Downloaded 12 times
![Jair Lapid zajedno sa D`ekom Nikolsonom dobitnicima Oskara;
Deni Kej mi je bio kum na svadbi. Pomogao sam
D`emsu Mejsonu da stavi masku kada su padale
SE]ANJA POSLE MOJE rakete na Tel Aviv. Bio sam elektri~ar i pravnik,
novinar i poslovan ~ovek, pa politi~ar i ponovo
SMRTI novinar. Pisao sam humoristi~ke knjige i uspele turi-
Pri~a Josefa-Tomija Lapida sti~ke vodi~e. Zbirke mojih novinskih ~lanaka dobro
su prodavane isto koliko i kuvari koje sam objavio,
Ovu knjigu pi{em posle svoje smrti.Ve}ina ljudi a moje komedije bile su hit u Narodnom pozori{tu,
ne pi{u ni{ta nakon toga {to umru, ali ja nisam ali svi – uklju~uju}i i mene samog – smatrali su da
ve}ina ljudi. je moja supruga bolji pisac od mene.
Ili mo`da jesam. Moja biografija tako obiluje Menahema Begina sam razo~arao, odnosi
protivre~nostima, da mi se ponekad ~ini – i ne izmedju Ariela [arona i mene bili su kao izmedju
samo meni – da u nju uklju~ujem svakog kog sam oca i sina – komplikovani. Na Ehuda Baraka sam
sreo. Kada sam se rodio dobio sam ime Josif, po vikao. Benjaminu Natanjahuu zameram do danas {to
dedi koga nisam upoznao, a Tomi, po srpskom nije uspeo da izvede ekonomski prevrat {to bi
princu iz loze ve} zaboravljene i celog svog `ivota spaslo zemlju, a Ehud Olmert – jedan od moja dva
slu`io sam se ovim imenima. Bio sam najpoznatiji najbolja prijatelja – sedeo je pored moje samrtni~ke
ateista u Izraelu, progla{en neprijateljem ortodoksnih postelje. Gledao me i plakao.
vernika, ali predstavljao sam – nadam se – sudbinu
pravog Jevrejina. Bio sam omra`en, ali za~udjuju}e
popularan. Evropski intelektualac, vaspitan i obrazo-
van, crveni tribun u `ivotu, izazivaju}i bes onih koji
su bili odani religiji. Bio sam odani {ovinista koji
ume da ceni telo zgodne `ene i voljeni suprug
spisateljice feministkinje, poznate po tome {to je
osnovala prvi `enski list u Izraelu. Kada je re~ o
kulturi, bio sam snob koji je voleo Rembranta,
Mocarta i Brehta, narodni glasogovornik {to zna da
raspali masu sloganom od samo jednog reda. Le-
vi~ar koji podr`ava podeljenost u zemlji i pripadnik
desnice sa kojim je Menahem Begin uspostavio
jedinu televizijsku stanicu u dr`avi.
Stigao sam kao siro~e. Iskrcao sam se sa ladje,
samo u jednim pantalonama i to na sebi, ali sa
ose}anjem gradjanina koji je sa kravatom oko vrata
pose}ivao poznate evropske kafane.
Bilo mi je sedamnaest godina kada sam pozvan
u vojsku zemlje koju nisam upoznao, pod koman- Jeo sam bez prestanka. Jeo madjarske kobasice,
dom oficira na jeziku koji nisam razumeo. U slu`bi francuske bagete, re{, upravo ispe~ene, zreli holand-
ove zemlje bio sam pozvan u Belu ku}u, u Dauning ski sir, ~inijice humusa i pasulj {to se pu{i u Abu
10, u dvorac Elize, u Zabranjeni grad u Pekingu, na Go{u; gustu ~orbu od mesa na severu Amerike; ko-
Univerzitet Nehru u Njudelhi. Ru~ao sam sa Barak la~e sa {lagom u Be~u, vir{le u Berlinu; su{i u
Obamom, pio kafu sa Arafatom, nazdravio nekoliko Japanu, a pe~enu piletinu u Bombaju. Jednom sam
~a{ica sa Nikolom Sarkozijem, bio u pratnji na u Burmi pio neko stra{no vino, da bih kasnije ~uo
^er~ilovom pogrebu, putovao sa Ben Gurionom po da su u njega, da bi mu se pobolj{ao ukus, zamo~ili
Tre}em svetu, ali moja je mama oduvek smatrala da embrion majmuna. Jeo sam sve, jeo vi{e od svih,
nisam uspeo u `ivotu. ali sam uvek ostajao gladan.
Pro`iveo sam svoj `ivot sa `arom, li{en bilo ka- Du`an sam da objasnim taj neobi~an ~in – da je
kve krivice, {to mo`e samo onaj pukim slu~ajem ~oveku omogu}eno da pi{e autobiografiju posle svo-
spa{en od o~ekivane smrti. Gledao sam cure dugih je smrti. Karlo Goldoni, italijanski dramski pisac u
nogu, zgodnog tela kako ple{u na putovanjima od osamnaestom veku, napisao je u svojoj drami: “U
Pariza do Las Vegasa. Luj Armstrong je svirao slu`bi dva ~oveka: svaki onaj ~ija je li~nost uklesa-
meni u ~ast, Ela Ficd`erald pevala. ~estitao sam na u njegovim sinovima samo upola umire.”
2](https://image.slidesharecdn.com/nekadisad3-100427032232-phpapp02/85/Nekad-i-sad-3-2-320.jpg)
![Pronalaženje skrivenih tokova (i pijanizma i
podsvesti) u kompoziciji koju su do sada svi smatrali
banalnom – Tužnom valceru Sibelijusa, bilo je u
“CVE]E MRAKA”
Pogorelićevom tumačenju izuzetno originalno. Od ROMAN AHARONA APELFELDA
prvog do poslednjeg tona težište je sa prepoznatljive i Kako govori i pi{e izraelski pisac, autor ove
popularne melodije bačeno na kontrapunktsku i knjige
harmonsku pratnju, na neke tonove, akcente i momente
koji su u svim dosadašnjim izvođenjima ove kompo- Glas Aharona Apelfelda, 78-godi{njeg autora
zicije bili potpuno previđeni. Otkrivši ih i istakavši, ~etrdeset knjiga, dok odgovara na pitanja u inter-
Pogorelić je doneo neverovatno ostvarenje, inovirano vjuu, ne{to je glasniji od {apata, a re~i su mu
do neprepoznatljivosti. Postavio je time novi, visoki odmerene, bez ikakvih pretenzija da ostavi utisak na
standard, koji će se dugo tumačiti i još duže ostati sagovornika. Tako govori pisac, nekada{nji de~ak,
nedostižan.
rodjen 1932. godine u ^ernovicu, tada Rumuniji, a
Brine me jedino izvesna crta pojačane arogancije i
agresivnosti, kako u njegovim interpretacijama, tako i u
sada Ukrajini, koji se probijao sam kroz `ivot od
ophođenjima. Usamljen je na vrhu... svoje 8. do 13. godine koje ga do danas inspiri{u za
Po svemu sudeći, centar današnje klavirske umetnosti dela koja stvara.
preselio se na Istok. Samo u Kini, 50 miliona mladih “Cve}e mraka” njegov roman, napisan 2006.
uče da sviraju klavir. Ali i to je samo neznatan broj u godine, preveden na engleski jezik, inspirisao je
odnosu na ogromnu većinu mladih koji u svetu sviraju ameri~kog knji`evnog kriti~ara Jigala [varca da
na elektronskim instrumentima i zadovoljavaju se napi{e knjigu “Vernik bez hrama”, posve}enu
zvucima kompjuterskih igrica. Pedagozi bivše sovjetske Apelfeldu, {to je bio povod da novinar David Grin
pijanističke škole i njihovi sateliti rasprostrli su se po
napravi intervju za izraelske novine “Haarec” sa
čitavoj zemaljskoj kugli. U takvim uslovima, Ivo
Pogorelić je mozda i poslednji vitez koji se bori za Aharonom Apelfeldom.
dostojanstvo umetnosti pijanizma zapadne civilizacije.
Imao sam čast da u Luganu 23. marta, zajedno sa DG: Va{e `ivotno iskustvo veoma je sli~no
Marijom Belinijem i Branimirom Pofukom, promo- glavnoj li~nosti, Hugu, u romanu “Cve}e mraka”.
višem novi Pogorelićev festival mladih muzičkih tale- Sti~e se utisak da ste ve} davno `eleli da o tome
nata. Nastavljajući ideju koju je još pre dve decenije pi{ete?
započeo zajedno sa Alisom Kežeradze u Pasadeni, AA: Sve moje knjige su na izvestan na~in
Pogorelić nastavlja svoju borbu i za muziku samu, autobiografske, ali ja ih ne pi{em hronolo{kim pu-
podstičući talente da idu svojim, originalnim putevima i
tem kako se moj `ivot odvijao. Smatram da svi
omogućujući im da se otrgnu od ustaljenih staza
tradicionalnog pijanizma. U Pasadeni je dao nagradu romani sadr`e na izvestan na~in ne~eg auto-
pobedniku konkursa u iznosu od sto hiljada dolara. biografskog.
Nagradama i stipendijama on će i nadalje pomagati DG: ^ini mi se da vi, kada biste to i hteli, ne
mlade talente, kao što štedro daruje mnoge druge biste mogli da napi{ete obi~nu autobiografiju?
institucije, bolnice, prihvatilišta – u svojstvu AA: U pravu ste. Razlog je jednostavan. Moje
ambasadora dobre volje. `ivotno iskustvo ste~eno je od 1939. do 1945. godi-
ne, od moje 7. do 13. godine. Nisam stekao osno-
vno obrazovanje. Nisam u~io istoriju. Ja, naravno
MEUNARODNI FESTIVAL PISACA U pamtim dogadjaje iz tog vremena, ali to su moja
JERUSALIMU! ose}anja, koja nisu intelektualne prirode.
! DG: Kako radite? Da li prvo sastavite koncept
U Kulturnom centru Mi{kenot [aananim u Jeru- romana koji nameravate da napi{ete ili se knjige
salimu odr`a}e se od 2-6. maja Me|unarodni festi- stvaraju same od sebe?
val pisaca. Za sada su najavljeni knji`evnici iz AA: Re}i da se knjige pi{u same bilo bi
Amerike, Rusije, Engleske, Francuske, Kine, Finske, preterano. Ali nisu ni programirane. Ja moram dugo
Argentine i nekih drugih zemalja koji }e u~estvovati da slu{am svoje uspomene, koje su na izvestan
u pedesetak sesija zajedno sa izraelskim autorima - na~in sa~uvane u mom telu, a ne u mom mozgu.
o zajedni~kim i specifi~nim temama, vezanim za Ono {to sam hteo da ka`em, moja memorija iz tog
odre|eni prostor i jezik: “Pisati tamo i ovde”, “Ma- vremena zadr`ala se u mom telu – mojim nogama,
stilo i pepeo: kako se o Holokaustu danas pi{e”, rukama, mojoj kosi, u{ima – i to je moj glavni
“Su{tina slobode”, “Koegzistencija u jevrejsko- izvor. Kada pada ki{a ose}am vlagu koja me
arapskoj knji`evnosti”, “Re~i bez granica” i drugim podse}a na te dane. Kada je zima, misli mi se
pojmovima vezanim za literarno stvaranje. vra}aju u rat.
9](https://image.slidesharecdn.com/nekadisad3-100427032232-phpapp02/85/Nekad-i-sad-3-9-320.jpg)
![Dan Sternberg velikodu{na i prima i one najgore, ako su samo
vrijedni, u svoje toplo krilo...
!!!Qspmkf~f!2:53/!! TULI]: Moji prijatelji u Frankfurtu ne misle da oni
! mogu da budu ikako "vrijedni", jer to im je u krvi,
Nastavak iz pro{log broja ili, kao {to sam Vam poku{ao da objasnim, u
(Vra}amo se na kraj prvog dela da bismo se “kromozomima, genima", ali (sle`e rukama, a onda
podsetili o ~emu je re~) glasno): Pun~ec! Uvedi tog @idova!...
***
TULI]: (ne odmah) E sada i ja ve} trebam ne{to
`estoko! (kao da ho}e opet da pozove)… (Ulazi Radiljub [picer, stasit, ozbiljan, elegantno
MARETI]: Ne, jo{ ne, molim Vas! Jo{ – jo{ ne ali ne upadljivo obu~en; na kaputi}u mu je pri{ivena
mogu s jednim @idovom – ovako o~i u o~i! `uta oznaka '@'. On zastane pred Tuli}em, blago se
TULI]: (uzdah) Slu{am.... pokloni; ovaj mu ne pru`a ruku, ali mu domahne da
MARETI]: To je {to je bilo; i o ~emu sam se sjedne. Pokazuje na biskupa):
crkveno ispovjedio, prije nego sam se odlu~io da To je Monsinjor Ivan Mareti} iz Zagreba. On je
moj otac ima pravo i da mi je mjesto pri Bogu i tu, te zadnje nedjelje povratio u krilo Crkve
Crkvi.. nekoliko pravoslavnih obitelji, i izrazio `elju da
TULI]: A o ~emu se niste? govori s vama, ne znam ba{ za{to, pa mo`da da i
MARETI]: Jeste li pukovni~e Vi ve} ikada vidjeli vas ubijedi da je Isus bolji od Mozesa...
na{eg gospodina Isusa Krista?... [PICER: (smje{ak) - Bez Mozesa, Mojsija, ne bi
TULI]: Kao svaki drugi; {to, nema li slika i bilo ni Isusa...
kipova? MARETI]: Go - gospodine, mi se ne {alimo! Ja ne
MARETI]: Pa ima i takvih vjernih koji ga vide i znam da li je Crkva u ovom ~asu spremna za to;
gledaju, kao vlastitim o~ima… barem u va{em slu~aju, a ja vas ne poznajem, ali
TULI]: Pretpostavljam Monsinjor, da tako i Vi... recimo da je, pa za{to vi kona~no ne biste uvidjeli
MARETI]: Ja ga vidim no}u i danju, i mogu ga tu va{u groznu i u`asnu krivnju, pa mo`da bi onda
uvijek – ne samo vidjeti, gledati, nego i – grliti, i neko kajanje, a time, naravno, mislim najiskrenije
ljubiti; na usne ljubiti, kao da smo - samo nas dva kajanje, moglo da pobolj{a tu va{u, pa jasno, ne
na otoku… bas zavidnu situaciju?
TULI]: … a oko Vas, bura, oluja (uzdah) – zna~i, [PICER: Nije zavidna, u tome imate pravo,
Isus u liku ovog Leona iz Sarajeva? Monsinjor; ve} mnogo godina pa i stolje}a, nije...
MARETI]: To je Isus, nema drugoga... MARETI]: Dakle? - Recimo da bih vam ja dao,
TULI]: I to ste mogli pri~ati samo jednom poli- barem neku mogu}nost, neki tra~ak nade za izlaz iz
cajcu, a ne sve}eniku? tog }orsokaka?... (tra`i u d`epovima i vadi Bibliju;
MARETI]: Crkva je moj dom, moj jedini dom; lista...)
stvar je u tome, da je taj Leon, i samo on – moj TULI]: (kiko}e se) ^udno kako mi danas, nakon
jedini Isus... tog vanrednog preporoda na{eg naroda, a i na{eg
TULI]: [to ne treba da uti~e na Va{ stav prema drevnog i lijepoga jezika, upadamo sve nanovo u
ostalim ~lanovima te njegove rase! To jest, da su ono tursko? Ali budu}i da nijedan od prisutnih nije
oni olo{ i treba, u najmanju ruku, da ih se musliman, a dr [picer ima u cekeru {to bi njima
otarasimo, jer su oni {kodljivi, da ne ka`emo vi{e, bio grijeh ponuditi, a na{a Crkva, s druge strane, ne
za nas, kao zdravu, normalnu, arijsku ~eljad? Barem vidi u tome grijeh, dapa~e, malo vodice tu i tamo,
tako, da li to primate tako? uvijek je dobro, a i hrvatska policija se tome ne
MARETI]: Oni su nam ubili Boga; to jest… protivi, ukoliko je to u mjeri, a zapravo sve je stvar
TULI]: Oni su Vam i ubili tog de~ka iz Sarajeva! mjere, osim `idovstva, {to uop}e nije pitanje mjere,
MARETI]: ({iri ruke) Ja sam ga ~ekao tri daljnja nego je neka sasvim druga stvar – pa ajde doktore,
ljeta … otvorite jednu, jer se i Monsinjoru, a i meni, grlo
TULI]: I on nije uskrsnuo? ve} 'prekomjerno' osu{ilo, a Monsinjor bi htio jo{
MARETI]: Nije... Pa, nije! da vas i brzo pokrsti, a i nas dvoje, medju nama,
TULI]: I sada bi Vi ipak htjeli da razgovarate s jo{ imamo neke male poslove...
ovim @idovom, koji stoji iza vrata? ŠPICER: (u neprilici) Ja sam mislio da vam predam
MARETI]: Bilo… bilo s kojim. U Zagrebu ih vi{e ovo kad budemo sami, ali, ako vi ka`ete?! (predaje
nema, a na mojem otoku i tako ne, a Crkva je mu boce, Tuli} uzima jednu, vadi iz ladice otvara~,
29](https://image.slidesharecdn.com/nekadisad3-100427032232-phpapp02/85/Nekad-i-sad-3-29-320.jpg)
![~a{ice, puni ih…) (vra}a se [piceru) A Vi, @idovi, sje}ate se jo{ toga,
TULI]: Biti }emo mi jo{ i sami...(domahne mu nadam se, da je Crkva neko} bila Alfa i Omega, a
neka pridje i uzme svoju ~asu) Ajde, kao uvod u to zna~i: sve! Sveta Inkvizicija se tada nepomirljivo
va{u eventualnu – opet, ne znam ba{ koliko borila protiv svojih neprijatelja, ali im je uvijek i
dugotrajnu – a {to bi mo`da zvali, “kr{}ansku davala mogu}nost da se okaju i vrate u krilo na{e
egzistenciju” - popijte jednu s nama; pa to bi vam Crkve? Pa za{to ne bi i vi, evo, sjedi pred vama
trebala biti ~ast!... (svi piju) izaslanik njegove Ekselencije iz Zagreba, a time i
[PICER (mali smje{ak): Zna~i – ne znate koliko svete Stolice u Rimu, i nudi Vam…?
dugotrajnu?... [PICER: Možda, Monsinjor, da smo tu ponudu svi
TULI]: Pa tko od nas zna sve? Niti policija, koja mi primili, jo{ onda, prije tristo, ~etiristo ili vi{e
mnogo toga zna. Ve}ina mojih prijatelja u godina, Crkva bi vidjela taj na{ 'problem' kao
Frankfurtu bi se opredjelila kao indeterministi! rje{en; ali pukovnik Tuli} i njegovi prijatelji u
[PICER: (sarkasti~no) Osim faktora rase i krvi, koji Frankfurtu, to ne bi; oni govore o 'genima', krvi! -
je apsolutan, svemo}an... Oni su, usprkos onom {to je pukovnik malo prije
TULI]: E vidite, tu se mi malo razlikujemo od rekao, barem u tome, ~isti deterministi!
Crkve koja jo{ vjeruje u kajanje, i spremna bi bila - MARETI]: Pustite me s ovim rje~ima! Crkva ima,
MARETI]: (prekida ga, nestrpljivo) - Molim Vas ako ho}ete, samo jedan i jedini "determinus", a to
pukovni~e, pa ja sam Vas zamolio da mi dadete tu je svemo}ni Bog! Pa zato vas pitam: kajete li se?
mogu}nost! (lista) ŠPICER: Za {to? Da smo ga "ubili"? Nismo. Bili
TULI]: Izvolite Monsinjor, poslu`ite se... (puni mu su to Rimljani. Da sam ja, moja obitelj i svi @idovi
jo{ ~asu; ho}e i [piceru, ali ovaj di`e ruku za koji `ive danas, odgovorni za to, ako su mo`da u
"ne") A @idovi su poznati po svojoj trezvenosti... ono doba, nekoliko na{ih predali Isusa Rimljanjima
[PICER: Morali smo od koje~eg odustati, da bismo na sud … za{to bi mi sad bili za to odgovorni?
pre`ivjeli... MARETI]: Ne samo pravno, to jest po sudski
TULI]: (di`e ruke, vragoljasto) Dobro, predao sam odgovorni, nego i … kako to njegova Ekselencija u
igrali{te na{em Monsinjoru, pa }u za sada da se Zagrebu ka`e – numinozno i metafizi~no prokleti…
suzdr`im. Izvolite, Va{a Svjetost!... a on znade {to ka`e!
MARETI]: (ve} je popio 3 ~a{ice; nije na{ao {to je [PICER: (mali smje{ak) Prema tome je jasno, da je
tra`io pa ljutito zatvara knjigu) Slu{ajte! Pa zar to i raj pred nama potpuno zatvoren...
nije jasno? Vi ste nama ubili Boga! (pokazuje na MARETI]: I Spasenje! - Pustite raj i neke, mo`da,
zatvorenu knjigu)... Pa mo`e li biti stra{nija krivnja 'u`itke' u raju, nismo mi muslimani, ali Spasenje
od ove? du{e, ima li {to ve}ega? Va`nijega?
[PICER: (brzo) … i zatim smo i sami rekli, da ŠPICER: Da bi nam eventualno 'spasila du{e', bilo
neka taj grijeh i ta krivnja predju na sve na{e bi potrebno da se Crkva potrudi, da nam jo{ prije,
potomke, do zadnjega koljena... spasi `ivote!
TULI]: ^ekajte, meni to nije jasno, dragi MARETI]: Nemojte vi Crkvi soliti pamet, {to ona
Monsinjor: pa @idovi su sve, ali nisu budale; za{to treba 'prije'! A {to ni pravno, po sudski, niste vi
bi to onako dobrovoljno kazali i time sami sebe odgovorni za smrt na{eg Isusa?
prokleli? [PICER: Prvo, ako bi mi dozvolili, on je bio 'na{',
MARETI]: Dozvolite pukovni~e! Kada ste Vi zar ne? Drugo, po Va{oj vjeri, on je umro na kri`u
zadnji puta ~itali Sveto Evandjelje? (di`e knjigu) da omogu}i svakom vjerniku da se oslobodi, o~isti
TULI]: E, ve} dugo ne, ~ini mi se od mog od svojih grijehova; zna~i, da nije njegove nasilne
djetinjstva na selu, nisam! smrti, ni Kr{}anstva, uop}e ne bi moglo biti! Tre}e,
MARETI]: A meni dozvolite… pa Vi ste mi ve} sam rekao, za{to bi svi @idovi, u sva
'predali igrali{te', iako je to malo ~udno da se Crkvi pokoljenja, bili odgovorni za ne{to {to su, recimo,
'predaje' neko igrali{te, kada je Crkva sama od Alfe samo nekolicina njih, prije dvije tisu}u godina,
do Omege, zna~i, ~itavo igrali{te … mo`da, izvr{ili? Zasto?
[PICER: …je neko} bilo u njenim rukama. Mi, MARETI]: Mo`da? Vi sumnjate? Jer tako pi{e! Jer
@idovi, to poznajemo. su to oni sami tako rekli!
MARETI]: (nije razumio tu ironiju, pa nastavlja) [PICER: Odjednom je toliko va`no {to @idovi
Na`alost, neki katolici su to ve} zaboravili (nudi ka`u? A recimo da su svi prisutni, to onda tako
knjigu Tuli}u koji je uzima). Uzmite, gospon rekli; koliko ih je moglo biti? Jeruzalem je bio
pukovnik, barem prolistajte, tu nema mnogo tih maleni, orijentalni grad, a pred sudili{tem Pilata se
filozofskih izraza, ali ima rije~i Bo`je; prolistajte! moglo sakupiti ne vi{e nego stopedest, dvjesto ljudi!
30](https://image.slidesharecdn.com/nekadisad3-100427032232-phpapp02/85/Nekad-i-sad-3-30-320.jpg)
![A na svijetu je ve} onda bilo na milijuna @idova, zatrpane, desetoro njema~kih divizija su bile na putu
koji su u to vrijeme, demografski, bili medju za ruski front, i bila je opasnost da se ta epidemija
najbrojnijim narodima; pa onda, recimo, bilo je prelije i na na{e pu~anstvo u Djakovu...
nekoliko stotina onih koji su, navodno, tra`ili MARETI]: Bo`e sa~uvaj! (Tuli}u) Ne znam da li
Isusovu smrt, medju milijunima @idova u isto Vam je poznato, ali ja kao jo{ mladi sve}enik, sam
vrijeme, koji o tome uop}e nisu ~uli, a mnogi medj slu`io oko osam godina u tom svetom biskupskom
njima i postali prve pristalice tog na{eg @idova iz gradu! ([piceru, nestrpljivo) Dobro sada: potomci
Galileje! A tko uop}e zna, da li je ta pri~a u svemu tog Leona? (uzbudjeno) Pa možda i on sam?
istinita? Mo`da?...
MARETI]: Pa to je, to je - to je zaista drsko od ŠPICER: Sje}am se – ljekar kao i policajac, treba
vas, da vi meni u lice ka`ete sve to, 'recimo', da ima dobro pam}enje – bila je tamo jedna `ena,
'navodno', 'mo`da', i 'tko zna, da li je ta pri~a u sa dvije djevoj~ice; pukovnik Tuli} je zahtjevao od
svemu istinita'? (drekne) Pa to pi{e u Svetom nas to~ne i podrobne liste o svima, pa do tre}eg
Evandjelju, to nije, da je to netko, ovako napisao, to koljena; mu` te `ene, ve} odveden u Jasenovac,
je iz pera na{ih Evangelista, a iz ustiju Svetog zvao se @arko Kirschner, a njegov otac je bio Leon,
Duha, a ako vi u sve to ne vjerujete, i niste uop}e ~iji otac je bio, koliko se sjecam, in`enjer; ~ini mi
sposobni da o tome promislite, pa kako bi vam se u gradnji `eljeznica, ili tako ne{to...
moglo biti ikakvog Spasenja? (Mareti}evo lice se okameni...) Sje}am se, kako se
[PICER: Kao {to rekoh, a i kao zastupnik @idova je i gospodin pukovnik Tuli}, on sam, osobno
koji se jo{ nalaze u ovom gradu,Va{a Ekselencija bi zauzeo da se te djevoj~ice izvedu iz logora i
trebala prije svega da nam pomogne da se spasimo; smjeste u Osijeku.
da nas ne odvedu, maltretiraju i ubijaju! Nas, i na{u TULIĆ: (uzbudjen; ljutito) Pustite to, komu je to
djecu! potrebno? -- Pa da, bile su to zaista, lijepe `idovske
MARETI]: Ovo, ove stvari su nadle`nost djevoj~ice, ima i takvih, jasno, {to je u krvi je u
pukovnika Tuli}a, vi{e nego mene; ja, ja sam vam krvi, i ne vidi se to odmah i na licu! A {to, zar mi,
predlo`io ne{to, {to bi mo`da moglo da vam hrvatski rodoljubi i borci, smo uvijek samo u borbi
pomogne i u ovim, vi{e svjetovnim pogledima, ali i politici, i nemamo i nekih ljudskih osje}aja?
vi se uporno (vikne) kao uvijek do sada, ve} dvije ŠPICER: (sasvim u slici koja mu je u sje}anju)...
tisu}u godina! – protivite tome i odbijate...Ajde, Majka je ve} bila oboljela, i te djevoj~ice nikako
Pukovni~e, nasipajte mi jo{ jednu!... (Tuli} mu puni nisu htjele da je napuste...U medjuvremenu se ta
~a{u bez da di`e pogled sa Biblije; on pije)... Opet gu`va u `eljezni~kom prometu olak{ala, i vlakovi su
se dokazuje kako je, vama @idovima, najbolja vrlina opet po~eli da voze prema istoku...
da skupljate, mo`da ponekad i da stvarate, MARETI]: (pokriva si u{i) E dosta, ve} sam dosta
kvalitativne materijalne stvari (pokazuje na ~a{icu), ~uo; i previ{e! Jadno moje Djakovo!... (mahne
ali u ovim duhovnim!?...(di`e se) ... Ja sam vam, a [piceru) - Ako se jo{ predomislite? Do sutra sam
i u ime na{e Crkve ponudio, {to sam mogao (di`e jo{ tu... (ma{e rukama, prilazi Tuli}u i pru`a mu
ruke rezignantno... odjednom) – Ali -- ba{ mi pada ruku) - A vi, ako do sutra nadjete nekog drugog
na pamet - pa vi svi se poznajete medjusobno, zar @idova, možda otvorenijeg srca?! Ja spavam kod
nije? Da li, da li mo`da poznajete, ili ste ~uli, za Franjevaca!... (izlazi)…
neke iz Sarajeva, kojima je otac, ili mo`da i djeda, [PICER: (vikne mu) U na{em gradu su se pokrstili
bio neki ... imenom Leon?... jedno tridesetak @idova; jedan dio njih su u
(Tuli} di`e glavu sa knjige i pogleda ga; on nastoji Jasenovcu, ako su jo{, a jedan dio ve} negdje na
da taj pogled izbjegne) istoku; tko zna gdje.
[PICER: (ne odmah) Da, kada sam kao ljekar i MARETI]: (ma{e rukama) E, i na{a Sveta Crkva
@idov do{ao u djakova~ki logor da pomognem onim nije vi{e svemo}na kao {to je bila! Nije vi{e od
`enama i djeci, dovedenim onamo iz Sarajeva i Alfe do Omege, nije vi{e, nije, nije...
okolice, kad je u tom logoru u o~ajnim higijenskim
uslovima izbila epidemija pjegavog tifusa, a
(iza{ao je... kratka {utnja) –"—
pukovnik Tuli} (klimne mu) nam je odobrio da
djelujemo tamo, i ~ak da izvedemo i dovedemo (Kraj u slede}em broju)
nekoliko djevoj~ica u Osijek, da bi ih smjestili kod
`idovskih familija ...
TULI]: (uzbudjen i kao da se ispri~ava) Sve
`eljezni~ke pruge prema istoku su u to doba bile
31](https://image.slidesharecdn.com/nekadisad3-100427032232-phpapp02/85/Nekad-i-sad-3-31-320.jpg)
More Related Content
Nekad i sad 3
- 1. NEKAD I SAD ! !Lokjafwoptu-!vnfuoptu!.!ajwpu ! ````````````````````````````````````````````````````````````````````````! !Godina 1 !! Broj 3 Maj/Jun 2010 ! ! ! !!!TVTSFUJ!.!TF^BOKB!.!QSJ_F! i tekst o doktoru Davidu Grubiju, ro|enom u Ba- ! ~kom Dobrom Polju 1810. godine, kome je tek sada podignuta zaslu`ena bista. Na{ poznati pisac Kada smo krenuli sa pripremom novog broja David Albahari, koji `ivi u Kanadi, boravio je “Nekad i sad” ~inilo se da ne}emo imati dovoljno nedavno u Zemunu, svom rodnom gradu gde se priloga, jer mlada generacija Izraelaca, poreklom sreo sa svojim drugovima iz gimnazije, o ~emu iz Jugoslavije, orijentisana je na hebrejski jezik i imamo zapis. Dobili smo i kratkometra`ni doku- ovda{nje teme. Me|utim, tokom vremena, ispo- mentarni film o Danilu Ki{u reditelja Dragomira stavlja se da nemamo dovoljno prostora da obja- Zupanca. O tome pi{e Bojan Ton~i}. Malo se zna vimo sve one tekstove koji nam sti`u i za koje o pesnikinji Ani Grubenko, praunuci Ane Ahma- pretpostavljamo da bi bili interesantni na{im ~itao- tove, koja je u svom kratkom `ivotu napisala cima. Dobijamo i stihove pesnika koji bi prvi put nekoliko antologijskih pesama. uro Vidmarovi} i objavili svoje pesme i pri~e u na{em ~asopisu, ali Jelena Nikolajevna Zari~naja preveli su pesmu mi jo{ uvek nemamo dovoljno ~italaca da bismo “Sutra” Natana Altermana. postali eksperimentalni prostor za budu}e poete. Malo je prostora u na{em listu da objavimo Istovremeno, najavljuju se zanimljivi dogadjaji ko- izuzetne fotografije Adi Nesa koji je u Zagrebu ji na izvestan na~in povezuju Izrael sa nekada{- svojom izlo`bom do`iveo veliki uspeh. I za za- njom Jugoslavijom, {to }e, nadamo se biti zani- nimljeve vesti o izlo`bi Ajn{tajnovih rukopisa u mljivo za na{e ~itaoce ovde i tamo, pa i u svetu, Jerusalimu, kao i o poklonima deci Ministrastva ima nas i u Ju`noj Americi, a ni Australija za nas zdravlja mogli bismo, da je mesta vi{e da pi{emo. nije vi{e daleki nepoznat svet. No, vratimo se Objavili smo i dve kratke pri~e “Perika” Ide De- na{em najbli`em prostoru i dogadjaju o kome vas majo i “Materinstvo po izboru” Zofje Nalkovske. izve{tavamo – to je premijera drame “Rekvijem” Svakako pro~itajte zanimljiv tekst Maria izraelskog autora Hanoha Levina u Beogradskom Heinala “Kult drveta”, a ostavljamo vam da ostale dramskom pozori{tu. priloge otkrijete sami i pro~itate, pa da nam, kao i Objavljujemo i prevod prvih stranica knjige za prethodni broj “Nekad i sad”, javite da su vam Tomija i Jaira Lapida “Se}anja posle moje smrti”. se veoma dopali. Mada naslov ove autobiografije na{eg nekada{njeg novosadskog sugradjanina zvu~i u prvi mah tu`no, Ana [omlo autor Josef ne uspeva da nas uzdr`i od smeha ni posle svog ve~nog odlaska. Du{an Mihalek nas obave{tava o boravku i Uskoro koncertima pijaniste Ive Pogoreli}a u Izraelu. izlazi iz {tampe knjiga O internacionalnoj saradnji u oblasti hirurgije i Holokaust i njegovo zna~enje radu prof. dr Dragana Kravaru{i}a, na~elnika Ode- Jisraela Gutmana i Haima [ackera ljenja minimalno invazivne hirurgije u Bolnici u prevodu Ane [omlo i Ele Krsti} sa [najder u Petah Tikvi sa lekarima Instituta za de- hebrejskog. cu i omladinu Vojvodine pi{e Ela Krsti}. Dr Teo Kova~ pokrenuo je polemiku “Dokle Izdava~ je ZAVOD ZA UD@BENIKE, obmanjivanje?” o poku{aju da se jo{ jednom mi- Beograd nimalizuju zlo~ini banatskih [vaba prema Jevre- jima u Drugom svetskom ratu. On nam je poslao
- 2. Jair Lapid zajedno sa D`ekom Nikolsonom dobitnicima Oskara; Deni Kej mi je bio kum na svadbi. Pomogao sam D`emsu Mejsonu da stavi masku kada su padale SE]ANJA POSLE MOJE rakete na Tel Aviv. Bio sam elektri~ar i pravnik, novinar i poslovan ~ovek, pa politi~ar i ponovo SMRTI novinar. Pisao sam humoristi~ke knjige i uspele turi- Pri~a Josefa-Tomija Lapida sti~ke vodi~e. Zbirke mojih novinskih ~lanaka dobro su prodavane isto koliko i kuvari koje sam objavio, Ovu knjigu pi{em posle svoje smrti.Ve}ina ljudi a moje komedije bile su hit u Narodnom pozori{tu, ne pi{u ni{ta nakon toga {to umru, ali ja nisam ali svi – uklju~uju}i i mene samog – smatrali su da ve}ina ljudi. je moja supruga bolji pisac od mene. Ili mo`da jesam. Moja biografija tako obiluje Menahema Begina sam razo~arao, odnosi protivre~nostima, da mi se ponekad ~ini – i ne izmedju Ariela [arona i mene bili su kao izmedju samo meni – da u nju uklju~ujem svakog kog sam oca i sina – komplikovani. Na Ehuda Baraka sam sreo. Kada sam se rodio dobio sam ime Josif, po vikao. Benjaminu Natanjahuu zameram do danas {to dedi koga nisam upoznao, a Tomi, po srpskom nije uspeo da izvede ekonomski prevrat {to bi princu iz loze ve} zaboravljene i celog svog `ivota spaslo zemlju, a Ehud Olmert – jedan od moja dva slu`io sam se ovim imenima. Bio sam najpoznatiji najbolja prijatelja – sedeo je pored moje samrtni~ke ateista u Izraelu, progla{en neprijateljem ortodoksnih postelje. Gledao me i plakao. vernika, ali predstavljao sam – nadam se – sudbinu pravog Jevrejina. Bio sam omra`en, ali za~udjuju}e popularan. Evropski intelektualac, vaspitan i obrazo- van, crveni tribun u `ivotu, izazivaju}i bes onih koji su bili odani religiji. Bio sam odani {ovinista koji ume da ceni telo zgodne `ene i voljeni suprug spisateljice feministkinje, poznate po tome {to je osnovala prvi `enski list u Izraelu. Kada je re~ o kulturi, bio sam snob koji je voleo Rembranta, Mocarta i Brehta, narodni glasogovornik {to zna da raspali masu sloganom od samo jednog reda. Le- vi~ar koji podr`ava podeljenost u zemlji i pripadnik desnice sa kojim je Menahem Begin uspostavio jedinu televizijsku stanicu u dr`avi. Stigao sam kao siro~e. Iskrcao sam se sa ladje, samo u jednim pantalonama i to na sebi, ali sa ose}anjem gradjanina koji je sa kravatom oko vrata pose}ivao poznate evropske kafane. Bilo mi je sedamnaest godina kada sam pozvan u vojsku zemlje koju nisam upoznao, pod koman- Jeo sam bez prestanka. Jeo madjarske kobasice, dom oficira na jeziku koji nisam razumeo. U slu`bi francuske bagete, re{, upravo ispe~ene, zreli holand- ove zemlje bio sam pozvan u Belu ku}u, u Dauning ski sir, ~inijice humusa i pasulj {to se pu{i u Abu 10, u dvorac Elize, u Zabranjeni grad u Pekingu, na Go{u; gustu ~orbu od mesa na severu Amerike; ko- Univerzitet Nehru u Njudelhi. Ru~ao sam sa Barak la~e sa {lagom u Be~u, vir{le u Berlinu; su{i u Obamom, pio kafu sa Arafatom, nazdravio nekoliko Japanu, a pe~enu piletinu u Bombaju. Jednom sam ~a{ica sa Nikolom Sarkozijem, bio u pratnji na u Burmi pio neko stra{no vino, da bih kasnije ~uo ^er~ilovom pogrebu, putovao sa Ben Gurionom po da su u njega, da bi mu se pobolj{ao ukus, zamo~ili Tre}em svetu, ali moja je mama oduvek smatrala da embrion majmuna. Jeo sam sve, jeo vi{e od svih, nisam uspeo u `ivotu. ali sam uvek ostajao gladan. Pro`iveo sam svoj `ivot sa `arom, li{en bilo ka- Du`an sam da objasnim taj neobi~an ~in – da je kve krivice, {to mo`e samo onaj pukim slu~ajem ~oveku omogu}eno da pi{e autobiografiju posle svo- spa{en od o~ekivane smrti. Gledao sam cure dugih je smrti. Karlo Goldoni, italijanski dramski pisac u nogu, zgodnog tela kako ple{u na putovanjima od osamnaestom veku, napisao je u svojoj drami: “U Pariza do Las Vegasa. Luj Armstrong je svirao slu`bi dva ~oveka: svaki onaj ~ija je li~nost uklesa- meni u ~ast, Ela Ficd`erald pevala. ~estitao sam na u njegovim sinovima samo upola umire.” 2
- 3. Ja sada pi{empomo}u svog sina Jaira, ali moj izazvao sam poslednji put uzbudjenje time {to je glas nadgla{ava njegov, kao {to sam to ~inio i dok prvi put u istoriji ove dr`ave sahranjen ~ovek sam bio u `ivotu. Da li sam nepravdan prema nje- sekularnim obredom na ortodoksnom groblju. mu? Pretpostavljam da jesam. To nije prva nepravda Kada je saop{teno da }u biti sahranjen na koju mu ~inim, ali on me i pored toga voli, bez groblju u Kirjat [aulu, novinari religiozne {tampe su zahteva. Ponekad nedostaje dijagnoza po kojoj su tu vest proslavili. To su, eto, trenutci kada se reli- deca spremna da naslede priodu koju smo im gija ume{a u na{ `ivot, na po~etku i na kraju, kada stvorili. nemamo nikakve mogu}nosti da se tome suprotsta- Pripremao sam Jaira za to od prvog dana kada vimo. Zamislite koliko je bilo veliko njihovo razo- se rodio, a toga nije bio svestan. Pri~ao sam mu iz ~arenje kada su otkrili da su nad mojim grobom dana u dan o svom `ivotu. Kao svaki dobar pripo- umesto kadi{a slu{ali “My Way”, pesmu Frenka veda~ (a koji madjarski Jevrejin to nije?) ubacivao Sinatre. Istina je da smo zamalo pali na ispitu. sam u svoje pri~e anegdote, groteskne li~nosti, zle i Minut pre no {to su me spustili u raku, nad mojim dobre, pobednike i ve~ne gubitnike, vidike i za~ine, telom stao je rabin Glujberman, ~lan Odbora, jedan mirise i mudre zaklju~ke, ponekad surove o od bo`jih bednika koga ~itavog `ivota nisam slabostima ljudske prirode. podnosio i po~eo da mumla odlomke molitve zabri- A Jair je uvek slu{ao. Bio je ozbiljan i tu`an nutim glasom, razume se, ta~no pred televizijskim de~ak, skoro da nije imao drugove i gotovo da sam kamerama, ali ga je Jair zaklonio rukom bez suvi{ne ja ispunjavao njegov svet kome su nedostajali ljubaznosti i rekao da se nosi odatle. Ne bih kazao nesta{luk i radost, a da se nisam upitao, nisam li ja da sam u takvom momentu mogao da se obradujem, taj {to se smestio u njegov svemir. Pamtim sliku: ali nikada nisam propu{tao dobru kavgu kao ni bilo je to {ezdesetih godina kada smo se vratili iz ukusan obed, ali sada svakako nije bilo razloga da Londona sa gomilom novih plo~a. Sedeo sam u se tako ne{to zapo~ne. svojoj maloj radnoj sobi i slu{ao Mocartovu “^aro- Posle sahrane, kada je [ula po{la sa groblja, bnu frulu”, o~aran stereo-uredjajem koji sam osvojio {apnula je Alu{ki (Elizi Olmert): “Tako se stidim”. svojim debelim belim prstima (koje sam oduvek na Eliza je upitala – zbog ~ega. “Oduvek sam znala da sebi mrzeo). Tek posle nekoliko minuta primetio je on zna~ajna li~nost”, rekla je [ula, “Ali tek sada sam da je i on tamo. Sedi na podu i ~eka me. Sedi sam shvatila da nisam razumela koliko je to bio.” sa svojim malim de~jim rukama i slu{a ne{to prvi Nemoj da se ljuti{, [ulenka, ni ja nisam razu- put u `ivotu. Tada sam se upla{io i nastavio godi- meo. Vi{e puta su mi govorili da napi{em autobio- nama da se pla{im da }e me imitirati i zapostaviti grafiju, ali uvek sam mislio da ljudi `ele da pi{em sopstvenu li~nost kao mnogi sinovi uspelih ljudi. biografiju o njima, da mi se obra}aju kao pogodnom Bojao sam se da se ne pretvori u San~o Pansu instrumentu za tako ne{to. U kompjuteru je ostalo mojih uspomena, bez truda da razvije sebe samog. nekoliko poku{aja da napi{em pri~u o svom `ivotu, Razume se, prevario sam se, ali mogu re}i da sam ali nikada nisam uspeo da nastavim prvih nekoliko se radovao {to sam bio u zabludi. stranica. Nikada nisam uspeo da odredim {ta je Smrt je momenat rasvetljenja. Ona pred tebe bitno od onog {to to nije. Svaka stvar kojom sam se stavlja samo zna~ajne stvari: majku, porodicu, bavio ~inila mi se u tom trenutku veoma va`nom. ljubav. Kada pogledam u pro{lost, na sve, ne kajem Na internetu, gde sam imao obi~aj da igram brzi se ni zbog ~ega. Kajanje ne zavisi od okolnosti, ono {ah, blic, sa protivnicima iz celog sveta, snimljeno je stvar prirode i ja sam zahvalan {to sam ga li{en. je 31,731 me~eva. Svaku od njih do`ivljavao sam u The proof of the cooking is in the pudding, stalno momentu igre, kao da se radi o `ivotu i smrti. sam to ponavljao deci. Ako puding nije uspeo, Mo`da onda nije ~udo {to nisam uspeo da `ivot i nikakvi ga razgovori ne}e popraviti. A ako je dobar smrt sagledam sa pravom ozbiljno{}u. U pismu koje pripada mu aplauz. Imao sam troje uspele dece, sam poslao Baranu, drugu iz geta, koji je slavio ostalo mi je samo dvoje. Ne{to je izgleda pro{lo sedamdeseti rodjendan, napisao sam: “Kada je o kroz moju kuhinju. nama re~, bilo je mnogo te`e sti}i do petnaestog Ne patim od preteranog cinizma, ali sam rodjendana nego do sedamdesetog.” prisiljen da budem zahvalan {to nisam morao da se Ono {to mi je prodrlo u svest tek posle smrti je mu~im oko ove knjige, da nisam bio tako impre- da sam shvatio – ili postao svestan toga – da sam sioniran svojom sahranom. To je, bez svake sumnje, poslednji. bio vrtoglav uspeh. Predsednik dr`ave plakao je nad Nije nikakva prednost biti poslednji u svojoj mojim grobom. Stotine ljudi tiskalo se na prilazima. vrsti. U mom slu~aju to je samo dokaz da poricanje Novinari su stigli u punom sastavu i razume se, uglavnom demantuje produ`etak trajanja. Biti posle- 3
- 4. dnji ne predstavljaprivilegiju, ve} obavezu. Bio sam Zorislav Paunkovi} poslednji spa{en u Holokaustu koji je sedeo u ! ! izraelskom parlamentu i vladi. Posle tih aktivnosti nisam ostao u ko`noj fotelji kao ~ovek koji pamti !!!!!Tmv•bk!Bof!Hpsfolp! najstra{nije dogadjaje u istoriji sveta. Bio sam posle- dnji ~ovek koji se se}a predratne Evrope, nekada{- Kada je odlu~ila da kao knji`evni pseudonim njeg sveta sa kristalnim lusterima i `enama u dugim uzme prezime svoje prababe po maj~inoj liniji, Ana satenskim toaletama, oslonjene na ramena ljubaznih Ahmatova sigurno nije pomi{ljala da }e se njeno elegantnih kavaljera. Bio sam i jedan od zadnjih pravo ime i prezime na}i u istoriji ruske knji`ev- politi~ara ove zemlje koji je uspeo da slu{a ^er~ilov nosti. Me|utim, upravo to se dogodilo. Pseudonim govor u parlamentu i da prisustvuje uspostavljanju Ana Gorenko izabrala je mlada pesnikinja Ana “Gvozdene zavese” i kasnije njenom ru{enju; da do- Kapra (1972-1999), mo`da najzna~ajniji pesnik u plovim u Izrael starom ladjom; da slu{am na ruskoj poeziji devedesetih godina pro{log veka. Ana kratkim talasima radija vesti Ujedinjenih nacija o Gorenko je po mnogo ~emu specifi~na pojava. stvaranju Dr`ave Izrael, da slu`im u vojsci 1948. i Poreklom je iz moldavske provincije, u ranoj mla- da li~no budem prisutan umiranju Gospoda. dosti `ivela je kratko u Lenjingradu, odakle je, kao Moj dobar prijatelj, dobitnik Nobelove nagrade sedamnaestgodi{njakinja emigrirala u Izrael. Pisala za knji`evnost, Eli Vizel, rekao je jednom: “Se}anje je na ruskom jeziku i formirala se na riznici ruske je moj glavni posao.” Za razliku od njega, za mene kulture. U Izraelu je `ivela nesre|enim `ivotom, je se}anje oduvek bio hobi. Bio sam suvi{e zaposlen koji su obele`ile brojne ljubavne veze i zavisnost od i `edan `ivota, da bih svoju sada{njost posvetio droge. Vrlo retko je objavljivala, u lokalnim pro{losti. Tek sada razumem sa iznenadjenjem, zbornicima i ~asopisima na ruskom jeziku. Smatrala pome{anim i sa ponosom, da sam poslednji u onim je da pripada izraelskoj knji`evnosti, ali da pi{e na stvarima u kojima sam nekada bio prvi. ruskom jeziku; pored toga poslednjih godinu dana `ivota izjavljivala je prijateljima da se "vra}a u *** Peterburg, zauvek". Umrla je u dvadesetsedmoj Tomi Lapid pisao je ~itavog svog `ivota dne- godini od predoziranja. Napisala je svega {ezdesetak vnik. Nakon smrti, njegov sin Jair prepisao je stra- pesama, koje su nakon njene smrti objavljene u nice o~evog Dnevnika i 2010. objavio knjigu “Se}a- Izraelu (2000) i Rusiji (2003). nja posle moje smrti” Knjigu je objavila izdava~ka ku}a “Keter” (414 strana). Ovo koprodukciono delo oca i sina privuklo je veliku pa`nju izraelske {tampe i ~italaca. Jair Lapid Zihronot aharej moti Sipuro {el Josef (Tomi) Lapid Keter Books, Jerusalim 2010. Prevela Ana [omlo Delo Ane Gorenko mo`e poslu`iti kao jedan od ubedljivih dokaza za tezu o me|unarodnoj ruskoj knji`evnosti (MRL), koju je lansirao Aleksandar Ba- ra{. Po njemu, u decentralizovanoj ruskoj knji`ev- nosti zna~ajan literarni tekst mo`e nastati na bilo kom mestu na svetu, gdegod njegov autor `ivi, odnosno pripadnost ruskoj knji`evnosti vi{e se ne odre|uje geografski ili politi~ki nego jezi~ki, na isti Ana [omlo i Tomi Lapid! na~in kao i u drugim velikim svetskim knji`ev- 4
- 5. nostima. Poeziju AneGorenko oblikovala su tri ve- Mario Heinal lika uticaja. Pre svega, uticaj ruske poezije, za- klju~no sa lenjingradskom nezvani~nom poezijom, kojoj je formalno pripadala na po~etku svog KULT DRVETA stvarala{tva. Zatim, uticaj izraelske poezije, u okviru koje je pesnikinja otkrila bliske pesnike (me|u Kao dio “Intifade", arapskog otpora nase- njima i najva`niju za nju – Jonu Volah). I napokon, ljavanju Jevreja, često su podsticani sinhroni- uticaj moderne svetske poezije u najop{tijem smislu, zovani požari u raznim dijelovima zemlje. za koji neki tuma~i njene poezije (Danila Davidov) Jedan od onih teških, s katastrofalnim poslje- dicama, nastao je, pretpostavlja se, neželjeno. smatraju da je prelomljen kroz savremenu 1995. godine neoprezni mladi Arapin iz Abu kontrakulturu. Ovi uticaji su se ukrstili u poeziji Goša bacio je tinjajući lug, jakim vjetrom Ane Gorenko i doveli do originalnih rezultata. razjarena vatra se prenijela na šumu. Izgorio Dominantni motivi u njenoj poeziji su – sveo- je najstariji kibuc, Qirjat-Anavim, a ugrožena buhvatna potraga za identitetom, koja se odvijala je bila Bet-Nekofa, obližnje naselje pionira- useljenika iz prve Jugoslavije (nastale 1918), kako na poeti~kom tako i na egzistencijalnom i s njihovim sinovima, unucima, praunucima. nacionalnom planu, i psihodelija, povezana sa upo- Jedan od njih pričao je kako su ih uz svu trebom narkotika. Potraga za identitetom je upadlji- nevolju i strah od poludjele vatrene stihije va uprkos nagla{enom programskom stavu koji spašavali helikopteri-kanaderi koji su uzimali izbegava samoodre|enje i socijalizaciju. Ovaj para- vodu iz najbližeg jezerca, otvorene akumu- lacione deponije fekalnih voda. Spašeni su od doksalni momenat unosi dramati~nost koju poja~ava vatre, ali su im kuće i vrtovi mjesecima raskorak izme|u `elje za pripadanjem i stvarnog smrdjeli – po čovjeku. pesnikinjinog stanja. Iz njenih pesama, koje su Prema nepisanoj tradiciji zemlja pripada biografski obojene, mo`e se saznati da ona ~esto onome ko na njoj posadi drvo. Osim iz nepažnje i nebrige, šume često gore i zbog ove no}iva na ulicama ili pak nije u stanju da jede. tradicije. Arapi nisu mogli prihvatiti da Neobi~na slikovnost poti~e od kori{}enja droge. doseljenici gdje god se pojave sade drveće, te Ono {to je Anu Gorenko, me|utim, u~inilo naj- su sjekli nova stabla, ili ih spaljivali, posebno va`nijom mladom pesnikinjom (kriti~ar Danila u početku osnivanja obnovljene jevrejske Davidov smatra da su upravo kod nje najsna`nije države. Pet momaka je platilo životom svoj entuzijazam tokom akcije pošumljavanja. izra`ene tendencije koje karakteri{u ~itavu pesni~ku Ubili su ih, iako se radilo o neplodnoj kame- generaciju) jeste usvajanje tekovina moderne svetske nitoj goleti, kakvih najviše ima u središnjem poezije koje nisu bile uobi~ajene za rusku poeziju. pojasu Izraela. Njihovo prilago|avanje ruskoj poetskoj tradiciji Čitav Levant nekad je bio poznat po donelo je nov kvalitet i otvorilo nove mogu}nosti. kedrovini, međutim, kako su koji zavojevači stizali, tako je nestajalo to prelijepo drvo, Radikalan `ivotni stav Ane Gorenko nije se mogao sačuvano u manjem broju još samo u viso- ostvariti bez radikalnih i modernih postupaka. kom libanskom gorju. Kedar (cedrus libani) Po svojoj sudbini i sadr`aju svoje poezije Ana simbol je Libana i pojavljuje se na nacionalnoj Gorenko spada u uklete pesnike. Porede je sa Silvi- zastavi i grbu te zemlje. jom Plat i Borisom Poplavskim. Mo`e se porediti i U Izraelu je, simbolično, posađeno 6.000.000 borova. Nažalost, zbog klime i sa Remboom zbog radikalnosti i "divljeg" izraza. sastava tla, kanadski bor nije dugovječno Njen poetski svet je privla~an i istovremeno zama- drvo. Za bukvu, jasen, grab, brezu, kesten, gljen, zagonetan, zatvoren i tra`i dalje tuma~enje. lipu, osim možda u botaničkim baštama s On ne samo da poseduje element transcendentacije, posebnim uslovima, Izraelci skoro da i ne znaju. Imaju neku vrstu topole i eukaliptus ve} je to mo`da i njegov najva`niji deo. Podeljena za koje je utvrđeno da suviše narušavaju oko- izme|u Rusije, Izraela i opredeljenja za op{te shva- linu, izazivaju alergijske smetnje (naročito tanje ~ove~anstva, nu`nosti socijalizacije i generacij- topole) i najavljene su sječe gajeva tog drveća. ske negacije svega postoje}eg, visoke kulture i Zato lijepo uspijevaju vinova loza i egzotične narkoti~ke subkulture, autsajder u `ivotu i knji`ev- tropske voćke, mango, papaja, kivi, padžoja, a na sjeveru ima plantaža breskvi, kajsija, i u nosti, Ana Gorenko je na kraju na{la svoje mesto u nešto manjoj mjeri uzgajaju se trešnje, dunje, ruskoj poeziji, za koju je njen maksimalisti~ki i šljive. Po agrumima Izrael je poznat. Jabuka, beskompromisni u~inak bio izuzetno dragocen. badem i orah su česte kulture u središnjem pojasu. BKG U Izraelu se slavi Praznik drveta, Tubišvat, kada mnogi poštovaoci prirode organiziraju sadnju novih stabala i pošumljavanje u poža- 5
- 6. rima stradalih šumskihkompleksa. Drvo za jednoj brojanici, džapi, ima tačno 108 industrijsku preradu mahom se uvozi iz kuglica). Finske i zemalja bivše Jugoslavije. Tek u po- Stari Slaveni su imali razvijenu mitologiju i sljednje vrijeme vrši se reciklaža starog kulturu posvećenu drvetu. Znalo se šta pred- papira, ali u nedovoljnoj mjeri, te se i dalje za stavljaju hrast, orah, bor, breza... proizvodnju papira i kartona neracionalno Indijanci vjeruju da je drveće prebivalište koriste ogromne količine drvene mase. Opće- duša njihovih suplemenika i predaka. nito gledano, ekološka kultura sporo se U šamanizmu, šinto i voodoo religiji drvo je razvija, u nekim segmentima čak i nazaduje. nezamjenljiv materijal za izradu totema. Za planetu Zemlju nije bitno na kojem Općenito, religije i magije, ceremonije i kulto- njenom dijelu je nastala praznina stvorena vi, bili bi isprazni kada bi im se iz sastavne paljevinom ili sječom stabala. Šteta je uvijek ornamentike i instrumentalistike izuzelo drvo. neprocjenjiva za eko-sistem. Nemoguće ih je i zamisliti, kao i modernu Prihvatali, ili ne, postojanje, ulogu i vodi- muzičku umjetnost, bez drvenih bubnjeva, teljstvo Tvorca Univerzuma, sasvim je za cjevastih udaraljki, duvačkih, gudačkih i žiča- očekivati da će nam pri prelasku praga u nih instrumenata, do klavir-čembala i orgulja. onovremenost, pored ostalih, biti postavljeno i Koliko čovjek duguje drvetu, često nije ni pitanje koliko smo drveća posadili, a otkriće svjestan. Kulturno-antropološke analize upu- nam se i koliko smo ih uništili. upotrebi ćuju na mistični spoj različitih oblika du- drveta, moglo bi se bar odati duboko, Ako je ševnosti izmirenih u drveću, trskama, palma- već neizbježna ovisnost o iskreno i stameno ma... Dokazano je da su na čamcima načinje- poštovanje svetosti svakog, a posebno onog nim od trske papirusa drevni moreplovci bili koje nas hrani i bez kojeg bi život bio neza- kadri oploviti svijet. Posebno je zanimljivo da misliv. Nije slučajno što se mitska predaja o su Vikinzi pravili svoje brodove bez ijednog saznanju i tajni života vezuje za pojam drveta eksera. To je potvrda vrhunskog umijeća u (Drvo Spoznaje i Drvo Života). Svoje rodoslove obradi drveta. ljudi po navici vješaju o “grane porodičnog Nastambe napravljene od drveta i danas se stabla”. smatraju najsigurnijim i najzdravijim (osim Hristovo ime je utemeljeno u melankolično- ako se nepažnjom ne zapale). Vatra je najveći optimističkoj sagi o novogodišnjoj jelki, ili saveznik i najveći neprijatelj čovjeku. Vatra je božičnom drvetu, čija zimzelenost simbolizira progutala mnoge gradove i biblioteke, čija je povratak, vaskrsnuće, mir, blaženstvo, blago- glavna sirovinska osnova drvo. slov, vjeru, nadu, praštanje, ljubav, neuni- Drugu po redu opasnost po sebe samog štivu vječitost carstva plemenitih duša. čovjek uzrokuje nemilosrdnom deforestacijom Ljudi koji poštuju floru podjednako se ogromnih površina na Planeti. U Švedskoj već oduševljavaju gorostasnim sekvojama i mini- odavno funkcionira zakon da je obaveza jaturnim bonsai drvećem. Sekvoje podsjećaju svakog lica da ukoliko posječe jedno drvo na arhajske periode bujne orijaške vegetacije, mora posaditi drugo. Održanje takvog balansa čiji su tragovi pohranjeni u podzemnim rizni- svi bi morali poštovati, ali koliko je zemalja cama uglja. Za vrijeme dinastije Han, u Kini čije vlade brinu o budućnosti? A budućnosti se počinju njegovati mala stabla u saksijama. nema bez mentol-hlorofilne zelene krvi koja Zen redovnici su ih smatrali zelenim stepe- struji kroz kapilare i vene biljaka i drveća. nicama kojim se duša uspinje ka Apsolutu. Nažalost, čovjek pribjegava zloupotrebama. Kultura bonsaija brzo će osvojiti Koreju i Paralelno proizvodeći drvena oruđa za obradu Vijetnam, ali će u Japanu steći najveći broj zemlje i preradu njenih plodova, čovjek je poklonika. usavršavao i oružja, od batine, do luka, ko- Čarobni dah životnih ciklusa drveća prožeo plja, jurišnog “ovna”, osvajačkog katapulta i je suptilnu melodiku Dalekog istoka, upio se bojnog broda. U plemenitijim formama saču- u haiku, akvarel, umjetničku obradu stakla, vani su neki modaliteti primjene vještina transponirao u keramičke motive, dekoraciju upotrebe drveta u sportu, kao što je japanski tokonoma, vrhuneći u vizualno-kontempla- kendo. tivnoj romansi obnove smisla pri zanosnom Ipak, ostaje trajna tjeskoba podstaknuta cvjetanju trešnje. sveprizornim devastiranjem prirode. Požari, Čajno drvo za istočnjake ima statusni slučajni ili namjerno izazvani, svake godine simbol. U spiritualnom činu čajne ceremonije unište toliko šumskih površina, da je realno samuraji su se pripremali za smrt, mirili s već zapitati se do kada će potrajati kiseonik? prolaznošću i prepuštali natčulnom tajanstvu Avioni, raketoplani, brodovi, urbani saobra- obitavališta sjena predaka. ćaj, fabrike, životinjske farme, “grickaju” U prirodi su početak i kraj savršeno ozonski omotač, čije je oštećenje prozrokovalo sinhronizirani. Svjetlosno-koloritnu odu svom izumiranje velikog broja biljnih vrsta, a s postojanju veličanstvene orhideje odaju na njima, u izravnoj simbiozi, nestaju i živo- propadajućim tijelima palog drveća. tinjske. Posebnu temu čini prerada industrij- U Indiji se drvo tulasi slavi kao božanstvo. skih biljaka u bio-gorivo, a ne manji grijeh Od tulasija se prave kuglice za ogrlice predstavlja eksperimentiranje s anticivilizacij- vaišnava i njihove brojanice za mantranje (u skom kataklizmom zvanom genetski modifi- 6
- 7. cirana hrana. Hraneveć sada ima dovoljno za MASLINA samo 4/5 svjetske populacije, a negativni (Kraljica) trend pustošenja površina pod šumskim po- krivačem uskoro bi mogao rapidno pogoršati Hlad ukupnu situaciju. Nemilosrdne suše u nekim Plod dijelovima svijeta i katastrofalne poplave izra- Ulje vne su posljedice čovjekovog bezumno-suici- Mir dalnog egoizma. Sve nesebično daješ Zato je dragocjeno da se bar u nekim ze- Ne tražiš ništa mljama poštuje kult drveta. U Izraelu od osni- vanja moderne države djeluje Keren Kajemet O , drvo drevno ! LeIsrael (KKL), državna ustanova zadužena za Kada bi znalo da govoriš i svjedočiš ! pošumljavanje i čuvanje šuma. Nažalost, zbog Sa strahopoštovanjem nepredvidljivog mentaliteta neodgovornih po- Dodirujem koru tvoga stabla jedinaca moguće je malim komadićem (ironije li) drveta s fosfornom glavom, ili, posredstvom Čini nam se kremenog ili elektronskog upaljača, uništiti Da si samo nijemi putnik mukotrpni rad nekoliko generacija i nanijeti Kroz tiho i usporeno vrijeme nenadoknadivu štetu ne samo jednoj državi i Ali svi koji kušasmo tvoje sokove regiji, već i čitavom čovječanstvu. Ili ako na šahovskoj ploči igrasmo se A sve bi moglo biti drugačije da se razvija Figurama stvorenim od tvoga tijela svijest o jedinstvenom eko-sistemu, koji ne Da li smo osjetili čudesnu moć poznaje granice među narodima, vjerama, pa- Nesagorljivog nadanja ktovima, političkim uređenjima država, kojem Na putu od vatre su nepojmljive hladnoratovske podjele, eko- Do pobjede nomske krize, narkodilerske transakcije i Slavne trgovina oružjem, resursima i instrumenta- Dok liziranim robljem u “vlasništvu” bolesnih ma- O porazima gnata. Vjerno, ćutke Svijet je mogao izgledati prirodan da se po- Tisućljetne čuvaš naše tajne štovala priroda. Besplatno je i daleko bezbol- __________________________________________ nije ostati, ili, postati, animist-totemist i vje- rovati da drveće ima dušu, kao, uostalom, i Dušan Mihalek svaka biljka, nego se s anticivilizacijskim nipodaštavanjem odnositi prema majci Zemlji. Ko olako i bez trunke grižnje savjesti bespo- SUSRETI SA POGORELIĆEM trebno uništi drvo, nije svjestan da je uništio svog jedinog brata. Šta sa onima koji uništa- 2010. vaju stotine i milione stabala? Ako misle da oni imaju dušu, a stabla ih nemaju, morali bi Mesecima pre dolaska Ive Pogorelića na turneju po se naći u istom paklenom ognju u kom sa- Izraelu, novine ga najavljuju kao pijanistu koji je 20 garaju ono što nisu oni stvorili. Eficijentni godina ispred svih drugih. Nakon ovogodišnjih konce- odgovor na njihove postupke negdje u nekoj rata (15-18. mart: Tel Aviv, Haifa, Jerusalim, Ber Ševa) eshatološkoj i teleološkoj ravni mora po- rekao bih da je on ispred ostalih pijanista bar 200 stojati. godina! Kao i svuda duž mediteranskog priobalja, Ivo Pogorelić, rođen u Beogradu 1958, bio je jedan od kultivisanog drveća u Izraelu je najraspro- od prvih stranih studenata koji su uspeli da se upišu na stranjenija maslina. Maslinarstvo je bilo i Moskovski konzervatorijum. Veoma mlad, on je već ostalo težak, zahtjevan, ali omiljen zanat. U nakon prvih godina studija zapazio vrline i mane potrošnji maslinovog ulja Jevreji zaostaju za Arapima, kojima je maslinarstvo često jedini sovjetskog pijanizma. Pored nesumnjivih vrednosti ško- izvor prihoda. Nažalost, zbog nerazumnog le Nejgauza, Igumnova i Oborina, on je uvideo i odnosa jednih prema drugima, u cijenu rata slabosti tog ukalupljenog sistema. Slobodna cirkulacija nerijetko ulaze i porušeni ili spaljeni masli- umetničkih ideja bila je sputana kako zabranama njaci. Maslina može poživjeti nekoliko tisuća putovanja sovjetskih građana u inostranstvo (mogli su godina. Čak i nakon požara iz moćnog ko- da putuju samo “provereni”), tako i izuzetno retkim rijena izbijaju mladice. Postala simbolom gostovanjima zapadnih pijanista u “prvoj zemlji socija- mira, maslinova grančica je prepoznatljiv lizma”. Ideologija socijalističkog realizma uvukla se u zaštitni znak Izraela. svaku poru sovjetske umetnosti. Nije bio zadovoljan radom čak ni tako poznatih moskovskih pedagoga kao što su Gornostajeva i Malinjin. Tragajući za korenima evropskog pijanizma (Betoven-Černi-List-Lešeticki), našao ih je u pijanizmu i pedagoškoj delatnosti Alise Kežeradze (1937-96), sa kojom se kasnije i oženio. 7
- 8. Ogorčeni predstavnici sovjetskepijanističke škole i zvuče npr. akordi jednom rukom, u kojima između tri ili njihovi sateliti, opijeni svojom slavom i zatupljeni čak četiri tona čujemo nekoliko različitih dinamičkih jednoumljem, nisu bili sposobni da shvate veličinu nijansi. Njegov forte je toliko snažan, da čak i savre- Pogorelićeve umetnosti. Podmetnuli su mu nogu već meni klaviri to jedva mogu da izdrže. No, kako mi je prvom prilikom, kad ga 1980. na Šopenovom konkursu jednom prilikom rekao, tolika snaga potrebna je ne zbog u Varšavi nisu propustili među prvih šest finalista. glasnog sviranja, nego da bi mogao da svira tiho. Neki Publika, a posebno mladi, shvatili su ga mnogo bolje od nadobudni kritičari nazivali su njegov piano “tuber- svojih profesora. Policija je na konjima jedva uspevala kuloznim”. Danas njegov piano, i kada je najtiši, nosi da održi red ispred koncertnih dvorana u kojima je zvuke kroz publiku i dvoranu, prodire u svaki kutak, nastupao. Ubrzo je proglašen za ambasadora dobre volje odzvanja u kupolama... Dok njegovo telo uvežbano UNESCO-a, kao prvi klasični muzičar sa ovim svira klavir, uši su neprestano u dvorani, oko publike, zvanjem. pokušavaju da usmere telo ka optimalnom akustičkom Pogorelić ima jedinstveni talenat da sluša zvuk spoju instrumenta i dvorane. Pri tom maestru smeta i klavira. Zvuk današnjeg klavira nije onakav kakav je najmanji strani šum, a na koncertima u Izraelu imao je bio u doba Šopena i Lista, a potpuno je promenjena i nesreću da su se čuli i zvuci spolja (rekonstrukcija akustika koncertnih dvorana. Sigurno je da bi i Šopen i telavivske dvorane), i iznutra (scenski radovi na suse- List uživali u lepoti savremenog zvuka i da se nikad ne dnoj bini u Jerusalimu). Uz to, kako je to, nažalost, na bi okretali unazad ka zvucima čembala ili hamerklavira. izraelskim koncertima već takoreći uobičajeno, i pored Pitanje je da li bi uopšte tako i komponovali da su imali mnogih upozorenja i dalje na koncertima pište mobilni ovako savršene instrumente. telefoni, slušni aparati, publika međusobno razgovara. Otkrivajući mogućnosti zvuka savremenih klavira, Sve je to dovelo do konflikta između umetnika i publike Pogorelić je tokom čitave svoje karijere pronalazio i u Tel Avivu i Jerusalimu. Neodgovorni i nedorasli nove, skrivene muzičke ideje u kompozicijama koje je kritičari, ukalupljeni u navike tradicionalnog (pa i svirao. Te nove mogućnosti u spoju sa traganjem za sovjetskog) pijanizma nisu shvatili o čemu je reč (osim istinskim korenima pijanizma, čine Pogorelićeve Noama Ben Zeeva u Haaretzu koji je lepo objasnio interpretacije izuzetno originalnim. Mnogi su, nakon Pogorelićev avangardizam). Pogorelić je otišao ogorčen njegovog izvođenja Šopena, govorili da je tek to ono iz Izraela. On je ovu zemlju od mladosti voleo možda pravo i da više nikad neće Šopena slušati na onaj način više od svih drugih. Nastupivši ovde na početku svoje na koji su slušali ranije, u izvođenju drugih pijanista. karijere, zatvorio je sebi vrata Sovjetskog Saveza, Kine, Mnogi svoj muzički život dele na period pre i posle Kube i njihovih satelita sve do 1995. On nije žalio zbog slušanja Pogorelića. Međutim, predstavnici opšteprihva- toga, jer je ovde i među Jevrejima u svetu stekao ćenih pijanističkih obrazaca i kalupa sa tim jednostavno iskrene poštovaoce. Nažalost, još prilikom izraelskih ne mogu da se slože, niti to mogu da razumeju. To je koncerata 2003. jadao mi se da više nema motivaciju da nešto dijametralno suprotno svemu onome što su od ovde nastupi. –“Sramota je za jednu tako bogatu zemlju svojih profesora učili i što su celog života reprodukovali da nema dobre klavire” – govorio je tada. –“Nije to više na svojim koncertima. Oni negiraju vrednost Pogo- ona divna publika koja je bila odgajana u najlepšim relićevog talenta govoreći da on ruši tradiciju (a kritičar tradicijama evropskog pijanizma”. Jerusalem Posta napisao je čak da je Pogorelić I ovoga puta imao je velikih problema sa instru- “Hanibal koji jede Šopena, Lista i Sibelijusa”). Ubeđen mentima u izraelskim dvoranama. U Tel Avivu pukle su sam da će vreme dokazati da je Pogorelić u pravu, i da tokom koncerta tri žice, dirke se zbog klima uređaja zapravo pomaže tradiciji. On kompozicije izvodi upravo ovlaže. Pogorelić se tokom interpretacije sto posto onako kako bi je njeni autori zamislili da žive u naše skoncentriše na svoju umetnost, beskompromisno daje doba. sve od sebe. No, za to je potrebna i druga strana, tj. Imao sam prilike da ga slušam pred koncerte, u publika koja bi se potrudila da ga razume, a ne da – praznim salama, kako satima svira jedan te isti akord učaurena u svoje kalupe – traži od njega da svira kao i sve dok ne pronađe optimalni odnos između sviranja stotine drugih mediokriteta. U svetu, Pogorelić ima dirki, žica, i akustičkih uslova dvorane. U poslednje svoju novu publiku, hiljade mladih koji hrle na njegove vreme ta ispitivanja on obavlja i za vreme dok publika koncerte. ulazi u salu, jer prisustvo publike, njena odeća i disanje, Šteta, jer je Pogorelić ovom prilikom prikazao u menjaju akustičke uslove. Tokom koncerta, predavši se Izraelu fascinantne novine svog repertoara. Prvi put potpuno svojoj umetnosti, osluškujući odjek svakog nakon smrti Alise Kežeradze, on predstavlja sopstvena tona u dvorani, on uspeva da alikvote “pevaju”, ispliva- traganja i pronalaske, kako u dijapazonu sviranja, vaju iz akorada, zvuče sasvim drugačije od inter- pijanizma, tako i u novom tumačenju kompozicija poput pretacija drugih pijanista, koji to niti čuju, niti osećaju. Listovog Mefista i Sibelijusovog Tužnog valcera. Za to je potrebna izuzetna koncentracija i fizička Shvativši jadikovke Lista, koji se još za života bunio kondicija. Prošavši nekoliko puta kroz jako teške protiv površnih i sladunjavih tumačenja svog Mefista, bolesti, Pogorelić je uspeo da očeliči svoje telo. To je Pogorelić je ovu centralnu kompoziciju pijanističkog sto kilograma uigranih mišića koji svi zajedno pomažu reperoara podigao na nivo o kom je teško govoriti u prstima da ostvaruju kontakt sa dirkama (tuše) kakav ne nekoliko rečenica. Citirajmo zato samo opasku Noama poseduje ni jedan drugi pijanista. Gotovo neverovatno Ben Zeeva: Mefisto je bio mefistofelovski! 8
- 9. Pronalaženje skrivenih tokova(i pijanizma i podsvesti) u kompoziciji koju su do sada svi smatrali banalnom – Tužnom valceru Sibelijusa, bilo je u “CVE]E MRAKA” Pogorelićevom tumačenju izuzetno originalno. Od ROMAN AHARONA APELFELDA prvog do poslednjeg tona težište je sa prepoznatljive i Kako govori i pi{e izraelski pisac, autor ove popularne melodije bačeno na kontrapunktsku i knjige harmonsku pratnju, na neke tonove, akcente i momente koji su u svim dosadašnjim izvođenjima ove kompo- Glas Aharona Apelfelda, 78-godi{njeg autora zicije bili potpuno previđeni. Otkrivši ih i istakavši, ~etrdeset knjiga, dok odgovara na pitanja u inter- Pogorelić je doneo neverovatno ostvarenje, inovirano vjuu, ne{to je glasniji od {apata, a re~i su mu do neprepoznatljivosti. Postavio je time novi, visoki odmerene, bez ikakvih pretenzija da ostavi utisak na standard, koji će se dugo tumačiti i još duže ostati sagovornika. Tako govori pisac, nekada{nji de~ak, nedostižan. rodjen 1932. godine u ^ernovicu, tada Rumuniji, a Brine me jedino izvesna crta pojačane arogancije i agresivnosti, kako u njegovim interpretacijama, tako i u sada Ukrajini, koji se probijao sam kroz `ivot od ophođenjima. Usamljen je na vrhu... svoje 8. do 13. godine koje ga do danas inspiri{u za Po svemu sudeći, centar današnje klavirske umetnosti dela koja stvara. preselio se na Istok. Samo u Kini, 50 miliona mladih “Cve}e mraka” njegov roman, napisan 2006. uče da sviraju klavir. Ali i to je samo neznatan broj u godine, preveden na engleski jezik, inspirisao je odnosu na ogromnu većinu mladih koji u svetu sviraju ameri~kog knji`evnog kriti~ara Jigala [varca da na elektronskim instrumentima i zadovoljavaju se napi{e knjigu “Vernik bez hrama”, posve}enu zvucima kompjuterskih igrica. Pedagozi bivše sovjetske Apelfeldu, {to je bio povod da novinar David Grin pijanističke škole i njihovi sateliti rasprostrli su se po napravi intervju za izraelske novine “Haarec” sa čitavoj zemaljskoj kugli. U takvim uslovima, Ivo Pogorelić je mozda i poslednji vitez koji se bori za Aharonom Apelfeldom. dostojanstvo umetnosti pijanizma zapadne civilizacije. Imao sam čast da u Luganu 23. marta, zajedno sa DG: Va{e `ivotno iskustvo veoma je sli~no Marijom Belinijem i Branimirom Pofukom, promo- glavnoj li~nosti, Hugu, u romanu “Cve}e mraka”. višem novi Pogorelićev festival mladih muzičkih tale- Sti~e se utisak da ste ve} davno `eleli da o tome nata. Nastavljajući ideju koju je još pre dve decenije pi{ete? započeo zajedno sa Alisom Kežeradze u Pasadeni, AA: Sve moje knjige su na izvestan na~in Pogorelić nastavlja svoju borbu i za muziku samu, autobiografske, ali ja ih ne pi{em hronolo{kim pu- podstičući talente da idu svojim, originalnim putevima i tem kako se moj `ivot odvijao. Smatram da svi omogućujući im da se otrgnu od ustaljenih staza tradicionalnog pijanizma. U Pasadeni je dao nagradu romani sadr`e na izvestan na~in ne~eg auto- pobedniku konkursa u iznosu od sto hiljada dolara. biografskog. Nagradama i stipendijama on će i nadalje pomagati DG: ^ini mi se da vi, kada biste to i hteli, ne mlade talente, kao što štedro daruje mnoge druge biste mogli da napi{ete obi~nu autobiografiju? institucije, bolnice, prihvatilišta – u svojstvu AA: U pravu ste. Razlog je jednostavan. Moje ambasadora dobre volje. `ivotno iskustvo ste~eno je od 1939. do 1945. godi- ne, od moje 7. do 13. godine. Nisam stekao osno- vno obrazovanje. Nisam u~io istoriju. Ja, naravno MEUNARODNI FESTIVAL PISACA U pamtim dogadjaje iz tog vremena, ali to su moja JERUSALIMU! ose}anja, koja nisu intelektualne prirode. ! DG: Kako radite? Da li prvo sastavite koncept U Kulturnom centru Mi{kenot [aananim u Jeru- romana koji nameravate da napi{ete ili se knjige salimu odr`a}e se od 2-6. maja Me|unarodni festi- stvaraju same od sebe? val pisaca. Za sada su najavljeni knji`evnici iz AA: Re}i da se knjige pi{u same bilo bi Amerike, Rusije, Engleske, Francuske, Kine, Finske, preterano. Ali nisu ni programirane. Ja moram dugo Argentine i nekih drugih zemalja koji }e u~estvovati da slu{am svoje uspomene, koje su na izvestan u pedesetak sesija zajedno sa izraelskim autorima - na~in sa~uvane u mom telu, a ne u mom mozgu. o zajedni~kim i specifi~nim temama, vezanim za Ono {to sam hteo da ka`em, moja memorija iz tog odre|eni prostor i jezik: “Pisati tamo i ovde”, “Ma- vremena zadr`ala se u mom telu – mojim nogama, stilo i pepeo: kako se o Holokaustu danas pi{e”, rukama, mojoj kosi, u{ima – i to je moj glavni “Su{tina slobode”, “Koegzistencija u jevrejsko- izvor. Kada pada ki{a ose}am vlagu koja me arapskoj knji`evnosti”, “Re~i bez granica” i drugim podse}a na te dane. Kada je zima, misli mi se pojmovima vezanim za literarno stvaranje. vra}aju u rat. 9
- 10. DG: ^esto pi{eteo svojim snovima. Moj utisak li biste to u~inii? je da su za vas, kao pisca, veze sna i realnosti AA: Pored sve tragedije, ne bih promenio svoj dvosmislene. `ivot. To je deo mene. Tako sam ose}ao i u vreme AA: Apsolutno, jer kada govorimo o snovima, kada sam bio de~ak. mislimo na podsvest. Snovi su mnogo vi{e na{a DG: Niste pisali o svom ocu, da li je on podsvest nego {to smo toga svesni. pre`iveo rat? D.G.: Istovremeno, kada ka`em – snovi – ne AA: Na{ao sam ga nakon mnogo godina. On je mislim da vi snovima pridajete natprirodno zna- do{ao ovde posle rata. Zajedno smo odvedeni u ~enje. U svojim snovima Hugo razgovara sa maj- koncentracioni logor, ali su nas razdvojili. On je bio kom. I ona ne ustaje iz mrtvih da bi s njim razgo- na prinudnom radu, a ja sam pobegao iz logora u varala. Sve se dogadja u njegovom mozgu, zar ne? {umu. Kada je ruska vojska oslobodila logor on je AA: Ne dogadja se u svemu tome ni{ta priklju~en armiji. Posle rata poslan je u Rusiju, a u misti~no. Kod mene nema ni~ega misti~nog, {to ne Izrael je do{ao 1950. On mi je pomogao da re- zna~i da ono {to nazivamo “racionalnim”, mo`e konstrui{em svoja se}anja. imati svakojakih eksperimenata u `ivotu, uklju~uju}i DG: Kako ste pobegli iz logora? i ono {to je iracionalno. AA. Bilo je to 1941. godine, pre “industrija- DG: Na kraju knjige Hugov posleratni `ivot tek lizacije” smrti. Bilo je ograda sa bodljikavom `i- po~inje. Interesuje me: da li sa optimizmom sagle- com, ali ja sam uspeo da pobegnem u {umu. Tamo davate njegovu budu}nost? Da li je ona nalik va{oj? su me ljudi iz podzemlja prihvatili. AA: On je do`iveo mnogo toga, katastrofu, a da DG: Kakvi su to ljudi bili, krijum~ari? mnoge srvari nije uop{te razumeo. Osetljiv je, AA: Ne samo krijum~ari. Me|u njima je bilo i osetljiv za sebe i za Marianu. On je `iveo izvesno lopova, ubica. U civilnom `ivotu postoji neka vrsta vreme u javnoj ku}i i slu{ao je ono {to nije ~uo dru{tvenog poretka, u ovome toga nije bilo. Kada je kod ku}e. Slu{ao je molitve i molbe za opro{taj 1944. do{la ruska armija bilo mi je 12 godina. iako se pretpostavlja da je to “ku}a greha”. Priklju~io sam joj se i bio pomo}ni momak u ku- DG: Vi svakako ne osudjujete va{e li~nosti. U hinji godinu dana. To je bila va`na {kola za mene. toj `eni ima ne~eg svetog. DG: Za{to izbegavate politi~ke teme? AA: Ne, ja ne osu|ujem ljude. Ali, smatram da AA: Poku{avam da ne budem ume{an u bi ovo trebalo da bude re~eno: “Te `ene koje se politi~ki `ivot. To je jedan na~in posmatranja stvari. smatraju osobama iz “podzemlja” spasle su Huga. Ako zauzimate opozicionu stranu morate striktno da DG: Tokom pri~e Hugo najvi{e vremena pro- se dr`ite nje. U Izraelu je to vrlo odredjeno. Ako vodi u klozetu. Da li klozet ima metafori~ko ste sebe identifikovali kao “sekularnu” li~nost, ne zna~enje? kre}ete se me|u religioznim svetom. Ne ka`em da AA: Klozet nije metafora, ve} `ivot. Njegova su pobo`ni ljudi savr{eni, ali ne treba ih ni glad, `e| za ljubavlju. Mnogo toga {to ga okru`uje demonizirati. on ne shvata. Ali, on ima sna`na ose}anja, a ono DG: Da li vi sebe smatrate sekularnim {to ne razume mo`e da nasluti. Jevrejinom? DG: Da li ste ikad osetili da ste iscrpeli temu AA: Ja sam Jevrejin. Sekularan, ali i religiozan. tog perioda – Holokaust – ili, razmi{ljate li da Moji deda i baba bili su pobo`ni – ja sam ba{ kao pi{ete o nekom drugom razdoblju svog `ivota? {to su oni bili. Imao sam stri~eve komuniste – i ja AA: Ja ne pi{em memoare. To nije istorija niti sam kao {to su oni bili. Pisao sam o Jevrejima iz psihologija, ve} kako biti human, sve ono {to je me{anog braka – ja sam ba{ kao oni. dobro i zlo sa ~im se ~ovek sre}e u `ivotu. O tome DG: To zvu~i kao da ne ulazite u paniku zbog sam pisao u ~etrdeset knjiga ~ije se pri~e odvijaju u politike, ve} da gledate u budu}nost. Da li je lak{e Izraelu, a pisao sam i o drugim vremenima, ne biti optimista, ili bar, manje pesimista? samo onom za vreme rata, ve} i o drugim temama AA: Da, ja sam pre optimista. Video sam vezanim za istoriju Jevreja. Naravno, u Holokaustu mnogo toga. Znam {ta je to katastrofa i ono {ta to su se doga|ale stra{ne stvari. Uzmite samo ovaj slu- nije. Ako Iran izjavljuje da Izrael treba da bude {aj kad de~ak `ivi sa prostitutkom. To se ne do- uni{ten, to “poziva na zvono” po meni. To je gadja svakodnevno, a da nisam `iveo sa prosti- jednom ve} bilo re~eno. Ne ka`em da je re~ o istoj tutkom ne bih umeo da napi{em knjigu o tome. stvari. Ali, te re~i se ponavljaju iz nedelje u nedelju. DG: Kada biste mogli da zamenite svoj `ivot I ako ih zaboravimo, ~ujemo ih ponovo. nekim drugim, koji nije pro{ao kroz Holokaust, da DG: Smatrate da to potencijalno predstavlja 10
- 11. katastrofu? Petah Tikva. U~estvovao je u Jevrejskoj brigadi u AA: Da, rekao bih. Ako bi me pitali da potpi- okviru britanske vojske za vreme Drugog svetskog {em potrebu da Amerika uvede sankcije protiv rata. @iveo je u kibucu “Ejn-Hahore{“, a sada je ve} Irana, u~inio bih to. Mislim da je to su{tina stvari. dugo vremena gra|a-nin Tel Aviva. Prevela i obradila Ana [omlo U MAARSKOJ DONET ZAKON ! ! O PRIZNANJU HOLOKAUSTA ! Wftuj!j{!J{sbfmb! U Ma|arskoj je stupio na snagu zakon kojim }e se ljudima koji negiraju postojanje Holokausta u STO GODINA OD STVARANJA KIBUCA kome je vlada u Budimpe{ti za vreme Drugog svet- skog rata u~estvovala i saradjivala sa Nemcima, biti U vreme ovogodi{njeg praznika Pesaha obele`en sudjeno i odrediti zatvorska kazna. je jubilej 100 godina od pokreta stvaranja kibuca. Predsednik Dr`ave Izrael, [imon Peres posetio je ^ETKICE ZA ZUBE I KALODONT tim povodom najstariji kibuc Deganiju. On je u POKLON svojoj mladosti bio ~lan kibuca Alumot. Prilikom MINISTARSTVA ZDRAVLJA svoje posete Peres je govorio o velikom doprinosu kibuca uspostavljanju dr`ave Izrael, na ~ijoj se geo- Svi u~enici osnovnih {kola u Izraelu dobili su grafskoj karti nalazi vi{e od 200 takvih zajednica. U na poklon od Ministarstva zdravlja ~etkicu za zube i njima danas `ivi preko 100.000 Izraelaca. Oni se kalodont. Na op{tem pregledu konstatovano je da bave poljoprivredom, industrijom, a zaposleni su i u deca moraju vi{e pa`nje da obrate na higijenu zuba, drugim oblastima koje su ponekad i van kibuca, u pa im je odr`ano i predavanje o tome kao i uput- kojima se `ivot u poslednje vreme prili~no prome- stvo kako }e, uz poklon, najbolje sa~uvati zdravlje. nio, jer u dana{nje vreme prvobitna ideja o kibuc- kom zajedni{tvu nije mogla da opstane. Neki ~lano- IZRAELSKIM VOJNICIMA DOZVOLJENA vi kibuca okrenuli su se ka privatnom radu, mada ISHRANA U RESTORANIMA su svi uglavnom sa~uvali bitni motiv pomo}i jedan drugom kada je to neophodno. Od nedavna izraelski vojnici koji se ~esto nalaze Za poslednjih dvadesetak godina mnogi mladi na obuci van kasarna, mo}i da se hrane u resto- ljudi rodjeni u kibucu, postali su vojna lica, piloti, ranima. Do sada su, ukoliko su bili van vojni~kog oficiri, prosvetni radnici, pisci, umetnici, muzi~ari i logora, dobijali paketi}e hrane. Konstatovano je da politi~ari, ~lanovi Kneseta, ministri. je zdravije, a ni{ta skuplje u slu~aju potrebe, obe- Proslava sto godina stvaranja kibuca nastavi}e se dovati u obli`njoj kafani, gde se po zadatku nalaze. i u narednim nedeljama i svi oni koji su potekli iz te sredine prisustvova}e kibuckim sve~anostima. DEVOJKAMA U VOJSCI ZABRANJENE SANDALE POROAJNO BOLOVANJE U IZRAELLU POLA GODINE Vojna obaveza za devojke u Izraelu traje dve godine. Do sada su ~esto nosile sandale sa visokim U Izraelu je donet nov zakon o poro|ajnom bo- potpeticama. Od nedavna devojke-vojnici obavezne lovanju po kome je porodilja oslobodjena {est mese- su da nose istu obu}u kao i njihove kolege koje se ci radnih obaveza, ali }e tokom tog perioda dobijati nalaze na odslu`enju vojnog roka. samo 14 nedelja platu. Ukoliko `eli, `ena posle porodjaja mo`e da produ`i svoje odsustvo sa posla IZLO@BA AJN[TAJNOVOG RUKOPISA jo{ dva i po meseca. U JERUSALIMU Po dosada{njem zakonu `ena je bila obavezna da se posle tri meseca nakon poro|aja vrati na Povodom 50 godina od osnivanja “Akademije posao, {to je ve}ina njih prihvatala, budu}i da bi u nauka” u Jerusalimu, (ulica @abotinski 43) tokom suprotnom mogle da budu otpu{tene. marta bila je otvorena izlo`ba originalnih rukopisa Alberta Ajn{tajna. Na izlo`bi je prikazano, izmedju NAGRADA “IZRAEL” ZA KNJI@EVNOST ostalog, 46 stranica “Op{teg zakona relativiteta”, DODELJENA HANOHU BARTOVU pisanih Ajn{tajnovom rukom, sa mnogo njegovih li~nih ispravki i dopuna, koje je pisao u svojoj ku}i Nagrada “Izrael” za knji`evnost bi}e predata pis- u Berlinu 1916. godine. Prilikom otvaranja Hebrej- cu Hanohu Bartovu na praznik Dan nezavisnosti. skog Univerziteta 1925. godine, Ajn{tajn je svoj ru- Osamdeset~etvorogodi{nji Bartov smatra se jednim kopis poklonio ovoj ustanovi. od najzna~ajnijih izraelskih knji`evnika. On je napi- Na otvaranju ove izlo`be profesor Honah sao mnoge knjige o `ivotu u Izraelu, kao i Gutfrojnd rekao je da Ajn{tajnovi spisi pru`aju biografiju Davida Elazara-Dada. Rodio se u gradu priliku da se posetioci li~no osvedo~e o razmi{janju 11
- 12. i intelektualnosti ovoggenija. Po re~ima profesora 98 nau~nika je nastavilo u Izraelu nau~ni rad na Nf}vobspeob!tbsbeokb!v! osnovu njegovog rukopisa, a ~etvoro njih dobilo je pcmbtuj!ijsvshjkf! Nobelovu nagradu. ! Dana Weiler-Polak Prof. dr Dragan Kravaru{i} Qpnp~!ptpcbnb!lpkf!tv! qsfajwfmf!Ipmplbvtu!j!ebobt! Lekari Instituta za decu i omladinu Vojvodine, po- znatije kao De~ja bolnica, po~eli su da primenjuju ajwf!v!J{sbfmv! najsavremeniju laparoskopsku opremu pomo}u koje ! se i najkomplikovaniji hirur{ki zahvati izvode znatno Ministarstvo za socijalnu pomo} u Izraelu posle vi{emese~ne rasprave donelo je odluku da }e 80.000 jednostavnije i br`e. osoba koje su pre`ivele Holokaust primiti nadokna- Na~elnik odeljenja minimalmno invazivne hirurgije du za vi{e od 90% ra~una za lekove. u bolnici [najder u Petah Tikvi, prof. dr Dragan Kra- Sporazum, postignut izme|u ministarstava za varu{ic, je jedan od inicijatora saradnje sa Odelje- socijalnu pomo}, zdravstva i finansije, staja}e dr`a- njem urgentne hirurgije De~je bolnice u Novom Sa- vu Izrael 50 miliona {ekela koji }e biti pokriveni du. “Uz pomo} kamere visoke rezolucije, koja uve}a- bud`etom, predvi|enim za pre`ivele Holokaust. Spo- va operativno polje do dva i po puta i prikazuje ceo razum podrazumeva i medicinsku negu, dentalna po- proces na monitorima, hirurgu je znatno lak{e da magala, nao~are, pomagala za sluh… gleda golim okom dok operi{e. Pravljenjem mini- Osobe pre`ivele Holokaust starije od 75 godina malnih rezova od svega pet do deset milimetara ne}e morati da pla}aju za lekove vi{e od 100 izbegava se {iroko otvaranje operativnog polja, zbog {ekela. To }e se utvrditi na osnovu baze podataka. ~ega ne ostaje o`iljak. Omogu}ena je i transmisija 80% prezivelih Holokaust stariji su od 75 godina. snimane operacije, preko monitora, tako da na Ministarstvo pregovara sa predstavnicima Konfe- operaciji mogu da u~estvuju i hirurzi iz klinike u rencije za potra`ivanje i restituciju (povratak imo- Kanadi ili Izraela, objasnio je dr Dragan Kravaru{i}, vine `rtvama Holokausta) kao i da nadoknada za Novosadjanin, koji `ivi i radi u Izraelu. On dve godi- lekove bude 100%. ne, kvartalno, dr`i predavanja o minimalno invazivnim Na osnovu istra`ivanja JDC Brookdale Instituta i JOINT-a o stanju pre`ivelih Holokaust u Izraelu, metodama hirur{kih intervencija u De~joj bolnici i zaklju~eno je da mnogi od njih pate od kardio- operi{e sa skoro 40 razli~itih tehnika laparoskopije. vaskularnih problema i hroni~nih bolesti ko{tane “Ideja ove internacionalne saradnje je da se obu~e i sr`i. Studija je pokazala da pre`iveli pate od edukuju mladi lekari o prednostima laparoskopije, "anxiety" (napada straha), a za 50% njih smatra se koja sve vi{e uzima primat nad zastarelim tehnikama da su slabog zdrastvenog stanja. hirurgije. Prednost laparoskopije je ogromna za sva- U Izraelu se smatra da su Pre`iveli Holokaust kog pacijenta, jer se zahvati rade bez o`iljka, a samo oni koji su bili u nema~kim logorima smrti. postoperacioni period je do ~etiri puta kra}i od Svi oni koji su se godinama sakrivali ili imali uobi~ajenog”, ka`e dr Kravaru{ic, i dodaje da se u arijevske dokumente, ne smatraju se Pre`ivelim De~joj bolnici ovom tehnikom i savremenim apara- Holokaust. tima izvode gotovo svi hirur{ki zahvati. Ova metoda Oko 100.000 osoba `ive me|u nama, a nisu bili je pogodna za sve uzraste, kako za nedono{~ad u logorima smrti ili pod pretnjom neposredne smrti, tako i za tinejd`ere, bez obzira na telesnu te`inu. ali su bili izlo`eni patnjama i stradanjima ~ije Primenom laparoskopije umanjuje se trauma deteta, posledice trpe i danas. a oporavak i boravak u bolnici je znatno skra}en. Iz www.haaretz.com “Cilj nam je bio da se u dr`avnim institucijama omogu}i napredna hirurgija, bez ikakvih rizika za !!!!!!!!!!!!!!!!! pacijente, a poruka je da se edukacijom mladih stru- !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Jo!nfnpsjbn! ~njaka na internacionalnom nivou podigne nivo zdrav- ! Beba Luci Petrovi}, ro|ena Mevorah, dugogodi{nji stvene za{tite”, zaklju~io je dr Kravaru{i}. Operacije sekretar Saveza jevrejskih op{tina Jugoslavije, ~lan najmladjih pomo}u laparoskopije izvodi se u Srbiji, uprave, urednik Jevrejskog preglega i drugih pored Novog sada i u Beogradu. publikacija Saveza, preminula je 15. aprila 2010. Izvodi iz Blica i novosadskog Dnevnika, februar 2010 godine. Priredila Ela Krsti} ! 12
- 13. Ruševine građanskog tivnoj moralnoj odgovornosti sažeto je u konstataciji da „ima ljudi koji ne mogu da zakolju kokošku, ali ipak vole društva pileći paprikaš„ a da pri tom autor nije previše bolećiv ni prema samim Jevrejima, ne ispuštajući da pomene nji- hovu netrepeljivost prema još izopštenijim Romima. RUŠEVINA Milana Đorđevića, Matična biblioteka Antropološki pesimizam i cinizam snažnije su izraženi „Svetozar Marković“, Zaječar, 2009. i AVETI IZ JEDNOG u knjizi Milana Đorđevića, a kao pokušaj da se, makar MALOG GRADA Ivana Ivanjija, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Zrenjanin, 2009. simbolički, prekine niz besmislenih razaranja naveden je spomenik na jevrejskom groblju koji je arhitekta Bogdan Tokom 2009. godine dosta pretencioznih a ispraznih Bogdanović, i sam junak ove knjige, gradio od kamena knjiga dobilo je više publiciteta nego što zaslužuje, dok preostalog od beogradskih ruševina iz Drugog svetskog su neka dela ostala sasvim u senci. Dva romana koja rata. ćemo ovde predstaviti: Ruševina Milana Đorđevića i Trebalo bi napomenuti i da ove knjige nisu remek Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija, interesantna dela, pošto imaju dosta nedostataka formalne prirode. su a prilično nezapažena dela koja s različite strane Kod Milana Đorđevića, koji je inače i poznati pesnik, prilaze istoj temi - propadanju građanskog društva u jezički eksperimenti ponekad prerastaju u prezamršenu Srbiji. igru meditacija i asocijativnih skokova koja postaje teška Đorđevićeva antiistorijska fantazmagorija, kako glasi za praćenje, čak i gramatički neprecizna. Nagle smene podnaslov, u središtu ima motiv ruševine, oko koga se uzvišenog i profanog, gotovo vulgarnog, takođe ciklično kreću junakova razmišljanja o Beogradu kakav izazivaju bizaran efekat za koji je teško naći pravo je nekada bio i kakav je danas. Od oznake za konkretna opravdanje u romanu. Kod Ivanjija problem je u formi arhitektonska razaranja koja se i jedanaest godina posle hronike, u kojoj događaji mogu da se nižu u nedogled a bombardovanja još uvek mogu videti u centru grada, pažnja vremenom opada, posebno jer roman u drugoj ovaj motiv stalnim variranjem izrasta u simbol degra- polovini nastoji da obuhvati isuviše podataka i time dacije i propadanja svega materijalnog, od velelepnih vidno gubi na ritmu. Bez obzira na iznete zamerke, u antičkih građevina do trošnog i nesavršenog ljudskog kontekstu prošlogodišnje prozne produkcije ovo su dve tela. Ta podela uglavnom je oštra, potcrtana opisima solidne knjige koje zaslužuju pažnju. koji kontrastiraju svojstva trajnosti i neuništivosti sa Tijana Spasić, Danas čulnim, gotovo fiziološkim slikama prenaglašene seksu- alnosti koja u sebi objedinjuje rađanje i smrt. ! Aveti iz jednog malog grada Ivana Ivanjija knjiga je sasvim drugačije atmosfere, kultivisanog i pomalo sta- !!!! Grosman u Arhipelagu rinskog stila koji podseća na subotičkog klasika Deže Kostolanjija. U njoj nam autor iznosi sećanja na Zre- Novi roman jednog od vodećih savremenih svet- njanin iz svog detinjstva, tridesetih godina prošlog veka, skih pisaca Davida Grosmana “Do kraja zemlje”, u u vreme kad je Banat bio izrazito multietnička sredina prevodu Davida Albaharija na srpski jezik, pojaviće koja je tek počela da se modernizuje. se polovinom septembra u izdanju beogradske Oba romana napisana su u prvom licu, na granici izdavačke kuće Arhipelag. između klasične proze i nefikcionalnih žanrova. Ruševina Kako sam Grosman kaže, roman “Do kraja zemlje” ima dosta odlika eseja, a Ivanjijevo delo napisano je kao je njegova najintimnija knjiga. hronika koja prati život pripadnika jevrejske zajednice u Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Bečkereku od tridesetih godina prošlog veka do kraja Grosman pripoveda o savremenim događajima, a Drugog svetskog rata. Sličnosti se mogu naći i u vredno- jedno od finala te uzbudljive i voluminozne knjige snom uporištu, koje oba autora nalaze u izgubljenom jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraleske vremenu građanskog društva u kome se, makar i preko vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom. Novi volje, poštovalo pravo na različitost. Opisujući grad svog roman jednog od vodećih savremenih svetskih pisa- detinjstva, Ivanji daje primer svakodnevne jezičke ca, posle izraelskog izdanja 2009. godine, preveden izmešanosti: „U kući su se govorila tri jezika, roditelji je i na engleski i nemački jezik, a doživeo je veliki međusobno mađarski, s decom, guvernantom i kuvari- uspeh među čitaocima i kod kritičara - u Nemačkoj je com, koja je bila Švabica, nemački, sa sobaricom srpski, dobio i nagradu “Albatros”, jedno od najprestižnijih sa asistentkinjom u ordinaciji opet mađarski, sa sna- nemačkih književnih priznanja. Povodom engleskog bdevačima, trgovcima, seljacima na pijaci, prilikom ku- izdanja Grosmanovog romana “Do kraja zemlje”, povine, na ulici, u školi i nadleštvima srpski, sa pacijen- poznati pisac Pol Oster napisao je da je to knjiga tima kako ko hoće. U užem krugu, jezici su se, šale radi, “ogromne snage i intenziteta” i Grosmanovo remek- mešali, ponekad čak i zbog toga što poneka reč u delo. određenom kontekstu na ovom ili onom jeziku zvuči “Flober je stvorio Emu, Tolstoj je stvorio svoju bolje“. Već sam taj opis zvuči kao muzika, naravno Anu, a sada smo dobili Grosmanovu Oru - u potpu- onima kojima ne zvuči kao pretnja. nosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj Iako se Ivanjijeva hronika proteže i kroz čitav Drugi obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo, svetski rat i obuhvata stradanje gotovo svih banatskih nezaboravno”, naveo je Oster, dok je Nikol Kraus, Jevreja, njegova vizija sveta ostavlja mesta za činove autorka romana “Istorija ljubavi”, istakla da Grosman hrabrosti i humanosti, koji su uvek opisani kao indivi- već 26 godina piše romane o tome kako braniti dualni, a ne nacionalno uslovljeni. Razmišljanje o kolek- suštinu ljudskosti, a “Do kraja zemlje” je njegova 13
- 14. najmoćnija i nepokolebljivapriča o toj odbrani. u grad neće ništa desiti. Kao razlog te odluke pominjala “Veoma retko, svega nekoliko puta u životu, se nemogućnost ishrane, nepoverenje lokalnih seljaka u događa Vam se da kada otvorite knjigu i kada je «kaputaše», rovarenje «neprijateljskih elemenata» itd. U zatvorite više ništa nikad ne može biti isto. Zidovi su to vreme je na Romaniji bio i Svetozar Vukmanović- porušeni, barijere su ukinute, knjiga je u vama Tempo, pa je jedna od verzija bila kako je on spremao otvorila novu dimenziju i osećaj postojanja koga nije napad na Sarajevo i hteo da u gradu ima ljude koji će bilo tamo ranije. ‘Do kraja zemlje’ je knjiga ove mu u tome pomoći. Bilo kako bilo, veći deo tih veličine”, istakla je Nikol Kraus, dodajući da je omladinaca su ustaše pohvatale i streljale, dok je jedan Grosman darovit ne samo zbog mašte, energije i deo uspeo da se izvuče iz Sarajeva i pobegne u originalnosti, već zato što ima neizreciv pristup, Dalmaciju, a kasnije ode u partizane. Danon je bio zahvaljujući kome možete sagledati unutrašnjost komandant odreda «Zvijezda» i nije bio u štabu. Kad se čovekovu i otkriti jedinstvenu suštinu ljudskosti. Prema navodima Nikol Kraus, “Do kraja zemlje” je vratio i čuo šta se desilo, imao je, kako je rekao, oštar Grosmanova najmoćnija i nepokolebljiva priča o toj verbalni duel s Tempom. odbrani. Kasnije je dobio čin majora, povučen je na “Da biste pročitali ovu knjigu, potrebno je da kulturno-umetnički rad i o tome se opširno piše u tekstu dodirnete mesto svoje suštine; to je povratak sebi, o kojem je reč. kao kad posle dugo vremena ugledate ljudsko biće”, Aleksandar Lebl dodala je ona. Grosmanov novi roman je, prema izboru naj- ! čitanijeg izraelskog dnevnog lista “Jediot Aharonot”, uvršten među deset najboljih romana objavljenih u Izložba Miltona Glejzera Izraelu u protekloj deceniji. Žiri tog dnevnika sačinja- vala su 23 najuglednija izraelska književna kritičara, u Beogradu istoričara književnosti i urednika. Grosman je eksklu- Dsubokf!kf!nj|mkfokf! zivni pisac Arhipelaga, čiji je bio i gost prošlog proleća. Izložba Miltona Glejzera, otvorena 10. marta Arhipelag je u poslednje dve godine objavio Gros- manova kapitalna dela “Vidi pod: Ljubav” i “Njeno telo 2010. godine u Beogradu, predstavlja 180 rado- zna”, oba u prevodu Davida Albaharija, poznatog va koji su prethodno sadržani u istoimenoj knjizi, pisca iz Srbije koji živi i radi u Kanadi. objavljenoj 2008. godine. Događaj propraćen je SEEcult.org predavanjem Stivena Helera i dvodnevnom kon- ferencijom „Dizajner: autor ili univerzalni vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa Još o Oskaru Danonu mladih dizajnera u Srbiji okupljena oko maga- zina Kvart. In memoriam Oskaru Danonu u prošlom broju «Nekad i sad» gotovo u celini govori o njemu kao muzičaru. Samo jedna rečenica podseća da je bio i borac: «Od prvih dana rata 1941. sudjeluje u NOB-u, povezujući razne odgovorne funkcije s kulurno- umjetničkom aktivnošću». Skupljajući građu za svoj rad «Jevreji - partizani – četnici», objavljenom i kao feljton u beogradskom «Danas»-u, u dva-tri navrata razgovarao sam s njim o prvim danima ustanka u Bosni, a pre svega o jednoj žalosnoj i do danas nerasvetljenoj epizodi - vraćanju jevrejskih omladinaca iz Sarajeva sa Romanije u grad, pričao mi je i o svom odlasku u partizane. Bila je to jedna od prvih grupa sarajevskih komunista, njih sedmorica: Dva Srbina (Slobodan Princip-Seljo, Ga- vrilov sinovac, i Branko Milutinović), dva Jevrejina PHOTO: wh1tney.files.wordpress.com (Oskar Danon-Cigo i Mento Dj. Eškenazi), dva Bošnjaka (Hasan Brkić-Aco i Avdo Hodžić) i jedan Za mnoge dizajner Milton Glejzer predstavlja oli- Hrvat (Slaviša Vajner-Čiča (koga ne treba mešati s čenje američkog grafičkog dizajna druge polovine drugim Čičom, Jevrejinom Pavlom Goraninom). prošlog veka. To je potvrdila i nagrada koju je dobio Nekoliko desetina sarajevskih Jevreja omladinaca i krajem februara – "Medalja za doprinos umetnosti" od omladinki, ne samo skojevaca već i pripadnika Hašo- predsednika SAD Baraka Obame, čime je Glejzer mera, Matatje i dr., koji su bili izašli na Romaniju, postao prvi dizajner u istoriji koji je dobio to prestižno iznenada je vraćeno u Sarajevo, pošto su im dati leci priznajje, u rangu francuske Legije časti i titule Ser u bacani iz aviona da se donosiocima koji se s njima vrate Velikoj Britaniji. 14
- 15. Uticaj Miltona Glejzerana grafički dizajn je ogro- „U Americi kad date ime firmi Milton Glejzer, ako man, a činjenica da je u Beogradu prvi put u njegovoj bankrotirate, više nikad to ime ne smijete upotrijebiti. 50-godišnjoj karijeri, otvorena izložba radova „Crtanje Firme koje imaju u svom nazivu ime čovjeka, pokazuju je mišljenje“ predstavlja za ovaj grad veliki događaj, da stoje iza toga. Milton u svom studiju ima šest tim pre što je ovo prvo veće predstavljanje jednog od zaposlenih i dva pripravnika. On ima svoj mali sto. najvećih dizajnera današnjice u svetu. Izložba Miltona Nema mramora, nema mesinga, nema tri sekretarice Glejzera predstavlja 180 radova koji su prethodno prije toga i do njega ćete lakše doći nego do nekog sadržani u istoimenoj knjizi, objavljenoj 2008. godine. direktora agencije. On voli to što radi i zaista ga veseli Ceo događaj propraćen je predavanjem Stivena Helera i svaki dan doći na posao i raditi. Milton je jedan od dvodnevnom konferencijom „Dizajner: autor ili univer- rijetkih ljudi koji je dovoljno velik da može biti dobar. zalni vojnik” koju su organizovali Mirko Ilić i ekipa Ovi koji su na pola puta su uvijek problematični. Milton mladih dizajnera u Srbiji, okupljena oko magazina si može priuštiti da bude dobar, može si priuštiti pitati Kvart. mene ili nekoga u uredu što mislimo o nekom njegovom radu. Ako mu kažete da vam se ne sviđa, on će zaista Ta sreda u Beogradu bila je jedan od najgorih dana razmisliti o tome. Kad ste mladi, a ja sam nekad bio, poslednjih meseci. Padala je ledena kiša, duvao je vrlo je impresivan osjećaj reći Miltonu ne sviđa mi se strahovit vetar. ovo, ili promijeni ovo”, objasnio je Mirko Ilić. No, uprkos svemu, u Kulturnom centru Beograd bila Pre 20 godina pokucao je na njegova vrata i doneo je gužva. Bioskopska sala dupke popunjena, ljudi stoje mu nešto za što je mislio da je portfolio; gomilu papira, sa strane. Čeka se predavanje Stivena Helera koji govori nešto originala i printova. Glejzer ih je pažljivo gledao o grafičkom dizajnu u političkom marketingu u preda- pola sata da bi ga pitao - zna li nekoga u Njujorku, ima vanju pod nazivom „Ko je stavio O u Obaminu li posao i šta planira. kampanju“ . Odličan presek predizborne kampanje koju „Zamolio je njegovu tajnicu da mi zapiše par imena je ceo svet pomno pratio, te podsećanje na nadu i ono u ljudi da probam da ih nazovem i rekao da dođem sutra, šta se ona pretvorila danas. Koliko je bila jaka kampanja da će on pokušati neke od njih nazvati za mene. Kada za izbor Obame za predsednika SAD, danas je, prema sam došao sutradan, on je već zvao neke ljude, obilježio Helerovim rečima, jaka anti-Obamina kampanja kojom, točkicom koga je dobio i onda me pitao: „Ako dobiješ mahom, rukovode republikanci. posao, gdje ćeš raditi?”. Ja sam tad bio kod nekoga na Predavanje je završeno bez ijednog pitanja iz spavanju nekoliko dana, bilo mi je svejedno gdje ću publike. Heler je napustio scenu kako bi oslobodio raditi i on mi je rekao da kod njega u studiju uvijek ima prostor za film „Milton Glaser: To Inform and delight“ ekstra sto i da u bilo koje vrijeme mogu doći raditi. To Vendi Kejs, biografski dokumentarac koji govori o mi je rekao čovjek kojeg sam dan ranije ujutru prvi put karijeri čoveka koji je stvorio čuveni znak I ♥ NY koji u životu sreo. Na njegovu nesreću, 10 godina kasnije danas koriste svi umesto reči „love“. Glejzer u filmu sam došao i pitao „Miltone, sjećaš se onog stola. Mogu govori kako od toga nije zaradio ni centa, no srećan je, li dobiti kat?”. Danas imam kat na četvrtom spratu jer je učestvovao u stvaranju Njujorka kakav je danas. njegove zgrade. Djelimično zato što zgrada nema lifta i Mirko Ilić, inicijator i glavni organizator događaja, a i on je star, pa se ne može penjati, ali moje objašnjenje je privatni prijatelj i đak Miltona Glejzera, nakon filma je da sam ja na višem nivou od Miltona”, nasmijao je ispričao nekoliko detalja iz života ovog umetnika, publiku Ilić. kojima je pokušao dodatno da dočara o kakvom se čoveku radi. Milton Glejzer, rođen 1929. godine, pohađao je „U četvrtak prošli tjedan Milton je dobio nagradu od njujoršku Muzičku i umetničku srednju školu, a zatim Baraka Obame. Deset ih se dijeli godišnje za doprinos zahvaljujući Fulbrajtovoj stipendiji, Akademiju lepih umjetnosti, a on je prvi dizajner kojem je uručena. U umetnosti u Bolonji. Glejzer je jedan od osnivača petak je bio snijeg, pa se nije tako lako moglo doći do revolucionarnog Pushpin studija, otvorenog 1954, Njujorka. U ponedeljak ujutru Milton je u svojem pokretač New York Times magazina zajedno sa Klejom uredu. Išao sam mu čestitati, jer sam dva kata iznad Felkerom 1968, osnivač Milton Glase Inc.-a 1974. i u njega. Sjedio je sa konzervom artičoke u rukama kojima partnerstvu sa Volterom Bernandom osnivač WBMG-a. dizajnira, pomno ih promatrao i pitao mene i saradnike Kao izuzetno plodan stvaralac postera i printova, da li je zelena boja presvijetla ili pretamna. S tim da je izlagao je umetnička dela širom sveta, samostalno pet metara iznad njega stajala velika zlatna medalja sa izlažući u kulturnom centru Georges Pompidou u Parizi potpisom predsjednika Obame. To pokazuje skromnost, i Muzeju moderne umetnosti u Njujorku. Njegova dela to pokazuje prioritete. To mnogo govori o Miltonu”, deo su stalnih postavki brojnih muzeja. Radovi ovog napomenuo je Ilić. renomiranog dizajnera variraju od legendarnog logotipa Dodao je da je riječ o čovjeku koji je proslavio pre I♥ NY do kompletnih grafika i dekorativnih programa šest meseci 80. rođendan, ali da svaki dan dolazi na restorana u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku. posao u devet i ide kući u šest sati. Milton Glejzer Nagradu za životno delo primio je 2004. godine od nikada u životu nije bio stalno zaposlen, s druge strane, Smithsonian Cooper-Hewitt-a, Nacionalnog muzeja za nikada nije radio advertajzing. Smatra ga, kako kaže dizajn, za duboki i značajni dugoročni doprinos praksi Ilić, opakom satanom. dizajna. 15
- 16. Izložba u Robnojkući "Beograd" u Knez Mihailovoj bia je do 10. aprila. DOKLE OBMANJIVANJE? U nastavku su neki od odgovora iz intervjua koji je Milton Glejzer dao Aleksandru Maćaševu početkom Polemika o ulozi banatskih Nemaca u 2010. godine, objavljenom u magazinu Kvart: stradanju Jevreja * Apstrakcija podrazumeva da postoji nešto iz čega se u Drugom svetskom ratu* apstrahuje. To je početna tačka za fizičku realnost u U beogradskim novinama Danas objavljeno je svakom slučaju. Apstrakcija bez određenog odnosa je pismo dra Teodora Kova~a pod naslovom “Dokle besmislena. obmanjivanje?” Povod pisma je vest da }e se 12. * Crtač je ideja da se isključi ideja umetnosti iz tog juna odr`ati otkrivanje i osve{tenje nema~ko-srpskog procesa. Umetnost je za mene kada vam delo privlači pažnju. Kada vam ne privlači pažnju to nije umetnost. Spomen krsta (preko 4 metra visokog) nevinim To znači da sva dela koja sam stvorio nehotice, bez `rtvama u Vr{cu – Banatu. U pozivnicama za pri- namere da to bude umetnost, mogu, u stvari, biti sustvo ovom osve{tenju napisano je da je nema~ki umetnost ukoliko su stvarani na određeni način. `ivalj u po~etku prete`no “vinogradari i ratari” `iveo Umetnost dovodi do efekta buđenja pažnje. u miru sa svojim susedima sve do 1944. godine. * Pažnja je svest o tome šta je stvarno. Ili pokušaj da se Doktora Kova~a je revoltirao poku{aj obmane i bude svestan onoga što je stvarno. “stvaranje iluzija o idili~nom `ivotu u “miru i * Znate li šta ja mrzim? Glupost. Stvari se objašnjavaju zajedni{tvu” Nemaca s ostalim stanovnicima tog glupavo i izveštačeno. Ljudi pretvaraju nešto što je kraja, kada su Jevreji Banata deportovani jo{ u leto trenutni stil u istinu. Probudite se, pomislim, otkrijte šta je bilo pre. 1941. U Vr{cu, uo~i aprilskog blic-kriga na Jugo- * Koja je razlika između dizajna i umetnosti? Ako vam slaviju, nalazila se nacisti~ka {pijunska radio-stanica dizajn privuče pažnju, to je umetnost, ako vam ne “Nora”, a u tom gradu formirana je i zloglasna SS privuče pažnju, to nije umetnost. To morate da “Princ Eugen” divizija. Doktor Kova~ pamti i posmatrate od slučaja do slučaja. Ne postoji opšta izlo`bu, posve}enu `ivotu Nemaca u Vr{cu, prire- definicija da li je dizajn umetnost ili nije. To znamo, iz djenoj u Be~u 1987, sa mnogo arhivskog materijala, iskustva, kada gledamo Leonardov dizajn kažemo „E to fotografija, dokumenata. Izlo`ba je obuhvatala pe- je umetnost“. Čak iako je to bio crtež topa. Nešto na riod od naseljavanja Nemaca u Banat, u XVII veku, tom crtežu vas je navelo da obratite pažnju. do odlaska u jesen 1944. “Nijedne re~i”, pi{e dr * Može se reći da verovanje koči um. Tako je onda uvek korisno biti protiv svega. Mislim da uvek morate Kova~, “o tome {ta se dogadjalo poslednje ~etiri go- da se ne usaglasite sa samim sobom, sa svojim vlastitim dine njihovog boravka, osim jedne polure~enice o ubeđenjem. Sve ono što se drži stegnuto, počinje da se neprijatnim poslovima koje su obavljali nema~ki guši. omladinci”. Nijedne re~i o poni`avanju, plja~kanju, * Šta podrazumevamo pod razlikom između desnice i hap{enju, zlostavljanju i mu~enju Jevreja, da bi ih levice? Desnica je uvek čvrsta u svojim ubeđenjima. na kraju deportovali u logore. Pro{le godine je i u Levica, na kraju krajeva, prava levica je uvek nesigurna. Novom Sadu priredjena sli~na izlo`ba i opet I zato je desnica često moćnija, jer poseduje to potpuno pre}utani zlo~ini prema Jevrejima. Navo- nepobitno verovanje da su u pravu. Najbolja osobina de}i podatke, autor ovog dopisa Danasu s pravom levice je u tome što ona preispituje svoju vlastitu motivaciju. Ne uvek, ne tvrda levica. Tvrda levica pita “Dokle }e ova obmana da traje”? postaje slična desnici. REAGOVANJE: * Ima mnogo budala na svetu i srećete ljude koji su glupi sve vreme tako da pokušavate da to nadjačate, ali @rtve, d`elati i spomenici onda shvatite da ne možete da ih nadjačate... Sigurno ne Stefan Bart, in`enjer iz Erlangena u Nema~koj, nasilno i svakako ne agresivno. Ljude koje ne možete poreklom podunavski Nemac, reagovao je o{tro na promeniti morate da prihvatite kao činjenicu. I da ne pokušavate da to činite nasiljem. tekst dra Kova~a. On smatra da je ono {to se dogo- dilo Jevrejima isklju~ivo zlo~in Vermahta. “Sigurno Priredila Žarka Radoja su u~estvovali i neki grabe`ljivi Folksdoj~eri, ljudi kakvih ima svuda, koji su denuncirali Jevreje iz li~ne koristi”, pi{e Bart, “Na Sajmi{tu u Beogradu oni nisu u~estvovali u groznom ubijanju Jevreja”. On navodi jedan dogadjaj 1944. kada je neki pijani ruski major hteo da siluje mladu Nemicu u Vr{cu, ! pa ga je njen brat ubio. Tada su Rusi, u znak odmazde izveli na ulicu Drajlaufergasse 130 nevinih 16
- 17. [vaba, `ene, decui mitraljezom ih pobili. Posle rata * Polemika u listu Danas: streljano je u Jugoslaviji 6.500 Nemaca. -Teodor Kova~: Dokle obmanjivanje, 1.3 10 Bart se pita – za{to jugoslovenska i sada srpska -Stefan Bart: @rtve d`elati i spomenici, 8.3.10 vlast nije podigla spomenik svojim Jevrejima? Sam -Aleksandar Ne}ak: Sve je to od lo{eg vina 22.3.10 odgovara na postavljeno pitanje: “Onda bi se -Teodor Kova~: Dokle obmanjivanje (2), 21.3. 10 obelodanila uloga Nedi}eve vlade. Kao {to je -Stefan Bart: Pojam "betonoglavac" 22.3.10 poznato Nedi} i Ljoti} su bili srpski fa{isti i veliki ! antisemiti. Oni su pravili spiskove Jevreja i vodili ih ! na strati{te u Zemun", zaklju~uje. VELIKI USPJEH U ovu polemiku ume{ao se Aleksandar Ne}ak, predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije. On, ADI NESA U ZAGREBU izmedju ostalog, navodi podatke o stradanju Jevreja i podse}a na “Kladovski transport”, tvrde}i da ne U organizaciji Veleposlanstva Države Izrael u Re- publici Hrvatskoj, otvorena je 23. ožujka 2010. u pre- postoji ugovor o podizanju spomenika nedu`nim ba- punom izložbenom prostoru Gliptoteke HAZU, izložba natskim Nemcima. On smatra da je “dizanje spome- radova izraelskog umjetničkog fotografa Adi Nesa. nika nevinim nema~kim `rtvama, ~ija se imena ne Izložbu je otvorio predsjednik RH Ivo Josipović u znaju – samo podmetanje kukavi~jeg jajeta”. nazočnosti izraelskog veleposlanika i samoga umjet- nika. Stručnim izlaganjem sa sadržajem izloženih rado- Jo{ jednom o sudbini banatskih Jevreja va nazočne je upoznala poznata hrvatska povjesničarka Polemika izmedju dra Teodora Kova~a i Stefana umjetnosti i književnica, prof. dr. Željka Čorak. Izloženi Barta se nastavlja. “Svoje pismo Danasu napisao radovi nose zajednički naziv “Deposition» sam ogor~en zbog neprestanog pre}utkivanja odnosa Veleposlanik, Njegova Ekselencija Yossef Amrani, nije tajio da izložene fotografije na njega ostavljaju banatskih Nemaca prema Jevrejima,” ka`e dr Kova~. snažan dojam, te je ukazao na važnu sastavnicu Nesove On ne mo`e da prihvati pozivnicu za “Osve{tenje poetike, a to je humanost. »Morate voljeti ljude da Spomen-krsta" u kojoj pi{e i “o miru i zajedni~kom vidite ljepotu u njima. Ovdje vidimo lijepa i moćna lica `ivotu” tamo{njih Nemaca sa svojim susedima sve u različitim situacijama koje nisu uvijek lijepe, ali da je do jeseni 1944.” – I time prekida polemiku, ali je više ljudskosti i život bi bio ljepši svima«, kazao je in`enjer Stefan Bart nastavlja obja{njenjem svog veleposlanik Amrani. termina. “Betonoglavac” “Pojam “Betonoglavac” sam upotrebio za one kriti~are koji su nakon 8 godina diskusije o spomen- obele`ju i tri godine obrade mog projekta u op{tini Vr{ac, nakon narud`be spomenika i table sa imenima `rtava, do{li na ideju da su mo`da medju njima sahranjeni i zlo~inci. Time ho}e o~igledno da spre~e ili odugovla~e projekat”… *** Ova polemika, vodjena na stranicama lista Danas, mo`da se i nastavlja, ali ve} do sada je Adi Nes u društvu predsjednika RH, dr Ive Josipovića obuhvatila prostor koji bi, da je objavljena u celini, prilikom otvaranja izložbe. mogla da zauzme ~itav br. 3. “Nekad i sad”. Mnogi argumenti dra Kova~a su izostali u ovom kratkom »Ovo nije Izrael sa CNN-a, već Izrael koji poznajemo izvodu, kao i obrazlo`enja in`enjera Barta koji s ulica, onakav kakvim ga obično ne zamišljamo. o~igledno `eli da umanji zlodela svojih sunarodnika, Svetost nije u zemlji, svetost i ljepota su u ljudima samima. Ove scene prizivaju u sjećanje biblijska vre- u~injena za vreme Drugog svetskog rata u Banatu. mena, antička vremena. Ovdje vidim ljepotu ljudskog Medjutim, o svim dogadjajima nalaze se zapisi i lica, ali i ljepotu zemlje koja svakome može mnogo dokumenti. Arhivi su puni. Postoje i svedoci, medju ponuditi i koja je sveta za svakoga«, rekao je izraelski kojima je i dr Teodor Kova~, koji ni nakon 70 veleposlanik. godina ne zaboravljaju i ne pra{taju podunavskim Uz zahvalu Veleposlanstvu Izraela koje je pružilo [vabama zlo~ine koje su po~inili nad Jevrejima. izložbu, predsjednik Republike Hrvatske Ivo Josipović, izrazio je nadu da će kulturna suradnja Hrvatske i Ana [omlo 17
- 18. Izraela i ubudućnosti biti obogaćena umjetnošću koja priču, radije koristim postojeći tekst kako bih kroz njega oplemenjuje duše. rekao nešto novo, o sebi i svijetu iz kojega dolazim. Zagrebački «Jutarnji list» je isti dan objavio opširan osvrt Patricije Kiš na Nesovu izložbu pod naslovom: «Macho vojnici i sirotinja kao ranjivi junaci priča iz Biblije», dok je «Vjesnik» svoj prikaz naslovio: «Sve- tost i ljepota su u ljudima». Navedeni naslovi ukazuju na potpuno različit doživljaj, a time i likovnu percepciju ponuđenih radova, odnosno na njihovu predmetno- tematsku kontroverznost. Patricija Kiš, u svome tekstu u prvi plan stavlja Nesovu provokativnost i, pomalo euforično ističe «Umjetnik iz Izraela Adi Nes, čije ćemo fotografije od utorka gledati u Gliptoteci HAZU, jedan je od naj- provokativnijih autora današnjice. Imat ćemo prilike uživati u očaravajućim fotografijama iz poznatih ciklusa Biblijske priče, Dječaci i Vojnici, a za Zagreb je predviđena i jedna premijera: umjetnik će pokazati najnoviji rad “Krist”, suosjećajno lice u pozi Isusa koje podsjeća na renesansne slike. Izložba je naslovljena Moje su fotografije uvećane scene iz povijesti “Deposition”. S druge strane, inspiraciju nalazi na umjetnosti i zapadne civilizacije, koje kombiniram sa ulicama današnjeg Izraela, ponajviše u ljudima koji žive svojim osobnim iskustvom. Prizori iz Biblije pozivaju na rubu društva, u teškoj nevolji. nas da se usredotočimo na ono što je nama ljudima Prizore iz povijesti uspješno stavlja u kontekst zajedničko, a to su ljudska patnja, bol i suosjećanje, a sadašnjosti». ne na ono što nas razlikuje. Nes je, bez sumnje, izvanredan umjetnički fotograf, Navedene riječi najbolje se zrcale u Nesovim ali tvrditi da je «jedan je od najprovokativnijih autora fotografijama izraelskih vojnika, ili onima na kojima su današnjice», što znači cijele svjetske suvremene likovi odjeveni u odore CAHAL-a. umjetnosti, a bez određenja kojom se umjetnošću bavi, prilično je subjektivno. Ili je riječ o literarnom pretje- Dileme koje je imao tijekom stvaranja ovog ciklusa rivanju, ili o nepoznavanju osnovnih postulata estetike. opisao je slijedećim rečima: «Živim u kulturi u kojoj se Stoga treba čuti što o Nesovoim umjetničkim foto- vojnici često pojavljuju u medijima, u lokalnoj povijesti grafijama kaže Željka Čorak, jedna od najpoznatijih umjetnosti, u izraelskoj kinematografiji, i prije svega, na povjesničarki umjetnosti u Hrvatskoj: ulicama. No, ja ih želim humanizirati. Kao kontrast «Uvijek sam Židovima zavidila na drevnosti. Oni su uobičajenom macho prikazivanju vojnika, mladići na dublje onom dnu bunara vremena koji Thomas Mann ovim fotografijama pokazuju osjećaj ranjivosti, spominje u svojoj »Legendi o Josipu«, dnu dubokom i usamljenosti i velikog umora. prvobitnom gdje čovječanstvo se sjeća bolje i bliže svoga porijekla i svoga smjera. Kršćanstvo je u povijest unijelo drugačiju koncepciju božanstva i Boga. Adi Nes uzeo je Krista koji je u korizmi svima blizak i poznat, nosilac patnje i, bez obzira bio on za neke od nas Bog i Božji sin, a za druge vrhunski reper univerzalnog huma- nizma, na toj razini simbola i metafore moguće je spo- znati, priznati i prihvatiti osnovne vrijednosti ljudskoga života Kroz njegove fotografije shvaćamo kako »naša zajednička baština putuje kroz stoljeća i kroz vrijeme. On pokazuje kako su neke situacije uvijek obnovljive i prepoznatljive, kako su svi predlošci naših života već odavno ispjevani i ispričani i kako su svi uzroci već imali svoje posljedice, samo mi od toga nismo odviše mnogo naučili. Poruke ove izložbe jesu vratiti se korijenu, vratiti se ondje gdje nam je toliko toga O zagrebačkoj izložbi kazao je slijedeće: zajedničko«, dodala je Željka Čorak. «Ovu sam izložbu nazvao 'Deposition', jer sam izvorno Za svoj umjetnički rad Adi Nes kaže: radio fotografije za seriju Biblijske priče u kojima “Kao likovni umjetnik referiram se i na polazišne ‘skidam’ židovske praoce i Krista s njihovih svetih točke starih majstora, a to su Biblija i kršćanska visina i prizemljujem ih u stvarnost koju su iskusili kao mitologija. No, ne želim ilustrirati ili dramatizirati bića od krvi i mesa koja su se žrtvovala za nas. Ljudima 18
- 19. je poznat motivskidanje Krista s križa i ja u svojoj najprovokativnijih autora današnjice», a s druge strane fotografiji dodatno ‘skidam’ Krista. Drugim riječima, tvrdnju kako je «poruke ove izložbe vratiti se korijenu, repozicioniram ga, odnosno na nj i na njegov položaj vratiti se ondje gdje nam je toliko toga zajedničko«, a s gledam na jedan nov način, drukčije nego što ga se treće strane, Veleposlanika su izložene fotografije pota- gledalo u prošlosti.' 'Skidanje Krista s križa i depozicija kle na nadahnutu tvrdnju: Svetost nije u zemlji, svetost i židovskih praotaca zahtijeva novu rekonstrukciju ljepota su u samim ljudima. sukladno ljudskoj realnosti. Poziva nas da se usredotočimo na ono što je nama ljudima zajedničko – ljudska patnja, bol i suosjećanje – a ne na ono što nas razlikuje». Bez naslova (skidanje Krista s križa) U središtu izložbe “Deposition» njegov je najnoviji Adi Nes rad naslovljen 'Krist'. To je provokativni portret u kru- «Jutarnji list» o njegovu životopisu piše: pnom planu velikoga formata koji prikazuje Isusovo «43-godišnji Nes je sin iranskih i kurdskih imigranata lice. Fotoaparat pokazuje lice puno suosjećanja, tuge i koji su došli u Izrael iz Irana još pedesetih godina, dakle milosti baš kao što je slikarov kist u razdoblju renesanse prije njegova rođenja, i odrastanje u malom mjestu pod nanosio sloj po sloj boje dajući naslikanom portretu imenom Kyriat Gat jako je utjecalo na njega.(…) Sada zapanjujuću senzualnu zrelost. Iz snage ovoga portreta, živi u Tel Avivu, za koji kaže kako u njemu nije koji u srcima gledatelja pobuđuje antagonističke jednostavno živjeti. osjećaje boli i ljepote, izvire naziv izložbe – Deposition Kao čovjek vezan za estetiku, moram priznati kako – u značenju skidanje Krista s križa. «U iste poze stavlja sam uživao u Nesovoj umjetnosti. Premda je riječ o ne samo ljude s ulice i nekadašnje biblijske junake, tehnici, kod njega su duhovnost, estetska ustreptalost, nego i vojnike i poznate slike iz povijesti umjetnosti, te senzibilitet i svjetonazor prevladali tehnička ograničenja dječake s periferije i mitološke grčke junake», nadodaje i učinili fotografski aparat onim što je kist za slikare. Patricija Kiš. Nesova zagrebačka izložbe jest provokativna, ali na način dostojan umjetnosti i u relacijama najboljih europskih slikarskih tendencija. Đuro Vidmarović Knjigom protiv Jevreja !!!!!! U Švajcarskoj zatvor, u Srbiji kataloški broj Savez jevrejskih opština Srbije zatražio je od Tuži- laštva da privremeno zabrani distrubuciju knjige Jirgena Grafa "Mit o holokaustu". Pisac je u Švajcar- skoj osuđen na 15 meseci zatvora zbog ove knjige, dok je u Srbiji ona dobila i kataloški broj u Narodnoj biblioteci, navode u Savezu. U knjizi “Mit o holokaustu”, između ostalog, negira se postojanje gasnih komora u nacističkom koncentra- cionom logoru Aušvic. Savez jevrejskih opština je za- Jedna od najpoznatijih Nesovih fotografija nadahnuta tražio privremenu zabranu distribucije knjige do okon- je Leonardovom «Posljednjom večerom» čanja postupka. “Želimo da vas obavestimo da razmatramo moguć- Dakle, s jedne strane imamo «Macho vojnike i siro- nost javnog protesta ispred Ministarstva pravde. Veru- tinju kao ranjive junake priča iz Biblije», «jednog od jemo da će nam se u tom protestu pridružiti svi oni koji 19
- 20. zahtevaju poštovanje zakonakojim je zabranjeno širenje Mustafa Spahić, profesor u Gazi Husrevbeg medresi nacionalane, etničke i verske mržnje, što podrazumeva i kaže da su za promene krivi misionari iz inostranstva. objavljivanje i rasturanje antisemitskih knjiga", naveo je „Prvo su bili Saudijci, u međuvremenu su to bogataši iz Savez jevrejskih opština u saopštenju. Persijskog zaliva i država bogatih naftom“. Podsetimo, samo poslednjih šest meseci Savez se Spahić je odličan poznavalac 500 godina duge tra- morao obratiti javnim saopštenjem nekoliko puta zbog dicije liberalnih bosanskih sunita. Svoje uverenje da se antisemitskih izdanja koja se mogu bez problema kupiti navala radikalnih islamista koje sponzorišu Arapi mora u knjižarama u centru grada i redovna su literatura na zaustaviti on izražava ovako: „Onome ko hoće da Sajmu knjiga u Beogradu. poseče naše šljive, jer se od njih može praviti šljivovica, Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksan- i umesto njih posadi urme, jer ih je jeo prorok, njemu dar Nećak ponovio je po ko zna koji put da oni traže da kažemo: kod nas urme ne uspevaju“. se knjige ne mogu nabaviti u knjižarama, a ne da Ali, kako to da fundamentalistički propovednici imaju njihovi autori budu hapšeni i zatvarani. sve više uticaja i u Sarajevu, gradu u kome su u doba “Samo tražimo da se te knjige ne prodaju u knjiža- Jugoslavije mešoviti brakovi i večernji odlasci u kafane rama, da se zaplene i onemogući materijalno dobijanje bile normalne pojave? koristi od njih, jer sam siguran da, onog momenta kada Mnogi su u ovoj ratom razorenoj zemlji, prognani, ti, navodno, pisci ne budu imali materijalne koristi, neće ranjenih tela i duša, beznadežni, tražili duhovnu i ma- to raditi“, kaže Nećak. terijalnu pomoć. Lak je to plen za lovce duša: „Gde će Knjiga Jirgena Grafa, koji je u Švajcarskoj 2000. go- kauboj da nađe svog konja u preriji? Kod vode, dine osuđen na 15 meseci zatvora, u Srbiji je obja- naravno, kod izvora!“ vljena nedavno, a od skora je dobila i svoj kataloški broj Tamo gde je izvor najjači u Sarajevu, može se sresti u Narodnoj biblioteci. Nezim Halilović – imam džamije Kralj Fahd i naj- Švajcarska ima snage da spreči širenje takvih laži, a poznatiji propovednik u gradu. Hiljade građana dolaze mi tu knjigu, nakon što je njen autor osuđen, obja- petkom da slušaju njegove propovedi o patnjama vljujemo“, izjavio je Nećak. muslimanske braće i sestara u Palestini, Avganistanu i Negiranje Holokausta u mnogim zemljama je krivi- Iraku. čno delo. Savez jevrejskih opština Srbije podsetio je da „Muslimani širom sveta su deo jednog tela“, kaže ovaj je mađarski predsednik Laslo Šoljom nedavno potpisao čovek. U ratu u Bosni je bio komandant brigade i zna da zakon kojim se negiranje Holokasuata kažnjava zatvo- se brani… i rečima, protiv sumnji da pod krovom svoje rom do tri godine. džamije daje utočište radikalnim saudijskim salafitima. „Zapad je iritiran time što se mnogo muslimana e-Novine vratilo svojoj veri, umesto da, kao ranije, odlaze u bar, piju alkohol i jedu svinjetinu. Ali, ovakav povratak Sarajevo - grad minareta islamu je logičan posle rata, kada je bilo dovoljno biti obrezan, pa da te ubiju“, kaže Halilović. Arapski šeici uložili su milione u BiH, piše Špigel „Saudijska Arabija je finansirala izgradnju ili obnovu onlajn. Od kraja rata u Sarajevu se grade džamije kao 158 džamija širom Bosne i Hercegovine. O vrtićima, nigde drugde u svetu. Šta će biti od nekadašnjeg bibliotekama, internatima – da ne govorimo. Šeici su od „Balkanskog Jerusalima“, gde su bile prisutne sve kraja rata ovde ostavili milijardu dolara“. religije? Pravu opasnost za sekularnu, demokratsku Bosnu Ko traži mesta u kojima su se muslimani i hrišćani predstavljaju političari i duhovne vođe republike, njiho- vekovima molili Bogu, jedni pored drugih – naći će ih u va pohlepa i osvetoljubivost. Milijarde evra međunaro- Sarajevu. Gazi Husrevbeg džamija u Baš Čaršiji uda- dne pomoći je nestalo pod protektoratom EU – uspesi ljene su od katoličke katedrale i pravoslavne crkve samo nisu vredni pomena. Jedinstvo zemlje je ugroženo, nekoliko koraka. Sinagoga sefardskih Jevreja u blizini, privreda stagnira, a ljudi ne mogu da putuju bez viza. uklapa se u multireligijsku sliku balkanske metropole Nije ni čudo što su oni u takvoj situaciji lak plen koja je svojevremeno nazivana i „Jerusalim Balkana“. misionara – i što vernici u Bosni možda u Umi, svetskoj Rat u Bosni u kome je život izgubilo 100.000 ljudi, zajednici muslimana – traže svoju novu domovinu, od toga 80 odsto muslimana, kao i 4 godine izolacije zaključuje se u tekstu Špigel onlajna. Sarajeva, promenili su grad. Priredila: Dijana Roščić, DW Desetine hiljada starosedelaca je ubijeno ili izbeglo. Novi građani naseljavaju uglavnom predgrađa. Sarajevo je sada 80 odsto muslimanski grad. Minareti brojnih džamija, izgrađenih posle rata, ograđuju dolinu kao kule nekakvog utvrđenja. Said Jamaković iz gradske uprave kaže: „Građenje džamija je neka vrsta markiranja terena. Ali, muka mi je od tih novih monstruoznih građevina, jer su ružne. Većina muslimana ne želi da živi „u islamskoj državi“. ! 20
- 21. Filmska priča oDanilu Kišu povodom (Zupančev dokumentarac) biti prikazano na Drugom programu RTS u 22 sata, u petak 15. oktobra. Liči na dvadesetogodišnjice smrti davnu Kišovu sintagmu Gorki talog iskustva. Podse- ćamo se, dakle, svega što je obeležilo Kišove studentske Gorki talog budućnosti dane, rad u književnim časopisima, pre svega u Vidi- cima, prevodilaštva, francuskog perioda, druženja sa Nasilje će, ispostaviće se, odrediti život Danila Kiša i Medialom, neformalne književne grupe u kojoj su bili oslikati ovdašnju provinciju:„Nisam u prvi mah ozbi- on, David, Kovač, Borislav Pekić, Miro Glavurtić. ljno shvatio čaršijsku priču iz Kluba književnika. Kiš mi Književnik, govorio je Kiš, ima samo književnu je rekao da to nije trač. Uverio sam se, potom, da iza sudbinu, a film nas podseća i na ključne detalje njegove toga stoji politička pozadina“, govori Filip David kome biografije, patnju u vreme nacizma, ahasversko, rekao je Kiš posvetio priču -„ neopevani plagijat Psi i knjige u bi on, lutanje, progon, smrt oca u Aušvicu. Potom, na zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča, povodom koje je činjenicu da je odrastao u sredini u kojoj je, kako kaže, (Kiš) optužen za plagijat. bio okružen nasiljem. Ključno za odgovornost pisca su njegov odnos prema logorima, dva pojavna oblika totalitarizma, Holokaustu i staljinizmu. Nasilje će, ispostaviće se, odrediti život Danila Kiša i oslikati ovdašnju provinciju: „Nisam u prvi mah ozbiljno shvatio čaršijsku priču iz Kluba književnika. Kiš mi je rekao da to nije trač. Uverio sam se, potom, da iza toga stoji politička pozadina“, govori Filip David kome je Kiš posvetio priču –"Neopevani plagijat Psi i knjige" u zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča, povodom koje je (Kiš) optužen za plagijat. David je naglasio da je Kišov opus, između ostalog, ustanovljenje ovdašnje postmoderne („hranjenje knji- Danilo Kiš ževnosti književnošću“), a u filmu je gotovo jednako kao i progon koji je doživeo u Drugom svetskom ratu, Uspomene, sećanja obrađena tragična epizoda u kojoj je Kiš optužen za plagijat u zbirci Grobnica za Borisa Davidoviča. Produkcija Radio-televizija Srbije, Kišovi prijatelji govore u filmu o Času anatomije, čaršiji (Carshija, rekao bi Kiš) i primitivizmu i neznanju scenario i režija Dragomir Zupanc; koje je Kiš razobličio Časom anatomije, trošeći svoje direktor fotografijije Dobrivoje Ilić, 2009. dragoceno vreme dokazivanjem da ima posla sa bagrom. Život, romani, priče, drame i sve što je stvarao Danilo Na tu priču se filmski sjajno nastavlja esej O Kiš oživeli su dan pre dvadesetogodišnjice njegove nacionalizmu čiji deo Miki Manojlović izgovara baš smrti, 14. oktobra, i vratili se tamo odakle on, zapravo, kao kad se jedan od najboljih nadmeće sa jednim od nikad nije odlazio, u Biblioteku Grada Beograda najboljih: „Ne postoje opšte vrednosti, estetičke, etičke, (pretpremijera), filmom scenariste i reditelja Dragomira itd. Postoje samo relativne. I u tom smislu, u prvom Zupanca "Danilo Kiš: Uspomene, sećanja" (produkcija redu, nacionalizam jeste nazadnjaštvo. Treba biti bolji Radio - televizija Srbije, direktor fotografijije Dobrivoje samo od svoga brata ili polubrata, ostalo me se i ne tiče. Ilić, 2009.). Predrag - Miki Manojlović briljantno glumi Skočiti malo više od njega, ostali me se ne tiču. To je Kiša, suočavajući se, valjda, sa jednom od najtežih ono što smo nazvali strah. Ostali čak imaju pravo da nas uloga; tako Zupančev dokumentarac dobija igranu dostignu, da nas prestignu, to nas se ne tiče. Ciljevi dimenziju i sugestivnost. Stariji se podsećaju, a mladi nacionalizma uvek su dostižni ciljevi, dostižni jer su (sala Biblioteke Grada bila je prepuna studenata, skromni, skromni jer su podli. Ne skače se, ne baca se profesora, novinara i Kišovih prijatelja) saznaju šta je kamena s ramena da bi se dostigao svoj sopstveni značio angažman jednog od najznačajnijih književnika maksimum, nego da bi se nadigrali oni, jedini, slični a koji su hodali ovuda. tako različni, zbog kojih je igra i započeta“. Na pretpremijeri se video kapitalni projekat državne Svaki nacionalizam vodi šovinizmu, podsećamo se TV kuće u kojem, između ostalog dokumentarnog filmom Kišovih reči, a Laslo Vegel nam kaže da to Kišu materijala, čujemo sećanja koja govore Filip David, nikad nije oprošteno to što je izgovorio da svaki Mirko Kovač, Suzan Zontag, Đerđ Konrad, Boro nacionalizam vodi šovinizmu. Drašković, Peter Esterhazi, Laslo Vegel, betonci Saša Danas bismo mogli da kažemo da nikakve razlike Ilić i Saša Ćirić, respektabilna svedokinja Borka Pavi- nema i da s razlogom treba zazirati od čoveka koji kaže ćević, Božo Koprivica, Gojko Božović... da je nacionalista. Sve čovek napisao, smestili ga u Sa gorčinom je Filip David, autor prvog doku- lektiru kad je umro, to je, valjda, uslov (ako nije mentarca o Kišu, prikazanog maja 1999, u Kinoteci, Dobrica), čitaju klinci Rane jade, delić koji neće mnogo pod vazdušnom uzbunom, konstatovao da će ovo delo da im znači. 21
- 22. Čitamo i mikojima nešto znači. Prikazujući stvarnost logora u kojem se vlada Ima nešto u filmu što na ovaj način nismo čuli: zahvaljujući krugu straha koji povezuje podređene i „Danilo je hteo da oformi grupu intelektualaca koja bi gospodare, demonske orgije Gospodara u čijim su se suprotavila Slobodanu Miloševiću“, kaže nam iz rukama život i smrt, Tišma je i u ovom romanu Zupančevog filma Laslo Vegel, čovek kome možemo progovorio o zlu, o njegovim izvorima i manifestaci- da verujemo, Kišov prijatelj. Počeo Kiš, na pitanje jama. Vreme u kome se radnja odvija je neodređeno, „Ko?“ da broji, pa se zabrojao... dok su toponimi izmišljeni. Roman "Ženarnik" će biti Pogledajmo film, u ma kom terminu bio. Imamo li prva knjiga u ediciji "Celokupnih dela" koja obuhvata 25 knjiga. Ovu ediciju uređuje prof. dr Gorana utisak da nam baš on nedostaje... Raičević, a predgovore za pojedina izdanja pisaće Bojan Tončić najbolji poznavaoci Tišminog dela. TANJUG TV film o Kišu prikazan je u Sarajevu (Jevrejska ! opština i društvo Prosvjeta), na Sa(n)jam knjige u Puli (govorili M.Kovač i D.Drndić), Vankuveru (Festival Otkrivanje biste Srpskog dok. filma) i 30.3. u Parizu (Srpski kulturni centar), premijera francuske verzije tv filma. dr Davidu Grubiju ! Dr David Gruby je ime koje u Srbiji, takoreći bez Otkriven neobjavljeni roman izuzetka, nije poznato. Među stranim stručnjacima ime Aleksandra Tišme Davida Grubija je dobro poznato i visoko cenjeno. Dr David Gruby je utemeljitelj mikologije, nauke o "Ženarnik"! bolestima koje izazivaju gljivice, bolesti koje se javljaju najčešće na koži i češće su kod dece nego u odraslih. ! Dr Gruby rođen je u Bačkom Dobrom Polju, opština !!!!!Novosadska izdavačka kuća "Akademska knjiga" Vrbas, 1810. godine u jevrejskoj porodici. S obzirom na najavila je da će uskoro štampati, do sada neobja- to što je porodica bila siromašna, sam se uputio u Peštu vljeni, roman "Ženarnik" Aleksandra Tišme (1924- gde je uz veliku nemaštinu završio gimnaziju, upisao se 2003). na medicinski fakultet koji je nastavio u Beču, gde je i Kako je rekla direktorka i vlasnica "Akademske diplomirao. U to vreme mikroskopi su bili prava retkost knjige" Bora Babić, Tišmin rukopis nađen u njegovoj tako da je sam sebi konstruisao mikroskop i po tome književnoj zaostavštini biće uključen u seriju "Celo- postao poznat. Nudili su mu da ostane na tamošnjem kupnih dela Aleksandra Tišme" koju pokreće ovaj izdavač. Roman je nastao osamdesetih godina pro- medicinskom fakultetu, ali u to vreme tamo Jevreji nisu šloga veka, o čemu svedoči autor, koji je u svom mogli biti nastavnici. Odbio je ponudu da se pokrsti, "Dnevniku 1942-2001" 17. juna 1983. godine zapi- bez obzira što nije bio religiozan, i napustio Beč da bi se sao: "Danas sam iščitao dosad ispisanih sedam- zaposlio u Parizu. Tamo je otkrio gljivice koje su bile desetak stranica 'Ženarnika', prve moje pornografske uzročnici tada čestih bolesti, danas nazvanih mikozama inspiracije. Čini mi se da bih mogao da nastavim a jedna od njih naziva se Grubijeva bolest. Otkrio je da prekinutu nit". gljivice mogu biti uzročnici bolesti i u životinja. Prvi je O romanu "Ženarnik" poznati vojvođanski istoričar u medicinu uveo fotografiju, iza njega je ostalo preko književnosti Ivan Negrišorac je kazao da je sa 2000 fotografija koje se danas nalaze po raznim zadovoljstvom pročitao delo i zaključio da je to stilski muzejima i van Francuske. Kao mikroskopista go- prepoznatljiv Tišmin roman, sa istraživanjem raznih dinama je držao kurseve o mikroskopiranju a među oblika nasilja i "upotrebe čoveka", ali sa vremenskim i njegovim učenicima bili su i već u to vreme poznati prostornim okvirima drugačijim od svega što je Tišma naučnici, među njima i Klod Bernar (po njemu se zove napisao. Radnja romana odvija se u nepoznatoj univerzitet u Lionu). Eksperimentisao je sa eterom i zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. Roman je napi- kloroformom, sredstvima koja su tek tada počela da se san u prvom licu, ispovednim tonom. Glavni junak, koriste u anesteziji, i dokazao je prednost etera nad nepoznatog Tišminog romana je vojnik koji je kao kloroformom. jedini preživeli zarobljenik dospeo u pakleno carstvo U svojim najboljim godinama iznenada je prekinuo Gospodara na planini Dargil. Sačuvavši glavu, zahva- naučni rad i posvetio se praktičnoj medicini. Ubrzo je ljujući rani koja je od njega načinila kastrata, ali i zbog postao jedan od najpoznatijih lekara Pariza a zvali su ga fizičke sličnosti sa psihopatskim tiraninom, on upo- znaje užasnu stvarnost koja je u potpunosti kreirana i na konsultacije u inostranstvo. Među njegove pacijente da ostvari mračnu fantaziju jednog čoveka. U ovoj spadali su i Hajne, Balzak, Viktor Igo, Žorž Sand, Franc knjizi čitalac se, zajedno sa naratorom, suočava sa List, Šopen itd. nezamislivim scenama mučenja, raznim oblicima Imao je širok krug interesovanja, zanimala ga je i upotrebe i zloupotrebe ljudskih bića. Žene se love i astronomija, na krovu svoje kuće podigao je malu čuvaju u kavezima kao zveri, svedene na telo, fizički opservatoriju. objekt do nezamislivih granica hipertrofirane i izobli- Posle odlaska, kao dete, iz Bačkog Dobrog Polja čene požude. dolazio je svega dva puta u kraj svog rođenja. Dugo nije 22
- 23. imao francusko državljanstvoniti nostrifikovanu diplo- Dramu je na engleski prevela Mirjam [lezinger, mu bečkog univerziteta, pa su ga zavidni lekari u Parizu a zatim na srpski Milica Kralj. tužili kao šarlatana i tražili da bude proteran iz Francu- ske, međutim, mnogi njegovi ugledni pacijenti izdej- stvovali su da se ovaj problem reši. Ofnb•lb!usbaj!eb!Bkinbopw! Umro je 1898. u Parizu. Nije bio ženjen. Sahranili su ga prijatelji. eptjkf!ptubof!{bqf•b~fo! Iduće godine održava se svetski kongres dermatologa ! u Južnoj Koreji, gde će ceo jedan blok predavanja biti posvećen Grubiju i njegovim otkrićima povodom 200 Nema~ka se ovih dana na sudu bori da dosije godina od njegovog rodjenja. Glavni referent biće pro- Adolfa Ajhmana, glavnog organizatora masovnog fesor istorije medicine bečkog medicinskog fakulteta. istrebljenja Jevreja za vreme Drugog svetskog rata, Uprkos mnogogodišnjih zalaganja, vlasti u B.D. Polju ostane i dalje zape~a}en. i Vrbasu nisu imale sluha da na neki način obeleže da se tu rodio i kao dečak tu živeo. Tek su ove godine, posle Dosije detaljno prati Ajhmanov `ivot tokom raznih dugih intervencija, opštinska i mesna vlast rešile godina koje je proveo u beksvtu dok ga agenti da se u centru sela postavi njegova bista. Na dan 12. Mosada nisu otkrili i uhapsili u Argentini. aprila o.g. bista je svečano otkrivena a otkrili su je Oni koji se nadaju da }e 50-godi{nji pe~at predsednik opštine Vrbas i pomenuti profesor medicine poverljivosti biti skinut sa ovih dokumenata veruju iz Beča. Posle je održan skup lekara, posvećen temama da se u njima kriju dokazi o ume{anosti zvani~nika koje se odnose na Grubijev rad i njegovu ličnost. Konačno, posle toliko godina poštovan u svetu, Gruby Nema~e i Vatikana u pomaganju Ajhmanovog je dobio priznanje i u svom rodnom selu. Oko biste su bekstva i sakrivanja. već počeli radovi na građenju trga koji će nazvati Trg Odluku o tome da li }e biti poni{tena odredba o Davida Grubija. tajnosti ove arhivske gradje, sastavljena od 4.500 Dr Teodor Kovač stranica dokumenata o nacisti~kom zlo~incu, treba ! ! da donese sud u Lajpcigu u procesu koji je Premijera izraelske drame novinarka Gabrijela Veber pokrenula protiv Ne- ma~ke tajne slu`be (BND). "Rekvijem" u BDP-u BND tvrdi da bi otvaranje dosijea "odvratilo" U Beogradskom dramskom pozori{tu (BDP) 17. tajne slu`be drugih zemalja koje u budu}nosti ne bi marta je premijerno izvedena drama poznatog izrael- vi{e htele da dele informacije s njom, ukoliko bi skog autora Hanoha Levina "Rekvijem–Negde bile razotkrivene, pi{e nema~ki list [pigl. izmedju Pariza i [angaja", u re`iji Milice Kralj. Kriti~ari, pak, smatraju da je ovaj razlog samo To je prvo izvodjenje ovog komada u regionu, a paravan kojim zvani~nici u Berlinu i Vatikanu po- ovom predstavom BDP se uklju~uje u proslavu 150 ku{avaju da zata{kaju ~injenicu da je nema~ki bis- godina od rodjenja Antona Pavlovi~a ^ehova, jer je kup Alois Hudal u Rimu uspostavio takozvane tekst zasnovan na tri pri~e slavnog ruskog pisca - "pacovske kanale" kojima su nacisti, uz paso{e koje "Rot{ildova violina", "Tuga" i "@eljna sna". im je izdavala nema~ka vlada, be`ali iz Nema~ke i U velikom ansamblu igraju Petar Kralj, Jadranka Evrope. Selec, Aleksandar Ala~, Sandra Bugarski, Nata{a Franc [tangl, komandant konc-logora Treblinka, Markovi}, Srdjan Dedi}, Lako Nikoli}, Milena Pa- priznao je Gitu Sereniju (Gitta Sereny), britanskom vlovi} i drugi glumci BDP-a, uz studente Akademije stru~njaku za nacizam, da mu je Hudal pomogao da umetnosti. pobegne nakon nacisti~kog sloma 1945. H. Levin (1943-1999), jedan od najistaknutijih Veruje se da je Ajhman, glavni arhitekta izraelskih umetnika, bio je dramski autor i reditelj, Hitlerovog plana za pogrom Jevreja u Evropi, pisac pri~a, pesama i knjiga za decu koje su u{le u takodje, pobegao uz pomo} nema~ih vlasti lektiru. Njegovo delo je objavljeno u 17 tomova i Uhva}en je 1960. godine u Buenos Airesu i prevedeno na 20 jezika. odveden u Izrael gde je osu|en na smrt i obe{en. "Rekvijem", svojevrsnu istinitu bajku za odrasle o Federalni administrativni sud u Lajpcigu tuzi i prolaznosti, ali i o radosti `ivota, napisao je prou~ava dosije o njegovom bekstvu iz Evrope i 15- posle saznanja da je te{ko bolestan, a sam je i godi{njem `ivotu u Argentini, kako bi odlu~io da li re`irao predstavu. Premijera je bila u martu 1999. u bi trebalo da bude dostupan javnosti. Kameri teatru u Tel Avivu, izvedena je vi{e od 400 puta, obi{la svet i pobrala mnoge nagrade. Tanjug 23
- 24. Ida Demajo povredi i izgubi, te je odlučila da se poveri Aci. Jednom prilikom, dok su obojica proslavljali svoje uspehe, Oskar zbornik radova koji je objavio a Aca promociju u PERIKA primarijusa, pitao ga je za planove sa Leom. Nije da Oskar nije želeo zajednički život sa njom, rekao je Aci, Pri~a ali kada je sa majkom pričao o tome, toliko se potresla, da je odlučio da nikada više ne unosi nemir u kuću. Dok su Oskar i njegova osamdesetpetogodišnja maj- Danima je plakala i molila ga da ne čini grešku koju svi ka šetali Monte Karlom, ushićeno joj je ukazao na ostali muškarci čine. Videće on, rekla mu je tada, zlataste cipele sa ortopedskom petom i otvorenim „pojaviće se žena koja te je dostojna, koja će ti ponuditi prstima. Znao je da je dugo tražila upravo takve, kao što sve ono što imaš kod kuće, koja će umeti da se ponaša, je dobro znao sve ostale njene želje. „Hoćes da uđemo“, koja će biti lepa, obrazovana i iz dobre kuće“. Nije da pitao je oprezno. Vodila je računa da ga ne opterećuje Lei nešto fali, ali mlad je on, još uvek ima vremena. svojim prohtevima i u društvu važila kao skromna „Uostalom, za muškarce nikada nije kasno“, nasmešila udovica, posvećena detetu i domu. I on ju je takvu mu se i poljubila ga nežno u čelo. obožavao. Njene negovane ruke, način na koji je hodala Sedeo je sam posle sahrane, ubrzo nakon što su se i pričala, domaćinstvo koje je besprekorno vodila. vratili sa poslednjeg zajedničkog letovanja. Bio je bled. Oskar nije imao ništa protiv drugih žena, naprotiv, Video je Acino lice ispred sebe i grimasu kojom ga je primećivao je lepe, ali nije mogao da ih ne poredi sa onomad kaznio. Osećao je po koži Leine suze. Držao je majkom. Sve koje je do sada upoznao i čak sebi u rukama majčinu periku. Do dana kada je umrla nije dozvolio da se i pored toga što je to njegovu majku primetio da to nije njena prava kosa. Ona mu nije rekla, možda vređalo, upusti u vezu sa njima, sve one u a on je verovao. Perika je činila njen autoritet kojim je poređenju sa njom nisu bile dovoljno dobre. Pored toga, skrivala sve što nije mogla, umela i htela, uključujući i nije imao poverenja u njih, kao što je imao u majku. starost. Nije on samo tog dana bio bled, bled je bio Ona je umela da napravi atmosferu u kući, da lepo uvek, sa licem na kome su se ocrtavale crte dečaka i skuva, da organizuje sedeljke na kojima su se okupljali telom, koje je pored sporta kojim se bavio, odisalo stari porodični prijatelji i katkad Oskarove kolege. beživotom. Beživotom čoveka koji je odbio da odraste. Nikada ga nije obrukala, bila je interesantna, znao je da ga bezuslovno voli i to mu je davalo sigurnost. Često je osećao bolove kada nije bio u njenoj blizini i tim se pre Zofja Nalkovska radovao kada su zajedno, bilo je to na neki način olakšanje za njega. Potajno je uživao u čarapama na MATERINSTVO PO IZBORU haltere koje je nosila iako se nije usuđivao da joj to kaže. Ona bi se verovatno obradovala, mislio je, Pri~a međutim ipak je suviše uvažavao njenu intimnost. Pored Klementina je mlada, premda ima petnaestogodišnjeg toga, cenio je to što je od svojih roditelja nasledila. sina jedinca. Smeje se belim i svim zubima, gleda Tradiciju u običajima i bogatstvo u kućama i nakitu.U očima, čiji pogled je dubok, topao i tamniji od safira. njegovim je očima ona takva kakva jeste i sa tim što Klementina ima dobrog, voljenog muža koji je ima, bila jedinstvena i neponovljiva. Iako je i sam bio zaljubljen i u posao koji je izabrao kao zanimanje. vredan i uspešan i rano preuzeo katedru na odeljenju za Njihov sin je zdrav i sposoban, osim toga žarko vezan filozofiju, ceo njegov život obeležilo je majčino nasleđe za majku. Klementinin porodični život, dakle, odvija i ona sama. se uspešno, njene tople ruke imaju šta da obuhvate Ušli su u radnju. Doterana prodavačica im je kao zagrljajem. dobrodošlicu ponudila čašu šampanjca. Nazdravili su Iz toga proizilazi da bi Klementina trebalo da bude još jednom zajedničko provedenom letovanju na srećna žena. Međutim ona je neutešna. francuskoj rivijeri i harmoničnom odnosu u kome su Za vreme rata, imajući samo jedinca sina, odlučila je oboje uživali, kao ustaljeni bračni par. Iako nikada nije s mužem da usvoje devojčicu. U manastirskom domu primetio da neko na bilo koji drugi način komentariše za siročad, posle dužeg razmišljanja, izabrali su trogo- njihov odnos, osim divljenjem, u pogledu ove vitke dišnje, veoma ljupko dete. Devojčica je bila vesela, osobe koja je pomagala njegovoj majci oko izbora imala kovrdžavu kosu, svetlu poput žita i krupne oči, do cipela, posle dugo godina je prepoznao podrugljivi izraz ivica kapaka ispunjene plavetnilom – tako reći iste kao lica, čak gađenje. Sličan onom koji je pre dvadesetak oči pomajke. Pored svetle kose njenu neobičnu lepotu godina video na svom drugu iz detinjstva, Aci. Obojica isticale su i crne obrve i trepavice. su uveliko bili poznati u svojoj struci i imali duge veze Najneobičnije od svega bilo je to što je usvojeno dete, iza sebe. Oskarova devojka je bila nežna brineta, punih mala Ala, bila nežna i mila. Bez ikakvog usta, par godina mlađa od njega. Volela je Oskara i sve suprotstavljanja uspostavila je vezu s novim roditeljima, što je on predstavljao, ali je vremenom počelo da je s poverenjem je stupila u njihov dom i odmah se u odbija što ju je retko pozivao kući. Dobro je poznavala njemu osetila kao kod kuće. Oskara i njegovu osetljivost, koju je povezivala sa tim Od svojih svakidašnjih igri s lutkama, s dečjim što je u pubertetu ostao bez oca. Nipošto nije htela da ga stočićima i kredenčićima, iznenada bi se iskreno 24
- 25. prepuštala osećanjima, posvoj prilici bez prethodne Zofja Nalkovska (1885-1954), poljska prozna i dram- odluke, i trčala Klementini zauzetoj šivenjem, samo ska književnica stvarala je na razmeđi između Mlade zato da bi je snažno zagrlila, poljubila i rekla: «Mama, Poljske i intelektualističkog istančanog realizma. Pisala mnogo te volim», nakon čega se smesta vraćala igri. S je priče, romane i drame na različite teme, često o vremena na vreme bacala je poglede odande, okrećući ženama i ženskosti, što bi se danas nazvalo femini- okruglu i svetlu glavicu na tanušnom vratu prema zmom, a u prvoj polovini XX veka pokretom za Klementini, smejala se lepim dečijim osmehom, kakav emancipaciju žena. Bila je veoma društveno angažo- nalazimo na engleskim gravirama. vana. Posle Drugog svetskog rata u otkrivanju nemačkih Klementina do danas nije u stanju da zaboravi njenu zločina nad Poljacima i Jevrejima. Pomagala je i lepotu. Toliko se radovala što je baš nju odabrala. mladim piscima da objavljuju prve knjige. Bila je član Međutim, do preokreta stvari došlo je jednom nakon Akademije književnosti i poljskog PEN-cluba. Veoma pranja Aline kose. Klementini se koža na njegovoj glavi prevođena na brojne jezike. učinila nekako prljavom. Opazila je to, pažljivo osmo- Glavna dela: romani: Ljubav Terese Henert, Granica, trila i ne umevši da reši stvar, na neko vreme je Čvorovi života, Zla ljubav, Kuća kraj livada; novele: zaboravila na nju. Medaljoni; drame: Dom žena, Dan njegovog povratka. Desetak dana kasnije dovela je muža u dečiju sobu, pozvala malu i razgrnuvši njene lepe, svetle lokne, podelila je s mužem svoje potresno otkriće: «Vidi, vidi: Tatjana Debeljački n j o j r a s t e c r n a k o s a». Časak su ćutali, da bi tu stvar u potpunosti obuhvatili Nekad i sad i prihvatili. Oboje su shvatili da su otkrili ozbiljnu stvar. Ti si jedina zvezda koja je pala na zemlju Njihova ljubav prema devojčici se time, međutim, I istopila se. Sa ovim rastankom umirem samo pojačavala, zbog smrtne brige za njenu sudbinu. Prvi put Deca suseda, sa kojima se igrala u bašti, upitala su Alu: «Da li je i tvoja mama Jevrejka?» Došao je Nemac Samoća, izdvojenost u stvarnosti i mašti na prvi i rekao da zna šta se tu događa. Dugo je posmatrao pogled nedostižan, na drugi mračna sila, na treći lju- devojčicu koja je ležala u krevetiću i širom otvarala bavnik i učitelj. svoje plave oči. Klementina je ponavljala da je to dete Kome je dao divan glas, usne, ruke? Koga je Bog njene odsutne sestre. Muž ga je pozvao u drugu sobu i ranio tamo gde boli? Moj uništitelj odlazi. Dolazi iz neko vreme sa njim tiho razgovarao. U vezi s istom grada prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Kad smo mo- stvari kasnije je došao i drugi Nemac koji je takođe gli da se vidimo, nismo. Kad smo se vidjali na brzinu, prešao preko činjenice i uzeo novac. nalazila sam nežne reči da bih ga zadržala. U pojima Ala je rasla zdrava i srećna, štićena od opasnosti, svih tih vremena jauci iz naših duša traže spas. voljena i mažena. Imala je šest godina kada su Nemci Srešćemo se u večnosti i neko od nas će biti legenda otišli. Činilo se da su muke prošle i da otad ništa neće prošlog vremena, možda nekome budemo junaci priče. pomutiti porodični mir i sreću. Svako od nas nosi jednu, dve ili više sudbina. Mislili Ali tada je kod Klementine došla žena u crnini. Žena smo da su nam sile ljubavi u slikama drugih boja, da je izgubila muža koji je ubijen u logoru, izgubila je dve slažemo kockice drugačije od drugih, radovali se iz sve sestre i brata, voljenu majku, i oca. Njeno srce je kiptelo snage, istinski i svaka radost bila je jača i veća od od od umrlih. jučerašnje. Verujte, taj moj čovek ima dušu i zna Čekajući Klementinu u trem je ušla znatiželjna Ala, zaplakati! Bezbroj razloga je, ali!!! Priznaj da nisi za vukući za sobom dugačku lutku po zemlji. mene, da ne zaslužuješ ni trenutak požude, da si bio Tada je nepoznata žena pala na kolena pred ljubomoran zadržao bi me za sebe. Da si me voleo ne bi devojčicom i zagrlila je iz sve snage. Nazvala ju je me pustio da odem! nepoznatim imenom, govorila ćerci nepoznate reči. Tražila sam samo da mi ne rušiš snove i da ostaneš Dodirivala je haljinicu užasnute devojčice, mokrog lica, onakav kakvog sam te poznavala, u kome sam uživala, gušeći se od jecanja. divila mu se. Dok priznajem, želim da sve nestane. Klementina do dana današnjeg ne može da zaboravi Svugde je miris tvoga tela, prisutan si dok nisi tu. Nije kako mala ni za šta na svetu nije htela da ode od nje dobra ljubav pretvorena u moru. koju je – obmanuta – smatrala majkom. Držeći se čvrsto I do kada je tako volimo se, a i naš odnos nije potpun, za njene ruke i haljinu, nikako se ne odvajajući. Vičući: bez razloga nismo isti. Ti ne bi bio ti, ja ne bih bila ja da «Mama, ti si užasno zla, užasno zla. Bracu ne bi dala, a nema samoće. mene daješ!» Dok govoriš čuješ moj glas. Dok se ogledam vidim «Ali, kako smo mogli da je ne damo – rekla je tvoj lik. Biće moje, zašto si me dao samoći? Odmaraj se Klementina mužu.- Jer, postojali su svedoci, monahinje i sanjaj, nema ljubavi bez bola i tuge – osuđenik mi su pamtile. A ona osim te male nije imala nikog živog kaže. Zanosila sam se kako sam manje važna, značilo bi na svetu». mi kad bi odgovorio jednim signalom telefonskim. Bio je to jako simpatičan odgovor u smislu da mislimo je- S poljskog prevela Biserka Rajčić dno na drugo. Bez pretvaranja u meni bi sve uzdrhtalo. 25
- 26. Želela sam datraje, bilo mi je stalo. Nisi mogao biti u I do današnjeg dana, i pred našim očima, dva gnezda, onda sam pristala na sve. Iz ljubavi, jeste i U strašnom mraku, kroz buru i zavijanje, jesam tu! Ne zaslužuješ, ne zaslužujem ni ja. Božja Majka dojenčetu pjeva, osmjehuje se kroz kazna, a tvoja je veća. Zagrli ono što će doći, tako tu i suze: ovde. Ćutanje je više od ćutanja. Ćuti, zakuni se u sebi. "Svijetao sutrašnji dan - biti će tvoj!" Kaži, kaži sve što ne možeš mojoj pesmi. Iz gomile Mada je danas tvoj narod ponižen i knjiga sa drugim junacima romana gubim se, snalazim, siromašan, uklapam, brzo se tražim, onda se upletem ako te negde "Sutra" dat će ti slobodu ponovo. nađem, prepoznam. A mi ćemo se prepoznati po To naslijeđe vjekova donijeti će ti mir, upornom ćutanju. Mada su njegove toke crvene kao krv. Kad dođem sebi, šta ću tebi??? Za tebe grâde, dijete moje, put Tatjana Debelja~ki je ro|ena 1967. u U`icu. ^lan do ovog blistavog cilja. je UKS od 2004. i Haiku dru{tava Srbije, Crne Go- Spavaj, sine moj!" Ali dijete ne može re i Hrvatske. zaspati, Objavila je tri zbirke pesama: Ku}a sagra|ena Tiho plače u svojoj kolijevci. od stakla, Vulkano i Ah-Eh-Eeh-Oh-Ooh. A kada taj plač čuje praroditelj Adam ___________________________________________ Umorno se okreče u grobu. ! Zbog uvrede ne može spavati, jadnik, ni tamo: Natan Alterman Njegovo "sutra" još nije nastalo! A sam sutrašnji dan, koji je obuhvaćen SUTRA drijemežom, Isto tako sluša taj plač s pobunom, Gospod je kazao Adamu: "Ovde je moje I kada ga iznenada pronadje diplomat - blago! Trza se s gađenjem. Nemoj napustiti moju sjenu kao siromah: Glasine, tajne posvuda - kao da šapće zli Biraj!" I Adam, prihvativši savjet zmije, sotona Odabrao je sebi kao poklon: "sutrašnji dan". On sluša s nijemim prokletstvom, Pokazao je drhtavom rukom na kutiju - Kako ljudski poroci, novac, interes... Na skrovište u crvenoj navlaci, Planiraju ponovo poigravati se s njime. I kazao kroz suze: "Daj mi sutra, Stvoritelju: I svoj kratki zakon izreče on u magli, Sve su moje nade - u ovome daru!" Prodirući u dubine srdaca: Poslušao Gospod Adama. Ovaj uzeo poklon - "Ili ću svima dati svjetlost u slobodnoj i otišao. zemlji, Na nebu anđeli znaju o njemu: Ili… pjesmi je o sutra - kraj! Njegovo je polje - pustara, a njegov je šator - prazan, Prijevod Ali on vlada sutrašnjim danom. Đure Vidmarovića i Jelene Nikolajevne Zaričnaje Obrađivao je zemlju u znoju lica svog I podnosio iscrpljujuću žegu. U mučnom radu bez kraja Živio je s mislima: "Ali `sutra` je sa mnom!" Natan Alterman (Nathan Alterman, 1910-1970), Prošla su pokoljenja… Lutali su kao sjene, veliki židovski pjesnik cionističkog nadahnuća rođen Kroz sumrak, ljudski sumrak. je u Waršavi 1910. godine. Kao petnaestogodišnjak Hrabrio ih je na putu ovaj sutrašnji dan, preselio se 1925. u Tel Aviv. Otac Natana Altermana skriven na dnu njihove torbice. bio je jedan od organizatora prvog u Poljskoj "hebrej- Ostalo je u analima bezbrojnih godina skog" dječjeg vrtića, tako da je Natan ovaj jezik po- Mnogo saga o nečasnoj krađi - znavao od djetinjstva. Pjesme na ivritu počeo je pisati Pokrali su skrovište koje je zračilo svjetlošću, još u Kišinjevu. Zamijenili ga za sitniš lažnih moneta Prve pjesme u Izraelu objavio je 1931. godine. I pustili na tržnicu - u trgovinu. Redovito je pisao političke stihove za novine Ali uvijek i svugdje, u izmjeni dana i noći, Ha'aretz i laburistički dnevnik Davar. Po duhu Ista ta pjesma besmrtnog autora najbliži je A. Šljonskom koji mu je bio prvi učitelj i Zaglušivala je uzdahe zbog muke, zveketa urednik. lanaca, fijuka bičeva: Ovo je - vječita pjesma o sutra. 26
- 27. David Albahari pričama o traganju za poslom, uzimanju kredita za kuću, kola i većinu drugih stvari, sreći što je zdravstvo najvećim delom besplatno, i zaključio da, eto, živimo Sudbina prve generacije skromno ali spokojno, što je, bar nama, naglasio sam, ipak najvažnije. Stari školski drugari su me pažljivo između starog i novog sveta saslušali i s odobravanjem klimali glavama. Onda je došao red da ja njih pitam o životu u Srbiji. Svi su se Sve u svemu, stvari se tamo, kod nas, kvare istom složili da je život manje-više grozan, da se teško živi, da brzinom kao ovde, u Kanadi, s tim što je ovde zapravo mladi nemaju čemu da se nadaju, da je budućnost Srbije lakše vršiti opravke, jer su sve instalacije lako dostupne. neizvesna, te da im preti politički mrak. Za to vreme, ja To što se nama ono tamo pokazuje u idealnom svetlu - sam, kao oni malopre, klimao glavom sa tužnim to je druga priča. izrazom na licu. Ta priča je uočljivija u drugom segmentu do- A onda sam ih upitao kako je njima, šta rade, ima li seljeničke mitologije: onom koji insistira na tome da se za život? Ispostavilo se da je jedan od njih vlasnik smo tamo živeli, pogotovo u kulturnom smislu, znatno malog sportskog centra (osamnaest zaposlenih), drugi je bogatijim, ispunjenijim i slobodnijim životom. To pod- vlasnik firme za proizvodnju sredstava za čišćenje seća i na tvrdnju da je naš svet, uopšteno gledano, (dvadeset šest zaposlenih), treći je predstavnik neke obrazovaniji od Kanađana, jer je - horski se to ponavlja strane kompanije, četvrti ima veterinarsku ordinaciju, - naše obrazovanje bolje. Činjenica je da se kod nas peti ima mali lanac prodavnica (dvanaest zaposlenih), mnogo više učilo (pogotovo ako se pod obrazovanjem šesti... smatra broj podataka koji učenici moraju da znaju), ali Tu sam, pomalo nepristojno, prestao da ih slušam. dovoljno je malo zagrebsti ispod površine i videće se Dunav se valjao pored nas, i dalje velik posle prolećnih da, bez obzira na ogromnu količinu informacija, poplava. Pomislio sam kako bi neko sa strane mogao da neznanje našeg prosečnog doseljenika nije ništa manje zaključi, slušajući naš razgovor, da su se samo gubitnici od neznanja prosečnog Kanađanina. Naši ljudi vole da iselili u Kanadu. Pomislio sam kako, eto, iako svi oni se busaju u grudi i nabrajaju silan broj predmeta u rade, i to očigledno uspešno, mi sedimo usred dana u srednjoj školi, što jeste tačno, premda većina nije u kafani na zemunskom keju. Moj poznanik iz Van- stanju da reši složene matematičke jednačine, objasni kuvera, onaj koji je napisao poruku s početka ovog hemijske reakcije, ponovi odlike filozofije Džona Loka teksta, video bi u tome potvrdu da pravi život i dalje ili Platona, i na kraju navede glavne gradove Južne postoji u Srbiji, a da je život u Kanadi pre nalik na Afrike i Australije. boravak u tamnici. Možda je u pravu, ko bi to znao? Ima li sve to veze s pitanjem kakav je život u Kanadi? Prva generacija doseljenika ionako ništa ne nauči, Duboko sam uveren da ima, jer na svim tim ravnima izgubljena između starog sveta, koji je ostavila teškog funkcionišu mehanizmi obmane. Naime, da bismo srca, i novog sveta, koji neće nikada u potpunosti olakšali svoj useljenički status i ublažili nemilosrdnu razumeti. Oni će uvek sve meriti prema onome što su guju nostalgije, mi neprekidno proizvodimo male i, negde voljno ili nevoljno ostavili, i uvek će im se činiti, katkad, velike laži o onome što smo ostavili. Pri tom kao što se i meni čini, da je hrana tamo bolja, da su žene najčešće vadimo stvari iz konteksta i ne pominjemo, na lepše, da je život bezbrižniji, i da je pravo ono pivo koje primer, da smo najveći potrošači kulture bili u vremenu je „svetsko a naše“. u kojem je kultura bila skoro potpuno dotirana Ukratko, kako je to lepo objasnio Kundera: život je - i društvenim sredstvima, pa su stoga ulaznice bile jeftine to uvek! - negde drugde. I ma koliko pokušavao, izgleda i svima dostupne. Ne pominjemo takođe da je od da nikada neću uspeti da ga stignem. vremena kada smo svake noći izlazili i provodili se prošlo mnogo godina, te da to sada - i da jesmo tamo - ne bismo mogli da postignemo. S druge strane, ovdašnji mladi ljudi - sudim to na osnovu noćnih ritmova moga Novi roman sina - mogu bez po muke da provedu svaku noć u nekom baru ili klubu, i da narednog jutra odu na posao Davida Albaharija ili na fakultet. Ukratko, kada se stvari sagledaju u pravom kontekstu, nema neke velike razlike između Izdavačka kuća ,,Stubovi kulture" iz Beograda života ovde i života tamo. Postoje, naravno, razlike u objavila je novi roman Davida Albaharija ,,Ćerka". običajima i kulturi življenja, ali šta smo očekivali kada Roman ,,Ćerka" nastavlja piščeve najvažnije poetičke smo se uselili - da sve bude isto kao što je tamo odakle osobenosti, ali će iznenaditi čitaoce svojom temom, smo otišli? istraživanjem ljudske seksualnosti i opisima čiju je Pitanje o tome kakav je život u Kanadi poslednji put eksplicitnost Albahari u prethodnim delima retko do- mi je postavljeno nedavno u Zemunu, kada sam se jedne stizao, naveo je izdavač. Autor se u romanu bavi večeri našao sa nekolicinom drugara s kojima sam delio istraživanjem kompleksa ljudskih strasti koji čine dobro i zlo u klupama Prve zemunske gimnazije. I, častoljublje, osvetoljubivost i ljubomora. upitali su me, kakav je život u Kanadi? Dao sam iscrpan pregled naše porodične borbe za opstanak, upotpunjen 27
- 28. Zakona kojim sekažnjava i zabranjuje negiranje MALOVIĆ: Holokausta. U Jevrejskoj opštini Beograd nadaju se da će POTERNICA, PA IZRUČENJE! Peter Egner, osumnjičen za ratne zločine tokom ! Drugog svetskog rata, biti izručen Srbiji. Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da Dvadeset meseci nakon što je u Sjedinjenim će zahtev za izručenje Petera Egnera biti podnet Dražavama lociran Peter Egner, osumnjičen za ratne nakon odluke suda o raspisivanju poternice za njim. zločine nad Jevrejima u Beogradu, Srbija je raspisla Malovićeva je razgovarala sa predstavnicima poternicu za njim. Viši sud u Beogradu doneo je Jevrejske opštine Beograd o brojnim otvorenim pita- odluku o pritvoru Egnera, a budući da se on nalazi u njima i postupcima koji postoje na nivou tužilaštva, SAD, za njim je raspisana poternica Interpola. pre svega o slučaju Petera Egnera koji je u Srbiji Sud je ranije, po zahtevu Tužilaštva za ratne osumnjičen za organizovanje i podsticanje genocida zločine, pokreno istragu protiv Egnera, jer postoji tokom Drugog svetskog rata. osnovana sumnja da je učestvovao u pogubljenju 17 "Istraga protiv Petera Egnera još uvek je u toku. hiljada civila, Jevreja, Roma i "političkih disidenata" Očekujem određenu reakciju suda. Ministrastvo prav- na području Beograda, između 1941. i 1943. de će, čim dobije odluku suda o raspisivanju poter- Kako saznajemo, američka ambasadorka Meri nice ukoliko do nje dođe, naravno, reagovati", kazala Vorlik u utorak će se sastati sa predstavnicima je Malovićeva. srpskog Tužilaštva za ratne zločine, kada će jedna od Ona je rekla da je o slučaju Egner već bilo obaveznih tema biti i slučaj Petera Egnera. razgovora sa predstavnicima Ambasade SAD i da će Avram Izrael iz JOB smatra da postoje jako dobre nakon zvanične odluke suda ti razgovori biti intenzi- šanse da Egner bude izručen Srbiji. virani, podsećajući da je saradnja Srbije i SAD u “Postoje dva dokumenta potpisana između Repu- oblasti pravosuđa veoma dobra. blike Srbije, odnsno Kraljevine Srbije, iz čini mi se Ministarstvo pravde će, kako je istakla, učiniti sve 1942. godine i drugi dokument koji je potpisan prošle da se Egner nađe u Srbiji, da bude priveden pravdi, godine o saradnji između Sjedinjenih Američkih da mu se obezbedi pravično suđenje i kroz dokazni Država i Srbije, koji omogućava da se bez redovnog postupak se otkrije i ustanovi istina o tome šta se sve sudskog postupka u SAD, Egner isporuči. Odnosno, dešavalo tokom Drugog svetskog rata. bez oduzimanja američkog državljanstva”. Blic,B92 "To je veoma bitno s obzirom na univerzalno pra- vilo da ratni zločini ne zastarevaju. Interes države KOMEMORACIJA U [UMI [ORE[ jesu jevrejske zajednice sa kojima smo u prijateljskim odnosima i saradnja sa njima odvija se na izuzetno Povodom Jom Ha{oa u {umi [ore{ kraj Jerusa- visokom nivom", izjavila je. lima odr`an je 12. aprila u 16.30 tradicionalni susret Predstavnici Jevrejske opštine Beograd naišli su ~lanova Hitahduta - Udru`enja doseljenika iz neka- na razumevanje ministarke pravde povodom slučaja Egner, ali i drugih brojnih probleme koji se tiču jevrej- da{nje Jugoslavije. Sve~anost je bila posve}ena 65 ske zajednice. godina od oslobodjena logora Jasenovac. Uprava Predstavnik Jevrejske opštine Beograd, Avram (Vaad) Hitahduta organizovao je dolazak autobusima Izrael rekao je da su danas učinili prvi korak da u i program koji je sakupio neuobi~ajeno veliki broj sklopu reforme pravosuđa "dodatno mole, zahtevaju, ljudi, tako da prostor nije bio dovoljno prostran da insistiraju da se postupak izručenja i privođenje bi svi prisutni imali svoje mesto. pravdi osumnjičenog Egnera ubrzaju". Izrael je podsetio da je Egner pri kraju devete Predsednik HOJ-a, Mo{e Ben [ahar otvorio je decenije života i da jevrejska zajednica želi da mu se ovaj susret, a rabin Naftali Atijas odr`ao je molitvu sudi u Beogradu za sve što je učinio Jevrejima u pomen stradalih Jevreja Jugoslavije. Zatim su Beograda. advokat Zohar Sade, pukovnik [muel Ben [ahar i "Njemu ne gine, ne izostaje mu sud onaj gore, Miri Derman govorili o svojim roditeljima, zato~e- najviši, ali voleli bismo da ga vidimo ovde i da sa tom nicima Jasenovca. U umetni~kom programu u~estvo- presudom putuje dalje", kazao je Avram Izrael. Kao jedan od problema koji dotiču Jevreje naveo je vali su [lomo [tern, Olivera, Mia i Tea Mirkovi} i i knjige antisemitske sadržine, ocenivši da je to "još Ranka Pancer Berkovi}. Voditelj programa bio je jedna kap" koja ne doprinosi smanjenju tenzija i Daniel Fogel. boljem suživotu svih nacionalnih manjina na ovim Komemoraciji je prisustvovalo dvadeset predsta- prostorima. vnika ambasada nekada{njih republika Jugoslavije. "Danas smo svedoci da se preko 50 knjiga antise- Na`alost, program koji je trajao vi{e od dva sata mitske sadržine nalaze u slobodnoj prodaji u Beog- radu i u Srbiji. Više prijava Saveza jevrejskih opština nije imao prevodioca, tako da gosti, po ina~e hla- Srbije Tužilaštvu ostalo je bez bilo kakvog odgovora i dnom i vetrovitom vremenu, nisu razumeli program. inicijativa da se to spreči", kazao je. Naknadno im je dostavljen program pismenim pu- Izrael je dodao da su u razgovoru sa ministarkom tem. Baklje je zapalila druga generacija zato~enika pravde naišli na razumevanje oko potrebe donošenja Jasenovca. 28
- 29. Dan Sternberg velikodu{na i prima i one najgore, ako su samo vrijedni, u svoje toplo krilo... !!!Qspmkf~f!2:53/!! TULI]: Moji prijatelji u Frankfurtu ne misle da oni ! mogu da budu ikako "vrijedni", jer to im je u krvi, Nastavak iz pro{log broja ili, kao {to sam Vam poku{ao da objasnim, u (Vra}amo se na kraj prvog dela da bismo se “kromozomima, genima", ali (sle`e rukama, a onda podsetili o ~emu je re~) glasno): Pun~ec! Uvedi tog @idova!... *** TULI]: (ne odmah) E sada i ja ve} trebam ne{to `estoko! (kao da ho}e opet da pozove)… (Ulazi Radiljub [picer, stasit, ozbiljan, elegantno MARETI]: Ne, jo{ ne, molim Vas! Jo{ – jo{ ne ali ne upadljivo obu~en; na kaputi}u mu je pri{ivena mogu s jednim @idovom – ovako o~i u o~i! `uta oznaka '@'. On zastane pred Tuli}em, blago se TULI]: (uzdah) Slu{am.... pokloni; ovaj mu ne pru`a ruku, ali mu domahne da MARETI]: To je {to je bilo; i o ~emu sam se sjedne. Pokazuje na biskupa): crkveno ispovjedio, prije nego sam se odlu~io da To je Monsinjor Ivan Mareti} iz Zagreba. On je moj otac ima pravo i da mi je mjesto pri Bogu i tu, te zadnje nedjelje povratio u krilo Crkve Crkvi.. nekoliko pravoslavnih obitelji, i izrazio `elju da TULI]: A o ~emu se niste? govori s vama, ne znam ba{ za{to, pa mo`da da i MARETI]: Jeste li pukovni~e Vi ve} ikada vidjeli vas ubijedi da je Isus bolji od Mozesa... na{eg gospodina Isusa Krista?... [PICER: (smje{ak) - Bez Mozesa, Mojsija, ne bi TULI]: Kao svaki drugi; {to, nema li slika i bilo ni Isusa... kipova? MARETI]: Go - gospodine, mi se ne {alimo! Ja ne MARETI]: Pa ima i takvih vjernih koji ga vide i znam da li je Crkva u ovom ~asu spremna za to; gledaju, kao vlastitim o~ima… barem u va{em slu~aju, a ja vas ne poznajem, ali TULI]: Pretpostavljam Monsinjor, da tako i Vi... recimo da je, pa za{to vi kona~no ne biste uvidjeli MARETI]: Ja ga vidim no}u i danju, i mogu ga tu va{u groznu i u`asnu krivnju, pa mo`da bi onda uvijek – ne samo vidjeti, gledati, nego i – grliti, i neko kajanje, a time, naravno, mislim najiskrenije ljubiti; na usne ljubiti, kao da smo - samo nas dva kajanje, moglo da pobolj{a tu va{u, pa jasno, ne na otoku… bas zavidnu situaciju? TULI]: … a oko Vas, bura, oluja (uzdah) – zna~i, [PICER: Nije zavidna, u tome imate pravo, Isus u liku ovog Leona iz Sarajeva? Monsinjor; ve} mnogo godina pa i stolje}a, nije... MARETI]: To je Isus, nema drugoga... MARETI]: Dakle? - Recimo da bih vam ja dao, TULI]: I to ste mogli pri~ati samo jednom poli- barem neku mogu}nost, neki tra~ak nade za izlaz iz cajcu, a ne sve}eniku? tog }orsokaka?... (tra`i u d`epovima i vadi Bibliju; MARETI]: Crkva je moj dom, moj jedini dom; lista...) stvar je u tome, da je taj Leon, i samo on – moj TULI]: (kiko}e se) ^udno kako mi danas, nakon jedini Isus... tog vanrednog preporoda na{eg naroda, a i na{eg TULI]: [to ne treba da uti~e na Va{ stav prema drevnog i lijepoga jezika, upadamo sve nanovo u ostalim ~lanovima te njegove rase! To jest, da su ono tursko? Ali budu}i da nijedan od prisutnih nije oni olo{ i treba, u najmanju ruku, da ih se musliman, a dr [picer ima u cekeru {to bi njima otarasimo, jer su oni {kodljivi, da ne ka`emo vi{e, bio grijeh ponuditi, a na{a Crkva, s druge strane, ne za nas, kao zdravu, normalnu, arijsku ~eljad? Barem vidi u tome grijeh, dapa~e, malo vodice tu i tamo, tako, da li to primate tako? uvijek je dobro, a i hrvatska policija se tome ne MARETI]: Oni su nam ubili Boga; to jest… protivi, ukoliko je to u mjeri, a zapravo sve je stvar TULI]: Oni su Vam i ubili tog de~ka iz Sarajeva! mjere, osim `idovstva, {to uop}e nije pitanje mjere, MARETI]: ({iri ruke) Ja sam ga ~ekao tri daljnja nego je neka sasvim druga stvar – pa ajde doktore, ljeta … otvorite jednu, jer se i Monsinjoru, a i meni, grlo TULI]: I on nije uskrsnuo? ve} 'prekomjerno' osu{ilo, a Monsinjor bi htio jo{ MARETI]: Nije... Pa, nije! da vas i brzo pokrsti, a i nas dvoje, medju nama, TULI]: I sada bi Vi ipak htjeli da razgovarate s jo{ imamo neke male poslove... ovim @idovom, koji stoji iza vrata? ŠPICER: (u neprilici) Ja sam mislio da vam predam MARETI]: Bilo… bilo s kojim. U Zagrebu ih vi{e ovo kad budemo sami, ali, ako vi ka`ete?! (predaje nema, a na mojem otoku i tako ne, a Crkva je mu boce, Tuli} uzima jednu, vadi iz ladice otvara~, 29
- 30. ~a{ice, puni ih…) (vra}a se [piceru) A Vi, @idovi, sje}ate se jo{ toga, TULI]: Biti }emo mi jo{ i sami...(domahne mu nadam se, da je Crkva neko} bila Alfa i Omega, a neka pridje i uzme svoju ~asu) Ajde, kao uvod u to zna~i: sve! Sveta Inkvizicija se tada nepomirljivo va{u eventualnu – opet, ne znam ba{ koliko borila protiv svojih neprijatelja, ali im je uvijek i dugotrajnu – a {to bi mo`da zvali, “kr{}ansku davala mogu}nost da se okaju i vrate u krilo na{e egzistenciju” - popijte jednu s nama; pa to bi vam Crkve? Pa za{to ne bi i vi, evo, sjedi pred vama trebala biti ~ast!... (svi piju) izaslanik njegove Ekselencije iz Zagreba, a time i [PICER (mali smje{ak): Zna~i – ne znate koliko svete Stolice u Rimu, i nudi Vam…? dugotrajnu?... [PICER: Možda, Monsinjor, da smo tu ponudu svi TULI]: Pa tko od nas zna sve? Niti policija, koja mi primili, jo{ onda, prije tristo, ~etiristo ili vi{e mnogo toga zna. Ve}ina mojih prijatelja u godina, Crkva bi vidjela taj na{ 'problem' kao Frankfurtu bi se opredjelila kao indeterministi! rje{en; ali pukovnik Tuli} i njegovi prijatelji u [PICER: (sarkasti~no) Osim faktora rase i krvi, koji Frankfurtu, to ne bi; oni govore o 'genima', krvi! - je apsolutan, svemo}an... Oni su, usprkos onom {to je pukovnik malo prije TULI]: E vidite, tu se mi malo razlikujemo od rekao, barem u tome, ~isti deterministi! Crkve koja jo{ vjeruje u kajanje, i spremna bi bila - MARETI]: Pustite me s ovim rje~ima! Crkva ima, MARETI]: (prekida ga, nestrpljivo) - Molim Vas ako ho}ete, samo jedan i jedini "determinus", a to pukovni~e, pa ja sam Vas zamolio da mi dadete tu je svemo}ni Bog! Pa zato vas pitam: kajete li se? mogu}nost! (lista) ŠPICER: Za {to? Da smo ga "ubili"? Nismo. Bili TULI]: Izvolite Monsinjor, poslu`ite se... (puni mu su to Rimljani. Da sam ja, moja obitelj i svi @idovi jo{ ~asu; ho}e i [piceru, ali ovaj di`e ruku za koji `ive danas, odgovorni za to, ako su mo`da u "ne") A @idovi su poznati po svojoj trezvenosti... ono doba, nekoliko na{ih predali Isusa Rimljanjima [PICER: Morali smo od koje~eg odustati, da bismo na sud … za{to bi mi sad bili za to odgovorni? pre`ivjeli... MARETI]: Ne samo pravno, to jest po sudski TULI]: (di`e ruke, vragoljasto) Dobro, predao sam odgovorni, nego i … kako to njegova Ekselencija u igrali{te na{em Monsinjoru, pa }u za sada da se Zagrebu ka`e – numinozno i metafizi~no prokleti… suzdr`im. Izvolite, Va{a Svjetost!... a on znade {to ka`e! MARETI]: (ve} je popio 3 ~a{ice; nije na{ao {to je [PICER: (mali smje{ak) Prema tome je jasno, da je tra`io pa ljutito zatvara knjigu) Slu{ajte! Pa zar to i raj pred nama potpuno zatvoren... nije jasno? Vi ste nama ubili Boga! (pokazuje na MARETI]: I Spasenje! - Pustite raj i neke, mo`da, zatvorenu knjigu)... Pa mo`e li biti stra{nija krivnja 'u`itke' u raju, nismo mi muslimani, ali Spasenje od ove? du{e, ima li {to ve}ega? Va`nijega? [PICER: (brzo) … i zatim smo i sami rekli, da ŠPICER: Da bi nam eventualno 'spasila du{e', bilo neka taj grijeh i ta krivnja predju na sve na{e bi potrebno da se Crkva potrudi, da nam jo{ prije, potomke, do zadnjega koljena... spasi `ivote! TULI]: ^ekajte, meni to nije jasno, dragi MARETI]: Nemojte vi Crkvi soliti pamet, {to ona Monsinjor: pa @idovi su sve, ali nisu budale; za{to treba 'prije'! A {to ni pravno, po sudski, niste vi bi to onako dobrovoljno kazali i time sami sebe odgovorni za smrt na{eg Isusa? prokleli? [PICER: Prvo, ako bi mi dozvolili, on je bio 'na{', MARETI]: Dozvolite pukovni~e! Kada ste Vi zar ne? Drugo, po Va{oj vjeri, on je umro na kri`u zadnji puta ~itali Sveto Evandjelje? (di`e knjigu) da omogu}i svakom vjerniku da se oslobodi, o~isti TULI]: E, ve} dugo ne, ~ini mi se od mog od svojih grijehova; zna~i, da nije njegove nasilne djetinjstva na selu, nisam! smrti, ni Kr{}anstva, uop}e ne bi moglo biti! Tre}e, MARETI]: A meni dozvolite… pa Vi ste mi ve} sam rekao, za{to bi svi @idovi, u sva 'predali igrali{te', iako je to malo ~udno da se Crkvi pokoljenja, bili odgovorni za ne{to {to su, recimo, 'predaje' neko igrali{te, kada je Crkva sama od Alfe samo nekolicina njih, prije dvije tisu}u godina, do Omege, zna~i, ~itavo igrali{te … mo`da, izvr{ili? Zasto? [PICER: …je neko} bilo u njenim rukama. Mi, MARETI]: Mo`da? Vi sumnjate? Jer tako pi{e! Jer @idovi, to poznajemo. su to oni sami tako rekli! MARETI]: (nije razumio tu ironiju, pa nastavlja) [PICER: Odjednom je toliko va`no {to @idovi Na`alost, neki katolici su to ve} zaboravili (nudi ka`u? A recimo da su svi prisutni, to onda tako knjigu Tuli}u koji je uzima). Uzmite, gospon rekli; koliko ih je moglo biti? Jeruzalem je bio pukovnik, barem prolistajte, tu nema mnogo tih maleni, orijentalni grad, a pred sudili{tem Pilata se filozofskih izraza, ali ima rije~i Bo`je; prolistajte! moglo sakupiti ne vi{e nego stopedest, dvjesto ljudi! 30
- 31. A na svijetuje ve} onda bilo na milijuna @idova, zatrpane, desetoro njema~kih divizija su bile na putu koji su u to vrijeme, demografski, bili medju za ruski front, i bila je opasnost da se ta epidemija najbrojnijim narodima; pa onda, recimo, bilo je prelije i na na{e pu~anstvo u Djakovu... nekoliko stotina onih koji su, navodno, tra`ili MARETI]: Bo`e sa~uvaj! (Tuli}u) Ne znam da li Isusovu smrt, medju milijunima @idova u isto Vam je poznato, ali ja kao jo{ mladi sve}enik, sam vrijeme, koji o tome uop}e nisu ~uli, a mnogi medj slu`io oko osam godina u tom svetom biskupskom njima i postali prve pristalice tog na{eg @idova iz gradu! ([piceru, nestrpljivo) Dobro sada: potomci Galileje! A tko uop}e zna, da li je ta pri~a u svemu tog Leona? (uzbudjeno) Pa možda i on sam? istinita? Mo`da?... MARETI]: Pa to je, to je - to je zaista drsko od ŠPICER: Sje}am se – ljekar kao i policajac, treba vas, da vi meni u lice ka`ete sve to, 'recimo', da ima dobro pam}enje – bila je tamo jedna `ena, 'navodno', 'mo`da', i 'tko zna, da li je ta pri~a u sa dvije djevoj~ice; pukovnik Tuli} je zahtjevao od svemu istinita'? (drekne) Pa to pi{e u Svetom nas to~ne i podrobne liste o svima, pa do tre}eg Evandjelju, to nije, da je to netko, ovako napisao, to koljena; mu` te `ene, ve} odveden u Jasenovac, je iz pera na{ih Evangelista, a iz ustiju Svetog zvao se @arko Kirschner, a njegov otac je bio Leon, Duha, a ako vi u sve to ne vjerujete, i niste uop}e ~iji otac je bio, koliko se sjecam, in`enjer; ~ini mi sposobni da o tome promislite, pa kako bi vam se u gradnji `eljeznica, ili tako ne{to... moglo biti ikakvog Spasenja? (Mareti}evo lice se okameni...) Sje}am se, kako se [PICER: Kao {to rekoh, a i kao zastupnik @idova je i gospodin pukovnik Tuli}, on sam, osobno koji se jo{ nalaze u ovom gradu,Va{a Ekselencija bi zauzeo da se te djevoj~ice izvedu iz logora i trebala prije svega da nam pomogne da se spasimo; smjeste u Osijeku. da nas ne odvedu, maltretiraju i ubijaju! Nas, i na{u TULIĆ: (uzbudjen; ljutito) Pustite to, komu je to djecu! potrebno? -- Pa da, bile su to zaista, lijepe `idovske MARETI]: Ovo, ove stvari su nadle`nost djevoj~ice, ima i takvih, jasno, {to je u krvi je u pukovnika Tuli}a, vi{e nego mene; ja, ja sam vam krvi, i ne vidi se to odmah i na licu! A {to, zar mi, predlo`io ne{to, {to bi mo`da moglo da vam hrvatski rodoljubi i borci, smo uvijek samo u borbi pomogne i u ovim, vi{e svjetovnim pogledima, ali i politici, i nemamo i nekih ljudskih osje}aja? vi se uporno (vikne) kao uvijek do sada, ve} dvije ŠPICER: (sasvim u slici koja mu je u sje}anju)... tisu}u godina! – protivite tome i odbijate...Ajde, Majka je ve} bila oboljela, i te djevoj~ice nikako Pukovni~e, nasipajte mi jo{ jednu!... (Tuli} mu puni nisu htjele da je napuste...U medjuvremenu se ta ~a{u bez da di`e pogled sa Biblije; on pije)... Opet gu`va u `eljezni~kom prometu olak{ala, i vlakovi su se dokazuje kako je, vama @idovima, najbolja vrlina opet po~eli da voze prema istoku... da skupljate, mo`da ponekad i da stvarate, MARETI]: (pokriva si u{i) E dosta, ve} sam dosta kvalitativne materijalne stvari (pokazuje na ~a{icu), ~uo; i previ{e! Jadno moje Djakovo!... (mahne ali u ovim duhovnim!?...(di`e se) ... Ja sam vam, a [piceru) - Ako se jo{ predomislite? Do sutra sam i u ime na{e Crkve ponudio, {to sam mogao (di`e jo{ tu... (ma{e rukama, prilazi Tuli}u i pru`a mu ruke rezignantno... odjednom) – Ali -- ba{ mi pada ruku) - A vi, ako do sutra nadjete nekog drugog na pamet - pa vi svi se poznajete medjusobno, zar @idova, možda otvorenijeg srca?! Ja spavam kod nije? Da li, da li mo`da poznajete, ili ste ~uli, za Franjevaca!... (izlazi)… neke iz Sarajeva, kojima je otac, ili mo`da i djeda, [PICER: (vikne mu) U na{em gradu su se pokrstili bio neki ... imenom Leon?... jedno tridesetak @idova; jedan dio njih su u (Tuli} di`e glavu sa knjige i pogleda ga; on nastoji Jasenovcu, ako su jo{, a jedan dio ve} negdje na da taj pogled izbjegne) istoku; tko zna gdje. [PICER: (ne odmah) Da, kada sam kao ljekar i MARETI]: (ma{e rukama) E, i na{a Sveta Crkva @idov do{ao u djakova~ki logor da pomognem onim nije vi{e svemo}na kao {to je bila! Nije vi{e od `enama i djeci, dovedenim onamo iz Sarajeva i Alfe do Omege, nije vi{e, nije, nije... okolice, kad je u tom logoru u o~ajnim higijenskim uslovima izbila epidemija pjegavog tifusa, a (iza{ao je... kratka {utnja) –"— pukovnik Tuli} (klimne mu) nam je odobrio da djelujemo tamo, i ~ak da izvedemo i dovedemo (Kraj u slede}em broju) nekoliko djevoj~ica u Osijek, da bi ih smjestili kod `idovskih familija ... TULI]: (uzbudjen i kao da se ispri~ava) Sve `eljezni~ke pruge prema istoku su u to doba bile 31
- 32. ZAJEDNIČKO PRIOPĆENJE Organizacijski odbor Židovske kulturne scene “Bejahad 2010” raspisuje natječaj Margelov institut i Centar za društvena istraživanja “Dr Branko Horvat” iz Zagreba daju bezrezervnu ''SIMHA KABILJO'' podršku Predsjedniku Republike Hrvatske dr Ivi Josipoviću s obzirom na predsjednički govor izrečen u za kratku priču sa Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, a posebice na njegovo obraćanje vezano za patnju koju su židovskom/jevrejskom temom iskusili građani Bosne i Hercegovine, mnogobrojne Priče mogu biti napisane na jezicima bivše Jugoslavije. obitelji, djeca i žene zbog negativne hrvatske politike za Natječaj je anoniman. U obzir dolaze priče koje nisu do vrijeme trajanja ratnih sukoba u toj zemlji 90-tih godina sada objavljene. prošlog stoljeća. Trebalo je smoći snage, obraza i Rad obilježen šifrom i pisan pisaćim strojem ili na morala da se zločin osudi. Plemenite isprike i žaljenja drugom mediju (MS WORD format) treba poslati u dva upućene s najvišeg mjesta Hrvatske države daju nadu u primjerka s naznakom «Za nagradni natječaj Bejahad bolje sutra te mirnog suživota naroda dvaju država ali i 2010» i s naznakom šifre. triju konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine. Rješenje šifre – puno ime autora i adresa – treba U ime žrtava, obitelji preživjelih i svih priložiti u zasebnom, zatvorenom pismu. slobodoljubivih građana Republike Hrvatske nadamo Krajnji rok za slanje radova je 15.06.2010. Radovi se se, da će se Predsjednik Republike Hrvatske i na mjestu mogu slati na adresu: bivšeg ustaškog koncentracijskog logora Jasenovac pokloniti žrtvama i učiniti gestu isprike za kukavičke BEJAHAD – ŽIDOVSKA KULTURNA SCENA zločine koji su pod egidom hrvatskog naroda i hrvatske Trg Marka Marulića 18 države počinjeni od strane ustaškog fašističkog !!!!21111![BHSFC! kvislinškog režima za vrijeme Drugog svjetskog rata. sa naznakom za «Natječaj Bejahad 2010» U povodu 65. obljetnice oblježavanja proboja Radove će ocijeniti žiri i dodijeliti prvu, drugu i treću jasenovačkih logoraša tražimo da se u hrvatskoj javnosti nagradu. Nagrađene priče bit će objavljene u govori više o zločinačkom karakteru Pavelićeve NDH i književnom prilogu Bejahad 2010. stradanju Srba, Židova, Roma, Hrvata, drugih naroda i skupina od strane ustaškog fašističkog režima. Rezultati natječaja bit će objavljeni na Pozivamo Republiku Hrvatsku da kao trajno sjećanje na www.bejahad.com, www.bet-israel.com, goloruke jasenovačke mučenike koji su vršeći proboj www.makabijada.com, te u časopisima SaLon, Ruah kroz bodljikavu žicu krenuli prema slobodi za simbol Hadaša, Most, Bilten, Nekad i sad. Nagrade će se najvećeg stradanja na našim prostorima ikad proglasi dodijeliti na kulturnoj manifestaciji «Bejahad 2010» Nacionalni dan sjećanja na Jasenovac. koja će se održati od 24.8. – 31.8.2010. u hotelu «Adriatic» u Opatiji. Također želimo istaknuti da smo civilnom akcijom na Radovi se ne vraćaju. Međunarodni dan sjećanja na Holokaust 27. siječnja 2010. godine pozvali Poglavarstvo Grada Zagreba za promjenu imena Mjesnog odbora koji nosi ime po ustaškom ideologu i ratnom zločincu Mili Budaku u ime hrvatske dječje glumice Lee Deutsch stradale u NEKAD I SAD Auschwitzu 1943. godine. Od gradske ćemo skupštine zatražiti promjenu imena tog odbora. !!!!!!!!Lokjafwoptu-!vnfuoptu -!ajwpu Godina 1, Broj 3/2010 Margelov institut Redakcija: Ana [omlo, Ela Krsti}, Ivan Nini} Alen Budaj Adresa: Shlomo Hamelech 6/21 42268 Netanya, Israel Centar za društvena istraživanja Telefon: +972 9 882 61 14 e-mail: ninic@netvision.net.il “Dr Branko Horvat” Salamon Jazbec Godi{nja pretplata za 6 brojeva je 150 NIS. Za inostranstvo: 40 EUR za Evropu Zagreb, 17. travnja 2010. i 70 US $ za vanevropske zemlje. Na ~ek treba nazna~iti: Ana Nini} Kwik Kopy Printing, Netanya 32