Razmisljanja sa margina

Човек који истински полаже рачуна
својој савести, сматра изгубљеним
сваки онај дан у
који није плакао, макар учинио тог
дана не знам каква добра дела.
[Lestvica]

POSVEDENO:
Ajrin

MIJAILOVID DRAGAN
[DILECTUS MAGNUS]

RAZMIŠLJANJA
SA
MARGINA
Beograd,2013.

DIJAMANT

SADRŽAJ

PREDGOVOR
O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU…
O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZINIOMIJI,ANATOMIJI…
O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI…
O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA…
O ZABLUDAMA,NAUČNIM PARADOKSIMA,SERENDIPITETU…
KRATKA RAZMIŠLJANJA 1
JA DU TE PITATI, A TI MI KAZUJ…
O SNOVIMA,VIZIJAMA…
INDETERMINIZAM VS DETERMINIZAM…
KRATKA RAZMIŠLJANJA 2
LUTAJUDA SVESKA…

Mi smo istovremeno i materija i duh,ali smo i istovremeno i
materija ili duh. Da bi mnogo bolje razumeli sebe i bili uzvišeni i u
telu i u duhu, pre svega moramo razumeti kako materija i duh
međusobno deluju,ali i šta odvlači duh ili
životnu energiju iz našeg tela,pa zbog toga sadržimo i ono “ili” ,kao
i kako možemo svoj duh iz lažnih prostranstava straha,
vremena i vezanosti za prošlost,povratiti nazad. Ne zaboravite da
moraju postojati dve istine,jedna koja potiče od tela i druga koja
potiče iz duha. Koju dete odabrati,onu Božansku ili onu kojom
rukovodi dvostruki heliks,ili dete potražiti i sroditi se sa obe
istine,na vama je izbor. Ono što ne treba zaboraviti,to je da je istina
toliko jednostavna koliko i večna.
[Dilectus Magnus]

PREDGOVOR

Ova kratka knjiga je ,ustvari,jedan sakupljeni zapis mojih tekstova i stavova
koje sam kao „nezgodni višak“ izbacio iz svih mojih napisanih knjiga,potom
razmišljanja na različite teme koja sam ili negde zabeležio na papiru,na
marginama knjiga[ne radite ovo] ili novina u toku čitanja teksta koji me je
zainteresovao, ili su mi jednostavno ostala u glavi...zbog toga i ovakav naslov
knjige. Teme su zaista raznovrsne i nepovezane,ali sam se potrudio da ih
klasiram u nekoliko poglavlja koliko toliko sličnih. Ima tu svega...od mojih
misli koje su mi dolazile pod uticajem nekih dogadjaja iz života,moja
razmišljanja u vidu slaganja ili neslaganja sa nekom temom koja se povela u
društvu ili koju sam negde pročitao...mojih proučavanja ljudi i njihove
psihe,izučavanja i pradenja različitih studija i njihovo uporedjivanje sa
realnošdu...čak i samostalno sprovedenih malih studija i anketa,kako bi
donekle potkrepio ili pobio neki sopstveni stav...ili jednostavno misli koje su
mi došle „niotkuda“ i bez ikakvog povoda. Naravno da knjiga nije pisana u
cilju promovisanja samog sebe ili zbog egoističke potrebe da moje „važne“
misli dopru do što više ljudi...ne verujem da se bilo ko razlikuje po tom
pitanju i da svi vi imate svoja vrlo zanimljiva,često i vrlo mudra„razmišljanja
sa margina“,negde zapisana,u nekoj svesci,dnevniku...ali ovde zaista nema
promovisanja ničeg ličnog,nikakvih ličnih stavova...ovo su pre svega
zapažanja koja nekima mogu biti od koristi,nekima samo vrlo
zanimljiva,nekome „otvoriti oči“ a mnogima i čudna ili zabrinjavajuda.
Naravno da očekujem i mnogo onih koji de me „osuditi“ i redi da iznosim
neistine,“kvarim omladinu“,rušim tradiciju ili čak da sam psihički
oboleo,odnosno pisao pod uticajem psihoaktivnih supstanci...što me nede ni
najmanje potresti niti promeniti tokove mojih bududih misli. Možda mi je to i

bilo podstrek da štampam ovu knjigu mojih razmišljanja i istraživanja...jer de
se pokazati da je bila vedim delom i proročka. Ne na osnovu „mističnih
sila“,koje su mi govorile šta de se dogoditi ili šta jeste a šta nije, dok sam bio
izbezumljen od prevelike količine alkohola,ved na osnovu realnih
predvidjanja i proučavanja,koje su moje misli vradale u prošlost ili
usmeravale ka bududnosti. Bitno je knjigu pročitati bez ikakvih
predubedjenja i očekivanja,tek onda je možete shvatiti i dati pravilan sud o
tome da li sam u pravu,delimično u pravu ili sam knjigu zaista pisao pod
uticajem opojnih droga.
Tema ima zaista mnogo...neke koja vas neinteresuju ili vam još na početku
deluju „van vaših standarda“možete naravno i preskočiti jer su poglavlja pa i
teme u jednom poglavlju potpuno nezavisne,pa nede uticati na pradenje
knjige. Knjigu sam podelio na –religiozni,medicinski,karakterološki
deo,potom na teme o genijalnosti i stvaralaštvu,preko zanimljivih i retko
obradjivanih tema o velikim ljudskim greškama i serendipitetima[Midžli jun.]
koji su nam menjali svet u dobrom ili lošem smeru,pa sve do večite borbe
bez pobednika izmedju determinizma,nužnosti i slučajnosti. Tu je i sveska o
snovima i vizijama i moj pogled na njih i njihovo tumačenje...potom i jedna
priča koja de vas uvesti u svet unutrašnje borbe izmedju pravde i nepravde.
Kratka razmišljanja[1,2] su ustvari moje kratke misli koje su kako ved
pomenuh došle niotkuda[koje sasvim sigurno imaju svoj izvor ali ja to ne
znam+ i na kraju takozvana „lutajuda sveska“ ili kako se češde popularno
zove-svaštara,u kojoj su mi misli,baš kako i naslov poglavlja saopštava-lutale
od mikro do makro sveta,bez ikakvog redosleda ili doslednih zaključnih
stavova.
U svakom slučaju,knjiga Vas nede ostaviti ravnodušnim...zaokupide vam misli
bez obzira da li dete na kraju pomisliti da sam „pladen“,„lud“ ili posve logičan
i razuman.

O RELIGIJI[CRKVI],TEODICEJI,ISUSU,BUDIZMU...
***

- Religija ,kao i svaka društvena i prirodna pojava podložna je zakonu
nastajanja,razvoja i nestanka. U istoriji čovečanstva,postojalo je i nestalo
preko četiri hiljade različitih religija. Šta de se desiti sa Hrišdanstvom? Kao i sa
svakom religijom do danas...ako je istinska,dogodide se zapisano,ako
nije,prodide kao i sve religije do sada,prvo de predi u čistu
tradiciju[starost,bolest],potom de se ugasiti. Varate se ako mislite da je
dugotrajnost Judaizma i Hrišdanstva garant da de trajati zauvek ili da su zbog
toga istinske,postojale su i postoje daleko dugotrajnije religije...ne postoji
spas od umiranja i zaborava,apsolutno ničega,pa ni toliko jake,dugotrajne i
mnogobrojne religije poput Hrišdanstva ukoliko nije ona prava,istinita.
Kvantitet i kvalitet nisu spasioci od nestajanja. Hrišdanstvo ima [uz Budizam]
ideju koja je toliko dobra i predivna da treba verovati u nju čak i ako nas
zdrav razum odbija od nje...ne morate biti religiozni ako ne želite i smatrate
da je to besmisleno,ali treba se u najvedoj meri držati najuzvišenije ideje
jednog duhovno najuzvišenijeg i najmoralnijeg čoveka koji je hodao i koji de
hodati zemljom.
-Sa filozofskog gledišta postoje četiri osnovne teorije o nastanku i postojanju
religije; religija je izum jedne privilegovane ili vladajude grupe ljudi kako bi je
koristili kao sredstvo zaštite tih privilegija ali i kao sredstvo pomodu kojeg se
lakše vlada narodom. Za ovakvu teoriju ne postoje ni najmanji temelji koji bi
je održali. Ovo se može donekle primeniti kod institucije zvane crkva,ali kod
religije ne...to je čist filozofsko-materijalistički pogled na religiju koju čak ni
Marks ne bi podržao. Druga teorija da je religija ljudska sklonost ka sujeverju

nastala iz potrebe da se objasne za njih neobjašnjive pojave,još lakše može
da prodje kroz „filter ljudske gluposti“ i ovakvu teoriju treba odmah odbaciti.
Ovim se može objasniti donekle[uz manji uticaj] nastanak arhetipa
homoreligiosusa ali ne i religije kao pojma. Treda je upravo ona
„marksistička“ gde je religija realna potreba naroda od straha od nepoznatog
i potraga za sigurnosdu,besmrtnosti ...beg od surove stvarnosti..strah od
kazne i težnja ka nagradi. Ovde postoje elementi,vrlo ozbiljni,koji se mogu
upotrebiti delimično kod objašnjenja postojanja i razvoja religije,medjutim iz
ovakve teorije se ne može ni naslutiti razlog njenog nastanka. Četvrta teorija
je najbliža istini i ubedljivo ukazuje i na razlog nastanka i na razlog opstanka
religije,to je upravo ona arhetipska,trajna egzistencijalna karakteristika
ljudskog bida. Medjutim,lično smatram da se ovoj poslednjoj u podjednako
jakoj meri,bar po pitanju postojanosti religije ,može pridodati i problem
teodiceje. Ako i najvedem protivniku religije poturite ovaj problem pod
nos...on nede modi apsolutno ništa da kaže...jer i nema šta. Iz tog razloga
mislim da je teodiceja najjače oružije religije.
-Religije samo prividno možemo podeliti na politeističke i monoteističke...jer
demo u svim monoteističkim religijama primetiti elemente politeizma.
Nikada se niti jedna religija nede osloboditi toga,jer je sam ljudski religijski
arhetip politeističan. Pokušati da se monoteističke religije očiste od
toga,dovelo bi do pogubnih posledica po njih.
- Како се cеlivа ikonа? Stаnе sе prеd ikonu, dvа putа sе prekrsti, pokloni,
zatim celivа ikona i јоš jednom sе prekrsti i pokloni; piše u „crkvenom
pravilniku“! Vodite računa...zaboravite li samo jedan od navedenih
poteza,svetac sa ikone de biti vrlo ljut na vas...a novac koji priložite svetac de
u znak protesta donirati crkvi u svrhu kupovine aluminijumskih felni na
protojerejevom automobilu. Takodje je zabranjeno u crkvu ulaziti u
farmerkama ili patikama!!!...jer u svetom pismu je Isus jasno naglasio da
farmerke ne dolaze u obzir! Pa zašto gospodo crkveni oci,kad strogo

zabranjujete recimo ženama ulazak u hram bez pokrivene kose ili ulazak u
majicama kratkih rukava a na liturgijama dete takvih gologlavih žena i
golorukih najviše videti,ne upozorite ih i objasnite da moraju izadi iz crkve?
Zbog pedesetak dinara koje de staviti na ikonu[kojoj naravno nede pridi po
pravilniku]? Pa,naravno...kod vas se sve kupuje,čak i jednosatna izmena
crkvenih pravila...koja su inače donesena na osnovu...čega? I u ime,koga?
-Sveštena lica su od Boga odabrana lica i na poseban način posvedena da
vrše svete tajne i obrede![iz pravoslavnog kanona]. Postoji li i jedan jedini
vernik koji veruje u ovo?? Ako postoji...nek’ mu je Bog upomod.
-Crkva poziva gradjane na glasanje,daje svoj sud o javnim i društvenim
dogadjajima,ima svoje predstavnike u državnim aparatima,kritikuje ili
odobrava pojedine radnje koje nisu u nadležnosti crkve...! Potpuno
besmisleno sa stanovišta hrišdanstva...crkva dobro zna svoje
„nadležnosti“,mada vernici i takvim „nadležnostima“ treba da okrenu ledja.
Crkva je profitersko-logistička organizacija pojedinaca,koja u „ime Boga“
pokušava da vrši i učvrsti svoj neznabožački uticaj.
-Čemu izgradnja hramova,crkvi i manastira? Da ktitori pokažu da su
moralni,humani ili da sebi obezbede carstvo nebesko, država da se dodvori
gradjanstvu,a pojedinci da napune džepove. Svaki grad ima više hramova
nego što je potrebno...sve je više hramova ali sve manje vernika. Istorija nam
pokazuje da je svaka crkvica i manastir ustvari pokajnica! A njeni dobrotvori i
zadužbinari postaju sveci. Ko to misli tako da dostigne carstvo nebesko? Ono
što je za nas sveto to je za Dantea sa pravom djavolsko. Kome i u čije ime
podižemo hramove...svecima koji imaju crnju biografiju od bilo kojeg
zločinca.
-Jadna SPC i pravoslavni srpski vernici dok imamo vladike poput
Artemija,Amfilohija,Vasilija,Pahomija,Grigorija,Kačavendu,Filareta,Jovana i
Irineja,Nikanora...isto se odnosi i na vedinu vladika svih pravoslavnih

naroda,naročito istočne Evrope. Kriza u državi treba da jača veru a ne da
institucije vere koriste krizu da bi postali uticajniji i
bogatiji....sramota....hrišdani.
-Mislite da u manastirima vlada red,rad,mir,disciplina,molitva...i u
„hrišdanskije“ vreme tamo su se odigravali dogadjaji od kojih se
dobronamernom čoveku diže kosa na glavi. Bez obzira što postoje
svedočanstva i zapisi o tome,vedina toga ostaje u četiri zida. Kako to izgleda
u današnje vreme,kada je hrišdanstvo zaboravljeno i medju samim
monaštvom? Svakodnevno se možete uveriti u to. Ne čudi da su pravi
duhovnici uvek živeli usamljeno van okvira manastirskih zidina u svojim
pedinama i kolibama.
Seksualni nagon je najjači nagon koji može postojati medju živim svetom...on
je posledica evolucijske potrebe da život postoji. Seksualni nagon nije
mogude obuzdati osim u slučaju kastracije ili izuzetne duhovnosti. Znamo da
svi monasi i svi oni iskušenici u manastirima nisu niti mogu biti duhovno
toliko uzvišeni,niti su kastrirani pre odlaska u manastir. Iz tog razloga ne bi
trebalo da nas čudi veliki broj slučajeva pederastije kod pravoslavnih ili
pedofilije kod katoličkih „duhovnika“. Vrlo često manastir može da postane
samo maska za „kudu užasa“. Naravno,niti se ovo odnosi na sve manastire
niti na sve monahe,ali ovakva pojava nije retkost...kao što ni u zatvorima
dugogodišnji zatvorenici ne mogu da suzbiju seksualni nagon,pa je
pederastija prilično izražena. Seksualni nagon se može privremeno
obuzdati,naročito kod čoveka] ili samim seksualnim činom ili
mastrubacijom...neki drugi „prirodan“ način nije mogud. S obzirom na
njegovu jačinu,mnogi monasi se ogreše na ovaj ili onaj način,a tamo gde je
vladika ili iguman „sumnjiv“[polovina od njih su ili gejevi ili pedofili],zaista se
može govoriti o bludničkim ustanovama[pred Bogom].

- Ko odlazi da se zamonaši? Onaj ko nema više gde...bivši lopovi
,narkomani,neotkrivene ubice,zlikovci,zločinci,antimoralisti...ne da bi
pronašli Boga i pokajanje,ved da bi pobegli od svih pa i od sebe. Manastiri su
utočišta bivših zlikovaca...mislite li da se zlo u čoveku ne može ponovo javiti?
Pravi pokajnici i ljudi koji zaista žele da spoznaju Hrista u sebi,bez obzira na
prošlost,jasno se prepoznaju u manastirima ali najčešde i ne odlaze u
manastire ved se osamljuju u sopstvenim isposnicama. Ali bez obzira sto su
to zaista veliki duhovnici,sluge Hristove i moralni ljudi...oni su ujedno i
duhovni egoisti[što je daleko manje zlo] i od toga se nikada nede sakriti.
-Srbija je dala u novije vreme samo nekolicinu iskrenih i velikih duhovnika i
Hristovih miljenika...Nikolaja,Justina,Tadeja,Germana,Pavla i još par staraca
isposnika....svi ostali su ljudi zlih i bolesnih umova. Posle patrijarha
Pavla,najvedeg Hrišdanina od kada postoji Srpska država, Srpska crkva de
pasti u ruke djavola...svi mitropoliti ,vladike i sveštenici ogrezli su u zlu i ne
poznaju Hrista.
-Danas imamo i vojne sveštenike koji dobijaju činove[protojerej-poručnik]i
rade u kasarnama kao „vojni duhovni oci“ za platu. Čak su rasporedjeni i na
operativni i strategijski nivo u zavisnosti od čina. Šta bi na sve ovo rekao
Isus? [a koji Isus?...verovatno se sad pitaju sveštenici.]
-Zašto je u pravoslavlju Kiril Aleksandrijski proglašen svecem? Zar takav
zlikovac?
-Čemu uopšte služe sveci? Ko je i na osnovu čega uveo kanonizaciju u
Hrišdanstvo? I ko su oni koji odlučuju o tome? Jedini svetac je Isus.
Koliko ste puta čuli [i na slikama videli] da je ikona Bogorodice u nekom
manastiru ili crkvi zaplakala? Naravno,to se uvek dešava tamo „gde treba da
se dešava“. Verujete u suze sa ikone? Onda niste vernik...ved bogohulnik.
Takvim pričama se nanosi zlo Hrišdanstvu. Ikone,ako su se i pored potpune

neopravdanosti postojanja ved toliko „odomadile“ u hrišdanstvu i
crkvene[Hrišdanske] relikvije su MATERIJALNE STVARI koje mogu služiti
„uspomeni“ ili stalnom podsedanju vernika na „crkvene zadatke“ ali verovati
u njihove čudotvorne modi ili plakanja,ukazanja...sramotno je.
-Koliko god bili verujudi ili ne,bolesno religiozni ili bolesno ateistični...koliko
god verovali u Hristovu životnu priču ili to smatrali običnom
izmišljotinom...četiri ličnosti ne možete niti smete skrnaviti...Isusa,dve Marije
i Jovana apostola.
-Ima li vedeg paradoksa nego istinu koja je nastala na zvoniku crkve,proglasiti
djavolskom? Ubijati u ime Hrišdanstva? Pljačkati u ime Hrista? Nositi krst na
zlatnom lancu? Svadjati se u ime mira? Ratovati u ime Boga? Radovati se zlu
i plakati nad dobrim? Napladivati ulaznicu za nebo i bogatiti se lažudi da
možete ono što samo Bog može?

-Crkva je izmislila teologiju i uvela filozofiju u Hrišdanstvo jer svojim
tadasnjim stavovima i potezima nije mogla da se izbori sa novim saznanjima
modernog sveta.
-Vaseljenski sabori su početak kraja istine zvane Isus Hrist.
-Tajna prirodnog otkrivenja...najbesmislenije objašnjenje crkve! I Tertulijan
bi morao da zaduti!
-Kada su rani Hrišdani shvatili da su samo sekta unutar judaizma i da de
večno biti proganjani kao što de kasnije i Hrišdanstvo proganjati „sekte“
unutar nje,okrenuli su ledja jevrejstvu i jevrejima i priklonili se Rimljanima.
Bez obzira što su ih ovi još više proganjali,rani hrišdani su ostali dosledni u
svojoj nameri da se dodvore Rimu. Nisu uspeli delima ali su uspeli rečima

koje su u najvedoj meri izmenili...drugi hrišdanski greh upravo su napravili
prvi hrišdani-laž! Prvi greh su napravili ved sami apostoli-sumnju.
-Ljudska bida raspravljaju o tome šta de i kakav de Isus biti!!! Da li deca biraju
roditelje po svojoj želji? Ljudska bida tumade reči Isusa!!!...da li to ni sam Isus
nije znao šta hode da kaže ili je govorio esperanto? Odakle im smelost i
drskost da ličnost Isusa tvore po sopstvenom nahodjenju?...i to
preglasavanjem!
-Ako pokušam da sakrijem teoriju evolucije zbog odbrane vere ili obrnuto,da
sakrijem jevandjelja zbog odbrane evolucije,ja sam zlikovac slobode. Ali ako
od teorije evolucije opet u svrhu odbrane sakrijem postojanje i delo
Mendela,onda sam umni bolesnik. Broj „greškom zalutalih“ jevandjelja se
piše sa dve nule.
-Samo Isus i samo rana hrišdanska religija imaju smisla za čoveka,sve ostalo
je obmana...vešto isplanirana obmana koja traje 19 vekova.
-Broj iskrenih i pravih vernika je gotovo uvek isti,bez obzira na rast
populacije,dok je broj „običnih“ vernika u porastu. Ali ovi drugi i nisu
bitni,svejedno je da li ih ima milijardu ili dve,tri...ali upravo takve crkva i želi
da pridobije i na njihovoj brojnosti pokazuje svoju veličinu. U tu svrhu koristi
ankete prilikom popisa stanovništva. „Vernika ima 73%“,bravo za crkvu i
sveštenstvo...ali redi u anketi-„ja sam vernik“,najlakše je. Dve tredine od tog
broja pojma nemaju ni najelementarnije stvari o ovoj religiji. A Bibliju je
pročitalo jedva 5% od tog broja. Ali su oni glavni izvor prihoda crkve i glavni
oslonac njene modi. A šta da radimo sa onim izuzetno malim brojem pravih
vernika i njihovoj stagnaciji u broju? Ko je kriv zbog toga? Ali oni nisu ni bitni
za crkvu,jer u crkvu i ne idu.
-Instituzovati Boga...zar je mogude da to ljudi mogu da prihvate kao nešto
normalno??? Ili stvarno nemaju dobar deo mozga u glavi,duha još manje!

-Na koga li je apostol Jovan mislio? Bojite li se crkveni oci? Očigledno još
ne...jer ga niste ni shvatili. Vi ustvari ništa i ne shvatate,zato straha zbog svog
delanja nemate!
-Uporedite li stavove o braku,starog,novog zaveta,crkve[i pravoslavne i
katoličke],nede vam ništa biti jasno...ono što je moglo-ne može,ono što nije
moglo-može,a onda se u čitavu priču ubaci crkva sa svojim stavovima gde
sve može ali i sve ne može u zavisnosti da li može ili ne može.
-Po čemu se konzumiranje mleka u vreme posta smatra grehom....pa zar
mleko nije najposnija moguda hrana? U čemu je razlika izmedju ploda trešnje
i ploda kokoške?
-Jedini praznik koji u Hrišdanstvu treba praznovati,jeste Uskrs,tj.,dani od
velikog petka,zaključno sa nedeljom,danom vaskrsenja Isusa Hrista.
Podrazumeva se da su ti dani i apsolutno neradni. Ali neradno praznovati
ostala crvena slova[smeju da se rade samo nužni poslovi i poslovi u državnim
firmama...a ko to uopšte radi nenužne poslove i šta su oni?]nema nikakvo
opravdanje u Hrišdanstvu. Čak ni Božid,bez obzira na „ruletom izabran
datum“ ne može spadati niti u neradne niti u praznične,Bogu posvedene
dane. Crvena slova su način[pokušaj]da se više vernika pojavi u crkvi,ništa
drugo...običan pokušaj pljačke verujudih.
-Objašnjenje crkve...zašto je nedelja neradni dan. Nedu ga ovde iznositi,to
lako možete pronadi na „sajtu pravoslavne crkve“ *čak i na fejsbuku],ali du ga
ovde „prepričati“ na nekom drugom primeru,da bi se shvatila besmislenost
objašnjenja[ne pričam o potrebi praznovanja nedelje,ved o
objašnjenju]...Ruke obavezno treba prati posle posete nekom bolesniku,jer
postoje velike šanse da dodirivanjem raznih predmeta iz bolesnikove okoline
na rukama ostanu patogene klice,uostalom još su stari grci obavezno prali
ruke posle posete bolesniku zbog rituala posvedenom bogu Zevsu.

-Po crkvenom pravilu svaki hrišdanski dom mora da ima ikonu sveca[krsne
slave],kandilo,čirak i svede,bosiljak...itd. Ali nigde se ni jednim slovom ne
pominje Isus Hrist,njegova ikona ili neki njegov simbol. Postavlja se pitanje
da li smo mi Hrišdani i da li je to slika hrišdanskog doma?...ili smo pripadnici
Jovanove,Nikoline,Mihailove,Djurdjeve vere? Zar nam treba zaštitnik doma
pored samog Isusa Hrista? Ili crkva smatra da Isus nije svemogud i da mu
trebaju „pomagači“ u vidu ljudi koje su kanonizovali,opet sami ljudi. Svaka
čast svim tim velikim borcima za hrišdanstvo,ali to spada u nipodništavanje
Hrista. Ako su ved uveli ikone i ikonopoklonstvo,neka ih drže i praktikuju u
svojim crkvama...pravi vernik de slaviti Isusa i On de mu biti jedini zaštitnik
doma i svega ostalog.
-Predbračni ispit...još jedna od mnogobrojnih gluposti crkve...bar na prvi
pogled...ali se glupošdu ne može smatrati vesto smišljena manipulacija da se
naivnima uzme novac. Pogotovo što „brakom“ zaradjuje samo mladoženjin
sveštenik,treba i mladin da se bar malo ugradi.
-Šta je „filespace-spc“?...onlajn memorija koju možete da zakupite na sajtu
srpske pravoslavne crkve u svrhu čuvanja
fajlova,dokumenata,muzike,filmova...! Treba li komentar?
-Crkva je protiv ali pod odredjenim okolnostima može da dozvoli kremaciju
umrlog! Pepeo ne može da vaskrsne kada dodje sudnji dan...osim pod
odredjenim okolnostima.
-„Nekima je očigledno dosadno u životu pa se bave glupostima ili se stvarno
ne mogu pomiriti sa činjenicom da je Bog stvorio svet, pa hajdemo potrošiti
10 milijardi eura u nešto što se nede dokazati!Imali smo idiotsku Darvinovu
teoriju, sada ovo...“![stav o eksperimentu u c.e.r.n.-u]. Ovako to izgleda kada
idiot ili čovek sa malignitetom na umu pokušava da brani svoju veru...sve dok
crkva dopušta da se ovakvi komentari iznose u javnost u cilju branjenja svojih
teoloških stavova...teško Bogu.

-Crkva je vrlo bitna za naše društvo i identitet...! Vera je deo našeg identiteta
a ne crkva. Ako je crkva neodvojiva od ispovedanja vere i to vernici
prihvataju, onda nešto ozbiljno nije uredu ili sa verom ili sa crkvom ili sa
vernicima...ako nije...čemu onda crkva?
-Crkva je potrebna narodu a ne sveštenstvu!...???
-„Svrha crkve je da očuva veru u njenoj iskonskoj istini, da nas nauci kako da
verujemo, kako da se molimo, kako da budemo bliži Bogu. Svaka molitva nas
približava Bogu. Generacije su odrastale bez crkve i vere. Obaveza je crkve da
nadoknadi izgubljeno i nauči nas kako da ponovo verom u Gospoda
savladamo sve prepreke života“. Kako se to uči-„kako se veruje u Boga“? I
kako se moli Bogu? Zar tu postoje pravila? Zar crkva svoju pastvu smatra
maloumnom...i ko to uopšte može da pomisli da postoji ispravna i
neispravna molitva ili način verovanja? Kakve veze može da ima to što su
generacije rasle „bez crkve“ i u vreme komunizma ,sa verom i načinom
ispovedanja vere? Unutrašnje ne može biti podložno spoljašnjem! Da li
prepreke u životu možemo savladati unutrašnjom snažnom verom ili de nam
crkva pomodi u tome? Mnogi de redi da generalizujem crkvu...posmatrajudi
je kao ozidano zdanje sa krstom na kupoli u dvorištu sa četiri bora i kudicom
za prodaju sveda,ikonica,krstida[osveštanih],sveštenstvu koje služi u njoj i
vernicima koji čekaju u koloni da se ispovede grešnijima od njih,i da pošto su
dobro ispostili creva[ali i sedamdeset sedam puta opsovali,pozavideli,svadjali
se...],srknu malo lošeg kupovnog vina i uzmu parče bajatog hleba koje su im
pekare dopremile od ostataka od prekjuče...! Ne draga
gospodo...posmatram je daleko gore...kao ozidano zdanje nekog
polupismenog i amoralnog „biznismena“ ili vladara
bratoubice,pedofila,lopova ili još gore kao zdanje ozidano prevarom naivne
sirotinje koja je od usta odvojila da bi stavila na ikonu u „dobrotvorne
svrhe“,sa dvorištem u kojem ima četiri bora ali dve kudice za prodaju
kvaziosveštanih sveda,krstida,ikonica,brojanica,parkingom sa skupocenim

automobilima sveštenstva koji služe u njoj i nepreglednom kolonom vernika
koji stoje u redu za Veliki petak,gurajudi se i svadjajudi se ko de pre da se
provuče „ispod stola“ da mu se „ispuni želja“. Naravno,svaki pedeseti u toj
koloni je iskreni ali naivni vernik koji je bar pročitao bibliju[a ne o njoj slušao]
i kome se gadi ponašanje ostalih u koloni[opet greh]...dok sveštenici u crkvi
mumlaju citate iz Biblije,bacajudi oko na masu i gledajudi ko je zaobisao
centralnu kasu[ikonu na sredini crkve] a ko je bio blagodaran pa spustio bar
stotku na nju.
-Čitajte Bibliju,molite se Bogu,Verujte,budite moralni i Isus de dodi u vaše
srce....ignorišite crkvu,religija podrazumeva vezu izmedju čoveka i
Boga,posrednik se nigde ne pominje!
-Crkva je verska zajednica i upravo iz takve zajednice i vuče koren,odnosno
od nje je osnovana. Ne...crkva je institucija kao što je to i naučna[ili bilo koja
druga]institucija. Naučna institucija nema nikakve veze sa naučnom
zajednicom,kao što ni crkva nema veze sa verskom zajednicom...dok je ova
druga[verska zajednica] poželjna,često i potrebna ,dotle crkva niti je
potrebna niti može biti od pomodi.
-Ako želite da nešto spoznate iznutra,morate udi u njega. Ako to pokušavate
tako što dete slušati od drugih kako izgleda unutrašnjost,to nije spoznaja,ved
obična informisanost. Zato Boga ne mojte „upoznavati“ tako što dete slušati
crkvu i sveštenstvo...udjite unutra ili pustite Njega da udje u vas.
-Crkva je uvodjenjem razuma*umesto duha i uma+u veru, srozala hrišdanstvo
na najniže grane. Pokušajem da svetovnim objasni i održi vezu sa
Bogom,samo govori o tome da nisu mogli opravdati svoju početnu
besmislenu tvrdoglavost. Svetovno treba da ostane svetovno. Duhovnom
pripada samo duhovno i duhovnim se može shvatiti. Čemu Hristov
grob,čemu časni krst,čemu torinsko platno,čemu sveti gral,čemu hrišdanske
svetinje i relikvije? Zar natčulni svet istine razumom urušiti u svetovnu ruinu?

Sad imamo čisto svetovnu religiju,crkvu…spustili su nebesa na zemlju samo
da bi mogli da gospodare,da se bogate,da stiču mod. Crkva je postala jedna
odvratna stvar u kojoj vladaju
samovoljni,pohotljivi,podmitljivi,raskalašni,gramzivi,bestidni…! Razumom
braniti duhovno,nebesko vezati za svetovno,zar to nije najvede skrnavljenje
Boga i vere?

***
-Etičko shvatanje dobra podrazumeva izmedju ostalih i hedonističko i
utilitarističko dobro…! Kako je dobro najviša etička vrednost,onda bilo kakva
podela nije moguda,a najmanje ne ona koja podrazumeva uživanje ili korist.
Dobro ne može da zavisi od drugog bida ili druge stvari,čak ni dela. Ne može
imati svrhu negde van sebe,ved isključivo u sebi i po sebi. Zlo,koje stoji
nasuprot dobru,sadržava i potpuno suprotne karakteristike,najniža etička
vrednost gde je svaka podela moguda i gde korist i uživanje čine jedne od
mnogih podvrsta zla. Zlo može da ima izvor i van sebe,da zavisi od drugih
bida ili stvari i kao krajnju svrhu uzima upravo delo.
-Zlo ne potiče ni od Boga niti od djavola,ved od čoveka samog,otudjenog od
Boga. Djavo nije oličenje zla,niti postoji,ved je zao čovek djavo po sebi.
-Samo deistički pogled na religiju može opravdati postojanje zla i patnje a da
izbegne pitanje o „problemu“ dobrog i pravednog Boga[zašto Bog dopušta

zlo?] ili postojanu djavola. Medjutim,problem nastaje onog trenutka kada
nastaje i Hrišdanstvo. Judaizam ne možemo uzimati za ozbiljno,Islam nema
„nerešiv problem“ sa deizmom ali sa Hrišdanskim učenjem ga jednostavno
ne možemo spojiti. Ili je sama ideja Hrišdanstva pogrešno interpretirana i
time naneta „šteta“ samom Isusu ali ne i Hrišdanstvu, ili u suprotnom,
ljudsko bide mora ponizno pasti pred apsurdnošdu teodiceje. Medjutim,kako
pojam apsurda ne može postojati u teizmu, a opet,bez apsurdnosti ne bi
postojala vera,ulazimo u začaran krug iz kojeg ljudsko bide nema izlaza. Tako
je i sa vaskrsenjem i sa teodicejom,dva nesalomiva bedema Hrišdanstva...pa
ako želimo problem zla i patnje objasniti slobodnom voljom čoveka,što u
stvari i jeste,opet se vradamo deizmu i krivotvorenoj ideji i učenju Isusa
Hrista,pri čemu uloga Isusa[čovek ili Bogočovek] ne mora biti dovedena u
pitanje.
-Čovek se radja kao zločinac i patnik,što nije posledica nikakvog
praroditeljskog greha,ved isključivo što čovek postaje svestan svog fizičkog i
psihičkog daleko ranije nego svog duhovnog. Duhovnosti ne može ni postati
svestan bez vere,koja je opet utemeljena u arhetipu ljudskog bida. Ali kako
kod ogromne vedine ovaj arhetip ostane zarobljen ili se kasno „otkrije“ i
ispolji,posve je logično da je čovek u svom životu i daleko duže i intenzivnije
zločinac. Odnos duhovnog i slobodne čovekove volje je u tesnoj
povezanosti,iz tog razloga Epikur je koristedi se logikom i zdravim razumom
došao do svoje čuvene ali pogrešne teze o teodiceji,dok joj se Lajbnic sasvim
približio[u pogledu moralnog zla,ne i fizičkog i metafizičkog].
-Svaki zao čovek je djavo,otpali Božji stvor,i svaki patnik je duhovni svetionik
koji je postao svestan mraka oko sebe...sredan čovek nije svestan ni mraka
oko sebe niti mraka u sebi. Verovatnoda da je dobar i mudar čovek patnik a
sredan zao i glup je apsolutna i može biti potkrepljena i teistički,i psihološki,i
duhovno i statistički.

-Priča o praroditeljskom grehu i djavolu je obična izmišljotina teologa i
krivotvoraca religije ,u svrhu ne samo zaobilaženja teme teodiceje,ved i
svesti da teodiceja održava religiju. Medjutim...praroditeljski greh i djavo
samo obesmišljavaju teodiceju,nju jedino jača objašnjenje o čoveku zločincu
i njegovoj slobodnoj volji kao uzroku i baš takvim objašnjenjem,teizam dobija
apsolutnu opravdanost.
-Objasniti zlo,dobro i patnju uz pomod evolucije,mogude je i donekle
uverljivo,pa i tačno,ali postoji jedan mali ali najvažniji problem,koji treba
dodati evoluciji da bi njeno objašnjenje bilo potpuno ispravno...izvor
duhovnosti.
-Kako može zao čovek da bude kažnjen ako ne postoji nikakva odgovornost
za ono što je urodjeno? Očigledno je problem što kaznom nazivamo nešto po
našem ubedjenju i neznanju,niti Bog niti priroda kažnjavaju,njihova kazna je
samo rodjenje.
-Označiti zlo kao patnju,bolest,nesredu i smrt a dobro kao sredu,zdravlje i
život,potpuno je besmisleno i filozofi koji tako razmišljaju ili su razmišljali[a
ima ih mnogo],potpuno su lišeni čeonog dela mozga.
-Patnja jeste zlo koje nam se dešava[trpljenje],suprotno tome,zlo koje
ispoljavamo je zločin...poistovetiti ili svrstati ova dva pojma u istu ili sličnu
kategoriju[vidi prethodni pasus],kako se i inače prikazuje,može pasti
napamet samo prosečnim filozofima.
-Ne može se poricati dualizam „dobro-zlo“,pa čak ni u ontološkom smislu.
Dualizam se ne poriče ni pod kojim uslovima ili pogledima,jedina je istina da
je svetlost*dobro+ suprotnost tami*zlu+ i da jedna drugu potiru ili „gase“.
Dualizam uvek podrazumeva borbu,čak tamo i gde je ne vidimo[kvantna
mehanika,gravitacija,elektromagnetno zračenje],to je i fizički i psihički kao i

duhovni zakon. Borba izmedju zla i dobra se odvija i u nama i prema
drugim[a].
-U potpunosti se treba složiti sa Sokratovom definicijom da je jedino zlo
neznanje a jedino dobro znanje. Ali Sokratov stav može biti proširen i
Sidartinim pogledom na zlo i dobro,jer znanje nepodrazumeva a neznanje
podrazumeva-ljutnju,žudnju,ne saznanje i strah. U svemu ovome jasno se
vide i elementi Hristovog pogleda na zlo.
-Hana Arnet,kao i svaka žena,bila je užasno loš poznavalac fiziognomije,zbog
toga i njena teorija „banalnosti zla“ nema osnova.
- „Prvobitno seme ništavila“,iz kojeg je Vajninger i izvukao svoj zaključak o
dobru i zlu,bidu i nebidu...može biti sasvim korektan zaključak, ukoliko opet
uzmemo u obzir i deizam.
-Dostojevski je Ivana „proveo“ kroz priču teodiceje upravo onim putem koji
jedino i može da odvede „tragaoca“ do psihičkog obolenja.
-Teodiceja ne staje samo u odbranu Boga i njegove dobrote, kao i u odbranu
teizma od ateista...teodiceja staje u odbranu ljudskog duha uopšte,pa i
njegovog intelekta od samodestrukcije.

***
Istorijski Isus,bez obzira smatrali ga Božjim sinom ili „samo“ mudrim
čovekom, propovednikom,isceliteljem,čudotvorcem...svoje reči i dela morao
je tražiti u Božanskom jer takve reči i takva dela ne mogu imati izvor u bilo
čemu drugom. Hrišdanstvo bi danas bila opšteprihvadena religija ako je Isus
bio Božji sin, ili bi ako to nije,njegovo učenje danas bilo toliko prihvadeno i

toliko snažno da bi svet potpuno drugačije[bolje] izgledao. Dve prepreke su
stajale nad Isusom Bogom ili čovekom,koje su Hrišdanstvo kao religiju ili kao
učenje učinile daleko slabijom nego što to zaslužuju...Jevrejsko odbacivanje
Hrista i pokušaj da se Hrišdanstvo proširi makijavelističkim putem. Ovo
prvo,dobro je poznata priča...Isus je samo „lažov“,rodjen od majke bludnice
koji se po povratku iz Egipta predstavlja kao Božji sin i seje seme neistine i
vara ljude uz pomod „magije“ izučene u Egiptu. Talmud daje jasno
objašnjenje ko je i šta je Isus iz Nazareta. Jevrejski uticaj,učinio je to što je i
učinio,ali dok su oni donekle i imali opravdanje za takav stav,Hristovi
sledbenici[ne rani],učinili su suštinsku grešku kako bi hrišdanstvo što brže
proširili i na što vedu populaciju...tako da danas imamo hrišdanstvo koje je u
dve tredine potpuno paganizovano i kontradiktorno. To su činjenice,a te
činjenice de kod ogromne vedine izazvati sumnju,pogotovo kod onih slabo
produhovljenih,što de ih odbiti od ove religije ili učenja. To,koliko je
savremena nauka „udarila“ na temelje hrišdanstva,ne predstavlja ni deseti
deo onoga koliko su mu Judaizam i „borci“ za hrišdanstvo naudili. A jedino
Isusovo ime i njegove ideje nezasluženo ispaštaju.
-Ne verovati u Isusa Bogočoveka i njegovo vaskrsenje stvar je ličnog
uverenja...ne verovati u Isusa čoveka i njegove ideje,stvar je maloumnosti.
- „Ako Isus nije vaskrsao,čemu onda naša vera“...! A ko bi to uopšte verovao
da nije uveren da je Isus vaskrsao? Ako bih to dovodio u sumnju,ne bih ni bio
vernik,dakle za vernika ovakva rečenica ne može da ima smisla. Čemu uopšte
jedna ovakva paradoksalno besmislena rečenica? Klasična rečenica koja služi
da snagom reči „pojača dejstvo“ na masu...otud se i izgovara u svakoj
vaskrsnjoj poslanici.
-Isusova ljubav i Njegovo učenje o ljubavi imaju toliko uzvišenog u sebi da
moramo biti postidjeni zbog ljubavi koju osedamo prema nekome...ne zbog

male jačine naše ljubavi,ved zbog toga što to uopšte zovemo ljubav ili
mislimo da to jeste.
-Zar neko može da pročita Isusovu priču o sejaču i semenu a da ne oseti
duhovni ponor u sebi? Može...ako je ne shvati ili ako je toliko nemoralan da
u sebi duha i nema...ali takvom „ljudskom bidu“ koje neshvata zbog
zakrzljalog mozga ili ne oseda ništa zbog nedostatka duha,treba zabraniti i
ono najvede pravo,od Boga dato-pravo na život,jer to i nije stvorenje ved
obična stvar,a stvari nemaju ni života ni duha. Ljudska glupost i neduhovnost
nisu Božja promisao,niti mogu biti Božja greška.
-Isus nije razapet na rimskom krstu da bi vaskrsao,tamo se našao iz posve
drugih razloga,ved je vaskrsao razapet na krstu ljudskog greha,koji se ne
nalazi na Golgoti ved u nama. Nije krst simbol hrišdanstva ved ljudski greh.

***
-Za razliku od Hrišdanstva pa i svih monoteističkih otkrivačkih religija,gde je
Božja reč „direktno“ preneta,Budizam NIJE religija i Sidartine reči kao i one
nastale od strane drugih[izvornih Budista] o njemu uvek se tumače i nose
odredjenu skrivenu poruku. Od najprostijeg primera,da je Sidarta princ
rodjen u bogatoj porodici i nije poznavao patnju i nesredu dok se u 29.godini
nije susreo sa realnošdu,pa do najčuvenijeg pravila „osmokratnog puta“
imamo na stotine priča i pravila koje je Sidarta izgovorio,ali je začudjujude to
da gotovo svi monoteističke religijske reči tumače a Sidartine shvataju
doslovce. Odricanje od želja je najbolji pokazatelj toga koliko se Budizam
neispravno shvata. Dok je recimo Isus svoje reči i izgovarao i istovremeno
tumačio,kao i prorok Muhamed,što je posve normalno za Božju
reč...Sidarta,koji nije Bog niti Božji prorok ved najčistiji oblik genija i

produhovljenik tumačenje je ostavljao drugima,sa razlogom. I onda bez
ikakvog rezona,njega niko ne tumači a oni retki koji to i pokušaju,urade to
sasvim pogrešno[slučajno ili namerno]. A potom čak ovo učenje proglase za
religiju mada u Budizmu ni R od religije ne postoji niti se može „izvudi“ takav
stav iz bilo čega...naprotiv. Za Isusa smo sigurni da je ili zaista Božji sin ili je
želeo da se tako predstavi ili je nenamerno dao povoda da se iz njegovih reči
i dela izvuče kasnije takav zaključak. Kod Sidarte je situacija potpuno
obrnuta,niti je sebe smatrao Bogom,niti je smatrao da Bog uopšte postoji a
još manje je želeo da u njemu gledaju uzvišeno bide...a rečima i delima je
„samo“ pokazao svoju mudrost i genijalnost i put kojim je smatrao da treba
da se ide i to u potpuno zavijenoj formi. Medjutim,danas demo često naidi na
nekog „poznavaoca Budizma“ koji de nam redi da je Buda govorio tako
prosto i „obično“ da ga i najprostiji čovek razume...a to jednostavno nema
veze sa istinom. Kao sto i reinkarnaciju i karmu koju je Sidarta propovedao i
u koju je verovao,ljudi shvataju tako površno da ne čudi što se Budizam
povezuje sa religijom. Reinkarnacija i karma,ne sadrže nikakve elemente koje
bi se mogli povezati sa teizmom.
-Joga uopšte,pogotovo ona koja se danas propagira na zapadu,nije
Budistička tvorevina,ali razni takozvani budistički guru-i koji se u Evropi i
Severnoj Americi predstavljaju kao vrsni učitelji gurujoge[budističke],zaradjuju ogromne novce,a pri tom nemaju pojma ni o
osnovama Budizma,medjutim vrlo dobro znaju da je joga postojala hiljadu
godina pre pojave Sidarte.
-Nivoi proširenja svesti koji se mogu postidi Budističkom meditacijom,imaju
nesludene razmere. Za razliku od ostalih metoda proširenja svesti,meditacija
nije „trenutno“ sredstvo,ved nam povišenje svesnosti i produhovljenje ostaju
trajno. Tako modne unutrašnje promene,koje se stiču samo ispravnom
Budističkom meditacijom, nisu u svrhu,opet naglašavam,budističke
nepostojede religije....ved se mogu koristiti u bilo koju svrhu,čak i za sticanje

Hrišdanskog prosvetljenja kod hrišdanskih vernika ili za dublje prožimanje
naučnih tajni.
-„Zakon“ uzroka i posledice koji važi i u moralnim i u fizičkim
dimenzijama,koji nam je ostavio Sidarta,ne spada samo u osnovne postulate
budističkog učenja,ved u osnovni postulat univerzuma i duha...samim tim je i
najgenijalnije otkrivenje jednog ljudskog bida.

O MEDICINI,BIOLOGIJI,FIZIONOMIJI,ANATOMIJI...
***

-Briga o zdravlju svodi se na brigu o sopstvenom trajanju....utoliko zdravlje
ne možemo svrstati u brigu o telesnosti,što u praksi donekle i jeste.
Medjutim,kako sopstveno trajanje vedina shvata na materijalistički
način,onda se i prema zdravlju tako odnose. Briga o zdravlju radi zdravlja ima
isti efekat kao i potpuna nebriga o zdravlju...nedete produžiti život redovnim
fizičkim aktivnostima,nekonzumiranjem cigareta ili suzdržavanjem od masne
hrane ako ne poznajete svrhu zašto to treba raditi.
-Piti razne čajeve iz zdravstvenih razloga,stvar je opšte neupudenosti u
biologiju i hemiju,odnosno medicinu. Čaj „u ime zdravlja“ je zavaravanje koje
vas upravo može koštati zdravlja. Nije ovde pitanje lekovitosti trava i plodova
koji se koriste u tu svrhu[jer takva lekovitost „u skuvanom obliku“ i ne
postoji],ved je problem u oksidaciji i izlaganju visokoj temperaturi koje
uništavaju i ono vrlo malo „zdravih“ tvari u njima,dok stimulansi u njima*kao
i u bilo čemu] nisu podložni promenama i uništenju,ali oni su u tim
količinama pogubni za zdravlje.
-Tužno je slušati razne nutricioniste i kvazilekare koji savetuju da se vitamini i
oligoelementi unose isključivo putem „bogate“ ishrane,odnosno putem
voda,povrda ili mesa,a da suplementi ne mogu biti adekvatna zamena. Da bi
čovek danas uneo potrebnu količinu minerala i vitamina,dnevno mora da
pojede nekoliko kilograma raznog voda i povrda. Uzmimo primer
pomorandže kao navodno odlične hrane bogate vitaminom C...pomorandža
u svežem stanju,dok još nije potpuno sazrela kao plod sadrži petinu vitamina

C koja je dnevno potrebna čoveku*minimalna preporučena
doza],medjutim,od njenog branja pa sve dok ne dodje u našu unutrašnju
laboratoriju,dakle u čitavom procesu trgovine i transporta do potrošača i
konzumiranja ona izgubi i do 60% vitamina C. Samo dok je ljuštimo i
pojedemo ona izgubi dodatnih 15% tog vitamina,jer se vitamin C oksidiše
neverovatnom brzinom prilikom dodira sa vazduhom. Dakle,da bi zadovoljili
minimalne potrebe organizma za vitaminom C,potrebno je pojesti najmanje
petnaest pomorandži dnevno...ukoliko ste pri tom pušač,pijete mnogo kafe
ili radite fizički,doza se udvostručuje,utrostručuje. Ali to je samo za onaj
neophodni minimum koji moramo uneti. Neko de se usprotiviti pa redi da bi
po mom zaključku svi ljudi imali skorbut...ali ona doza vitamina[60-90mg]
koja je dovoljna da se ova bolest izbegne nema veze sa stvarnim potrebama
organizma da bi u potpunosti ispravno funkcionisao bar u onim funkcijama
gde je L-askorbinska kiselina neophodna,a to su doze od 200 do 1000 mg.
Ako mislite da dete problem rešiti raznovrsnom ishranom[a ne samo
pomorandžama,kivijem ili paprikom] koja sadrži vede količine vitamina
C,varate se...mnogo,mnogo toga treba da pojedete da bi to uspeli. Ako
postoji i jedan čovek na planeti koji de svakodnevno tačno da dozira količinu i
vrstu hrane da bi obezbedio potrebe za mineralima i vitaminima,onda bi
njegov dan morao da traje najmanje pedeset sati,provedenih samo u
doziranoj konzumaciji odabrane hrane,pri čemu bi mu mesečni izdatak za
tako nešto bio vedi od prosečne plate u Kuvajtu. Suplementi,bar oni
najosnovniji moraju da se uzimaju kao dodatak ishrani ako želite zdravo telo
ali i psihu. A ja bih postavio pitanje nutricionistima i lekarima koji su protiv
upotrebe suplemenata,da mi objasne razliku izmedju hemijske formule Laskorbinske kiseline u „sintetičkim“ vitaminima i one u pomorandži[da ne
ulazimo dublje u hemiju,odnosno oblike vitamina c]...ako mi daju odgovor,ja
du čitav život da nosim duksericu na kojoj piše-„ja sam malouman“...ili ja
možda stvarno ne znam da je hemijska formula ,naprimer vode u lubenici i
vode u potoku različita...možda se u molekulu vode kod lubenice nalazi osam

atoma vodonika,H8O ? A za one koji tvrde da nema razlike u „sintetičkom i
prirodnom“*inače glupa podela] vitaminu C,ali da je problem u tome što se
isti bolje iskorišdava u organizmu ako je unesen vodem,zbog postojanja
bioflavonoida koji,sasvim tačno,imaju veliku ulogu u iskoristivosti vitamina C
i zaista ih ima u vodu,podsetidu ih da je sada 21 vek a ne 1970 godina,kada su
oni izgleda „učili“ školu,i da koncentracija različitih bioflavonoida u
današnjim suplementima [kod vitamina],stostruko premašuje količinu u
vodu*osim kod čistog c vitamina iz kukuruza,koji prave kvazifarmaceutske
industrije]. Uostalom,dragi hemičari,fruktoza smanjuje bioraspoloživost C
vitamina. Kod ostalih vitamina[B kompleksa,E,A,D,F,P,K...]stojimo daleko
lošije nego sa vitaminom C...tako da mi je muka slušati te vrsne stručnjake
po pitanju pravilne ishrane. Što se minerala tiče,naročito onih vrlo bitnih
poput kalcijuma,magnezijuma,kalijuma,selena,joda,fosfora i cinka...jedino
ako bi umesto voda i povrda jeli samu zemlju i kamenje u vedim
količinama,možda bi uspeli da održimo pravilan unos i odnos. Ne treba ovo
neko da shvati da se zalažem za „brzu hranu“ uz istovremeno konzumiranje
suplemenata,naravno da to nije način koji može doneti dobro našem
organizmu,ali isključivo zbog nekih drugih stvari po pitanju zdravlja ne zbog
unosa oligoelemenata i vitamina,samo bih da upozorim da se sasvim sigurno
ovih životnih tvari ne unosi dovoljno u organizam i da se oni osnovni moraju
uzimati kao dodaci ishrani. Naravno da i ne promovišem farmaceutsku
industriju koja ih proizvodi,naprotiv,po njima uzimanjem suplemenata ne bi
trebali nikada i da umremo...razlika je u tome što oni preteruju zbog profita
a nutricionisti i pojedini lekari preteruju zbog neznanja. Istina je uvek negde
izmedju. Za zagovornike teorije „doba bez suplemenata“,treba ih podsetiti o
kojoj vrsti hrane se radilo,njenom kvalitetu i prosečnom životnom veku.
-Po sistemu-„ja tebi-ti meni“ funkcioniše odnos lekar-farmaceutske kude,to
je odavno poznato[ne svi lekari,naravno]...takvo funkcionisanje i nije
problem kada su u pitanju zaista adekvatni lekovi i dobri lekari specijalisti,što

nije retkost. Medjutim problem nastaje kada lekovi koji nanose veliku
štetu[često i smrtonosnu] a nose malu ili nikakvu
korist*statini,antiaritmici,biljni sirupi,kapi za nos,lekovi „za prehladu“ i sl.+
dodju legalno u ruke pacijenta na preporuku lekara,pogotovo onih
lekara[vedine]koji ne prate savremena dešavanja u medicini ili ne poznaju
dobro nazive generičkih lekova koje im farmaceuti tutkaju a ved uveliko se
izbacuju iz upotrebe. Sa druge strane,farmaceutske kude interesuje naravno
samo profit,bez obzira da li se on stiče prodajom lekova ili „lekova“...kod
ovih drugih imaju sasvim uhodan i uspešan trik a koji se može objasniti
pomodu najpoznatijeg i najprodavanijeg leka-aspirina. Prema stotinama
anketa sprovedenih na teritoriji Srbije,čak 63% stanovništva nemaju pojma
da su –aspirin,acetisal,andol,midol,kardiopirin-ustvari isti lek. Trik poznat kao
generičko ime leka upotrebljava se bukvalno kod bilo kojeg odobrenog leka
na tržištu. Ali manji je problem što pacijenti imaju zabunu oko toga,za neke
daleko bitnije i opasnije lekove. Podmetanje generičkog imena dovodi u
zabludu i same lekare,pa tako usled neznanja i procenta u džepu,prepišu
onaj lek za koji misle da je nov i jako delotvoran a takav lek je ustvari ved
poprilično zastareo ili izbačen iz upotrebe zbog izraženih neželjenih
posledica...to se naročito odnosi na lekove iz grupe antiaritmika,statina i
antidepresiva. Postoji tu još načina da se prevare pacijenti koji nemaju
ozbiljnijeg dodira sa medicinom,hemijom,biologijom...pa de farmaceutske
kude izbacivati vrlo tražene lekove za „prve simptome prehlade“. Tako
npr.,znajudi da u narodu postoji pogrešno shvatanje da aspirin ili C vitamin
mogu da spreče prehladu ako se uzimaju na vreme,oni ova dva leka spoje u
jedan-šumedu tabletu aspirin+C,koja sada deluje „ozbiljnije“ jer sadrži dva
leka za suzbijanje prehlade u jednom...što običan narod dovodi u
zabludu,neznajudi da askorbinska i acetisalna kiselina uzete zajedno
sprečavaju apsorpciju oba leka u organizmu. Gotovo svaki lek „protiv
prehlade“ sadrži sličnu kombinaciju,nekog nesteroidnog analgetika i C
vitamina koji se trpe kao Tom i Džeri. A šta raditi sa statinima koji su

najobičniji placebo sa destruktivnim uticajem po organizam,naročito mišidno
tkivo? U takvu priču je ved umešano mnogo više „industrija“,a ne samo
farmaceutska i gotovo ih je nemogude nadvladati. Naručene i dobro
finansirane studije o statinima su možda i najveda prevara uopšte smišljena
radi sticanja profita. Sa druge strane ,narod,paradoksalno potpada pod uticaj
nekakvih „teorija zavere “ u medicini upravo kod onih lekova koji su stvarno
delotvorni i dobri ili bolesti koje su zaista opasne...tako da se svaka nova
vrsta gripa ili nekog drugog oboljenja izazvanog virusima,smatra prevarom u
cilju prodaje opasnih i nedelotvornih vakcina i lekova,što potpuno nema
smisla. Nažalost,zaista se dogodi da nastane neka afera sa vakcinama,koja
narodu dodatno utuvi u glavu da se zaista radilo o prevari,kao kod vakcina u
Srbiji i okruženju u vezi gripa n1h1. A to neznanje naroda i vera u „reklakazala“ priče,može u bududnosti vrlo skupo da ga košta,jer sa
virusima,naročito gripa se nikada ne treba igrati...ako je nešto u stanju da
zbriše čovečanstvo,onda su to novi sojevi gripa. Mutirani virus gripa je
destruktivniji od najjače atomske bombe. Na kraju...španski grip je ubio više
ljudi nego što je to učinio prvi svetski rat.
-Zdravstvena neprosvedenost naroda je ubica broj jedan. Čak 75% smrtnih
ishoda moglo bi se sprečiti ukoliko bi se zdravstvena prosvedenost
stanovništva znatno povedala,što je mogude i lako izvodljivo,medjutim i dalje
se insistira prevashodno samo na preventivi. Preventiva ne može da
značajno smanji obolevanje ili smrtne ishode iz prostog razloga što je
genetika najodgovornija za zdravlje čoveka...tako da besmislene priče o
faktorima rizika za svaku bolest i njihovo izbegavanje[pravilna
ishrana,prestanak pušenja,fizička aktivnost],mogu da smanje rizik od
obolevanja za 1%. Uostalom statistika po tom pitanju je neumoljiva...sve više
se ulaze i radi na preventivi bolesti a obolevanje se ne smanjuje,naprotiv.
Zatrpani smo pričama o preventivi kardiovaskularnih bolesti,koje čine gotovo
55% svih bolesti i mortaliteta u svetu i zaista vedina stanovništva i živi po

„preporukama“ lekara i „lekara“,ali realnost je posve drugačija,broj obolelih
raste...što je logično. Holesterol,pušenje,alkohol,neaktivnost...nekada
bilo[kod mnogih i ostalo]...sada se ved uveliko govori o CRPu,fibrinogenu,homostecinu...što je i razumno s obzirom da upalni procesi
izazivaju pucanje plaka,dok ne budemo došli do toga da greške na
genima[nasledne ili urodjeno-stečene] uzrokuju ove opasne upalne procese
krvnih sudova. Antioksidansi sprečavaju infarkt i moždani udar,posle godinu
dana se dokaže da to jednostavno nije istina,posle tri godine ponovo se
dokaže da ipak sprečavaju a šest meseci kasnije opet nam govore da studija
nije bila valjana i da antioksidansi nemaju uticaj...i tako u krug,godinama...!
„Ne više od tri jajeta sedmično“...posle deset godina nam savetuju da jaja
nisu štetna koliko se mislilo,pa se ponovo vrate na njih kao glavni izvor
holesterola,pa nešto kasnije ipak se narodu objasni da se LDL holesterol
sintetiše u jetri i da nema veze ni sa hranom ni sa jajima i da ih treba što više
jesti. Pa smo išli na dijetu zbog holesterola,da bi se ipak otkrilo da je genetika
u pitanju i da se holesterol ne može spustiti nikakvom dijetom. Pa je obim
stomaka ukazivao na rizik od srčanih oboljenja,ali vrlo brzo je sve to
negirano,da bi danas opet bilo aktuelno. Pa je pritisak bio normalan sistolni
do 140 a dijastolni do 90,potom je pala granica na 130/85,da bi danas
normalan pritisak bio ustvari ispod 120/80...tako da de verovatno za sto
godina najidealnije biti da uopšte i nemamo pritisak u krvnim sudovima.
Holesterol je bio dobar do 7mm/gr..pa je padao sa potrebom industrije
statina[i margarina] na 6 pa na 5,da bi se potom prešlo na to da nije bitan
holesterol ved njegova frakcija LDL koja mora biti ispod 4,5...pa ispod
4,0...danas je negde oko 3,0. Fizička aktivnost,pušenje,stres i alkohol su priče
za sebe...potpuno su kontroverzne i nemaju blage veze sa istinom.
Ponovidu,bolest je stvar genetike,i ne može se sprečiti
preventivom...pogotovo ne onom koja je proistekla iz Framingenske
prestabilirane studije koja je jos uvek „internistički bukvar“ a koja je dokazala
samo to da ništa nije mogla da dokaže. Jedina zaista ispravna preventiva je

konzumiranje lekova sa neznatnim neželjenim dejstvima dok smo još
zdravi[beta blokatori i aspirin u malim količinama,suplementi...]. Ako ved
hodemo preventivno da delujemo na recimo kardiovaskularne bolesti,ništa
posebno nedemo dobiti klasičnom preporučenom besmislenom
prevencijom,ono što preventivno možemo da uradimo to je da se posle
trideset i pete godine života odlučimo na konzumiranje ved pomenutih
minimalnih doza beta blokatora,aspirina i suplemenata u vedim
količinama,koji uistinu nede sprečiti bolest ali de se ona ispoljiti daleko manje
destruktivno po naš organizam i u velikoj meri smanjiti mortalitet,samim tim
imamo kvalitetniji i duži život. Ovde je zgodno da spomenem da samo čovek i
još tri vrste životinja nisu u stanju da sami sintetišu vitamin C ved ga moraju
unositi ishranom. Zanimljivo je to da su za čoveka preporučene dnevne doze
200mg,dok sve životinje[odnosno99,999%njih]sintetišu od 5 do 10 grama
dnevno ovog vitamina,baš ima logike zar,ne?. Još zanimljivije je to da sve ove
životinje „nemaju problem“ zvani LDL holesterol i da ne oboljevaju nikada od
bolesti srca[osim urodjenih mana],što jasno dovodi u vezu bolesti krvnih
sudova,LDL holesterola i koncentracije C vitamina u krvi. A najzanimljivije je
to da ovakvu informaciju niste imali prilike nigde da pročitate,dok ste
zatrpani informacijama o „bednih“ 200 mg potrebnog vitamina C ili o
štetnosti fizičke neaktivnosti. Do sada najveda uradjena i to vrlo impresivna
dugogodišnja studija sa velikim brojem uzoraka,govori o tome da
multavitamini i nemaju neki uticaj na oboljevanje od najčešdih bolesti kod
grupe koja ih je dobijala...! Zanimljivo je to da nigde nije objavljeno koje
količine vitamina su u pitanju i koliko decenija[ne godina] je studija vodjena.
Čak i kada rade studije samo sa C vitaminom,to su doze od 300-500 mg,a u
bilo kakvim multivitaminskim preparatima bilo kog vitamina ima samo u
tragovima...multivitaminski preparati jesu prevara. Jedna daleko manja kreostudija,koju je vodio samo jedan hemičar,dvostruki nobelovac,iz šezdesetih
godina prošlog veka gde je korišden vitamin C u količini od 4 do 9 grama
svakodnevno,dala je nedvosmislene pozitivne rezultate...a onda su

„pametnice“ pokušavale da ga demantuju sa deset puta manjim dozama.
Pomenuo sam ved da je ukupni holesterol izbačen kao faktor rizika i da su
faktori rizika samo njegove frakcije-povedani „ldl“ ili smanjeni „hdl“,ali kako
sad objasniti ljudima da smo živeli u zabludi? Jednostavno su izmišljene
pomenute frakcije holesterola….ali istina je potpuno drugačija…tačno da
povedan „ldl“ i smanjen „hdl“ utiču na arteriosklerozu ali obe ove „masne
kiseline“ nemaju blage veze sa holesterolom,niti mogu biti njegove
„frakcije“. Priča o holesterolu je najveda zabluda u istoriji medicine. Na
kraju,nije problem u mastima vec u kalcifikaciji. Ali vratimo se ipak ubici broj
jedan-zdravstvenoj neprosvedenosti...a tu imamo tri kategorije;1]
neprepoznavanje simptoma,2] nerazumevanje prirode bolesti i 3] pružanje
prve pomodi[uz prepoznavanje simptoma]. Za nekoga je običan bol u vilici ili
bol iza pledke,sasvim običan beznačajni simptom koji ima uzrok u nekom
banalnom poremedaju....a ko bi se uopšte uzbudio zbog blagog bola u donjoj
vilici. Medjutim,da ste zdravstveno dobro informisani,znali bi ste da to može
biti ne tako redak i jedini simptom početka teškog srčanog udara,pa vas ne bi
začudilo ako bi ste se polusvesni stropoštali na zemlju,dok ste recimo na
pecanju. Naravno da ne treba na svaki bol u vilici,ramenu,želucu ili ledjima
potrčati u hitnu pomod i tamo maltretirati lekare jer su to mogudi simptomi
srčanog udara...potrebno je samo da znate da to oni mogu biti,da bi bar
narednih petnaestak minuta obratili pažnju na mogude promene koje bi
nastale...pojačavanje bola,blage zadihanosti,blage nesvestice,mnogo
usporen ili mnogo ubrzan slab puls,mučnina,bledilo, itd...ukoliko sve prodje
bez razvijanja tih inače uobičajnih simptoma[a najčešde hode] bolje za vas,ali
ukoliko se pojavi bar jedan od opisanih,morate ozbiljnije shvatiti situaciju.
Ovo je samo jedan od milion primera zdravstvene neprosvedenosti jer
mnoga ozbiljna hitna stanja i počeci mnogih ozbiljnih bolesti mogu dati
simptome koji ni u najmanju ruku ne mogu da se povežu sa datim
simptomima. Ko bi se još zabrinuo što ga često svrbi iza pledke ili mu na
trenutak zamagli vid na jednom oku...ali melanom i šlog su opasna i urgentna

stanja. Ljudi se moraju,čak i kroz školsku nastavu zdravstveno
prosvedivati,kako se ne bi čudili ako je neko „umro potpuno zdrav“ ili su
sami,iz čistog mira sa treninga košarke ,bez ikakvih simptoma,sasvim
mladi,završili u bolnici priključeni na aparate. Drugi problem je upravo
nepoznavanje prirode bolesti i „lakog“ prelaženja preko najbanalnijih bolesti.
Dobili ste prehladu,uobičajenu,blagu,kakva vas napadne bar četiri puta
godišnje i kao i uvek nedete zbog toga otidi na bolovanje,ležati par dana u
krevetu ili odustati od zakazanog treninga. A onda kroz par meseci,šetajudi
ulicom,osetite podrhtavanje u grudima i ako imate srede,probudite se u
bolničkoj postelji[ali najčešde se nedete probuditi nigde...i nikada].
Miokarditis nije ni najmanje retka bolest,pogotovo kod mladih,a može da
bude pogubna,jer retko daje simptome. Miokarditis uzrokuje iznenadne
smrtonosne aritmije i nemaju obzira prema tome što se vi osedate apsolutno
zdravo,veselo i što ste vrlo mladi. Svaka neodležana prehlada može biti
potencijalni ubica jer se iz nje može posredno razviti miokarditis. Izuzmemo li
srce...i meningitis,takodje vrlo poguban, može biti uzrokovan neprelezanom
prehladom. Potrebno je poznavati prirodu bolesti,prehlada je nastala zbog
pada imuniteta...slab imunitet u toku prehlade je idealna „podloga“ da ti ili
virusi i bakterije iz vaših creva vrlo lako prodru u krvotok i uglavnom završe
tamo gde ne biste poželeli,oko srčanih zalistaka,odakle se mirno sele u
miokard,endokard ili perikard...ili na moždanu ovojnicu...donji deo
pluda[opet pogubno]. Prehlada i miokarditis su uzeti kao primer,da se ne
valja odnositi prema bilo kakvoj banalnoj bolesti kao prema ubodu iglom u
prste. Svaka modrica za koju ne znate odakle vam,krv na maramici dok
duvate nos,glavobolje koje se pojačavaju pri kašljanju,kijanju,pokretu,...pa
čak i oni najbanalniji kao što je zaboravnost...mogu biti predznak vrlo
ozbiljnih stanja. Simptomi,bukvalno svi,kao i prirode njenih nastanka,moraju
biti u glavi svakom čoveku koji vodi računa o sebi ali i o drugima,što je tema
trede tačke,pružanje pomodi kod urgentnih stanja. 70% ljudi,ako im se desi
da se njegov ukudanin iznenada sruši na pod,počede da vrišti[par

minuta],onda de pozvati hitnu pomod a potom nastaviti da vrišti do njihovog
dolaska...koji de u 60% slučajeva samo konstatovati smrt. Medjutim,taj
čovek[žena] je mogao biti živ[a] i to,kako studije pokazuju,sa velikom
izvesnošdu da ste umesto vrištanja upotrebili masažu srca i veštačko disanje.
Ali vi to ne znate...ni gde treba pritiskati grudni koš,ni koliko jako,ni koliko
često i na koliko pritisaka dolazi jedno upumpavanje vazduha. Svi ste vi to
učili ali koga je to zanimalo*„baš de meni da zatreba“+ i ko se toga uopšte
seda...na kraju krajeva,niste ni sigurni zbog čega se čovek uopste srušio.
Prepoznati da li je u pitanju moždani udar,srčani udar,zastoj srca ili nešto
četvrto i da li ga treba samo politi hladnom vodom,dati samo veštačko
disanje ili i srčanu masažu,vrlo je lako,medjutim vi umesto da spasete jedan
ljudski život,nemate pojma kako da reagujete,pre svega prepoznate šta je a
potom i da pružite adekvatnu pomod do dolaska lekara. Pokušadete da ga
„probudite“ vrištanjem i kukanjem. Druga stvar,čak i sebi možete pomodi
ukoliko ste sami u kudi a prepoznate napad koji dobijate kao
smrtonosan,jednostavno jako kašljanje i par čučnjeva može vas spasiti u 25%
slučajeva. Može se ovde navesti još dve vrlo bitne stvari koje spadaju u
zdravstvanu neprosvedenost...a to su redovne godišnje
kontrole*svega+,srce,krv i očno dno pogotovo,jer na vreme otkrivena bolest
vrlo se lako drži pod kontrolom. Medjutim to ne radi gotovo niko...svi su
zdravi-dok se ne pokaže suprotno ili dok iz čista mira ne umru „potpuno
zdravi“. Druga bitna stvar je upravo strah od odlaska kod lekara[čak i ako
imate simptome] jer ne biste da vam se pronadje nešto i saopšti loša vest.
Napokon,i ona pogotovo svojstvena muškarcima i „muškim-ženama“-„ma
nije to ništa,nede grom u koprive...“! Ovde bi bilo zgodno pomenuti i
nekontrolisano uzimanje antibiotika za svako mogude upalno stanje[koje je u
75% slučajeva virusnog porekla+,bilo na svoju ruku*sto je cešde],bilo na
preporuku lekara sa kupljenom diplomom...gotovo je pravo čudo da danas
pojedini antibiotici uopšte i deluju ali još vede čudo je da nismo takvim
ponašanjem stvorili bar desetak sojeva superbakterija...što de se neminovno

dogoditi. Pustite preventivu,prosvetite se zdravstveno,to je jedini način da
vam život bude kvalitetan i dovoljno dugačak. Pošto nas rano školovanje
optereduje pravljenjem čiča Gliša od plastelina,veronaukom,gradjanskim i
seksualnim vaspitanjem i seckanjem šperploče u svrhu..seckanja
šperploče,bilo bi dobro da postanete zdravstveno prosvedeni samostalnim
učenjem osnova medicinskih stanja i pomoci.
-Statistika svetske zdravstvene organizacije-13% ljudi boluje od neke bolesti
mozga,27% od bolesti vezanih za digestivni sistem,50% ljudi ima problem sa
bolestima srca i krvotoka,12% je hematoloških bolesnika,11% čovečanstva
pati od reumatskih bolesti,9% od nefroloških a 15% od uroloških bolesti,8%
od težih oblika respiratornih bolesti,8% od endokrinoloških…itd*ima još
mnogo,mnogo i postotaka i bolesti]…ispada da od 100% stanovništva,250%
boluje od neke bolesti…hajde,na stranu što vam je matematika loša ali da od
7 milijardi ljudi na planeti,baš niko nema zdrav…čak i da svako boluje od tri
bolesti,opet se ne uklapa…sa četiri moguce bolesti,tu bi se ved našao i po koji
zdrav.
-Ljudska psiha nije izazivač bolesti,ali jeste okidač i lek za nju.
-Povezanost greha sa bolestima trebalo bi shvatiti ozbiljno zbog same
činjenice da su najvedi geniji čovečanstva zauzimali takav stav. Ovde ne
možemo govoriti o tome da nešto ostaje glupo čak i ako milijarde ljudi veruje
u to,jer misli istinskih genija ne vuku koren iz svetovnih izvora.
Medjutim,treba uvek uzeti u obzir evoluciju i genetiku,koje opovrgavaju
ovakve stavove. U tom slučaju greh možemo posmatrati kao most izmedju
genotipa i fenotipa,jer svaka bolest „zapisana“ u genima ne mora da se
ispolji. Ljudska zloba[greh] je sama po sebi nezdrava i greh možemo smatrati
ozbiljnim ali ne i direktnim okidačem za ispoljivanje bolesti kojima smo
genetski skloni. Ali glupost jeste verovati da se crkvenim „brisanjem“ greha
može ostvariti bilo kakav boljitak.Duh ima daleko vedi uticaj od psihe.

-Zanimljiva mi je „tema“ po pitanju alkohola,pušenja i stresa...i njihove
povezanosti sa našim zdravljem. Sva tri „poroka“ se karakterišu kao vrlo
ozbiljni faktori rizika za obolevanje od mnogo bolesti[čak i za sve mogudestečene]. Podjimo od alkohola...ne postoji ama baš nijedna ozbiljna studija
koja povezuje konzumiranje alkohola sa bilo kakvom bolesti. Iz dva
razloga...jer se alkohol ne može uzeti kao nezavisni pokazatelj a drugi,mnogo
vedi,je to da se ozbiljne studije i ne pokušavaju jer nema primarnih
pokazatelja o štetnosti alkohola da bi se novac uložen u studiju opravdao. Ali
zato postoji mnostvo ozbiljnih studija ali i još više „ličnih iskustava“ koji
pokazuju veliku korist od umerenog konzumiranja alkohola. Jedno je
potpuno izvesno-ljudi koji konzumiraju alkohol su generalno
zdraviji,pametniji i duhovno obdareniji od onih koji ga izbegavaju. Dakle,oni
koji se gnušaju alkohola,em su glupi,em su loši ljudi,em su nezdraviji. Korist
od alkohola kao izuzetnog antidepresiva i ujedno anksiolitika,mentalnog
stimulansa,čuvara srca i organa za varenje je nesumnjivo naučno dokazana i
potkrepljena ličnim iskustvom svakoga od nas. Ograničenje alkohola na
maksimalno dve jedinice dnevno kao zdrava,preporučena doza je potpuna
izmišljotina...preterano dnevno konzumiranje naravno da vodi u bolest,više
psihičku nego fizičku,ali svakodnevno konzumiranje od dve do četiri čašice
žestokog alkoholnog pida ili od dve do četiri čaše piva ili vina su izuzetno
blagodatne za našu psihu i telo. Drugo...loši ljudi,zli,zločinci uglavnom ne
konzumiraju alkohol,ali ovde treba stati i nešto pojasniti-jedno je piti iz
zadovoljstva ili potrebe a potpuno drugo je piti alkohol zbog –„biti
mangup“,živeti sa stilom ili zbog hedonističkog uživanja. Ovo
drugo,svojstveno je kriminalcima,lopovima,biznismenima...i njih nikada
nedete videti da piju pivo iz flaše ili neku domadu rakiju. Oni su vedi zločinci
od nealkoholičara. Piti alkohol iz zadovoljstva i potrebe nije hedonistički
princip,jer hedonizam podrazumeva nešto potpuno drugo,bar što se
alkohola i cigareta tiče. Dakle,alkohol je zdrav,nije porok i njegovo
konzumiranje je svojstveno,dobrim,poštenim i pametnim ljudima. Kako

stojimo sa cigaretama...tačno je da su nezdrave i da izazivaju ili bar
doprinose oboljevanju,naročito pludnih bolesti i donekle bolestima srca[ali
ne koliko se to priča]. Duvan ima dve dobre osobine,potvrdjene ozbiljnim
studijama...poboljšava kognitivne
sposobnosti[pamdenje,učenje,shvatanje,koncentraciju]i odličan je „prirodni“
anksiolitik i borac protiv negativnog stresa. Pušenje cigareta ,pogotovo u
vedim količinama dakle nije baš preporučljivo,ali i ovde po pitanju zdravlja
postoje izvesne argumentovane stavke...prvo,ljudi koji nikada nisu pušili su
generalno zdraviji ali i nešto moždano „nesposobniji“ od pušača...i
drugo,ljudi koji su bili pušači pa prestali,generalno su i nezdraviji i moždano
„nesposobniji“ od onih koji pušenje nisu ostavljali ili pokušali da ostave.
Nikotin stvara zavisnost i to prilično veliku,a štetne stresne promene koje
nastaju u organizmu,čak narednih deset godina su višestruko pogubnije nego
samo pušenje. Dakle,ako ste ved pogrešili i postali pušač,ostavljanjem
cigareta vršite jak udarac i na svoje fizičko i na mentalno zdravlje. Ovde sam
pomenuo stres...i to onaj destruktivni,loš stres,za koji organizam nije
pripremljen ili ga ne prepoznaje...medjutim stres je daleko češde vrlo
pozitivan i dobar. Prvo...uvoditi stres kao faktor rizika za bilo koje oboljenje
je potpuno smešno i neozbiljno jer on nije merljiva kategorija niti može biti
posmatran kao nezavisan uzrok,pa čak su smešne i „smernice“ da
izbegavamo stres,što bih ja poistovetio kao kada bi tražili da izbegavamo
disanje ili da nam kuca srce. Stres je upravo kao i disanje ili otkucaji
srca,automatizovana i prirodna reakcija organizma,odnosno centralnog
nervnog sistema i u najvedem broju slučajeva stres je dobar i zdrav jer tako
organizam štiti sam sebe od mogudih pogubnih posledica psihičkih udaraca
koje svakodnevno primamo. To je najprostiji sistem koji važi svugde i kod
svakog živog bida kada oseti opasnost-beži ili bori se. E upravo tu čovek ima
uticaja svojom voljom a to je odluka o begu ili borbi...ostalo „odradjuje“
organizam potpuno nezavisno od nas. Upravo i tu dolazimo u situaciju da
stres doživimo kao dobar ili loš i poguban. Ovo prvo je mnogo češde...i zbog

toga se ne treba mnogo brinuti zbog doživljenog stresa,jer on je zdrav.
Poguban je samo ukoliko odlučimo da se borimo sa nečim jačim od nas ili da
bežimo od nečeg što je slabije. Ali to su mnogo redje situacije jer obično
možemo da prepoznamo „snagu protivnika“ i odaberemo pravilan potez. Čak
i naše nesvesno tu može uzeti izvesnu ulogu pa da naš pogrešan svesni izbor
preinači van naše volje u onaj ispravan...ali to se ne dešava uvek i tada stres
postaje opasan. Ali kako je to retkost,generalno-ne bojte se stresa...u
najvedem broju slučajeva bide vam od velike koristi. Poznato je da recimo
rane daleko brže zarastaju ako smo pod stresom kao i to da ejekciona
frakcija levog ventrikula može biti poboljšana...! Stres jeste „okidač“ koji
može da trenutno pogorša ved postojedu bolest,to je posve logično, ali sam
stres ne može biti faktor rizika za neku bolest i kod zdravih ljudi je donekle
poželjan.
-Anatomija čoveka je vrlo zanimljiva s obzirom na ogromnu sličnost sa
svinjom,mnogo vedom nego sa primatima sa kojima imamo zajedničkog
pretka. Uostalom,kada čovek hoda četvoronoške daleko je sličniji svinji nego
bilo kojoj životinji i takodje ne može da gleda u vis pod uglom od devedeset
stepeni[to ne možemo samo mi i svinje od svih životinja,osim ako neko ima
patološki deformisan vrat+. Preterano ugojen čovek je identičan izgledu
svinje a mnogi ljudi i fizionomski imaju svinjsko lice.
-Serotonin pravi jednu od bitnih razlika medju polovima s obzirom da je
njegova koncentracija daleko veda kod muškaraca nego kod žena. Serotonin
nema samo onu stereotipnu ulogu „hormona srede“ ved daleko više funkcija
i jedan je od najvažnijih neurotransmitera u našem telu,odgovoran i za
osedaj srede[vedeg raspoloženja+ ali i kao glavni odbrambeni „mehanizam“
od mnogih psihičkih poremedaja koji mogu završiti fatalno. Ali ono
najznačajnije je to da je serotonin uz endorfin[koji je takodje manji kod žena]
ima najvedi uticaj na prirodno proširenje svesti,što u mnogo čemu utiče na
kognitivne sposobnosti. Paradoksalno,oba neurotranmitera kada iz nekog

razloga opadaju[pod uticajem kortizola i sl],daleko drastičnije opadaju kod
muškaraca,čak do one „doze“ koja vodi u –umetnost. Zbog toga su žene
daleko sklonije depresiji,čak i onim depresijama koji vode u opasna
razmišljanja,dok su muškarci kognitivno i „umetnički“ jači od žena,upravo
zbog drastičnog viška ili drastičnog manjka ovih transmisera.
-Zanimljivo je to da se evolucija zaista poigrala sa našim mozgom...dok su svi
bitni organi jednostavno zaštideni na mnogo načina od mogudeg „udara“ na
njih[automatizam srca,trpljenje dugotrajnog odsustva kiseonika i hranljivih
materija,regeneracije....],mozak kao ubedljivo najbitniji organ,koji u suštini i
čini čoveka-čovekom, nije ni najmanje zaštiden. Niti postoji obnavljanje delija
ili njihova regeneracija,njegove delije su izuzetno osetljive na sve vrste
agenasa,dok ,ono što je najzanimljivije nema apsolutno nikakvu zaštitu ili
„rezervu“ koja bi mu omogudila da se „odupre“ nedostatku krvi,kiseonika ili
hranljivih materija. Mozak nepovratno odumire posle 3 minuta od prekida
krvotoka,dok svi ostali organi imaju daleko vedu mod „trpljenja“. Čak i posle
samo desetak sekundi „patnje“ zbog nedostatka kiseonika on ostaje u
segmentima nepopravljivo ošteden. Evolucija je naučila svaku deliju da
„mora da živi“ i za to de se boriti do kraja u najekstremnijim uslovima...delije
mozga to jednostavno ne rade,kao da žele da umru. Taj i takav nedostatak
mozga, uz potpuno nesavršen kičmeni stub čoveka je upravo dokaz da smo
„evolucijskog porekla“ i da evolucija ima još da poradi na našoj fizičkoj
konstituciji.
-Fascinantno je to koliko jezgro oraha podseda na mozak,čak se kao i mozak
sastoji najvedim delom od masti a hrani se isključivo ugljenim hidratima. Još
fascinantnije je to da upravo orah ima najvedu potencijalnu kognitivnu ulogu
u celokupnom lancu ljudske ishrane.
-Samo je čovek u stanju da resurse mozga koristi u svrhu neinstinktivnog
stvaralaštva. Dok ostali organizmi žive samo da bi pojeli nekoga,našli sebi

skrovište i parili se,čovek ima taj „nagon“ da potpuno svesno beskorisno
pretvori u korisno ili loše u dobro. Medjutim,postoji veliki broj ljudi čiji
mozak funkcioniše kao i kod ostalih organizama a ako na to nadovežemo
činjenicu o izuzetno maloj razlici mozga čoveka i primata,jasno je da takvi
ljudi pate od nedostatka svesti ili duha i da su i sami ustvari bukvalno
primati.
-Najgluplji stereotip o ljudskom mozgu je onaj da koristimo samo 10% svog
mozga. Naravno,stereotip je nastao iz neznanja a prihvaden zbog utehe.
Svaki čovek koristi svoj mozak maksimalno!

O FIZIOGNOMIJI,KARAKTEROLOGIJI...
***

-Koliko je spoljašnji izgled povezan sa našim „unutrašnjim“ osobinama? Da li
se zaista može mnogo videti iz očiju čoveka. Da li tonalitet glasa otkriva
homoseksualca? Da li čovek kada laže zaista izbegava pogled u oči? Koliko su
u vezi izbačenost čela i visina inteligencije. Da li postoji blag,oštar,urokljiv ili
nežan pogled. Koliko razlika izmedju kažiprsta i srednjeg prsta govori o
nama? Da li male i velike ušne školjke skrivaju zločinca u čoveku? Zašto na
nečijem licu prepoznajemo ljutnju,bes,nervozu,nezadovoljstvo...? Upravo
treba krenuti „u priču“ od ovog poslednjeg. Kako znamo samo uz pomod
ljudskog lica da je neko ljut? To jeste trenutno stanje,jer njegovo lice nede
biti uvek takvo ali je isto tako dokaz da se naša „trajna“
unutrašnjost[karakter] može prikazati preko naše spoljašnjosti,naročito lica,
bez obzira da li se radi o trenutnoj emociji ili o stalnoj karakternoj osobini.
Nema razlike po ovom pitanju u pogledu emocija i karaktera,pa se sasvim
ozbiljno ovo pitanje može uzeti u razmatranje. Mnogi se nede složiti da je

fiziognomija uopšte relevantna „nauka“ i da ne može postojati način da iz
nečijeg izgleda izvučemo njegove osobine,najzad fiziognomija još uvek nije
zvanična nauka. Ali takve greške svojstvene su današnjim naučenjacima koji
imaju „moždanu menstruaciju“ pradenu čestim jakim odlivima. Čovečije lice
vremenom mora da poprimi onakav izgled koji jasno nagoveštava njegove
unutrašnje karakteristike...ovde se radi o tri načina menjanja fizionomije
lica[često i tela]...ponavljani mišidni pokreti koji vremenom ostaju
stalni,recimo mrzovoljnog čoveka demo odmah prepoznati jer su mu mišidi
oko očiju,obrva i usana ved dobili svoj karakterističan „mrzovoljni“ oblik,ili
drugi način-pogled,odnosno oči,iz kojih pravilnim posmatranjem možemo s
velikom preciznošdu videti sliku unutrašnjeg stanja čoveka. Tredi,za mnoge
manje verovatan ali bez obzira na to,vrlo precizan način da prepoznamo
čovečiju unutrašnjost je poprimanje oblika glave i tela izgledu životinja koje
ispravno personifikujemo sa karakternim osobinama. To se može primetiti i
kod izgleda lica,načina hoda,držanja tela,pojedinih pokreta...itd. Sve
zajedno,odnosno sva tri pomenuta načina[uzroka] daju jednu opštu sliku
karaktera čoveka koje jedno iskusno ,inteligentno bide može povezati i
doneti sud sa tačnošdu od 99%. Emocije lako prepoznajemo...medjutim
emocije su i pozitivne i negativne i one same nisu samo posledica trenutnog
čovečijeg osedanja ved imaju uzrok u stalnosti čovečijeg karaktera. Prirodno
veseo ili „hladan“ tip ličnosti,koji ima problem[odnosno nema] da oseti
brigu,ne može vremenom poprimiti izgled lica ,ljutice ili namrgodjenosti.
Naravno da on ponekad oseti i izrazi bes ili ljutnju ali mu karakter veseljaka
nedozvoljava da to bude toliko često da bi njegovi mišidi na licu poprimili
stalni odraz ovih emocija. Deluje neubedljivo ali samo za one koji nisu
pokušavali da na takav način dodju do otkrivenja unutrašnjih osobina
sagovornika ili ne znaju da procene ili povežu karakter i fizionomiju. To se ne
uči...to se jednostavno zapaža ili nezapaža u zavisnosti od intelektualnog i
doživljenog. Isto se odnosi i na pogled i oči...njihov
oblik,sjaj,bistrina,boja,otvorenost kapaka,šetanja

zenica,podočnjaka,treptanja...svi mi vrlo lako razlikujemo
nežan,tužan,veseo,stidljiv,ironičan pogled...isto tako vrlo je lako razlikovati
zlog od dobrog,poštenog od
iskvarenog,zavidnog,bestijalnog,glupog,inteligentnog,malicioznog...pogleda
,odnosno čoveka. Tu je potrebno daleko manje intelekta i daleko manje
iskustva,jer oči zaista jesu ogledalo čovekovog unutrašnjeg sveta. Postoje i
izvesne zablude koje se pre svega odnose na pokrete očiju,a to je čuveni
stereotip o izbegavanja pogleda u oči,skretanje pogleda kod neiskrenih ljudi
ili gledanje pravo u oči kod onih koji nam u tom trenutku govore istinu. Laž i
lažov se vide u očima ali na posve drugi način,pre svega zbog čestog
treptanja i jakog podizanja obrva,izbegavanje pogleda nema veze sa tim,ljudi
niti vole da budu „posmatrani“,a tu stoji i pitanje stidljivosti. Oči zločinca su
recimo vrlo često mutne,sitne ili sa mnogo ispucalih kapilara. I na
kraju,fizionomiju čoveka koju najlakše primedujemo i karakterišemo,jeste
ona gde prepoznajemo po hodu,telu,pokretima ili najčešde na licupacova,svinju,lisicu,psa,konja,kravu,gusku,patku,hijenu,ovcu,lasicu,jazavca,
majmuna,zmiju,vuka[takve im nadimke po pravilu i dajemo]...i gotovo bez
izuzetka možemo govoriti o karakteristikama koje su dominantne kod tih
životinja.
-Fiziognomija de nam uvek biti od ogromne pomodi da pravilno procenimo
jednu osobu,čak i kada ona sasvim uspešno rečima i delima pokazuje sebe u
potpuno drugačijem [lažnom]svetlu. Reči i dela jedne osobe su daleko manje
senzitivne i specifične od fiziognomije po pitanju procene jedne osobe. Šta
oseda,šta misli,kakav je,šta možemo očekivati...sve se to može
videti,prepoznati na osnovu par bora,oblika oka,uha,nosa,kose,debljine
usana. Recimo da je pravilo i kod muškaraca i žena da deblje usne nose i
manje inteligencije i kreativnosti,pa čak i želja za debljim usnama,bez obzira
da li de ostati samo na želji ili de se idi na silikonsko popunjavanje,takodje
odražava visinu kognitivnih sposobnosti. Uši uz oči pokazuju zločinca i

nemoralnog čoveka,gusta kosa kod muškaraca sa malim čelom je u korelaciji
sa tupavosti,kod žena je obrnuto. Istina je da je veliko i izbačeno čelo
karakteristika izuzetne inteligencije kao što je izbačena donja vilica znak da je
osoba hedonista. Duguljasto lice odražava hiperaktivnost ali i
nestalnost,kovrdžava kosa mrzovoljnost...!
- Preterana gojaznost ,naročito kod muškaraca[kod žena nije pravilo] ukazuje
na zločinca i nepoštenog čoveka,hod patke na ženu debila,često ispucale
usne na nevernost...
- Na osnovu fiziognomije,daleko lakše je prepoznati zlog od dobrog čoveka,iz
razloga što su fizionomske karakteristike zlog uvek preterano izražene.
***
-Možemo govoriti samo o karakteru pojedinca,o njegovoj individualnoj psihi
ili osobenoj karakterologiji. Potpuno je neispravno govoriti o karakterologiji
grupe ili čak nacije...to su stereotipi i nemaju nikakvu naučno-psihološku
potporu bez obzira što se karakterologija najviše izučava upravo u tim
okvirima. Karakterologija Srba,Nemaca ili
Slovena,Germana...inatni,ratoborni,hrabri...disciplinovani,vredni,borbeni...o
takvim osobinama jednog naroda možemo govoriti tamo gde smo sigurni da
nije bilo nikakvih mešanja što znači u periodu od pre više hiljada godina i to
uvek „granično“ bez obzira na genetske i spoljne faktore koji igraju veliku
ulogu. Medjutim karakter nije samo uzrokovan genima ili zajedničkim
spoljašnjim uslovima,odnosno okruženjem, ved više desetina faktora utiče na
karakter čoveka od kojih polovina nema veze sa biologijom i eksternom
psihologijom. Isti je slučaj sa fizionomijom,pa bez obzira što možemo
fizionomijsku sličnost vrlo lako povezati sa jednim narodom,odstupanja su
ipak tolika da se ne može govoriti o fizionomiji grupe ili naroda. Što se tiče
nacije,logično,još dalje smo od mogude povezanosti. Samo tri naroda
,mongoloidi,arijevci i jevreji,koji su težili ka mešanju ali i dobrim delom trudili

se da ipak sačuvaju čistotu „rase“,bar do kraja srednjeg veka,mogu biti i
karakterološki i fizionomijski slični ali razlika izmedju sličnosti i istosti je
toliko ogromna da se ne mogu povezati. Za inteligentnog vanzemaljca u
obliku mintaura svi ljudi su na planeti zemlji slični i po izgledu i po ponašanju
i on ih sasvim lako može opisati nekome ko ih nije video i svrstati ih u istu
grupu,ali generalizovati nepoznato,kao što ljudi to čine sa životinjama[zec je
zec]posve je logično ali ne i ispravno jer se radi o manje poznatom. Iskusni
zoolog koji se bavi isključivo zečevima,nede imati takvo mišljenje,jer za njega
je zec kao jedinka nešto sasvim drugo od grupe zečava,pogotovo različitog
porekla. Mi,ljudi,izmedju dva naša dobra poznanika možemo nadi na stotine
različitosti i u fizionomijskom i u karakternom pogledu,ali samo par
sličnosti[nikada istosti] u ove dve kategorije,što govori da su različitosti
daleko zastupljenije pa samim tim i dominantnije. Ako za pomenute tri
„rase“ možemo bar delimično govoriti o nekoj vrsti sličnosti,odnosno za
desetak procenata višoj od drugih naroda,onda je to posve nemogude uraditi
sa nacijama ili narodima koji su se mnogo mešali. Sloveni su recimo kao
narod potpuno mešani narod dok su Srbi kao nacija potpuna mešavina
Slovena,Ilira,Tračana,Dačana,Huna,Osmanlija..tako da se o slovenskoj ili
srpskoj[ili bilo kojoj drugoj naciji],karakterološki i fizionomski ne može
govoriti kao celini. Ruse,Kineze,Nemce,Engleze koji su daleko manje
„mešani“ a vode poreklo od Arijevaca i Mongoloida kao i kod Jevreja koji žive
u matičnim zemljama,možemo karakterološko-fizionomski povezati u manjoj
ali ne baš dovoljnoj meri,dok bi bilo totalno besmisleno govoriti o „izgledu ili
karakteru“ Srba,Španaca,Amerikanaca,Kanadjana...! Uostalom,karakter je
daleko kompleksnija „stvar“ od fizionomije i sadrži daleko više
različitosti,tako da možemo govoriti o mnogo disciplinovanih Nemaca ali i o
malo inatnih Srba ali nikako generalizovati i govoriti o vedini disciplinovanih
Nemaca ili vedini inatnih Srba. Kod nekih nacija,postoji veštački održavana
karakterologija koja je u suštini svesna odbrana stereotipa u neku
svrhu*Arapi,Albanci+,dok neke nacije imaju tako „kratku“ istoriju da do

karakterološkog stereotipa nisu ni došli pa se o opštem karakteru takve
nacije ne može govoriti čak ni u šali*Amerikanci,Australijanci+.
-Postoje mnoge teorije o podeli karaktera,po mnogim psihijatrima ili
sociolozima,medjutim nijedna nije zvanična ved se uzimaju kao podele u
okviru jedne uže specijalnosti. Ipak,mislim da se generalno karakter može
podeliti u dve osnovne grupe iz kojih se mogu izvoditi podgrupe koje se ved
koriste. Agresivan i secesivan karakter...pa onda u agresivan možemo
„ubaciti“-,ekstrovertnost,hiperaktivnost,inat,veliku
volju,vrednodu,tvrdoglavost,hrabrost,borbenost,napadnost,opsesivnost....ili
u secesivni karakterintrovertnost,stidljivost,hladnokrvnost,kukavičluk,disciplinovanost,veliku
emotivnost,racionalnost...! Ali u suštini,bez obzira što nigde nedemo pronadi
čist oblik jednog od ova dva karaktera,ved njihovu mešavinu,jedan mora biti
prilično dominantan,pa ga tako i karakterišemo...u tom slučaju možemo
govoriti o recimo čoveku sa agresivnim tipom karaktera koji je kukavica ili o
secesivnom tipu karaktera koji nas može iznenaditi tvrdoglavošdu.
- Za razliku od psa koji je svesni „sluga“ svog gospodara,mačke potpuno
drugačije doživljavaju svog „domadina“…mačka uvek u svom „gospodaru“
vidi svog slugu,roba. Psa hranite ili mazite i on vam je zahvalan za
to,medjutim mačke to smatraju dužnošdu,obavezom svog „domadina“.
Mačka trljanjem o vaše noge samo obeležava svoje vlasništvo. Iz tog razloga i
razlike u karakteru izmedju ljudi koji više vole pse ili više vole mačke. Dvolični
su ljudi koji podjednako vole i pse i mačke.
-Malo je poznato da su stari grci gajili „kult basne“ isto koliko i kulturu
filozofije i matematike. Ono što je Tales za filozofiju to je Ezop[Esopus] za
asimilaciju karakterologije čoveka i životinje,koja de tek mnogo kasnije dobiti
naziv –basna. Ezop,bez obzira da li je mitski lik ili je istorijska ličnost kako
tvrdi Hesiod i mnogi grčki istoričari-biografi,možda nije dobro prepoznao

karakterološke osobine životinja ali treba naglasiti da su posle njega mnogi
umni ljudi stare grčke a na osnovu njegovih „radova“ itekako izučavali
osobine životinja i povezivali ih sa ljudskim karakterom. Tako da basna nije
nikakva isprazna bajkovita priča vec ozbiljan pokušaj potkrepljen
dokazima,odnosno dugim izučavanjima,da čoveka identifikuje sa životinjom.
To nisu samo vrlo poučne priče koje teraju na ozbiljno razmišljanje i skredu
pažnju na ljudsku glupost ili njegov loš karakter,ved ih možemo uzeti za vrlo
ozbiljne temelje fiziognomije,naročito onog njenog dela koji povezujemo sa
bestijalnim i fizionomijsko-osobenim sličnostima životinja i čoveka.
-Karakterologija životinja je u skladu sa njihovim mogudnostima i
razvijenošdu mozga,tako da zbog toga i zbog velike čistosti vrste,možemo
govoriti o prilično vedoj[opet ne i dovoljnoj] fizionomijskoj sličnosti i
karakteru nego kod čoveka. Iz tog razloga vuk,pas,mačka,tigar,golub...nikada
nede menjati karakter bez obzira koliko čovek pokušava da ih pripitomi i
promeni. U svesnom delu malog i nerazvijenog mozga,to de modi da se
donekle učini ali u nesvesnom životinja ostaje uvek u potpunosti onakva
kakva je rodjenjem predodredjenja,jer za razliku od čovečijeg mozga njihovo
nesvesno se u nedostatku samosvesti ne može menjati ili otkriti. Vuk je uvek
vuk,pas je po dudi uvek divlji pas,domada mačka je u svom nesvesnom divlja
mačka. Životinje u nesvesnom nemaju dobrih osobina,što je lako primetno
kod divljih životinja,gde je mala razlika izmedju svesnog i nesvesnog jer nema
značajnog uticaja okoline,a mozak im je „oslabljen“...otuda i velika
fizionomijska sličnost sa ljudima slično „oslabljenog“ mozga.
-Karakterologija Jugoslovena...knjiga koju potpisuju neki naši
etnopsiholozi,antropolozi i kvazifilozofi...jedino što su uspeli to je da pobiju
sami sebe i da knjigu naprave ozbiljno smešnom. Uostalom,antropolozi
nemaju nikakve veze sa ozbiljnom karakterologijom,etnopsihologija je
„nauka“ koja pripada onim oblastima nauke koji nemaju nikakvu svrhu ali su

tu da zbunjuju tupoglave...a o filozofima „Jugoslovenskim“...ipak du ovo
predutati.
-Psihologija gomile je delimično uspešan pokušaj da se ljudi naizgled
različitog karaktera stope u jednu,istu kategoriju-idiota! Zašto pojedinim
ljudima uspeva da od velike grupe ljudi naprave gomilu ovaca koja de u
jednom kratkom trenutku razmišljati isto i postati isto. Iz proste činjenice,što
pod uticaj psihologije gomile mogu potpasti samo ljudi užasno plitkog mozga
i duhovno malih mogudnosti,pa im je i karakter takav da ga ustvari i nemaju.
Takvi ljudi su –akarakterni i amoralni,i takvih ljudi zaista ima mnogo. Pitadete
se ,pa u čemu je onda tu smisao gomile,jer akarakterni mogu potpasti i
pojedinačno pod uticaj drugih. Tačno,mogu,i gomila tu nema nikakav bitan
uticaj,ona je samo skup akarakternih koji traže vodju,zato se i okupljaju pred
njim. Da li iz ovoga treba izvudi da je gotovo čitav Nemački narod bio
akarakteran pre drugog svetskog rata,kada je Hitler tako uspešno ovladao
njima. Samo delimično tačno...verovatno je tu bilo i nešto akarakternih
,medjutim treba razumeti i okruženje i okolnosti pod kojima je živeo tadašnji
nemački narod a još više genijalni um vodje koji je znao to da iskoristi. To je
čist primer psihologije gomile koja usled ekonomsko-moralno-duhovne krize
gubi sistem vrednosti i potpada pod uticaj čoveka koji je neosporno imao
,bolesni,ali genijalni um. Pošto se takve „rodjene vodje“ radjaju jednom u
1000 godina a takve opšte velike krize u jednoj zemlji takodje retko
dolaze...ukoliko se spoje,odnosno dese istovremeno,tu ne možemo govoriti
o akarakternim osobinama gomile ili o idiotima i poslušnim ovcama i
ovčicama. U svakom drugom slučaju-psihologija gomile spada u psihologiju
maloumnih.

O GENIJIMA I NJIHOVOM STVARALAŠTVU,UTICAJNIM DELIMA…
***

-Genije je večan,njegovo delo je večno…ipak ih razlikujemo od blistavih
umova koje ne ubrajamo u genije. Genijalnih ljudi kroz istoriju imamo zaista
vrlo malo,njihov broj se meri desetinama,dok se broj blistavih umova broji
hiljadama pa čak i desetinama hiljada. I njihovo ime je večno kao i delo. U
čemu je razlika? Genije je stvaralac čije delo ne podleže apsolutnoj proveri
istine ved može biti samo nadogradjeno ili „popravljano“a njegov um i duh
imaju daleko dublji izvor od blistavog uma,čije delo uvek podleže detaljnoj
proveri i gotovo uvek tu proveru ne prodje,ranije ili kasnije. Iz tog razloga
genija demo vrlo teško pronadi van umetnosti i filozofije[pre svega
metafizike]. Blistavi umovi takodje mogu biti umetnici i filozofi ali njih je
takodje malo,to su oni koji su se približili genijalnosti ali nisu imali dovoljno
„snage“ da predju taj prag ili zbog nešto slabijeg duha ili zbog „pogrešnog
vremena“ u kom su živeli...svi ostali su samo drugorazredni ili čak
trederazredni pisci,slikari,filozofi koji su imali po jedan genijalni bljesak u
svom radu ali nedovoljan da bi se čak i malo približili geniju ili blistavom
umu. Iz tog razloga,blistave umove gotovo uvek nalazimo u svim oblastima
nauke,nešto manje u filozofiji i umetnosti jer njihovo delo je uvek genijalno i
uvek „istinito“ u vremenu u kom su stvarali ali kasniji sud i duh vremena ih
je zbacio sa pijedestala genija i njihove tvrdnje,radove ili teorije proglasio
neistinitim,neetičnim ili neestetičnim. S obzirom da su mnogi od njih bez
obzira što su posečeni mačem suda vremena,svojim pogrešnim ali hrabrim i
za to vreme genijalnim delima ipak pokrenuli nešto novo u točku istorije,pa
im je i ime i delo ostalo večno,blistavi um je epitet koji zaslužuju. Treba

naglasiti da smo kroz istoriju imali i nekoliko naučnika istinskih genija,jer su
imali jako duhovno i intelektualno izvorište[Božansko],pa im je delo ne samo
prošlo sud vremena,ved de ga kroz vekove prolaziti na svakom novom
sudjenju. U tome je razlika...genijalna dela i blistavi umovi mogu dodi pod
udar sumnje ali sami geniji zbog izvorista svog duha i intelekta ne mogu biti
pod velom sumnje. Uzedu za primer dva velikana čija dela su bila hrabra i
genijalna u vremenu u kojem su živeli...Heraklita i Ptolomeja...dakle filozofa i
naučnika-astronoma. Heraklitovo delo sa kojim smo uistinu malo upoznati ali
ipak dovoljno da i njega i njegovo delo ,koje je i posle toliko vremena ne
samo aktuelno nego dobija sve više na „težini“, proglasimo za istinskog
genija...njegove reči i dela se više ne mogu ni pod kakvim uslovima dovesti u
sumnju. Za razliku od njega,Ptolomej je sa svojim delima,naročito„Almagestom“[Syntaxis] postavio temelje astronomiji pre svega oslobodivši
nebo od mitova, a potom, i za to vreme i znanje koje je tada postojalo,
napravio epohalnu i genijalnu teoriju o kretanju planeta. Gotovo više od
hiljadu godina Ptolomej je važio za genija a njegovo delo za azbuku
astronomije. I tu se ne može apsolutno ništa prigovoriti,bez obzira što je delo
moglo potpadati i potpadalo je pod sumnju,pa čak paradoksalno podstaklo
dalji razvoj astronomije ali je i unazadio za hiljadu godina,što nije njegova
krivica,naravno. Ali sud vremena ga je oštro sasekao,tako da od
hiljadugodišnjeg genija i njegovog epohalnog dela,sa današnje distance
Ptolomeja možemo ismevati i nazvati maloumnim idiotom. Da je njegovo
delo napisano pre pola milenijuma,zaista bi ga trebalo ismevati i nazvati
slaboumnim,medjutim Ptolomej to svakako nije bio,naprotiv.Ipak Ptolomej
ostaje blistavi um jer je za svoje vreme to i bio a njegovo delo iako pogrešno
podstaklo je u velikoj meri dalji razvoj astronomije. Iz tog razloga,on i
njegovo delo su večni ali ne i genijalni. Heraklit bi i danas ostao genije i pored
tolikog napretka filozofije i nauke,i bide to dok je sveta i veka. Oni
„neprovereni“ geniji i blistavi umovi čije delo nije prošlo sud vremena niti su

svojim radovima[pogrešnim] podstakli dalji napredak ljudske misli ili
duha,kad tad de biti u potpunosti zaboravljeni[mnogi ved jesu].
***
-Najvedi geniji i genijalna dela [po mom izboru]
12 x 5
-filozofija
-književnost
-prirodne nauke
-slikarstvo
-muzika
-knjige[književnost]
-knjige[filozofija]
-muzička dela
-slikarska dela
-teorije
-najvedi umovi čovečanstva
-najveda dela čovečanstva

Filozofija
1. Vajninger 2. Heraklit 3. Platon[Sokrat] 4. Kjerkegor 5. Hajdeger
Književnost
1.Dostojevski 2. Dostojevski 3. Hese 4. Balzak 5. Šolohov

Prirodne nauke
1.Njutn 2. Ajnštajn 3.Faradej 4. Hajzenberg 5. Plank

Slikarstvo
1.Rembrant 2.Van Gog 3.Mikelandjelo 4.Da Vinči 5.Goja

Muzika
1.Vagner 2.Mocart 3.Betoven 4.Šostakovič 5.Bah

Knjige[književnost]
1.Brada Karamazovi 2. Zli dusi. 3. Božanstvena komedija 4.Igra staklenih perli
5.Demijan i Sidarta

Knjige[filozofija]
1.Pol i karakter[Vajninger] 2. Ispovesti[Avgustin] 3.Država[Platon] 4.Ili-Ili
[Kjerkegor] 5.Teodiceja[Lajbnic]
Muzička dela
1.Parsifal[Vagner] 2.Čarobna frula[Mocart] 3.Peta simfonija[Šostakovič] 4.
Rekvijem[Mocart] 5.Fidelio[Betoven]
Slikarska dela
1.Nodna straža[Rembrant] 2.Čas anatomije[Rembrant] 3.Povratak bludnog
sina[Rembrant] 4.Tajna večera[Da vinči] 5.Gernika[Pikaso]

Teorije
1.Opšta relativnost[Ajnštajn] 2.Kvant energije[Plank] 3.Princip
neodredjenosti[Hajzenberg] 4.Ekvivalencija mase i energije[Ajnštajn]
5.Dualnost materije[De Brolji]

Najvedi umovi čovečanstva
1.Isus [i Sidarta G.] 2.Dostojevski 3.Vajninger 4.Vagner 5.Heraklit

Najveda dela čovečanstva
1.Legenda o velikom inkvizitoru[brada K.-Dostojevski] 2.Knjiga o
Jovu[nep.autor-biblija,st.zavet] 3.Principia[Njutn] 4.Elementi[Euklid]
5.Parsifal [Vagner]

Ko je trebao da se nadje na listi[ali nažalost,nema mesta]
Pitagora,Aristotel,Plotin,Spinoza,Hegel,Kant,Čehov,Servantes,Djoto,Vitgenšt
ajn,Šredinger,Kits,Hajdn...

***
-Najuticajniji ljudi i najuticajnija dela u istoriji
Najuticajnii ljudi[hronološki]
1.Konfučije
Konfučije je bio filozof morala…mada ga vedina ljudi doživljava kao
propovednika religijske vere,što nema veze sa istinom. Tek mnogo kasnije je
nastao Konfucionizam,kao vid danas najdominantnije religije u Kini.
Konfučije je izgradio sistem plemenitog života na osnovi svetovnih[a ne
natprirodnih] motiva. Konfučije je od “slomljene” kineske civilizacije
pokrenuo obnovu reda i zdravog pristupa životu u svojoj zemlji.
Zdrava,moralna i politička filozofija koja je isticala u prvi plan lepo ponašanje
i pravila pristojnosti. Za razliku od hrišdanskog “zlatnog pravila”,govorio je
:”na dobro uzvrati dobrim a na zlo pravdom”. Nije verovao da su svi ljudi
jednaki ,niti da je inteligencija univerzalni dar. Zalagao se za vladavinu
mudrih i zabranu neznalicama da pristupaju javnim službama. Preporodjena
Kina pod njegovim pravilima i sudstvom,nije baš dugo trajala,jer je sve bilo
isuviše dobro,tako da je utopija odigrala svoju ulogu. Izvršio je veliki uticaj na
filozofiju,naročito na Platona i stoike…kao i na budude monoteističke religije.
Njegova moralna načela su odigrala veliku ulogu u istoriji a vrlo su aktuelna i
danas,naročito u istočnim kulturama. I danas,gotovo milijardu ljudi se
izjašnjava po verskom pitanju kao Konfucionisti.
2.Buda

Nešto slično Konfucionizmu…i Budizam mnogi smatraju religijom bez obzira
što je i sam Sidarta govorio da njegovo učenje nepoistoveduju sa Bogom niti
bilo čim religioznim. Budizam je najčistiji oblik životne filozofije. I pored toga
na istoku a danas sve više i na zapadu,ljudi pristupaju u verske zajednice
Budista. Procene su da je samo u Evropi u poslednjih 20 godina,oko 100
miliona ljudi prešlo u Budizam i da se taj trend povedava. Po
brojnosti,Budizam je treda religija u svetu. Zanimljivo je to da je kroz
istoriju,oko pola milijarde ljudi promenilo veru i prešlo u Budizam a ne
postoji nijedan slučaj da je jedan budista promenio veru. Što se tiče same
filozofije,zasniva se na dostizanju prosvetljenja[ili probudjenosti ili uvidjenja
istine],kroz razna odricanja-prevazilaženje gneva,želje i neznanja,
oslobodjenja od svake patnje te dostizanje duševnog blaženstva[ataraksije] i
unutrašnjeg mira[nirvane] a time i prekid ciklusa preporodjenja. Budizam je
izvor i danas izuzetno popularnih načina dostizanja samokontrole-meditacije
i talme. Pored toga što je budizam izvršio snažan uticaj na filozofiju i
religiju[naročito Hrišdanstvo],mesto na listi zaslužuje i zbog činjenice da
izvorni Budizam i njegove “mutacije” sve više osvajaju zapadni svet i da je to
jedina “religija” kojoj se ne mogu nadi zamerke čak i od strane ostalih religija
i zvanične nauke.
3.Euklid
Euklid je,ni kriv ni dužan,zaslužan za najvede
kontroverze,neslaganja,rasprave i svadje tokom više od dve hiljade godina.
Najpriznatiji ali i najosporavaniji čovek kroz istoriju. Prvo su ga dve hiljade
godina branili a onda dve stotine godine napadali. Bez obzira što su ga na
kraju savladali i “zbacili”,on uporno ostaje tu…i ostade tu
zauvek.Njemu,odnosno njegovom delu,vratidu se kasnije.

4.Aristotel
Bez obzira što ga mnogi smatraju najboljim i najvedim filozofom…lično se sa
takvim epitetima nikako ne slažem. Imao je tu nesredu da se rodi posle
Platona. Dela koja je ostavio za sobom su dela jednog umerenog uma[osim
Nikomahove etike]. Kako je to jednom rekao Djurant-“nakon Platonovog
zračenja,smrzavamo se na dodir Stagiraninovog uma.” Njegov uticaj na
čovečanstvo,nažalost,posmatram kao negativan ali ogroman. Kao i kod
Euklida..to mesto je zaslužio,ničim izazvan i bez namere. U srednjem veku je
bio vrhunac filozofskog savršenstva,zahvaljujudi sholastičarima ,koji su
njegovo ime i delo koristili u utvrdjivanju svoje pogrešne filozofije…koja je
nažalost veoma dugo trajala. Ipak...treba redi,da su sholastičari koristili samo
adaptacije metafizike i organona...dela koja moram priznati spadaju uz
pomenutu N.etiku u “ono odlično” u filozofiji.
5.Isus
Ako bih ovu listu sastavljao po veličini uticaja a ne hronološki,Isus bi sasvim
sigurno zauzimao prvo mesto! Ovde du govoriti isključivo o njegovom
uticaju,ne ulazedi u to ko je zaista bio i da li jeste. Sam pojamHrišdanstvo,govori dovoljno i ja tu ne bih ništa posebno dodavao. Rimljani su
ga “prikucali” na krst i time mu rok upotrebe produžili u nedogled. Ako
posmatramo sa vanreligiozne strane,njegova propovedanja visoko-moralnih
načela,svakako zaslužuju najvedu mogudu pažnju!
6.Muhamed
Osim što po značaju ne zauzima prvo mesto i što nije stradao mučeničkom
smrdu,sve ostalo napisano o Isusu možemo preneti i ovde. Osnivač druge po
veličini religije na svetu[možda sad ved i prve]. Sebe je smatrao prorokom a
ne sinom božjim i za razliku od Isusa naučnici nemaju spor oko toga da li je
zaista istorijska ličnost.

7.Kopernik
Poljak koji je rekao –NE, kada je to bilo ne samo kažnjivo smrdu, nego je bilo
protivno svakoj mogudoj logici i razumu u to vreme. Njegove reči su koren
modernizma,sekularizma,francuske revolucije…a nebesa postaju nebo! Imao
je direktan i veliki uticaj na kasniji razvoj nauke.

8.Isak Njutn
Da nije bilo epidemije kuge i čuvene opklade izmedju Haleja i Huka…danas bi
ga pamtili samo po reckama na obodu kovanog novca…paranoičnog
ludaka,krvoločnog upravnika kovnice novca i beznadežnog alhemičara! Dugo
je živeo..bavio se raznim delatnostima u životu ali je najmanje bio
naučnik….jedva 18 meseci se baktao sa njom. Dovoljno da prodrma
svet,udari temelje moderne nauke i napiše knjigu koja de mu za života doneti
ogromnu slavu, koja traje i danas!
9.Darvin
Još jedan lik koji nije imao nameru da prodrma svet ali se to neminovno
dogodilo. „Najbolja ideja svih vremena“,kako to reče T.Haksli za Darvinovu
teoriju. Niti je hteo da bude začetnik takve ideje niti je svoje spise o tome
imao nameru da pokaže bilo kome a najmanje da ih objavi široj javnosti.
Hteo je samo da na miru svira klavir svojim glistama. Još nismo sasvim
sigurni da li je bio u potpunosti u pravu ali je njegov uticaj na čovečanstvo
nemerljiv. Izazvao je “rat” izmedju evolucionista i kreacionista,naučnika i
religije…koji i danas traje. Najvedi problem je što ga protivnici nisu shvatili,a
to je i glavni razlog zašto “rat” još traje. Vedina vernika koji su razumeli

Razmisljanja sa margina

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (20)

Viewers also liked

Viewers also liked (8)

Similar to Razmisljanja sa margina

Similar to Razmisljanja sa margina (20)

Razmisljanja sa margina