegova starost procijenjena je na 500-550 miliona godina. @iva bi}a na|ena u slojevima koji pripadaju kambrijskom periodu po- javila su se u fosilnom zapisu iznenada - nema njihovih prethodno postoje}ih predaka. Fosili na|eni u kambrijskim stijenama pripadaju pu`evima, trilobiti- ma, spu`vama, ki{nim glistama, meduzama, morskim je`evima i drugim kompleksnim beski~menjacima. Ovaj {iroki mozaik `ivih organizama na~in- jen od jednog tako velikog broja kompleksnih stvorenja, pojavio se tako iz- nenadno da se taj ~udesni doga|aj u geolo{koj literaturi naziva “kambrijska eksplozija”. Najve}i dio `ivotnih oblika na|en u ovom sloju ima kompleksne sisteme kao {to su o~i, {krge, cirkulatorni sistem i napredne fiziolo{ke strukture koje nisu razli~ite od istih koji su uo~ljivi kod njihovih savremenih dvojnika. Naprimjer, dvole}na, sa}asta gra|a oka kod trilobita je jedno ~udo dizajna. DDaavviidd RRaauupp, profesor geologije na Harvardskom, Ro~esterskom, i ^ika{kom univerzitetu, ka`e: “TTrriilloobbiittii ssuu iimmaallii ooppttiimmaallaann ddiizzaajjnn kkoojjii bbii ddaannaass zzaahhttiijjee-- vvaaoo ddoobbrroo iissttrreenniirraannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg ooppttii~~kkoogg iinn``iinnjjeerraa ddaa ggaa rraazzvviijjee.”24 +++Ovi kompleksni beski~menjaci pojavili su se iznenada i kompletno formirani, bez bilo kakve karike ili prijelazne forme izme|u njih i jedno}eli- jskih organizama koji su bili jedini oblik `ivota prije njih. RRiicchhaarrdd MMoonnaasstteerrsskkyy, urednik Earth Sciences, jedna od popularnih pub- likacija evolucionisti~ke literature, izjavljuje sljede}e o “Kambrijskoj ek- sploziji” koja je do{la kao jedno totalno iznena|enje za evolucioniste:
  • 35. “Istra`iva~i imaju otada otkrivene hiljade izvrsno sa~uvanih fosila koji nude jedan kratak pogled unazad, u jednu prekretnicu u historiji `ivota. Taj mo- menat, prije nekih 550 miliona godina, upravo na po~etku Zemljinog kam- brijskog perioda, oozznnaa~~aavvaa eevvoolluucciioonnuu eekksspplloozziijjuu kkoojjaa jjee nnaappuunniillaa mmoorraa ssaa pprrvviimm kkoommpplleekkssnniimm bbii}}iimmaa nnaa ssvviijjeettuu. U jednom treptaju geolo{kog vre- mena, planetom kojom su dominirale jednostavne `ivotinje nalik na spu`vu, ustupio je mjesto jednoj planeti kojom vlada {iroka raznolikost sofistici- ranih zvijeri, `ivotinja ~iji srodnici jo{ i danas nastanjuju svijet.”25 Kako je Zemlja odjednom postala preplavljena jednim tako velikim bro- jem `ivotinjskih vrsta i kako su se ovi posebni tipovi vrsta mogli pojaviti bez zajedni~kog pretka - pitanja su koja ostaju neodgovorena od strane evolu- cionista. Zoolog sa Oxforda, RRiicchhaarrdd DDaawwkkiinnss, jedan od najistaknutijih zagovornika evolucionisti~ke misli u svijetu, ovako komentira ovu realnost koja poni{tava same korijene svih argumenata koje on brani: “Naprimjer, kambrijski slojevi stijena, stari oko 600 miliona godina, najs- Fosilni zapis pobija evoluciju 35 PPoossttoojjee pprriimmjjeerrccii ffoossiillaa ssttaarrii mmiilliioonnii-- mmaa ggooddiinnaa kkoojjii nniissuu ddrruuggaa~~iijjii oodd nnjjii-- hhoovviihh ssaaddaa{{nnjjiihh ""ppoottoommaakkaa"".. OOvvii oossttaaccii ssuu jjaassnnii ddookkaazzii zzaa ~~iinnjjeenniiccuu ddaa ssuu oonnii ppoossttaallii,, nnee kkaaoo rreezzuullttaatt eevvoolluu-- cciijjee,, vvee}} kkrroozz ppoosseebbnnoo ssttvvaarraannjjee:: 11)) AAjjkkuullaa ssttaarraa 440000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((22)) sskkaakkaavvaacc ssttaarr 4400 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((33)) mmrraavv ssttaarr 110000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa,, ((44)) BBuubbaa{{vvaabbaa ssttaarraa 332200 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa 43 1 2 @@IIVVII FFOOSSIILLII National Geographic, Vol.152 National Geographic, Vol.159 New Scientist, 20 Januar 1984 National Geographic, Vol.152
  • 36. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE36 tariji su u kojima nalazimo ve}inu od glavnih grupa beski~menjaka. I mnoge od njih nalazimo u jednom ve} naprednom stadiju evolucije, u nji- hovom samom startu tj. odmah nakon {to su se pojavili. TToo jjee ttaakkoo ddaa ppoommiisslliittee ddaa ssuu bbiillii uussaa||eennii ttaammoo,, bbeezz bbiilloo kkaakkvvee eevvoolluucciioonnee hhiissttoorriijjee.. Nepotrebno je re}i, ova pojava iznenadnog usa|ivanja je odu{evila kreacioniste.”26 Kao {to je Dawkin bio prisiljen priznati, kambrijska eksplozija je jak dokaz za stvaranje zato {to je stvaranje jedini na~in da se objasni pojava `iv- ota na Zemlji u njegovoj punoj formi. DDoouuggllaass FFuuttuuyymmaa, jedan istaknuti bi- olog - evolucionista, priznaje ovu ~injenicu i izjavljuje: “Organizmi su se ili pojavili na Zemlji sasvim razvijeni ili nisu. Ako nisu, onda su se morali razvi- OO ^^ II TT RR II LL OO BB II TT AA TTrriilloobbiittii,, kkoojjii ssuu ssee ooddjjeeddnnoomm ppoojjaavviillii uu kkaammbbrriijjsskkoomm ppeerrii-- oodduu,, iimmaajjuu jjeeddnnuu eekkssttrreemmnnoo--kkoommpplleekkssnnuu ggrraa||uu ookkaa.. SSaassttaavvlljjeennoo oodd mmiilliioonnaa ssaa}}aassttoo oobblliikkoovvaanniihh mmaalliihh ddjjeellii}}aa ii jjeeddnnoogg ddvvoossttrruukkoo--llee}}nnoogg ssiisstteemmaa,, oovvoo ookkoo,, ppoo rriijjee~~iimmaa pprrooffeessoorraa ggeeoollooggiijjee DDaavviiddaa RRaauuppaa,, ""iimmaa jjeeddaann ooppttii-- mmaallnnii ddiizzaajjnn kkoojjii bbii bbiilloo mmoogguu}}ee kkrreeiirraattii jjeeddiinnoo uu ddaannaa{{nnjjee vvrriijjeemmee ii ttoo oodd ssttrraannee kkrraa-- jjnnjjee ddoobbrroo oobbrraazzoovvaannoogg ii mmaa{{ttoovviittoogg iinn``iinnjjeerraa--ooppttii~~aarraa"".. OOvvoo ookkoo ssee ppoojjaavviilloo pprriijjee 550000 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ii ttoo uu oovvaakkoo ppeerrffeekkttnnoomm ssttaannjjuu.. NNeessuummnnjjiivvoo,, iizznneennaaddnnaa ppoojjaavvaa jjeeddnnoogg ttaakkoo ~~uuddeessnnoogg ddiizzaajjnnaa nnee mmoo``ee bbiittii oobbjjaa{{nnjjeennaa eevvoolluucciijjoomm,, {{ttoo ddookkaazzuujjee ppooss-- ttoojjaannjjee ssttvvaarraannjjaa.. PPoovvrrhh ttooggaa,, ssaa}}aassttaa ggrraa||aa ookkaa ttrriilloobbiittaa jjee pprree``iivvjjeellaa ddoo nnaa{{iihh ddaannaa bbeezz iijjeeddnnee jjeeddiinnee pprroommjjeennee.. NNeekkii iinnsseekkttii,, ppooppuutt pp~~eellaa iillii vviilliinnsskkoogg kkoonnjjiiccaa,, iimmaajjuu iissttuu ggrraa||uu ookkaa kkaaoo {{ttoo ssuu iimmaallii ii ttrriilloobbiittii..** OOvvaa ssiittuuaacciijjaa ooppoovvrrggaavvaa eevvoolluucciioonnuu tteezzuu ddaa ssuu ``iivvaa bbii}}aa eevvoolluuiirraallaa nnaapprreedduujjuu}}ii oodd pprriimmiittiivvnniihh kkaa kkoommpplleekkssnniimmaa.. ((**)) RR..LL.. GGrreeggoorryy,, EEyyee aanndd BBrraaiinn:: TThhee PPssyycchhoollooggyy ooff SSeeeeiinngg,, OOxxffoorrdd UUnniivveerrssiittyy PPrreessss,, 11999955..,, pp..3311 JJeeddnnoo ~~uuddoo kkoojjee zzbbuunnjjuujjee eevvoolluucciioonniissttee::
  • 37. ti iz prethodno postoje}ih vrsta, pomo}u nekog procesa modifikacije. A ako su se ppoojjaavviillii uu jjeeddnnoomm ssaassvviimm rraazzvviijjeennoomm ssttaannjjuu,, oonnddaa ssuu ddooiissttaa mmoorraallii bbiittii ssttvvoorreennii oodd nneekkee ssvveemmoo}}nnee iinntteelliiggeenncciijjee.”27 Sam Darwin je prepoznao ovu mogu}nost kada je napisao: “Ukoliko su brojne vrste koje pripadaju istom ro- du ili familiji doista startale odjednom, ttaa ~~iinnjjeenniiccaa bbiillaa bbii ffaattaallnnaa zzaa tteeoorriijjuu ppoossttaannkkaa ppuutteemm ppoollaaggaanniihh mmooddiiffiikkaacciijjaa kkrroozz pprriirrooddnnuu sseelleekkcciijjuu.”28 Kambrijski period nije ni{ta vi{e ili manje nego “smrtonosni udarac” za Darwina. Zbog ovoga, [vicarski evolucionista, paleontropolog SStteeffaann BBeennggssttoonn, priznaje nedostatak prijelaznih karika dok opisuje kambrijski peri- od i ka`e: “Zagonetan (i zbunjuju}i) za Darwina, ovaj doga|aj nas jo{ uvijek zasljepljuje.”29 Kao {to se mo`e vidjeti, fosilni zapis ukazuje da `iva bi}a nisu evoluirala iz primitivnih u napredne forme, nego da su se umjesto toga pojavila iznena- da, naprasno i u jednom savr{enom stanju. Ukratko, `iva bi}a nisu postala evolucijom, ona su bila stvorena. Fosilni zapis pobija evoluciju 37
  • 38. EE volucionisti pretpostavljaju da su morski beski~menjaci, koji se po- javljuju u kambrijskom sloju, nekako evoluirali u ribe tokom deseti- na miliona godina. Me|utim, upravo kao {to kambrijski beski~men- jaci nemaju predaka, isto tako ne postoje ni prijelazne karike koje bi pokazi- vale da se izme|u ovih beski~menjaka i riba odigrala nekakva evolucija. Tre- ba primijetiti da beski~menjaci i ribe imaju enormne razlike u gra|i. Beski~- menjaci imaju tvrda tkiva izvana, dok su ribe ki~menjaci koje imaju svoja tvr- da tkiva smje{tena unutar tijela. Jedna takva evolucija trebala bi milione ko- raka da bude zavr{ena i trebali bi postojati bilioni prijelaznih oblika koji bi predstavljali te korake. Evolucionisti su kopali po fosilnim slojevima oko 140 godina tra`e}i ove hipoteti~ne oblike. Oni su prona{li milione fosila beski~menjaka i milione ribljih fosila, a ipak, niko nikada nije prona{ao makar i jedan fosil koji je u sredini izme|u njih. Jedan evolucionist, paleantropolog GGeerraalldd TT.. TToodddd, priznaje ovu ~injenicu u ~lanku naslovl- jenom “Evolucija plu}a i porijeklo ko{~atih riba”: “Sva tri podrazreda ko{tanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu otprilike u isto vrijeme. Oni su morfolo{ki ve} {iroko divergentni (razilaze se) i oni su te{ko oklopljeni. Kako su oni nastali? Kako to da svi oni imaju te{ki oklop? I, za{to nema tragova ranijih, intermedijarnih (pri- jelaznih) oblika?”30 Evolucioni scenarij ide jedan korak dalje i tvrdi da su se ribe, koje su evoluirale iz beski~men- jaka, onda transformirale u amfibije. Ali za ovaj BBaajjkkaa oo pprriijjeellaazzuu iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo PPrreemmaa hhiippootteettiiËËnnoomm sscceennaarr-- iijjuu pprreellaasskkaa ""iizz mmoorraa nnaa kkooppnnoo"",, nneekkee rriibbee ssuu oossjjeeÊÊaallee ppoottrreebbuu ddaa pprree uu iizz mmoorraa nnaa kkooppnnoo zzbboogg pprroobbllee-- mmaa ssaa iisshhrraannoomm.. OOvvoo,, nnaarr-- aavvnnoo,, nniijjee ppoottkkrriijjeepplljjeennoo ddookkaazzoomm.. OOvvaa ttvvrrddnnjjaa jjee ""ppoottkkrriijjeepplljjeennaa"" nneeoossnnoovvaann-- iimm ii ssppeekkuullaattiivvnniimm ccrrtteeææiimmaa kkaaoo ππttoo jjee oovvaajj ggoorree..
  • 39. scenario tako|er nedostaju dokazi. Ne postoji niti jedan jedini fosil koji potvr|uje da su neka pola ribe/pola amfibije stvorenja ikada postojala. Ova ~injenica je, iako nerado, potvr|ena od strane dobro poznatog evolu- cionisti~kog autoriteta RRoobbeerrttaa LL.. CCaarrrroollllaa, koji je autor djela Paleontologija ki~menjaka i evolucija: “MMii nneemmaammoo iinntteerrmmeeddiijjaarrnniihh ffoossiillaa iizzmmee||uu rrhhiippiiddiiss-- ttiiaann rriibbaa ((nnjjeeggoovv oommiilljjeennii ““pprreeddaakk”” tteettrraappooddaa)) ii rraanniihh aammffiibbiijjaa.”31 Dva evolu- cionista, paleontolozi Colbert i Morales su u vezi s tri osnovne klase amfibi- ja - `aba, gu{tera i caecilija, dali ovakav komentar: ““NNeemmaa ddookkaazzaa bbiilloo kkaakkvviihh ppaalleeoozzooii~~nniihh aammffiibbiijjaa kkoojjee ssuu iimmaallee kkoommbbiinniirraannee kkaarraakktteerriissttiikkee kkoojjee bbii bbiillee oo~~eekkiivvaannee zzaa jjeeddnnoogg jjeeddiinnoogg zzaajjeeddnnii~~kkoogg pprreettkkaa.. Najstarije poznate `abe, gu{teri i caecilije veoma su sli~ne svojim `ivim prethodnicima.”32 Sve do prije pedeset godina, evolucionisti su smatrali da je jedno takvo bi}e doista i postojalo. Ova riba, zvana Coelacanth, ~ija je starost procijenje- na na 410 miliona godina, bila je predstavljena kao prijelazna forma sa jed- nim primitivnim plu}ima, sa razvijenim mozgom, sa digestivnim i cirkula- tornim sistemom spremnim da funkcionira na zemlji i ~ak sa jednim primi- tivnim mehanizmom za hodanje. Ove anatomske interpretacije prihva}ene su kao nepobitna istina me|u znanstvenim krugovima sve do kraja 30-ih godina. Coelacanth je bio predstavljen kao jedna prava prijelazna forma koja dokazu- je evolucioni prijelaz iz vode na kopno. 441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee oonn bbiioo pprreellaazznnii oobblliikk iizz vvooddee nnaa kkooppnnoo.. ÆÆiivvii pprriimmjjeerrccii oovvee rriibbee uuhhvvaaÊÊeennii ssuu mmnnooggoo ppuuttaa oodd 11993388.. ggooddiinnee,, oossiigguu-- rraavvaajjuuÊÊii ddoobbaarr pprriimmjjeerr oobbiimmaa ssppeekkuullaacciijjaa uu kkoojjee ssee uuppuuππttaajjuu eevvoolluucciioonniissttii.. Bajka o prijelazu iz vode na kopno 39
  • 40. EEvvoolluucciioonniissttii ttvvrrddee ddaa jjee jjeedd-- nnoogg ddaannaa jjeeddnnaa vvrrssttaa kkoojjaa jjee ææiivviillaa uu vvooddii nneekkaakkoo ssttuuppiillaa nnaa kkooppnnoo ii bbiillaa ttrraannssffoorrmmiirraannaa uu vvrrssttuu kkoojjaa ææiivvii nnaa kkooppnnuu.. PPoossttoojjii jjeeddaann bbrroojj ooËËiigglleeddnniihh ËËiinnjjeenniiccaa kkoojjee ËËiinnee ttaakkaavv pprriijjeellaazz nneemmoogguuÊÊiimm:: 11.. NNooππeennjjee vvllaassttiittee tteeææiinnee:: Bi}a koja æive u moru nemaju problema u noπenju svoje vlastite teæine. Me utim, veÊina biÊa koja æive na kopnu troπe 40% svoje energije samo na noπenje svojih tijela okolo. Stvorenja koja bi prelazila iz vode na kopno treba- la bi razviti novi miπiÊni i koπtani sistem (!) da bi tako istovremeno odgovorila novoj potrebi za energijom, πto je ne- moguÊe da se dogodi sluËajnim mutaci- jama. 22.. ZZaaddrrææaavvaannjjee ttoopplloottee:: Na kopnu se temperatura moæe brzo promijeniti i varirati u πirokom opsegu. Stvorenja ko- ja æive na kopnu imaju tjelesne meha- nizme koji im omoguÊuju da mogu iz- dræati tako velike temperaturne promje- ne. Me utim, u moru se temperatura mi- jenja polahko i takve promjene ne deπa- vaju se unutar nekog velikog opsega. æivi organizmi koji imaju tjelesni sistem reguliran prema konstantnoj temperatu- ri mora trebali bi steÊi zaπtitni sistem da bi osigurali minimum πtete od tempera- turnih promjena na kopnu. Besmisleno je tvrditi da su ribe stekle jedan takav sistem sluËajnim mutacijama odmah na- kon πto su stupile na kopno. 33.. KKoorriiππtteennjjee vvooddee:: Ono πto je ne- ophodno za metabolizam je da voda, a Ëak i vlaga, trebaju biti koriπteni πtedlji- vo zbog oskudnih izvora vode na kop- nu. Naprimjer, koæa treba biti dizajnira- na tako da dozvoli gubitak vode samo do odre ene mjere, dok bi u isto vrijeme spreËavala prekomjerno isparavanje. Zbog toga, æiva biÊa koja borave na kopnu imaju osjeÊaj æe i, dok ga orga- nizmi koji æive u vodi nemaju. Pored to- ga, koæa æivotinja koje æive u vodi nije pogodna za jednu nevodenu sredinu. 44.. BBuubbrreezzii: Organizmi koji æive u vodi mogu lahko izbaciti otpadne mate- rije, posebno amonijak, iz svojih tijela, buduÊi da se tu u njihovoj sredini nalazi mnogo vode. Na kopnu, voda mora biti koriπtena ekonomiËno. Eto zaπto ova æi- va biÊa imaju bubrege. ZahvaljujuÊi bubrezima, amonijak se skladiπti tako πto se pretvara u ureu, i na taj naËin se koristi minimalna koliËina vode za nje- govo izluËivanje. Dodatno, potrebni su novi sistemi da osiguravaju funkcioni- ranje bubrega. Ukratko, s ciljem da pre u iz vode na kopno æiva biÊa bez ijednog bubrega trebala su iznenada i odjednom razviti cijeli bubreæni sistem. 55.. RReessppiirraattoorrnnii ssiisstteemm:: Ribe "diπu" uzimajuÊi kisik rastvoren u vodi koji onda propuπtaju kroz πkrge. Oni ne mogu æivjeti viπe od nekoliko minuta iz- van vode. Da bi opstali i æivjeli na kop- nu, oni moraju naprasno, u jednom trenu, steÊi jedan savrπen pluÊni sistem. Nema zaista nimalo sumnje da je nemoguÊe da su se sve ove dramatiËne fizioloπke promjene mogle desiti sluËaj- no, u istom organizmu i u isto vrijeme. ZZAA[[TTOO JJEE PPRRIIJJEELLAAZZ IIZZ VVOODDEE NNAA KKOOPPNNOO NNEEMMOOGGUU∆∆??
  • 41. 441100 mmiilliioonnaa ggooddiinnaa ssttaarr ffoossiill CCooeellaaccaanntthhaa.. EEvvoolluucciioonniissttii ssuu ttvvrrddiillii ddaa jjee Me|utim, 22. decembra 1938. na~injeno je jedno veoma interesantno otkri}e u Indijskom okeanu. Ulovljen je jedan `ivi ~lan familije Coelacantha, prethodno predstavljenog kao jedna prijelazna forma koja je izumrla prije sedamdeset miliona godina! Otkri}e jednog “`ivog” prototipa Coelacantha je, bez sumnje, zadalo jak udarac evolucionistima. Evolucionista, pale- oantropolog JJ.. LL.. BB.. SSmmiitthh je rekao da on ne bi mogao biti vi{e iznena|en ~ak i kad bi nai{ao na `ivog dinosaura.33 U godinama koje su uslijedile, u vi{e navrata, u razli~itim dijelovima svijeta ulovljeno je 200 Coelacantha. +++@ivi Coelacanthi otkrili su koliko daleko evolucionisti mogu oti}i u dot- jerivanju svojih imaginarnih scenarija. Nasuprot tvrdnjama, Coelacanthi nisu imali primitivna plu}a, niti veliki mozak. Za organ koji su evolucionisti pred- stavili kao primitivna plu}a ispostavilo se da nije bio ni{ta drugo do jedna lipidna kesa.34 [tavi{e, Coelacanth, koji je predstavljen kao “kandidat za rep- tila koji je polahko postajao pripremljen da prije|e iz vode na kopno”, bio je ustvari riba koja `ivi u dubinama okeana i koja se nikada ne pribli`ava povr{ini bli`e od 180 metara.35 Bajka o prijelazu iz vode na kopno 41 Upravo kao πto evoluciona teorija ne moæe objasniti os- novne grupe æivih biÊa kao πto su ribe i reptili, ona, isto tako, ne moæe objasniti porijeklo vrsta unutar ovih gru- pa. Na primjer, kornjaËe, koje su reptilska vrsta, po- javljuju se u fosilnom zapisu odjedanput sa svojim jedin- stvenim oklopom. "...Tokom sredine trijaskog perioda (prije oko 175.000,000 godina) njihovi (kornjaËini) Ëlanovi veÊ su bili brojni, i veÊ su posjedovali osnovne karakteristike kornjaËa. Karike izme u kornjaËa i cotylosaura, od kojih su kornjaËe vjerovatno postale, gotovo potpuno nedostaju" (Encyclopaedia Brittanica, 1971, v. 22, str. 418) Nema razlike izme u fosila drevnih kornjaËa i æivih Ëlanova ove vrste danas. Jednostavno reËeno, kornjaËe nisu evoluirale; one su uvijek bile kornjaËe, otkako su stvorene takvima. FFoossiill kkoorrnnjjaaËËee ssttaarr 110000 mmiilliinnaa ggooddiinnaa:: NNiijjee rraa-- zzlliiËËiitt oodd ssvvoogg ssaavvrree-- mmeennoogg ddvvoojjnniikkaa.. ((TThhee DDaawwnn ooff LLiiffee,, OOrrbbiiss PPuubb..,, LLoonnddoonn 11997722)) KKOORRNNJJAA»»EE SSUU UUVVIIJJEEKK BBIILLEE KKOORRNNJJAA»»EE
  • 42. PP rema teoriji evolucije, `ivot je potekao i evoluirao u moru i onda je transportiran na kopno pomo}u amfibija. Ovaj evolucioni scenario tako|er predla`e da su amfibije evoluirale u reptile, bi}a koja `ive samo na zemlji. Ovaj scenario je ponovo nevjerovatan zbog enormnih struk- turalnih razlika izme|u ove dvije klase `ivotinja. Naprimjer, jaje amfibije je dizajnirano za razvoj u vodi, dok je reptilsko jaje dizajnirano za razvijanje na zemlji. Jedna “korak po korak” evolucija neke amfibije ne dolazi u obzir za- to {to nije mogu}e da jedna vrsta pre`ivi bez savr{eno i potpuno dizajniranog jajeta. [tavi{e, kao i obi~no, nema dokaza o prijelaznim oblicima za koje se pretpostavljalo da su vezali amfibije sa reptilima. Evolucionista, paleontolog RRoobbeerrtt LL..CCaarroollll, jedan autoritet u paleontologiji ki~menjaka, mora prihvatiti da su “rraannii rreeppttiillii bbiillii vveeoommaa rraazzllii~~iittii oodd aammffiibbiijjaa ii ddaa nnjjiihhoovvii pprreeccii jjoo{{ uuvviijjeekk nniissuu mmooggllii bbiittii pprroonnaa||eennii.”36 Ipak, beznade`no osu|eni scenariji evolucionista ovdje jo{ nisu zavr{eni. Jo{ uvijek ostaje problem kako u~initi da ova bi}a polete! Budu}i da evolucionisti vjeruju da ptice mora da su nekako evoluirale, oni tvrde da su one nastale transformiranjem iz reptila. Me|utim, nijedan od mehanizama specifi~nih za ptice, koji imaju jednu potpuno druga~iju gra|u od `ivotinja koje borave na zemlji, ne mo`e biti obja{njen postepenom evolucijom. Kao prvo, krila, koja su crta karakteristi~na za ptice, jedan su veliki }orsokak za evolucioniste. Jedan od turskih evolucionista, EEnnggiinn KKoorruurr, priznaje nemogu}nost evolucije krila: “Zajedni~ka karakteristika o~iju i krila je da ona mogu funkcionirati jedino ako su potpuno razvijena. Drugim rije~ima, jjeeddnnoo ppoolluurraazzvviijjeennoo ookkoo nnee mmoo``ee vviiddjjeettii;; jjeeddnnaa ppttiiccaa ssaa nnaappoollaa ffoorrmmiirraanniimm kkrriilliimmaa nnee mmoo``ee lleettjjeettii. Kako su ovi organi postali, ostaje jedna od misterija prirode koja treba biti rasvi- jetljena.”37 PPoorriijjeekklloo ppttiiccaa ii ssiissaarraa
  • 43. Pitanje “kako je savr{ena gra|a krila nastala kao rezultat uzastopnih na- sumi~nih mutacija” ostaje potpuno neodgovoreno. Nema na~ina da se objas- ni kako su se prednje ruke reptila mogle promijeniti u perfektno funkcionira- ju}a krila, kao rezultat izvrtanja u reptilskim genima (mutacija). [tavi{e, samo posjedovanje krila nije dovoljno jednom organizmu sa kopna da poleti. Organizmi koji borave na zemlji li{eni su mnogih mehaniza- ma u tjelesnoj gra|i koje ptice koriste za letenje. Naprimjer, kosti ptica su mnogo lak{e nego kosti `ivotinja koje borave na zemlji. Njihova plu}a funkcioniraju na druga~iji na~in. Oni imaju druga~iji mi{i}ni i ko{tani sistem i veoma specijaliziran kardio-vaskularni sistem. Ove karakteristike su predu- vjeti za letenje, koji su potrebni, u najmanju ruku, toliko koliko i krila. Ovi mehanizmi morali su postojati svi zajedno i u isto vrijeme; oni nisu mogli biti formirani postepeno - “akumuliranjem”. Evo za{to je teorija koja tvrdi da su zemljani organizmi evoluirali u zra~ne organizme potpuno pogre{na. Sve ovo name}e jedno drugo pitanje: ~ak i ako pretpostavimo da je ova nemogu}a pri~a istinita, za{to onda evolucionisti nisu u stanju prona}i bilo kakav “polukrilati” ili “jednokrili” fosil da podr`e svoju pri~u? AAnnaattoommiijjaa ppttiiccaa jjee vveeoommaa rraazzlliiËËiittaa oodd aannaattoommiijjee rreeppttiillaa,, nnjjiihhoovviihh nnaavvooddnniihh pprreeddaakkaa.. PPttiiËËiijjaa pplluuÊÊaa ffuunnkkcciioonniirraajjuu nnaa ttoottaallnnoo ddrruuggaaËËiijjii nnaaËËiinn oodd oonnooggaa uu ææiivvoottiinnjjaa kkoojjee bboorraavvee nnaa zzeemmlljjii.. @@iivvoottiinnjjee kkoojjee bboo-- rraavvee nnaa zzeemmlljjii uuddiiππuu ii iizzddiiππuu kkrroozz iissttee ddiissaajjnnee ssuuddoovvee.. UU ppttiiccaa,, ddookk zzrraakk uullaazzii uu pplluuÊÊaa sspprriijjeeddaa,, oonn iizzllaazzii ssttrraaggaa.. OOvvaajj ppoosseebbnnii ""ddiizzaajjnn"" jjee ssppeecciijjaallnnoo nnaapprraavvlljjeenn zzaa ppttiiccee,, kkoojjee ttrreebbaajjuu vveelliikkuu kkoolliiËËiinnuu kkiissiikkaa zzaa vvrriijjeemmee lleettaa.. NNeemmoogguuÊÊee jjee ddaa ssee jjeeddnnaa ttaakkvvaa ssttrruukkttuurraa rraazzvviillaa iizz pplluuÊÊaa rreeppttiillaa.. PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ RREEPPTTIILLAA PPLLUU∆∆NNII RREE@@AANNJJ PPTTIICCEE SSPPEECCIIJJAALLNNAA PPLLUU∆∆AA PPTTIICCEE bronhije alveola ulaz izlaz parabronhije Porijeklo ptica i sisara 43
  • 44. JJooππ jjeeddaann ddiizzaajjnn kkoojjii eevvoolluucciijjaa nniijjee uussppjjeellaa oobbjjaassnniittii:: PPTTII»»IIJJEE PPEERRJJEE TT eorija evolucije, koja tvrdi da su ptice evoluirale iz reptila, nije u stanju objas- niti ogromne razlike izme u ove dvije razliËite klase æivih biÊa. U pogledu takvih struktura kao πto su gra a kostura, pluÊni sistemi i top- lokrvni metabolizam, ptice su ve- oma mnogo razlikuju od reptila. Joπ jedna ka- rakteristika ko- ja postavlja nepremostivi jaz izme u pti- ca i reptila je perje ptica koje ima oblik pot- puno jedinst- ven za njih. Tijela rep- tila prekrivena su krljuπtima, dok su tijela ptica prekrive- na perjem. BuduÊi da evolucionis- ti smatraju reptile precima ptica, oni su primorani da tvrde da je pti- Ëije perje evoluiralo iz reptilskih krljuπti. Me utim, nema sliËnosti izme u krljuπti i perja. Profesor psihologije i neuro- biologije sa University of Connec- ticut, A. H. Brush, prihvata ovu re- alnost premda je evolucionist: "Svaka karakteristika, od strukture i organizacije gena do razvitka, morfogeneze i organizacije tkiva je razliËita (kod perja i krljuπti)."1 [taviπe, Profesor Brush se bavi is- pitivanjem i prouËavanjem prote- inske gra e ptiËijeg perja i zago- vara tezu da je perje "jedinstve- no me u ki- Ëmenjacima".2 Ne postoji fosilni dokaz koji bi dokazao da je ptiËije per- je evoluiralo iz krljuπti reptila. »ak suprotno, kao πto profesor Brush izjavlju- je, "ppeerrjjee ssee ppoo-- jjaavvlljjuujjee iizznneennaa-- ddaa uu ffoossiillnnoomm zzaappiissuu, kao "nepore- civo jedinstvena" osobina koja od- likuje i izdvaja perje ptica".3 Pored toga, u reptila joπ nije otkrivena nikakva epidermalna struktura ko- ja bi osiguravala porijeklo za perje ptica.4 Godine 1996. paleontolozi su KKaaddaa jjee ppeerrjjee ppttiiccaa ddeettaalljjnnoo iissppiittaannoo,, nnaa eennoo jjee ddaa jjee ssaaËËiinnjjeennoo oodd hhiilljjaaddaa ttaannkkiihh nniittii,, vviittiiccaa,, kkoojjee ssuu mmee uussoobbnnoo ssppoojjeennee kkuukkiiccaammaa.. OOvvaajj jjeeddiinnssttvveennii ddiizzaajjnn rreezzuullttii-- rraaoo jjee iizzvvaannrreeddnniimm aaeerrooddiinnaammiiËËkkiimm ppeerr-- ffoorrmmaannccaammaa..
  • 45. napravili larmu oko fosila takozva- nih pernatih dinosaura po imenu Si- nosauropteryx. Me utim, 1997. je otkriveno da ovi fosili nemaju ni- kakve veze sa pticama i da oni nisu imali savremeno perje.5 Sa druge strane, kada pobliæe ispitamo perje ptica, nailazimo na veoma kompleksan dizajn koji ne moæe biti objaπnjen nikakvim evo- lucionim procesom. »uveni ornito- log Alan Feduccia izjavljuje da "svaka njihova crta ima aerodina- miËne funkcije. Ono je izuzetno la- gano, ima sposobnost podizanja, πto se poveÊava pri niæim brzinama, i moæe se veoma lahko vratiti u svo- ju prijaπnju poziciju". On dalje nas- tavlja: "Ne mogu stvarno razumjeti kako se jjeeddaann oorrggaann,, ppeerrffeekkttnnoo ddii-- zzaajjnniirraann zzaa lleett,, na poËetku mogao pojaviti zbog neke sasvim druge potrebe."6 Dizajn perja je tako er prisilio i Charlesa Darwina da razmiπlja o njemu. [taviπe, perfektna estetika paunovog perja uËinila ga je "boles- nim" (njegove vlastite rijeËi). U pismu koje je napisao Asai Gray 3. aprila 1860. rekao je: "SjeÊam se dobro vremena kada me je pomisao na oko znala cijelog zalediti, ali sam preπao preko ovog stadija zab- rinutosti...", i onda je nastavio "... a sada, djeliÊi u gra i æivih biÊa Ëesto uËine da se osjeÊam veoma nela- godno. Pogled na ppeerrjjee ppaauunnoovvoogg rreeppaa,, kkaaddaa ggoodd zzuurriimm uu nnjjeeggaa,, ËËiinnii mmee bboolleessnniimm!!"7 1 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers". Journal of Evolutionary Biology, vol. 9, 1996, str. 132 2 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 131 3 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 133 4 A. H. Brush, "On the Origin of Feat- hers", str. 131 5 "Plucking the Feathered Dinosaur", Science, vol. 278, 14 November 1997, str. 1229 6 Douglas Palmer, "Learning to Fly" (Review of The Origin of and Evolution of Birds by Alan Feduccia, Yale Univer- sity Press, 1996), New Scientist, vol.153, 1 March 1997, str. 44 7 Norman Macbeth, Darwin Retried: An Appeal to Reason. Boston, Gambit, 1971, str. 101
  • 46. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE46 JJoo{{ jjeeddnnaa nnaavvooddnnoo pprriijjeellaazznnaa ffoorrmmaa:: AArrcchhaaeeoopptteerryyxx Evolucionisti kao odgovor izgovaraju ime jednog jedinog bi}a. To je fosil jedne ptice zvane Archaeopteryx, koja je jedna od naj{ire poznatih tzv. prijelaznih oblika izme|u samo nekoliko koje evolucionisti jo{ brane. Archaeopteryx, prema evolucionistima predak savremenih ptica, `ivio je pri- je 150 miliona godina. Teorija dr`i da su neki od dinosaura sa malim krlju{tima po imenu Velociraptor ili Dromeosaur evoluirali sti~u}i krila i onda po~inju}i letjeti. Tako se za Archaeopteryxa pretpostavlja da je on prijelazna forma koja je skrenula od svog dinosaurskog pretka i po~ela po prvi puta da leti. Me|utim, posljednje studije Archaeopteryxovih fosila ukazuju da ovo bi}e uop}e nije prijelazni oblik, nego jedna pti~ija vrsta koja ima karakteristike ne{to razli~ite od dana{njih ptica. Teza da je Archaeopteryx bio “poluptica” koja ni- je mogla sasvim dobro letjeti bila je popularna u evolu- cionisti~kim krugovima sve donedavno. Odsutnost sternuma, to jest grudne kosti u ovog bi}a ili, u naj- manju ruku, to {to ona nije bila kao u lete}ih ptica, smatrana je najva`nijim dokazom da ova ptica nije mogla letjeti kako treba. (Grudna kost je kost koja se nalazi ispod grudnog ko{a, a na koju su pri~vr{}eni mi{i}i za letenje. U na{im danima ova grudna kost je uo~ena u svih lete}ih i nelete}ih ptica, a ~ak i u slijepih mi{eva - lete}ih sisara koji pri- padaju veoma druga~ijoj familiji.) Me|utim, sseeddmmii ffoossiill AArrhhaaeeoopptteerriixxaa nnaa||eenn 11999922.. uzrokovao je veliko zaprepa{tenje me|u evolucionistima. Razlog je bio to {to je kod ovog fosila Archaeopteryxa grudna kost, za koju se od strane evolucionista pretpostavl- jalo da je ve} dugo nedostajala, ustvari postojala. Nedavno prona|eni fosil opisan je u ~asopisu Nature slijede}im rije~ima: “Nedavno otkriveni, sedmi primjerak Archaeopteryxa, sadr`ava djelimi~ni pravougaoni sternum za kojim se dugo tragalo, ali koji nikada nije bio doku- mentiran. OOvvoo ssvvjjeeddoo~~ii oo nnjjeeggoovviimm ssnnaa``nniimm mmii{{ii}}iimmaa zzaa lleetteennjjee.”38 Ovo otkri}e poni{tilo je glavnu potporu tvrdnji da je Archaeopteryx bio FFoossiill AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa
  • 47. poluptica koja nije mogla letjeti kako treba. Na drugoj strani, struktura pti~ijeg perja postala je jedan od najva`nijih dokaza koji potvr|uju da je Archaeopteryx bio lete}a ptica u pravom smislu te rije~i. Asimetri~na struktura perja Archaeopteryxa je nerazlu~iva od one kod savremenih ptica, {to pokazuje da je `ivotinja mogla savr{eno letjeti. Kao {to je izjavio ~uveni paleontolog CCaarrll OO.. DDuunnbbaarr:: “Jasno je uo~ljivo da Archaeopteryx, zbog svog perja, treba da bude klasificiran kao ptica.”39 Jo{ jedna ~injenica koja je otkrivena na osnovu gra|e Archaeopteryxovog perja je bio toplokrvni metabolizam ove ptice. Kao {to je poznato, reptili i dinosauri su hladnokrvne `ivotinje na koje vi{e utje~e tem- peratura okoli{a, nego {to oni sami, nezavisno, mogu regulirati temperaturu tijela. Jedna veoma va`na funkcija perja u ptice je odr`avanje toplote njezinog tijela. ^injenica da je Archaeopteryx imao perje pokazuje da je on, nasuprot dinosaurima, bio prava toplokrvna ptica koja je sama odr`avala toplotu svo- ga tijela. SSppeekkuullaacciijjee eevvoolluucciioonniissttaa:: zzuubbii ii kkaanndd``ee AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa Dvije va`ne stvari na koje se evolucionisti oslanjaju kada tvrde da je Archaeopteryx prijelazni oblik, jesu kand`e na krilima ove ptice i njeni zubi. Istina je da Archaeopteryx ima kand`e na svojim krilima i zube u svo- jim ustima, ali ove karakteristike ne impliciraju obavezno da ova bi}a imaju ikakvu vrstu srodstva sa reptilima. Pored toga, dvije vrste ptica koje `ive danas, Taouraco i Hoatzin, imaju kand`e koje im slu`e da se dr`e za grane. Ova bi}a su bez ikakve dvojbe ptice, bez ikakvih karakteristika reptila. Eto za{to je potpuno neosnovano tvrditi da je Archaeopteryx prijelazna forma samo na osnovu postojanja kand`i na njegovim krilima. A ni zubi u Archaeopteryxovom kljunu ne upu}uju na to da je on prije- lazni oblik. Evolucionisti su napravili namjernu varku govore}i da su ovi zu- bi karakteristika reptila. Me|utim, zubi nisu tipi~na odlika reptila. Danas ne- ki reptili imaju zube, a drugi ne. [tavi{e, Archaeopteryx nije jedina pti~ija vrsta koja ima zube. Istina je da ptice sa zubima ne postoje danas, ali kada pogledamo u fosilni zapis, vidimo da je i u doba Archaeopteryxa, kao i u do- ba poslije njega, i ~ak do prili~no skoro, postojao jedan poseban rod ptica ko- ji bi mogao biti nazvan “ptice sa zubima”. Porijeklo ptica i sisara 47
  • 48. PODVALE TEORIJE EVOLUCIJE Najva`nija stvar je to da je oobblliikk zzuubbaa AArrcchhaaeeoopptteerryyxxaa ii ddrruuggiihh ppttiiccaa ssaa zzuubbiimmaa ppoottppuunnoo ddrruuggaa~~iijjii oodd oobblliikkaa zzuubbaa njihovih navodnih predaka, ddii-- nnoossaauurraa. ^uveni ornitolozi Martin, Steward i Whetstone uo~ili su da Archaeopteryx i druge ptice sa zubima imaju zube sa ravnim povr{inama na vrhu i velikim korjenovima. Dok su zubi theropodnih dinosaura, navodnih predaka ovih ptica, izbo~eni kao testera i imaju uske korjenove.40 Istra`iva~i su tako|er uporedili kosti ru~nog zgloba Archaeopteryxa i njihovih navodnih predaka, dinosaura, i nisu uo~ili sli~nosti me|u njima.41 Studije anatoma kao {to su Tarsitano, Hecht i A. D. Walker otkrile su da su neke “sli~nosti” za koje se tvrdilo da postoje izme|u ovog stvorenja i di- nosaura (kao {to je predlo`eno od strane JJoohhnnaa OOssttrroommaa, istaknutog autorite- ta, koji tvrdi da je Archaeopteryx evoluirao iz dinosaura), bile ustvari samo pogre{ne interpretacije.42 Svi ovi nalazi ukazuju da Archaeopteryx nije bio prijelazna karika, nego samo ptica koja je spadala u kategoriju ptica koja se mo`e nazvati “ptice sa zubima”. AArrcchhaaeeoopptteerryyxx ii ffoossiillii ddrruuggiihh ddrreevvnniihh ppttiiccaa Dok su evolucionisti desetinama godina tvrdili da je Archaeopteryx na- jve}i dokaz za njihov scenario u vezi sa evolucijom ptica, neki nedavno na|eni fosili poni{tavaju taj scenario u drugim aspektima. LLiiaannhhaaii HHoouu i ZZhhoonngghhee ZZhhoouu, dva paleontologa na Kineskom institutu za paleontologiju ki~menjaka, 1995. su otkrili novi pti~iji fosil kojeg su naz- vali CCoonnffuucciiuussoorrnniiss. Ova ptica je bila gotovo iz istog doba kao i Archaeopteryx (oko 140 miliona godina stara), ali nije imala nikakve zube u ustima. Dodatno, njezin kljun i perje imaju iste karakteristike kao kod dana{njih ptica. A uz to {to ima istu gra|u kostura kao savremene ptice, ova ptica tako|er ima kand`e na svojim krilima, upravo kao Archaeopteryx. Ona je imala i jednu specijalnu strukturu, nazvanu “pigostil”, koja je podupirala repno perje. Ukratko, ova ptica, koja je iste dobi kao i Archaeopteryx (koji se smatra najstarijim pretkom svih ptica i koji je prihva}en kao polureptil), veo- ma je li~ila savremenim pticama. Ova ~injenica poni{tila je sve evolu- cionisti~ke teze koje dr`e da je Archaeopteryx primitivni predak svih ptica.43 48