zoran

4. ПЛАВЛ М Ш А
КЊИГА ЗА МЛАДЕ И СТАРЕ
Књ. 76
Уреднин
СТАНИСЛАВА РАДОВАНОВИЋ
БЕОГРАД, 1984.

5. СИМФОНИЈА СТРАВЕ И УЖАСА
Написао
БРЕМ СТОКЕР
ПРОСВЕТА

6. Наслов оригинала
БКАС1ЉА
ђу Вгагп 51окег
Превела с енглеског
МИРЈАНА ЖИВКОВИЋ
Рецензент
ЖР1КА БОГДАНОВИЋ
Илустрације
МИРО ГЛАВУРТРП
Илустрација на омоту
РЕЉА ПЕНЕЗИЋ
Идејно решење омота и насловног листа
МИХ. С. ПЕТРОВ
Технички уредник
МИРЈАНА МИРОВИЋ
Коректори
БРАНКА ЈЕЈИНИТх
ЉУБИЦА КОВАЧЕВИЋ
Издавач
Издавачка радиа организација „Просвета"
ООУР „Издавачка делатност“
Београд, Добрачина 30
Штампа и повез
Београдски издавачко-графички завод,
Београд, Булевар војводе Мишића 17
Тираж шест хиљада примерака

7. ДРАКУЛА
Други део

8. ПЕТНАЕСТА ГЛАВА
ДНЕВНИК ДОКТОРА СЈУАРДА
(наставак)
За тренутак ме обузе прави бес; то је било као
да је Луси за живота опалио шамар. Лупих снажно
по столу и устадох, рекавши:
„Докторе ван Хелсинг, јесте ли полудели?“ Он
подиже главу, погледа ме, а благост његова лида
ме сместа смири. „Камо љупке среће да јесам!“
рече он. Лакше би било изнети лудило у по-
ређењу са оваквом истином. Ох, пријатељу мој, по-
мисли зашто сам тако дуго заобилазио, зашто ми се
прохтело толико времена да ти кажем нешто тако
просто? Зар зато што те мрзим и што сам те мрзео
кроз цео живот? Зар зато што сам желео да ти учи-
ким бол? Зар сам можда желео да ти се, после то-
лико времена, посветим зато што си ми спасао жи-
вот и мстргнуо ме од грозне смрти? Ах не!“
„Опростите ми“, рекох. Он настави:
„Пријатељу мој, починио сам то зато што сам
желео да будем љубак и што нисам желео да те по--
ломим, јер сам знао да си волео ту тако обљубљену
госпу. Али чак ни тада нисам дочекао да верујеш.
В«ома 1е тешко из места присвојити било коју
апстрактну истину у коју се може имати сумња, јер
7

9. смо одувек поверовали у њено „не“; још је теже при-
хватити једну тако жалостивну, конкретну истину
када је у среди неко као што је госпођица Луси.
Ноћас идем да је докажем. Смеш ли да дођеп: са
мном?“
То ме је поколебало. Човек не жели да доказује
ту врсту истине; Бајрон1 је из те категорије прихва-
тио љубомору.
„И доказао праву истину које се највише
гнушао.“
Он уочи како оклевам и рече:
„Логика је припроста, није она лудачка овог
пута, која скаче са једног бусена на други у мочвари
просутој маглом. Ако се испадне да нисам у праву,
доказ ће представљати праву олакшицу; У најгорем
случају од тога неће бити никакве штетности. Ако
се, пак, докаже да сам у праву! Ах, то је оно од
чега сам у страху; па ипак, сам тај страх требало
би да испомогне мој случај, јер у себи држи потребу
за поверовањем. Приђи, рећи ћу ти какав је мој
предлог: као прво, изићи ћемо у посету том детету
у болници. Доктор Винсент, из Северне болнице, у
којој је, према новостима из новина, дете намештено,
мој је пријатељ, а сматрам и твој из оног времена
када си био ученик у Амстердаму. Даће дозволу да
два научника виде његов случај, ако то не попусти
двојици пријатеља. Ништа му нећемо рећи, сем да
желимо нешто ново да проучимо. А тада. . . “
„А тада?“ он извади из џепа кључ и подиже га
увис. „А тада ћемо ти и ја спровести ноћ на цркве-
ном гробљу где је Луси на починку. Ово је кључ од
гробнице. Примио сам га од гробара да га издам
Артуру.“ Срце ми брже закуца, јер сам осетио да
нас очекује неко застрашујуће искушење. Како,
међутим, ту ништа нисам могао да изменим, скупио
сам сву своју храброст и рекао да би било боље да
пожуримо, јер поподне полако пролази .. .
1 Џ. Г. Бајрон (1788—1824), највећи енгл. романтичар,
песник „светског бола“. (Прим. прев.)

10. Дете смо затекли будно. Било је испавано и сито,
тако да се добро опорављало. Доктор Винсент скину
завој са његовог врата и показа нам убоде. Није било
сумње, били су истоветни са онима на Лусином вра-
ту; мало мањи и са свежијим ивицама, али ту је
престајала сва разлика. Упитали смо Винсента како
објашњава њихово порекло и он рече како сматра
да је посреди можда ујед неке животиње, пацова на
пример; али да ипак приватно верује како су то тра-
гови једног од бројних слепих мишева који обита-
вају над северним висинама Лондона. „Међу много
безопасних“, рече он, „мора да се нашао неки дивљи
примерак са југа, припадник какве злокобније врсте.
Можда га је неки морнар донео кући, па је овај
успео да му побегне; или се чак можда ослободио
неки младунац вампира из зоолошког врта. Знате, те
се ствари дешавају. Само пре десетак дана побегао
је један вук и трагови су по мом уверењу водили у
овом правцу. Јер само недељу дана после тога деца
из Хита ничег се другог нису играла сем Црвенка-
пице, све док примат није преузела ,жена-вабац‘ која
их је, изгледа, силно очарала. Чак је и ово јадно
мало жгепче, када се данас пробудило, упитало се-
стру да ли може да иде. Када се заинтересовала куда
то жели да пође, одвратио је да хоће да се игра са
,женом-вапцем‘.“
„Надам се“, рече ван Хелсинг, „да ћете поменути
родитеље да добро осмотре на њега када га будете
послали кући. Те жеље за лутањем су од најопасније
врсте; а ако дете само још једну ноћ спроведе на-
пољу, то ће за њега вероватно бити погребно. У сва-
ком случају надам се да га нећете напустити још
неколико дана?“
„Наравно да не, најмање још једну недељу; за-
држаћемо га чак и дуже, ако рана не зацели.“
Посета болници нам је одузела више времена
него што смо рачунали, тако да је сунце већ било
зашло када смо из ње изишли. Видевши колико се
већ смрачило, ван Хелсинг рече:
„Нема потребе да се пожуримо. Касније је него
9

11. што сам размислио. Хајде, да нађемо неко место где
се одслужује јело, а затим ћемо се продужити својим
путем.“
Вечерали смо код „Замка Џека Стоуа“ заједно
са малом скупином бициклиста и осталих гостију
који су били прилично бучни. Око десет сати кре-
нули смо из крчме. Било је већ сасвим мрачно, а
раштркане уличне светиљке само су још више поја-
чавале таму када би се једном напустио круг који
су оне обасјавале. Професор је очигледно проучио
пут којим треба да идемо, јер ниједном није застао;
ја сам се, међутим, убрзо сасвим изгубио; што смо
даље одмицали, сретали смо све мање људи, док нас
на крају није помало изненадила патрола коњичке
полиције на свом уобичајеном обиласку. Коначно
смо стигли до зида гробља и прескочили га. Уз мало
потешкоћа — јер било је веома мрачно и цело место
нам се учинило веома чудно — пронађосмо гробницу
породице Вестенра. Професор извади кључ, отвори
шкрипава врата и стаде у страну, учтиво, али са-
свим несвеоно, пуштајући ме да уђем први. У тој по-
нуди било је извесне танане ироније, јер како дру-
гачије назвати учтиво понашање у једној овако
језлвој ситуацији. Мој садруг хитро уђе за мном и
пажљиво привуче врата, уверивши се претходно да
је брава са резом, а не са опругом. Да је у питању
била ова друга, нашли бисмо се у грдној неприлицм.
Он затим стаде да претура по торби из које коначно
извади кутију шибица и парче свеће, како бм нам
осветлио пут. Гробница је и по дану, док је била
окићена свежим цвећем, изгледала прилично утвар-
но и језиво, али сада, неколико дана касније, цвеће
је већ висило сасушено и увело, бели цветови по-
примили су боју рђе, а зеленило је потамнело; пауци
и бубе повратили су престо у свом царству; када су
камен, чију је боју скинуло време, малтер прекри-
вен прашином, зарђало, влажно гвожђе, избледели
меоинг и мутна сребрна оплата стали да одбијају
слабашни сјај свеће, настао је тако туробан и мучан
утисак да се једва могао и замислити. Гробница нам
10

12. је неумитно поручивала да живот — животињски
живот — није једина ствар која је пролазна.
Ван Хелсинг је систематски приступио послу.
Држећи свећу тако да је могао да прочита натписе
на ковчезима, при чему му је растопљени восак капао
и стварао беле мрље које су се стврдњавале чим би
додирнуле метал, утврдио је који је Лусин ковчег.
„Шта намеравате да учините?“ упитах.
„Да отворим ковчег. То ће те најзад поверити."
Сместа је стао да одврће завртње и после краћег
времена подигао је поклопац, откривши оловну
облогу. Тај призор сам једва поднео. Имао сам утисак
да тиме наноси увреду покојници, као што би, на
пример, увреду представљало и огољавање њеног
живог тела у сну; ухватих га за руку да га зауста-
вим. Он само рече: „Видећеш“, и поново стаде да
претура по торби док не пронађе сићушну тестеру.
Пробивши одвртком олово, он једним брзим цимањем,
од кога сам се тргао, направи малу рупу, која је,
међутим, била довољно велика да пропусти врх
тестерице. Очекивао сам да кроз рупу сукне гас из
недељу дана старог леша. Ми лекари, који смо
морали да учимо о томе какве нас опасности вребају,
требало би да смо свикли на такве ствари, али ја се
повукох према вратима. Професор се ни за корак
није померио; наставио је да тестерише олово дуж
једне стране и то неколико стопа, а затим и попреко
ковчега, па дуж друге стране. Ухвативши за крај
ослобођену ивицу, он је повуче уназад према
подножју ковчега и, подигавши свећу над отвором,
даде ми руком знак да погледам.
Приђох ближе и бацих поглед. Ковчег је био
празан.
За мене је то стварно представљало изненађење
и изазвало је известан шок, али ван Хелсинг остаде
потпуно хладан. Никада није био убеђенији у своје
тврдње и једно овакво охрабрење само га је под-
стакло да устраје у свом науму. „Да ли си сада у
задовољству, пријатељу Џоне?“ упита ме.
11

13. Осетих како се у мени, док сам му одговарао,
буди моја свађалачка природа.
„Задовољан сам доказом да се Лусино тело не
налази у том ковчегу; али то доказује само једну
ствар.“
„А то јесте, пријатељу Џоне?“
„Да оно није тамо.“
„То је добра логика“, рече он, „док се одржава.
Али како ти — како можеш ти — да срачунаш што
мије тамо?“
„Можда неки крадљивац лешева“, покушах да
утичем. „Могао ју је украсти неко од гробаревих
људи.“ Знао сам да причам глупости, али то је било
једино чега сам у том тренутку могао да се сетим.
Професор уздахну. „Ах, добро!“ рече он, „морамо
стећи још доказа. Пођи за мном.“
Он поново спусти поклопац ковчега, покупи своје
ствари, врати их у торбу, угаси свећу, па и њу стави
у торбу. Отворисмо врата и изиђосмо. Он их за нама
затвори и закључа. Предаде ми кључ, рекавши: ,,3а-
држи га, хоћеш ли? С тим ћеш боље поверовати.“
Насмејах се — није то био баш весео смех, морам да
кажем — док сам му враћао кључ. „Кључ није ни-
какав доказ“, рекох, „могу постојати дупликати; а
обити једну такву браву не представља никакав
проблем.“ Ништа није рекао. већ је само вратио кључ
у џеп. Затим ми је наложио да мотрим на једну
страну гробља, а он ће на другу. Заузех место иза
једног тисовог дрвета и посматрах његову тамну
прилику док је споменици и дрвеће не сакрише од
мене.
Били смо на мртвој стражи. Тек што сам заузео
своје место зачух у даљини сат како избија поноћ,
а затим један па два сата. Било ми је хладно, био
сам растројен и љут на професора што ме је повео
на један овакав задатак, а и на себе што сам пошао.
Било ми је сувише хладно и сувише ми се спавало
да бих био способан за осматрање, али ипак још не
толико поспан да бих издао поверење које ми је
12

14. указано; тако, све у свему, време ми је пролазило
суморно и бедно.
Изненада сам се окренуо и учинило ми се да сам
угледао нешто попут беле пруге како се креће
између два тамна тисова дрвета на страни гробља
која је била удаљенија од гробнице; у истом тренутку
са стране на којој ее налазио професор помери се
нека тамна прилика и ужурбано крену према љој.
Тада се и ја покренух; али на свом путу морао сам
да заобилазим надгробне споменике и ограђене
гробнице; посртао сам преко гробова. Раздањивало се;
негде у даљини зачуло се кукурикање првог петла.
Мало подаље иза низа разбацаних смрека, које су
оивичавале пут према цркви, једна бела, нејасна
прилика одлебдела је према гробници. Саму гробницу
заклањало је дрвеће, тако да нисам тачно видео куда
је прилика нестала. Зачух шушкаве покрете на месту
где сам први пут угледао бело обличје и упутивши
се тамо набасах на професора који је у рукама држао
сасвим мало дете. Када ме је угледао он ми га пре-
даде и рече:
,,Да ли си сада задовољан?“
„Не“, одвратих осећајући да сам то рекао при-
лично грубо.
„Зар не видиш дете?“
„Да, то је дете, али ко га је донео овамо? И да ли
је рањено?“ упитах.
„Видећемо“, рече професор и у истом трену
обојица кренусмо са гробља, док је он носио успа-
вано дете.
Када смо се мало удаљили, зађосмо за групу
дрвећа, упалисмо шибицу и погледасмо дечји врат.
На њему није било ниједне огреботине, ни било ка-
квог другог ожиљка.
„Зар нисам био у праву?“ упитах победоносно.
„Само смо стигли управо на време“, рече профе-
сор готово са неком захвалношћу у гласу.
Требало је сада одлучити шта да радимо са дете-
том, те стадосмо да се договарамо. Ако га однесемо
у полицијску станицу мораћемо да полажемо рачуне

15. о нашем ноћном кретању; у сваком случају мораће-
мо да објаснимо како смо нашли дете. Тако смо на
крају одлучили да одемо у Хит и да га, када зачу-
јемо да долази полицајац, оставимо на месту где га
мора пронаћи; када све буде готово ми ћемо, што
будемо брже могли, кренути кући. Све је добро ис-
пало. На ивици Хампстед Хита зачули смо тежак
корак полицајца, те смо положили дете на стазу и
сачекали док га овај није осветлио лампом којом је
шарао унаоколо. Зачусмо његов зачуђени узвик и
тада се тихо удаљисмо. Имали смо срећу да ухва-
тимо такси близу „Спенијарда“ и да се њиме одве-
земо у град.
Не могу да спавам, па сам зато сео да све ово
запишем. Ипак морам покушати да ухватим неко-
лико сати сна, јер ће ван Хелсинг у подне доћи по
мене. Упорно захтева да кренем с њим у још један
подухват.
Двадесвт седми септембар. — Већ је прошло два
сата када смо уграбили прилику за оно што смо
намеравали да учинимо. Погреб, који је био заказан
за подне, завршио се, и последњи заостали из поворке
ожалошћених лењо су одлазили, када смо, пажљиво
осматрајући иза гаја јова, угледали црквењака како
за собом затвара врата. Знали смо да нас сада нико
неће узнемиравати до зоре, ако нам толико времена
буде потребно; а професор ми је рекао да се нећемо
задржати више од једног сата. Поново сам осетио ту
ужасну реалност ствари, према којој је сваки напор
маште изгледао непримерен; јасно сам схватио и
опасност од закона који смо навукли себи на врат
бавећи се овим нашим јеретичким послом. А изнад
свега прожимало ме је осећање да је све то ионако
бескорисно. Злочиначко је било већ и то што смо
отворили оловни ковчег, како бисмо се уверили да ли
је већ недељу дана мртва жена стварно мртва; отво-
рити гробницу поново сада када смо знали, јер смо
се уверили властитим очима да је ковчег био празан,
представљало је врхунац лудости. Међутим, само
сам слегнуо раменима и наставио да ћутим, јер ван
14

16. Хелоинг је наумио да иде својим путем, без обзира
да то да ли неко има било какав приговор. Узео је
кључ, отворио гробницу и поново ме „дворски“ пропу-
стио испред себе. Место сада није изгледало онако
језиво као ноћас, али, ох, како је само унутрашњост
гробнице попримила неизрециво злобан изглед када
је у њу продрла сунчева светлост. Ван Хелсинг се
упути ка Лусином ковчегу, а ја за њим. Он се наже
напред и поново повуче уназад оловну ивицу; тада
доживех прави шок од изненађења и ужаса.
Унутра је лежала Луси, иста онаква какву смо
је видели ноћ пре погреба. Зрачила је, ако је то
уопште могуће, већом лепотом него икада; никако
нисам могао да поверујем да је мртва. Усне су јој
биле црвене, не биле су чак црвеније него раније; а
образи су јој се нежно руменели.
„Је ли ово нека игра ‘сад ме видиш — сад ме
не видиш?‘ “ упитах га.
„Да ли си сада убеђен?“ узврати професор; док
је то говорио, он испружи руку, што ме је натерало
да се стресем, размакну мртве усне и откри беле
зубе.
„Видиш“, настави он „чак су и оштрији него у
оно време. С овим и овим“ — и он додирну један
очњак и зуб испод њега — „могу се уједати мала
деца. Да ли си сада у уверењу, пријатељу Џоне?“
Још једном се у мени пробудила моја свађалачка
природа. Нисам могао да прихватим једну тако по-
разну мисао какву ми је он наметао; стога, поку-
шавши да се препирем, због чега сам се истог трена
постидео, рекох:
„Неко ју је могао вратити од синоћ.“
„Стварно? Тако значи, а који то?“
„Не знам. Неко је то учинио.“
„Па ипак она је умртвљена већ читаву недељу.
Већи део људи после тог времена не би баш био у
оваквом изгледу.“ На ово нисам имао шта да од-
говорим, па сам ћутао. Ван Хелсинг изгледа није
приметио моје ћутање; у сваком случају није по-
казао ни да је разочаран ни да ужива у победи.
15

17. Напрегнуто је посматрао лице мртве жене, подизао
јој капке и загледао очи, затим јој је још једном
растворио усне и испитивао зубе. Када је завршио
окрену се према мени и рече:
„Ево, једне ствари која је у разлици од свега
што је убележено: ево неког двоструког живота који
је у разлици од уобичајеног. Загризао ју је вампир
док је била у трансу, то јест, док је ходала у сну
— ох, ти се трзаш; ти о томе ништа немаш у знању,
пријатељу Џоне, али има времена, познаћеш — и у
трансу је најбоље могао да дође по још крви. У
трансу је умрла, и у трансу је живи-мртвац, тако-
ђе. Ето то је то што је код ње у разлици од осталих.
Обично када живи-мртвац спава код куће“ — док
је говорио он руком направи пошири замах да би
показао шта је то за вампира „кућа“ — „на лицима
им се исказује шта јесу, али ово тако слатко то
када није живи-мртвац иде назад ништавилу обич-
них смртника. Видиш, нема у томе никакве клевете
и зато ми је у тежини што ћу морати да убијем у
сну.“ Од тога ми се следила крв у жилама и поста-
дох свестан да полако прихватам ван Хелсингове
теорије. Али ако је она доиста била мртва, какав
се то ужас скривао у помисли да је треба убити? Он
подиже поглед према мени; очигледно је спазио про-
мену на мом лицу, јер готово радосно рече:
„Ах, значи сада си у уверењу?"
Одговорих: „Не сваљујте на мене све одједном.
Рецимо да сам вољан да прихватим. Како ћете из-
вести тај крвави посао?“
„Одсећи ћу јој главу, испунити уста белим лу-
ком и провешћу јој колац кроз тело.“ Стресао сам
се од помисли да ће тело жене коју сам волео бити
на тај начин осакаћено. Па ипак, осећање које ме
је прожело и није било тако снажно као што сам
очекивао да ће бити. У ствари, почео сам да дрхтим
у присуству тог бића, тог живог-мртваца, како ју је
ван Хелсинг назвао и гнушао сам га се. Да ли је
могуће да је љубав или сасвим субјективна или са-
свим објективна?
16

19. Извесно време сам причекао да ван Хелсинг
почне, али он је само стајао, како се чинило заокуп-
љен мислима. Ускоро шкљоцну бравицом на торби
и рече:
,,Размишљао сам и одлучио сам се ка ономе што
ми се чиви најбољим. Да сам јурио само своје теж-
н>е, урадио бих сада, овог часа, оно што је у мо-
рању; али треба јурити и неке друге ствари, ствари
које су хиљаду пута запетљаније у томе о коме не
знамо много. То је просто. Она још никога није ра-
ставила од живота, мада је то само знак времена;
делати сада, значило би уклонити је од опасности
занавек. Али могли би за то да пожелимо Артура,
а како да му све ово искажемо? Ако ти, који си
увидео ране на Лусином врату и шима тако једна-
ке на детету у болници; ако ти, који си синоћ уви-
део празан ковчег, а данас испуњен женом која се
није променила до да је настала само још ружичас-
тија и лепша за седмицу после своје смрти — ако
ти, који све то познајеш, а такође си увидео и белу
прилику која је синоћ принела дете на гробље, ниси
својим чулима одао поверење, како онда да гапче-
кујем од Артура, који о свему томе нема ни појам,
да буде у уверењу? Био је у сумњи и онда када сам
га отргао од пољупца док је умирала. Знам да ми
се опростило, јер сам због неке погрешне замисли
спречавао да се опрости онако како је требало да то
сачини; такође може измислити да је због неке још
веће погрешне замисли та жена била жива укопана,
као и да смо је, због неке још најстрашније погреш-
ке, ми убили. Тада би нам у лице скресао да смо
ми, у грешци убили је својим идејама; на тај начин
би за свагда постао још несрећнији него што је
сада; и тако он би увек много у несрећи био, а то
је најгоре од свега. Понекада би мислио да је она
К0ЈУ Зе волео била жива укопана, што би му обо-
јило снове ужаснућима њених патњи; онда би опет
умислио да смо можда у праву и да је његова тако
вољена ипак, била као живи-мртвац. Не! Једном
сам му понешто рекао, и од тада много знам. Сада
18

20. када сам у знању да је све то истинитост, стотину
хиљада пута сам у уверењу да мора проћи кроз
горче воде да стигне до слатких. Он, јадан момак,
мора превести један сат у коме ће му чак и небеско
лице наликовати да је црно; тада ћемо моћи да де-
ламо за доброту по свуда и да одашиљемо мир. Од-
лучио сам. Хајдемо. Ти се врати у азил за ноћас и
потруди се да све буде добро. Што се мене тиче, ја
ћу ноћ провести овде на гробљу на свој начин. Сутра
увече доћи ћеш код мвне у хотел Беркли у десет
од сати. Позваћу и по Артура, а и по оног дивног
младића од Американца који је дао крв. Касније
нас све ишчекује посао. Полазим с тобом све до
Пикадилија, тамо ћу вечерати, јер се морам свра-
тити овде пре заласка сунца.“
Тако смо закључали гробницу и пошли, преско-
чили зид гробља, што и није било нарочито тешко
и одвезли се назад до Пикадилија.
Белешка коју је остаеио ван Хелсинг у торби,
хотел Беркли, за Џона Сјуарда, М. Д.
(неуручено)
27. септелбар
Пријатељу Џоне,
Пишем ово у случају да се нешто погоди. Идем
сам да посматрам на гробљу. Радостан сам што жи-
ви-мртвац, госпођица Луси, неће ноћас одлазити, па
ће тако на сутра ноћ бити много жељнија одласка.
Због ради тога поставићу неке ствари које неће за-
волети — бели лук и распеће — и тако ћу запеча-
тити врага гробнице. Она је још млади живи-мрт-
вац и полагаће на то. Штавише, то је само да јој
се препречи излазак; они је не могу спрегнути у
жељи да уђе; јер када је живи-мртвац у очајању,
он мора проналазити линију најмањег отпора, било
каква да је. Ја ћу бити при руци целе ноћи, од си-
ласка сунца до после његовог новог изласка и ако
ми се улучи прилика да нешто научим, научићу.
2 19

21. За госпођицу Луси или од ње, немам страха; али
онај други због ради кога је она живи-мртвац по-
седује моћ да изнађе њену гробницу и нађе у њој
заклон. Он је препреден, као што знам од господина
Џонатана и из начина којим нас је насамарио док
је играо око живота госпођице Луси, када смо ми
били у губитку; живи-мртваци су у много томе врло
јаки. Он у руци увек има снагу двадесеторице; чак
и нас четворица, који смо своју онагу даривали го-
спођици Луси и то је било за њега. Поред свега,
може да позове свог вука и шта ти ја знам шта
још. Стога, ако је досуђено да ан ноћас тамо дође,
наићи ће на мене; и никога од других — све док не
буде превише касно. Може бити да не искуша ме-
сто. Нема разлога зашто би; његово поље лова је
живахније него гробље где спава једна жена живи-
-мртвац и гледа један старац.
Стога пишем ово у случају д а ... Узми папире
који су уз ово, дневнике Харкера и остало, прочитај
их, а затим пронађи овог великог живог-мртваца,
одсеци му главу, спали срце или спроведи колац
кроз њега, да се свет може одморити од њега.
Ако је да буде тако, збогом,
Ван Хелсинг
ДНЕВНИК ДОКТОРА СЈУАРДА
Двадесет осми септембар. — Право је чудо како
се човек осећа после доброг она. Јуче сам готово
био спреман да прихватим ван Хелсингове монстру-
озне идеје; али сада ми се оне чине сабласне попут
насиља над здравим разумом. Уопште не сумњам
да он у еве то верује. Питам се није ли на неки на-
чин скренуо с ума. Сигуно мора постојати неко ра-
зумно објашњење свих тих тајанствених ствари.
Зар је могуће да је професор тај који их је почи-
нио? Он је натпросечно паметан, тако да би и у слу-
чају да је сишао с ума, истерао до краја свој наум
заснован на некој фиксној замисли, на савршен на-
20

22. чин. Нерадо мислим о томе, али одиста би било исто
тако велико чудо, као и неко друго, да је ван Хел-
синг луд; али у сваком случају будно ћу мотрити на
Јвега. Можда ћу успети да расветлим нешто од те
тај анствености.
Двадесет девети септембар, јутро . . . Синоћ, не-
што пре десет часова, Артур и Квинси стигоше у
ван Хелсингову собу; он нам изложи све што од нас
очекује да урадимо, али све време обраћао се изри-
чито Артуру, као да су све наше жеље биле сажете
у његовој. Почео је речима да се нада како ћемо
сви поћи за њим, „јер“, рече он, „тамо треба извр-
шити језовиту дужност. Без сумње сте били изне-
нађени од мог писма?“ Ово питање било је директ-
но упућено лорду Годалмингу.
„Да. Пре би се могло рећи да ме је мало узне-
мирило. Моју кућу су у последње време походиле
толике невоље да ми додатне баш нису потребне.
Али такође сам био знатижељан на шта то циљате.
Квинси и ја смо ствар претресли; али што смо ду-
ж е разговарали, све смо били збуњенији, док у овом
тренутку, могу за себе рећи да уопште немам појма
шта би то све требало да значи.“
„Као ни ја“, рече Квинси Морис кратко.
„Ох“, рече професор, „онда сте ви много ближи
спочетку, обојица, него овде присутни нам пријатељ
Џон, који мора поћи унатрашке пре но што до-
стигне тако далеко као што се налази почетак.“
Очигледно је схватио да сам се вратио у оквире
свог сумњичавог размишљања, а да нисам ни реч
изустио. Затим, окренувши се осталој двојици, он
веома озбиљно рече:
„Тражим од вас допуштење да ноћас починим
шта сматрам за добро. То је, знам, много да тражим;
предлажем да ми одобрите сада, а не после онога
с чиме вас у намери сам упознати. Стога, смем ли
вас замолити да ми обећате у мраку, тако да кас-
није, када ћете можда једно време бити љути на
мене — јер не смем да кријем од себе могућност да
тако може бити — бар нећете себе тужити низашта.“
21

23. „То је у сваком случају искрено“, упаде Квинси.
„Гласам за професора. Не схватам у потпуности ње-
гов наум, али кунем се да је поштен, а то ми је до-
вол>но.“
„Ја вам захваљујем, господине“, рече поново
ван Хелсинг. „Причинио сам себи част што вас могу
набројати као поверљивог пријатеља и ваша подрш-
ка ми је драга.“ Он испружи руку коју Квинси
прихвати.
Тада проговори Артур:
„Докторе ван Хелсинг, ја баш не волим да ’ку-
пујем прасе у џаку’ као што кажу у Шкотској, те
ако то има неке везе са мојом господском чашћу или
хришћанском вером не могу ништа да вам обећам.
Ако ме можете уверити да се ваш наум не коси ни
са једном од ове две ствари, сместа дајем свој прис-
танак; мада, тако ми живота, не могу да се разабе-
рем на шта циљате.“
„Прихватам вашу ограду“, рече ван Хелоинг,
„све што тражим од вас јесте да ако приметите пот-
ребу за проклињањем било ког мог чина прво га
добро промотрите и задовољите се да не угрожава
ваше ограде.“
„Слажем се!“ рече Артур, „тако је једино ис-
правно. Сада када смо се договорили, смем ли запи-
тати шта ми то треба да радимо?“
„Желим да идете са мном, и то да идете у тај-
ности, до гробља у Кингстеду.“
Артурово лице се снужди и он зачуђено упита:
„Тамо где је покопана јадна Ј1уси?“ Професор
климну. Артур настави: „А куда затим?“
,,У гробницу!“
Артур устаде.
„Професоре, да ли сте озбиљни или је то нека
неслана шала? Извините, видим да то мислите оз-
биљно.“ Он поново седе, али приметих да је сео чвр-
сто и поносно, као неко ко држи до свог достојан-
ства. Владала је тишина све док он поново не упита:
„А када се нађемо у гробници?“
22

24. „Отворићемо ковчег.“
„То је сувише!“ рече он љутито, поново устав-
ши. „Вољан сам да будем стрпљив у разумним ства-
рима; али у овоме — овоме скрнављењу гроба —
некога кога. . . “ Био је страшно огорчен. Професор
га сажаљиво погледа.
,,Да сам могао да вам уштедим једну муку, јадни
мој пријатељу“, рече он, „бог зна да бих то и почи-
Ш 10. Али ноћас наша стопала морају газити трнови-
тим стазама; или ће касније и заувек, стопала која
волите морати да иду успламтелим стазама!“
Артур подиже укочено, бледо лице и рече:
„Пазите, господине, пазите!“
„Зар не би било у бољем да прво чујете шта
имам рећи“, каза ван Хелсинт. „Тада ћете бар знати
границу мог циља. Да наставим?“
„То је сасвим фер“, упаде Морис.
После извесне паузе ван Хелсинг настави очи-
гледно тешком муком:
„Госпођица Луси је мртва; зар није тако? Да!
Значи не можемо јој донети зло. Али да није она
мртва . . . “
Артур скочи на ноге.
„Боже, боже!“ повика. „Како то мислите? Је ли
дошло до неке грешке; да није жива закопана?“ Он
зајеца у болу који чак ни нада није успела да уб-
лажи.
„Нисам изустио да је жива, дете моје! Нисам ни
мислио тако. Нећу даље ићи до да кажем да је може
бити живи-мртвац.“
„Живи-мртвац! Није жива! Како то мислите?
Да ли је све ово само кошмар или шта је?“
„Постоје мистерије у које људи могу само да
гађају и које век за веком само у деловима могу да
разреше. Верујте ми, ми смо сада на ивици од једне.
Али ја још ништа нисам починио. Смем ли мртвој
госпођици Луси подсећи главу?“
„Небо и земљо, не!“ повика Артур у налету стра-
сти. „Ни за цео свет не бмх пристао ни на какво
23

25. сакаћење њеног мртвог тела. Докторе ван Хелсинг,
ви ме исувише искушавате. Шта сам вам учинио да
ме толико мучите? Шта је учинила та јадна, љупка
девојка да желите да јој обешчастите гроб? Зар сте
полудели, па говорите такве ствари или сам луд ја
који то слушам? Немојте више ни да помишљате на
такво скрнављање; нећу се сложити ни са чим што
предузмете. Моја је дужност да штитим њен гроб од
срамотних дела; и тако ми бога, чинићу то!“
Ван Хелсинг устаде са места на коме је све вре-
ме седео и рече, озбиљно и строго:
„Мој лорде Годалминг, и ја имам своју дужност,
дужност за друге, за вас, за мртвог; и тако ми бога,
учинићу је! Све што сада тражим од вас јесте да
идете са мном, да гледате и слушате; ако када кас-
није поновим свој захтев, а ви не будете жељно те-
жили његовом испуњењу чак у већој жељи од мене
самог — онда ћу посвршавати своју дужност без об-
зира како то мени изгледало. А затим, да бих пратио
жеље вашег господства, ставићу вам се на располо-
жење за полагање рачуна када и где год ви то бу-
дете у жељи.“ На тренутак изгуби глас, а потом
настави с пуно сажаљења:
„Али проклињем вас да у свом бесу не будете
груби са мном. У свом дугом животном делању које
није увек било у пријатности за мене и од кога ми
се понекад срце затезало, никада испред меке није
стајао тако тежак задатак као што је садашњи. Ве-
рујте ми да ако за вас дође време да промените свој
ум према мени, само један поглед од вас ће отерати
сав онај тако тужан тренутак, јер ја бих урадио све
што човек може да вам уштедим тугу. Размислите
само. Зашто бих ја себи придавао толико посла и то-
лико туге? Овамо сам дошао из своје земље да учи-
ним добра шта могу; да задовољим свог пријатеља
Џона, а затим да бих био у помоћи слаткој, младој
дами, коју сам и сам приволео. За њу сам — срамота
ме је што морам толико да кажем, али кажем то у
доброти — дао што сте и ви дали: крв из својих ве-
на; дао сам је ја који нисам, попут вас, био од ње
24

26. изабран, већ само лекар и пријатељ. Подарио сам
јој своје дане и ноћи — пре смрти, после смрти; и
ако би јој моја смрт била од неке користи, чак и
сада, када је мртви живи-мртвац, сместа ће је имати“.
Рекао је ово са веома озбиљним и слатким поносом,
што је на Артура оставило велики утисак. Он узе
старца за руку и рече сломљеним гласом:
„Ох, тако је тешко мислити о свему томе, а ја
још ништа ни не разумем, ипак поћи ћу са вама и
чекаћу.“
25

27. ШЕСНАЕСТА ГЛАВА
ДНЕВНИК ДОКТОРА СЈУАРДА
(наставак)
Било је управо петнаест до дванаест када смо
ушли на гробље пребацивши се преко ниског зида.
Ноћ је била тамна; само повремено ју је раздирао
месечев сјај између пукотина у тешким облацима
који су јурили преко неба. Сви смо се, као по дого-
вору држали на окупу, са ван Хелсингом који је
мало испредњачио, јер нас је он предводио. Када смо
се приближили гробници добро осмотрих Артура,
пошто сам се плашио да би га непосредна близина
места које је у шему будило тужне успомене могла
узнемирити, али он се сасвим добро држао. Помислих
како је вероватно тајна онога што је имало да се до-
годи на неки начин представљала противтежу ње-
говом болу. Професор откључа врата и када виде да
из разних разлога сви помало оклевамо да уђемо,
реши проблем тако што ступи унутра први. Ми оста-
ли кренусмо за њим и он за нама затвори врата. За-
тим упали затамњену лампу и показа на ковчег.
Артур оклевајући крену напред; ван Хелсинг ми се
обрати и рече:
,,Ти си са мном овде јуче долазио. Да ли је тело
госпођице Луси боравило у том ковчегу?“
26

28. ,,Јесте.“ Професор се окрену према осталима и
рече:
„Чујете; има још један који није у уверењу са
мном.“ Узе завртку и поново скину поклопац ков-
чега. Артур је и даље све то посматрао блед као
крпа, без иједне речи; када је поклопац био укло-
н>ен он ступи ближе. Очигледно није знао да по-
стоји још и оловни ковчег или се у том тренутку
није тога сетио. Када је видео засек у олову, на
тренутак му крв јурну у лице, али исто тако брзо
је и нестаде, тако да је и даље био сабласно блед;
још је ћутао. Ван Хелсинг повуче оловну ивицу и
сви погледасмо, а затим устукнусмо.
Ковчег је био празан.
Неколико минута нико није проговорио ни речи.
Тишину је прекинуо Квинси Морис:
„Професоре, ја сам вам исказао поверење. Све
што желим јесте ваша реч. У нормалним условима
не бих поставио једно такво питање — не бих вас
понижавао сумњичешима, али ово је тајна која пре-
вазилази појам поштења или непоштења. Да ли је
ово ваших руку дело?“
„Кунем се свиме што је у мојој свести да је ни-
сам склонио ни дирнуо. Догодило се ево шта: пре
две ноћи смо мој пријатељ Сјуард и ја дошли овамо
— с добрим циљем, будите у уверењу. Отворио сам
тај ковчег који је тада био под печатом и нашли смо
га као и сада, испразног. Тада смо ишчекивали и уг-
ледали нешто бело како долази кроз дрвеће. Следећи
пут дошли смо овамо за дана и она је лежала тамо.
Зар није, пријатељу Џоне?“
„Да.“
„Те ноћи смо стигли право на време. Нестало је
било још једно потпуно мало дете и нашли смо га,
хвала богу, неозлеђено између гробова. Јуче сам до-
шао овамо пре оиласка сунца, јер у силаску сунца
живи-мртваци могу да се крећу. Чекао сам овде
целе ноћи све до поновног узласка сунца, али ништа
нисам видео. То се вероватно збило из разлога што

29. сам преко спојева врата положио белог лука који
живи-мртваци не подносе, као и неке друге ствари
које обилазе. Прошле ноћи није истрчавала, па сам
данас пре силаска сунца уклонио мој бели лук и
остале потрепштине. Због ради тога смо овај ковчег
нашли празан. Али устрајте са мном. Довде је већ
доста тога чудно. Сачекајте ви са мном напољу, не-
виђени и нечујни и ствари много чудније још ће се
збити. Тако.“ Ту он спусти затамњену страну све-
тиљке — ,,а сада према напоље.“ Отвори врата, про-
пусти нас и остаде последњи како би их закључао.
Ох! Како је само био свеж и чист ноћни ваздух
после ужаса гробнице. Како је пријатно било видети
облаке који се прегањају и месечеве зраке који се
појављују између облака у трку — попут радости и
туге човековог живота; како је само пријатно било
удисати свеж ваздух који није у себи носио ништа
од трулежи смрти и пропадања; како је људски ви-
дети црвену муњу на небу иза брда и чути у да-
љини пригушену буку, те знаке живота великог
града. Сваки од нас био је на свој начин свечан и
уздржан. Артур је ћутао; могао сам да приметим ка-
ко жуди да досегне сврху и унутрашњи смисао тај-
не. Ја сам био подношљиво стрпљив и поново напола
вољан да одбацим сумњу и прихватим ван Хелсин-
гове закључке. Квинси Морис је био равнодушан
као што су то обично људи који све ствари прихва-
тају хладнокрвно храбро, са опасношћу да све што
има стави на коцку. Како није смео да пуши он
одсече повећи комад дувана и поче да га жваће.
Што се тиче ван Хелсинга, он је ишао својим чврсто
одређеним путем. Прво је из торбе извадио нешто
што је личило на танану хостију пажљиво умотану
у белу салвету; затим је захватио две шаке неке
беличасте твари налик на тесто или гит. Измрвио
је наситно хостију и помешао мрвице са масом коју
је држао у рукама. Затим је мешавину истањио у
траке којима је попунио пукотине између врата и
довратка гробнице. Било је нечег збуњујућег у ово-
ме, а како сам се налазио у близини упитах га шта

30. то ради. Артур и Квинси такође из знатижеље при-
ђоше ближе. Он одговори:
„Затварам гробницу тако да живи-мртвац не сме
ући.“
„Хоће ли то што сте ставили послужити својој
сврси?“ упита Квинси. „Велики Шкот! Је л’ то та
игра?“
„Јесте.“
„Шта користите?“ Овог пута је Артур био тај
који је поставио питање. Ван Хелсинг побожно ски-
ну шешир док му је одговарао:
„Хостију. Донео сам је из Амстердама. Имам
опрост.“ Био је то одговор који је запрепастио и
највеће скептике међу нама; сваки од нас осећао је
да у присуству тако озбиљне сврхе као што је про-
фесорова, сврхе због које је на овај начин употребио
за њега најсветију ствар, нема места нашем непове-
рењу. У тишини пуној поштовања заузесмо места
која су нам била намењена у близини гробнице, али
добро заклоњена од погледа било кога ко би се приб-
лижавао. Било ми је жао осталих, нарочито Артура.
Ја сам се већ био навикао, јер сам већ био на тој ужас-
ној стражи; па ипак и мени је срце сишло у пете
иако сам још само пре једног сата одбијао да приз-
нам све те доказе. Никада гробнице нису изгледале
тако сабласно беле; никада нису чемпреси, тисе или
смреке овако отелотворавале погребну сету; никада
се није дрвеће или трава таласало ни шушкетало
тако злослутно; никада нису гране тако тајанствено
пуцкетале; и никада није удаљено завијање паса та-
ко тужно притискало ноћ.
Наступило је дуго време тишине, велика и бол-
на празнина, а тада, одједном зачусмо професорово
оштро „С-с-с-с!“ Он показа руком: далеко низ алеју
тиса угледасмо како нам се приближава нека бела
прилика — нејасна бела прилика која је држала не-
што тамно на грудима. Прилика застаде, а зрак ме-
сечине се баш у том тренутку проби кроз масу пло-
већих облака и обасја на трен тамнокосу жену оде-
вену у мртвачки покров. Лице нисмо могли да јој
29

31. аидимо, јер је било нагнуто над, како смо закључили,
плавокосим дететом. После извесне паузе зачу се
оштар, кракат крик који деца обично испуштају у
сну или пас кад лежи поред ватре и сања. Кренусмо
напред, али нас задржа професорова рука која нас
је упозоравала иза једног тисиног дрвета; када смо
поново подигли погледе бела прилика је већ била
кренула према нама. Сада је била довољно близу да
смо могли јасно да је видимо при месечини коју овог
пута нису заклонили облаци. Срце ми се стегло по-
пут санте леда; чуо сам и Артуров уздах, када пре-
познасмо црте Луси Вестенра. Луси Вестенра, али
како се само изменила. Љупкост се претворила у
непопустљивост, бездушну окрутност, а чистота у
похотну развратност. Ван Хелсинг ступи напред, а
ми, на његов знак, за њим; сва четворица се испре-
чисмо пред вратима гробнице. Ван Хелсинг подиже
светиљку и скину поклопац; при светлости која је
била усредсређена на Лусино лице видесмо да су јој
усне тамноцрвене од свеже крви и да јој је млаз
цурио низ вилицу оставивши мрље на чистом мрт-
вачком покрову.
Стресосмо се од ужаса. При дрхтавој светлости
приметих да су чак и ван Хелсингови челични жив-
ци попустили. Артур је стајао поред мене; да га ни-
сам шчепао за руку и придржао, сигурно би се сру-
шио.
Када нас је Луои — ово створење пред нама
називам Луси јер носи њено обличје — угледала,
она одскочи уназад уз бесно фрктање, као мачка
када је изненадите; затим нас осмотри. Биле су то
Лусине очи и по облику и по боји; али мутне и ис-
пуњене ватром пакла, а не чисте и благе какве
смо познавали. Тог тренутка остатак моје љубави
претвори се у мржњу и гнушање; да ју је тада тре-
бало убити, могао сам то учинити уз дивље одушев-
љење. Док нас је гледала, очи су јој сијале нечасти-
вим сјајем, а на лицу јој је поигравао похотни осмех.
Ох, боже, како сам се само стресао од тог призора!
Једним немарним покретом она баци на тле, неосет-
30

33. љиво као сам ђаво, дете које је до тада грчевзито сте-
зала на грудима, режећи над њим као што пас режи
над коском. Дете реско заплака и оста да лежи сте-
њући. Било је нечег што је ледило крв у том чину
због кога се Артуру отео јвцај; када је кренула пре-
ма њему испружених руку и развратног осмеха, он
паде наузнак и прекри рукама лице.
Међутим, наставила је да му се приближава и
обрати му се тромом, развратном љубазношћу:
„Приђи ми, Артуре. Остави остале и приђи ми.
Мој загрљај те је жељан. Дођи да се заједно одмо-
римо. Дођи, мужу мој, дођи!“
Било је нечег ђаволски слатког у њеном гласу
— нечег налик на звецкање стакла — што је одзва-
њало чак и у мозгу нас осталих који смо само слу-
шали речи упућене другоме. Што се Артура тиче, он
као да је био омађијан; спустивши шаке са лица, он
раскрили руке. Устремила се ка њима, али ван Хел-
синг скочи напред и постави између њих мало, злат-
но распеће. Она устукну, лице јој се .изненада искри-
ви од беса, а затим пројури поред њега као да је
желела да уђе у гробницу.
Међутим, када се нашла на стопу или две од вра-
та, она застаде као да се пред њом испречила нека
непремостива сила. Затим се окрену и лице јој се
указа на јасној месечини и светлости из лампе која
више није подрхтавала у ван Хелсинговој руци. Ни-
када до тада нисам видео толику осујећену злобу на
једном лицу; и никада, бар верујем, ниједно смртно
биће неће је поново видети. Дивна боја постаде мод-
ра, из очију јој севнуше варнице које као да су по-
тицале из самог огња пакла, обрве се намрешкаше
као да су набори меса били намотаји медузиних зми-
ја, а дивне, крвљу умрљане усне, растворише се у
облику квадрата, налик на маске страсти код Грка
и Јапанаца. Ако је икада неко лице одражавало смрт
— ако поглед може да убије — онда смо ми то све
видели у само једном тренутку.
И тако је, готово пола минута, који су били дуги
као вечност, стајала између подигнутог распећа и
32

35. свете препреке која јој је онемогућавала улазак. Ти-
шину прекиде ван Хелсинг, упитавши Артура:
„Одговори ми, ох, мој пријатељу! Да ли да на-
ставим у свом послу?“
Артур се баци на колена, сакри рукама лице и
одврати:
„Радите шта вам је воља, пријатељу; радите шта
вам је воља. Никада више не може бити оваквог
ужаса!“ И он клону духом. Квинси и ја истовремено
кренусмо ка њему и прихватисмо га за руке. Чули
смо како је ван Хелсинг спустио поклопац на лам-
пи; пришавши гробници он стаде да из пукотине
уклања један део светог симбола који је тамо био ста-
вио. Ужаснуто смо посматрали како је, када се он
одмакао, жена са људским телом тако стварким у
том тренутку као што је и наше било, прошла кроз
пукотину кроз коју би се једва провукла и оштрица
ножа. Сви осетисмо добродошло олакшање када ви-
десмо како професор мирно попуњава направљену
пукотину уз ивицу врата.
Када је то завршио он подиже дете и рече:
„Хајдемо сада, пријатељи моји; до сутра више не
можемо учинити. У подне је један погреб, тако да сви
треба овде да стигнемо нешто после тада. Пријатељи
умрлог ће се сви разићи до два, а када црквењак
закључа капију, остаћемо. Тада има још доста рада;
али ни налик на овај од ноћас. Што се тиче овог
малишана, није му тешко науђено и опоравиће се
до сутра увече. Оставићемо га на виђеном месту за
полицију, као и прошли пут; а онда — правац ку-
ћа.“ Пришавши Артуру он рече:
„Пријатељу мој Артуре, добили сте горко суђе-
ње; али касније, када се будете осврнули, увидећете
ту неопходност. Сада пловите горким водама, дете
моје. У ово доба сутрадан, ви ћете их, хвала богу,
већ премостити и пити са слатких извора; стога не-
мојте јадиковати сувише. До тада нећу тражити од
вас да ми пружите опрост.“
Артур и Квинси кренуше са мном кући и ми по-
кушасмо да један другога уз пут развеселимо. Дете
34

36. смо оставили на сигурном месту, а били смо и умор-
ни; тако да смо се сви мање више добро испавали.
Двадесет девети септембар, ноћ. — Нешто пре
дванаест часова нас тројица — Артур, Квинои Морис
и ја — свратисмо до професора. Представљало је чуд-
ну случајност што смо, не договоривши се, сви обук-
ли црна одела. Артур је и иначе носио црнину јер
је био у дубокој жалости, али ми остали смо је обук-
ли следећи неки унутрашњи нагон. Стигли смо на
гробље око пола два; пођосмо у шетњу, држећи се
подаље од званичних погледа, тако да нам је, када
су копачи гробова завршили посао, а црквењак убе-
ђен да су сви отишли, закључао врата, цело место
стајало на располагању. Ван Хелсинг је уместо ма-
ле, црне торбе понео једну дугачку, кожну, налик на
торбе за крикет; очигледно је била доста тешка.
Када смо остали сами, испративши и последње
кораке низ алеју, тихо, као по наређењу, кренусмо
за професором према гробници. Он откључа врата и
ми уђосмо, а затим их за нама затвори. Из торбе по-
том извади светиљку и упали је. Исто учини и са
две воштане свеће које причврсти, отопивши им прет-
ходно крајеве, на друга два сандука и на тај начин
нам обезбеди потребно осветљење. Када је поново
подигао поклопац Лусиног ковчега сви се окуписмо
око њега — Артур дрхтећи попут јасике — и уве-
рисмо се да тело лежи унутра у свој својој самрт-
ничкој лепоти. Али у мом срцу није било љубави,
ничег сем гнушања према нечистој ствари која је на
себе узела Лусин лик, али не и њену душу. При-
метих да се и Артурово лице смркло док ју је по-
сматрао. Убрзо он рече ван Хелсингу:
„Је ли ово стварно Лусино тело или је то само
демон у њеном облику?“
„То јесте њено тело, па опет није. Али сачекајте
помало и видећете је онакву каква је бивала и каква
јесте.“
Изгледала је попут ноћне море од Луси док је
тамо лежала: зашиљени зуби, крвљу умрљана, по-
хотна уста — која су изазивала језу у човеку —
35

37. цела њена путена и недуховна појава, одавали су
утисак ђаволског изругивања Лусине слатке чисто-
те. Ван Хелсинг је са својом уобичајеном методич-
ношћу почео да вади разне ствари из торбе и да их
припрема за употребу. Прво је извадио лемилицу и
нешто олова за лемљење као и малу уљну лампу из
које је, када ју је упалио у углу гробнице, стао да
сукља гас и да сагорева плавим пламеном испушта-
јући велику топлоту; затим своје ножеве за опера-
цију које је ставио на дохват руке и на крају округ-
ли дрвени колац, дебљине два и по до три инча и око
три стопе дугачак. Један крај му је био ојачан ватром
и веома зашиљен. За њим се појави и тежак чекић
какав се у домаћинствима користи за ломљење већих
грумена угља у подрумима. За мене су докторове
припреме, било о каквом послу да је реч, биле увек
подстицајне и окрепљујуће, али код Артура и Квин-
сија оне су изазвале само пренераженост. Међутим,
обојица су се храбро држала и све време нису про-
говорила ни речи.
Када је све било спремно, ван Хелсинг рече:
,,Пре него што нешто урадимо, дозволите да вам
кажем ово; то је ван знања и искуства древних и
свих оних који су учили о моћи живих-мртваца. Ка-
да постану такви, са таквом променом долази и ток
бесмртности; они не могу умрети, већ морају трајати
век за веком, стално додајући и увећавајући број
зла на свету; јер сви који пропадну као жртве жи-
вих-мртваца и сами постају живи-мртваци, и у на-
ставку траже жртве међу својом врстом. Тако се
циклус наставља увек ширећи се, као кругови које
направи камен избачен у воду. Пријатељу Артуре,
да сте примили онај пољубац који знате од пре него
што је Луси умрла или опет онај од прошле ноћи
када сте раетворили руке према њој, ви бисте у вре-
мену пошто умрете, постали носферату, као што то
називају у источној Европи и у свако време бисте
стварали од тих нових живих-мртваца који су нас
испунили ужасом. Каријера ове несрећне, драге да-
ме тек што је кренула. Деца чију је крв сисала нису
36

38. још много лоше, али ако она и даље живи као жи-
ви-мртвац, више и више крви ће све губити и доћи
ће к њој извучени снагом коју има «ад њима; а крв
им извлачи тим својим тако опаким устима. Али ако
она умре уистину, све престаје; сићушне ране вра-
това нестају и они се враћају својим играма никада
не научивши оно што им је било. Ипак највеће бла-
гостање, када овај живи-мртвац буде направљен
стварно мртвим, биће души јадне даме коју волимо,
јер ће поново стећи слободу. Наместо да ради зло-
дела иоћу и расте све безвреднија, прилагођавајући
се са њима током дана, заузеће своје место међу дру-
гим анђелима. Тако ће, пријатељу мој, бити благо-
словена за њу она рука која ће јој подарити ударац
ослобођења. На то сам вољан; али зар међу нама
нема никога ко има боље право? Неће ли бити ни-
какве радости у размишљању после у тишини ноћи
када сна нема: Моја рука је била она која ју је по-
слала звездама; била је то рука од њега који ју је
волео највише; рука коју би између свих других
она сама одабрала, да је на њој био избор?’ Реците
мени има ли бити таквог међу нама?“
Сви погледасмо у Артура. И сам је увиђао, као
и сви ми остали, бескрајну љубазност којом му је
Јналагано да његова рука буде та која ће у нама
јеретичко сећање на Луси заменити светим, он ис-
тупи напред и храбро рече, мада су му се руке
тресле, а лице било бледо попут снега:
„Искрени мој пријатељу, из дубине свог сломље-
ног срца вам захваљујем. Реците ми шта треба да
радим и нећу посрнути!“ Ван Хелсинг му положи
руку на раме и рече:
„Храбар момак! Само тренутна храброст и го-
тово. Морате овај колац спровести кроз њу. Биће то
грозна наредба — али немојте се варати у томе —
јер ће то бити накратко, а онда ћете се радовати
много јаче него што је био ваш велики бол; из ове
грозне гробнице појавићете се као да газите на ваз-
дух. Али када једном се покренете не смете поср-
нути. Мислите само на томе, да смо ми, ваши прави
37

39. пријатељи, около вас и да се све време молимо за
вас.“
,,Наставите“, рече промукло Артур. „Реците ми
шта треба да учиним.“
„Узмите овај колац у леву руку припремљени да
нациљате срце, а у десну чекић. Тада када ми отпоч-
немо молитву за мртве — ја ћу га читати, имам ов-
де књигу, а остали ће пратити — удрите у име бож-
је, тако да се све добро збуде са мртвим кога волимо
и да живи-мртвац прође.“
Артур узе колац и чекић; када је свој ум једном
усредсредио на извршење задатка, руке престадоше
да му дрхте, па чак и да трепере. Ван Хелсинг от-
вори мисал и стаде да чита, а Квинси и ја смо се
трудили да га пратимо што смо боље умели. Артур
намести шиљак изнад срца тако да је било видљиво
улегнуће које је он остављао у белом месу. Затим
удари колико је јаче могао.
Ствар у ковчегу стаде да се превија; а кроз раз-
макнуте црвене усне оте се грозан врисак праћен
изливом густе згрушане крви. Тело се тресло, по-
дрхтавало и увијало у дивљим трзајима; оштри бели
зуби стегоше се док не прогризоше усне, а уста се
испунише тамноцрвеном пеном. Али Артур није по-
срнуо. Док је подизао и спуштао руку која није
задрхтала личио је на Тора2; све дубље и дубље за-
бадао је колац који је доносио милосрђе, док је крв
из пробијеног срца извирала и шикљала око њега.
Лице му је било одлучно, а кроз њега као да је про-
сијавала света дужност; тај призор нам је улио
храброст, тако да наши гласови стадоше да одзва-
њају малом гробницом.
Увијање и подрхтавање тела постепено је поста-
јало све слабије, зуби се раставише, а лице престаде
да се криви. Коначно је мирно лежала. Ужасан за-
датак био је окончан.
Артуру испаде чекић из руке. Он се затетура и
2 Тор је према митологији нордијских Еда, син Одина и
Јерде (Земље) који наоружан чекићем, којим оплођава
земљу, побеђује у борби с дивовима. (Прим. прев.)
38

41. пао би да га нисмо прихватили. Са чела су му капа-
ле велике грашке зноја и испрекидано је дисао. То
је за њега одиста представљало страшан напор; да
га више него људски разлози нису приморали да из-
врши тај задатак он га никада не би пребродио.
Неколико минута били смо толико њиме заокупље-
ни да нисмо ни погледали према ковчегу. Међутим,
када смо то учинили, шапат изненађења стаде да
кружи међу нама. Зурили смо с таквом пажњом да
се и Артур придигао са пода где смо га ставили да
седи и пришао да и сам погледа; на његовом лицу у
том тренутку заигра чудан сјај задовољства који
сасвим растера тамни ужас који га је до тада пре-
кривао.
Тамо, у ковчегу, није више лежала нечиста ствар
од које смо зазирали и коју смо јако замрзли тако
да је њено уништење, припало као повластица ономе
који је то и заслужио, већ Луси онаква какву смо
виђали док је била жива, са лицем на коме се очи-
тавала неупоредива љупкост и чистота. Истина, при-
мећивали су се као и за живота, трагови забрину-
тости, бола и разарања; али нама је све то било то-
лико драго, јер ју је верно представљало онаквом
какву смо је познавали. Сви као један осетисмо да
је свети спокој што почиваше попут сунчеве свет-
лости на њеном исцрпљеном лицу и обличју пред-
стављао само земно знамење и симбол мира који ће
заувек владати.
Ван Хелсинг приђе, положи руку на Артурово
раме и рече му:
„А сада, Артуре, пријатељу мој, драги момче,
нисам ли добио опрост?“
Као одговор на страшну напетост, он узе стар-
чеву руку, подиже је, прислони на уоне и рече:
„Опроштено! Нека вас бог благослови што сте
мојој вољеној вратили душу, а мени мир.“ Он по-
ложи руке на професорова рамена и спустивши гла-
ву на његове груди заплака тихо, док смо ми непо-
мично стајали око њих. Када је после извесног вре-
мена подигао главу, ван Хелсинг му рече:
40

42. „А сада, дете моје, можете је нољубити. Пољу-
бите шене мртве уоне ако смете; сигуран сам да би
она то хтела да је на њој да одабере. Она сада више
није искежени ђаво — није више нечиста ствар за
сву вечност. Није више ни ђавољи живи-мртвац. Са-
да је прави божји мртвац, чија душа јесте са њим.“
Артур се наже и пољуби је, а затим њега и Квин-
сија посласмо напоље из гробнице; професор и ја
одсекосмо део колца који је вирио, оставивши врх у
телу. Затим јој одсекосмо главу, а уста испунисмо
белим луком. Залемисмо оловни ковчег, причврстис-
мо поклопац ковчега и покупивши ствари изиђосмо.
Када је професор закључао врата, кључ предаде Ар-
туру.
Напољу је ваздух био пријатан, сунце је сијало,
птице певале и изгледало је као да се цела природа
променила. Свуда су владали радост, весеље и мир,
јер смо се, бар што се једне ствари тиче, смирили и
осећали смо раздраганост, мада је нисмо сви на исти
начин испољавали.
Пре но што кренусмо, ван Хелсинг рече:
„Пријатељи моји, скончана је једна етапа нашег
посла, за нас она најстрашнија. Али преостаје још
већи задатак: пронаћи аутора све ове наше туге и
избацити га из тока. У поседу сам трагова које мо-
жемо следити; али то је дугачак задатак, тежак,
опасан и болан. Зар ми нећете сви испомоћи? Нау-
чили смо да верујемо, сви — зар није? Како је тако,
зар не видимо своју дужност? Да! И зар нисмо обе-
ћали да ћемо ићи до горчег краја?“
Један за другим, руковасмо се с њим и на тај
начин потврдисмо дато обећање. Када кренусмо про-
фесор рече:
„Две ноћи од ове састаћете се са мном и вече-
рати у седам од сати са пријатељем Џоном. Замолићу
још двоје, које ви не познајете до сада да стигну;
бићу припреман да покажем сав наш посао и да раз-
вијем планове. Пријатељу Џоне, ти пођи са мном у
кућу јер око много тога бих желео да се изсаветујем
и ти ми можеш помоћи. Ово вече путујем за Амстер-
41

43. дам, али ћу се сутра увече повратити. А тада почиње
наше велико потраживање. Прво ћу вам бити при-
моран много тога исказати да бисте знали шта је то
што треба починити и од чега се треба страховати.
Тада ћемо испочетка обећати један другоме; јер пред
нама је ужаснут задатак и када га се једном пре-
дузмемо нема узмакнућа.“
42

44. СЕДАМНАЕСТА ГЛАВА
ДНЕВНИК ДОКТОРА СЈУАРДА
(наставак)
Када смо приспели у хотел Беркли, ван Хел-
синг затече телеграм:
Долазим возом. Џонатан у Битбију. Важне но-
вости.
Мипа Харкер
Професор је био одушевљен. „Ах, та предивна
госпођа Мина“, рече он, „бисер међу женама! Она
дође, а ја не могу остати. Она мора стићи у твоју
кућу, пријатељу Џоне. Мораш је причекати на ста-
ници. Одашиљи јој телеграм еп гои1е, тако да би се
могла поспремити.“
Када је послао телеграм, он попи шољу чаја; док
га је пио, исприча ми о дневнику Џонатана Харкера
који је овај водио док је боравио у иностранству и
даде ми једну прекуцану копију као и копију днев-
ника госпође Харкер који је она водила док је била
у Витбију. „Узми ово“, рече, „и добро изучи. Када
сам се вратио, бићеш господар свих чињеница, па
ћемо боље ући у истрагу. Чувај их сигурно, јер у
њима има од правог блага. Биће ти потребна сва
твоја вера, чак и теби који си задобио онакво иску-
43