SlideShare a Scribd company logo

Ql6_web

•
•
D
Dalibor Vinkić
1 of 52
Download to read offline
Kultura - EX TEATAR FEST Film - Pan~evci u Kanu Digital art - Veljko Onjin Beauty - Lepota je prolazna a stil ve~an Intervju - Ana Bret{najder - Upornost, posve}enost, istrajnost grade glumca, film, umetnost Muzika - Beastie Boys - Izbori se za svoje pravo na `urku Moda - Moda, ljudi i lovci na stilove Sport - Duatlon Sex - Sajam erotike Enterijer - De~ija soba - Carstvo klinca i klinceze Putopis - Za{to ba{ London a ne Pan~evo Extreme - Night of the jumps Automobilizam - Elektri~ni auto koji nije ru`an - Tesla roadster Yachting - Letujte na moru a ne pored njega Broj 006 - Jun 2007 - Cena 80 din
Uvodnik 03 Glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik Art direktor Zoran Ljubinkovi} Dizajn i fotografija Dalibor Vinki} Marko Abramovi} Redakcija Marko Martinovi} Nade`da Laki} Milo{ Bojat Ana Bret{najder Kristijan Balteanu Marketing Vasilije Milo{evi} Ivan Kolarik Lektor Svetlana Popa Saradnici Du{an Kuzmanov Jelena Dragani} Jovanovi} Veljko Onjin Vanja Lazin Jelena Naumovski Jacqueline Haener Olivera Abramovi} Milenko Petrovi} Vladimir Kandi} Tanja Beljanski Yvan Rodi} Du{an N. Pavlovi} Vladimir Savi} Maja Staji} Tatjana Krstevski Branislav Radovanovi} Sne`ana Raja~i} Robertson Darko Trnavac Marijan Vrhovac Kima Milutin Miljkovi} Petko Zari} Radi{a Nikoli} Marko Mileti} Vladimir Miloradovi} Milan Kalajd`i} Dejan Petronijevi} Pravni savetnik Slobodan Kocoljevac [tampa http://www.quicklook.co.yu http://forum.quicklook.co.yu CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Quick Look magazin / glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik. - 2006, br. 1 . - Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006- (Pančevo : Partija). - 28cm Mesečno ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin COBISS.SR-ID 138016268 Quick Look magazin raspisuje konkurs za saradnike: novinare, komercijaliste i kolportere!!! Vaše prijave možete slati na e-mail: redakcija@quicklook.co.yu ili se možete javiti na telefone: Kontakt za komercijaliste i kolportere: Vasilije Milošević 064 18 16 16 6 Kontakt za novinare: Nadežda Lakić 064 433 00 71 Raspisujemo konkurs iz oblasti digitalne umetnosti na temu „Vizija urbane ekološke budućnosti“ info: Dalibor Vinkić 065 212 5 386 MARIJA, VLADA, EVROLIGA I TENIS Nisam siguran da li je to hronološki redosled događaja ili ne, kakogod, četiri stavke iz naslova su svakako nešto što je obeležilo period između predhodnog broja našeg magazina i ovog koji trenutno držite u rukama. Pa, da počnemo od gospođice Marije kojoj je pošlo za rukom ono što nikom iz Srbije nije. Pobeda na pesmi Eurosonga, uspeh za svako poštovanje, tim pre što je došao kao posledica odličnih glasovnih mogućnosti dotične, a ne stavljanjem poprsja i butkica u prvi plan. I baš se nekako sve poklopilo. Marija je nedeljama pevala svoju “Molitvu“ i u poslednjem trenutku je izvolela namoliti gospodu da se dogovore kome će zadnjica da se spusti na kanabe, kome u fotelju od kože, a ko će morati da se zadovolji nekakvom drvenom hoklicom nadajući se da će se “izdilovati“ neki novi nameštaj za kabinete i kružoke politikantske. Bilo kako bilo, nama ostaje samo da se molimo da je ekipa evropskog formata i da nas neće blamirati po svetu. A kad već spominjem ekipe evro-formata, ne mogu da se ne osvrnem na Evroligu i sedmu šampionsku titulu Milana u najprestižnijem fudbalskom takmičenju. Da bez starca nema udarca, na najbolji način je pokazao onaj mali, pikljavi Filippo - Pippo Inzaghi. Uvek na pravom mestu i u pravo vreme. A pre 16 godina imali smo i mi jednog takvog u liku i delu Darka Pančeva, ali su to već davno prošla vremena o kojima je, možda, neukusno pričati. Zato, toliko o tome. U međuvremenu se desilo i istorijsko suđenje nekim zlikovcima, koje, ne žalost, i dalje veliki broj Serbalja smatra herojima. Odmah se povela i debata o smrtnim kaznama. Zaslužuju li oni to? Ja sam lično pobornik teškog fizičkog rada, grehota je toliku fizičku snagu ne iskoristiti za poslove od opšteg društvenog značaja. I pre nego pomenemo onu fantastičnu decu sa reketima u rukama, možda bi valjalo pomenuti i Velikog Brata. Ode 50 “somića“ u ruke Ćurčića! Ako vala, dečko je poprilična dileja, ali nekako kada pogleda onim svojim plavim iskrenim okicama, dođe mi skroz drago. Bolje tako, nego da je nagradu osvojio onaj debeli čovek-čir, koji po vasceli dan rukama pipa svoje genitalije i stražnjicu, a posle miriše svojih ruku delo. Više nego odvratno. Pomislim ponekad kako bi bilo divno da su u taj VIP serijal ubacili stranačke prvake. Ne zato što volim da gledam Tomu kako se tušira, Mlađu kako raspolaže kućnim budžetom, Borisa kako radi sklekove i trbušnjake, Velju kako krka prasence i loče rakiju ili, ne daj Bože, Voju kako ispoveda Velikom Burazeru svoje duševne boli usled velikih svetskih nepravdi. Ne zbog toga. Više iz želje da se sklone malo u stranu i puste neke druge, mlađe ljude da se dogovaraju i prezentuju ovu zemlju. A u to vreme nekako, neke jadne seljane u Srbiji zamalo da poubija grad. Žale se ljudi da im propalo svo voće i usevi, da neće zaraditi ni za veknu hleba. Dobro je, bar ih nisu poubijale malobrojne rakete protivgradne odbrane, što me i ne bi začudilo. Eto sjajne prilike ministru poljoprivrede da napiše kratku ekspertizu na temu: “Štetan uticaj grada na razvoj sela“. Šta ćeš, nekom grad, a nekom smrad. I tako stigosmo do one divne dece koja su napravila haos na Roland Gaross-u! Prezentovali su sebe, svoj rad, upornost, ferplay i znanje na najbolji način. Do te mere da smo opet stigli u top vesti na CNN-u. I naša mala, napaćena zemlja je uspela da se ogrebe o komad slave. Na žalost, niko ne spominje koliko je ova država pomogla tim mladim ljudima. Zanemarljivo, spram njihovih porodica, rodbine i prijatelja. Stoga je njihov uspeh samo njihov, mi nemamo ništa sa tim! E, oni nisu Evroliga, oni su svetska liga. Nisu uzeli trofej, ali nema veze. Postaće i Nadal i Federer i ona opaka Belgijanka mušterije Novaku, Jeleni i Ani. Živi bili pa videli. Šetam parkom i sedam na klupu kako bih sredio silne misli koje mi se roje glavom, popušio cigaretu i uživao u nebu prepunom zvezda. Ali, hoćeš, Vraga... Nije prošlo ni minut, a male, opake krvopije su me namirisale! Na izmaku drugog minuta u toku je bilo krvoproliće epskih razmera. Dakle, počelo je! Uključio sam štopericu i krenuo da brojim koliko će vremena i krvi biti proćerdano dok se neko ne seti (čitaj: dok vremenske prilike ne dozvole), da zapraši leteću napast. Nema vajde, mnogo grizu! Bolje da se čistim... I.K.
Dom omladine Pančevo je trideset šestu godinu za redom organizovao festival eksperimentalnog, niskobudžetnog, alternativnog i nezavisnog pozorišnog izraza - EX TEATAR FEST. Slogan ovogodišnjeg Festivala, koji je bio održan u našem gradu od 6. do 9. juna, je “U čemu je problem”. Iako je Dom omladine raspolagao skromnim sredstvima i susretao se sa mnogobrojnim pratećim problemima, ovaj Festival je uz veliku pomoć selektorke Milene Bogavac, izneo jednu od najjačih i najznačajnijih manifestacija, ne samo za Pančevo, već i celu zemlju. Predstavljeno je devet najistaknutijih predstava savremenog pozorišta iz naše zemlje. U inat svima, Festival je trajao ČETIRI DANA. Selektorka je u izabranim predstavama prepoznala snažnu angažovanost kada govorimo o različitim kulturno-socijal- političkim, ekološkim i drugim problemima današnjice, i to na jedinstven način povezala sa našim gradićem, koji sve “ostavlja bez daha” svojim konstantnim problemom zagađenja. Ovogodišnji EX TEATAR je ponudio odgovore na pitanje “U čemu je problem?”. “Ne očekujte da vas zabavimo, šarmiramo, da mislimo umesto vas ili da vas lažemo. Neće biti ulagivanja. Ne očekujte da vam se dopadnemo. Ovaj Festival ima značaj veći nego ikada. Razlog za to su promene koje su pretrpela pozorišta i festivali na kojima su se okupljale nezavisne trupe Srbije. Tako je EX TEATAR FEST ostao poslednji bedem u odbrani neistitucionalnog, alternativnog pozorišnog izraza, mesto na kome se okupljaju umetnici čije predstave, ali i procesi rada, čine hrabar iskorak sa forme takozvanog mejnstrima” - rekla je selektorka Festivala i dodala da su nezavisne trupe značajno uznapredovale na umetničkom i organizacionom planu, te da su predstave koje su izvedene “najbolje od najboljeg” srpske niskobudžetne pozorišne produkcije. Izvedbe su bile u Centru za kulturu i Studentskom domu, a prateći deo programa (prezentacije, izložbe, poetsko veče i okrugli stolovi na kojima se razgovaralo o procesu nastanka predstava) održani su u Studiju 21. Publika je ocenjivala sve predstave i poslednje večeri dodeljena je nagrada publike. Učenice pančevačke gimnazije, Milana, Ivana i Dušana, propratile su ovaj Festival uređivajući festivalski bilten koji je štampan svakodnevno sa pregledom dešavanja predhodne večeri Festivala. SPONZOR Festivala je bila firma ProTranzit, lokalna kancelarija svetske kompanije ProblemMarket, koja je na tržište izbacila novi proizvod koji je moguće unovčiti i obogatiti se ukoliko je što veći, a reč je, dakle, o “PROBLEMU”. Direktorka upravo otvorene kancelarije u Pančevu je Ana Vilenica, i njoj se treba obratiti ukoliko svoj problem prepoznamo kao “zlatnu koku”... Ova firma je, pravo sa prijema iz kancelarije predsednika Buša, dovela trio kvartet DIVERMENTO, o čijim vokalnim sposobnostima je izlišno govoriti, jer je njihov unikatni nastup već poznat svim poznavaocima klasične muzike, a posebno ljubiteljima Sex Pistols-a i čuvenog hita “Problem...is You...so what You gonna do...?!” verovatno sa albuma “God save the Queen... i njen fašistički režim...” O programu... Per.Art, Novi Sad, “MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA” (igrački performans Saše Asentića, favorit za nagradu publike... povelja je u poslednjem momentu izmakla iz ruku autora...) PROBLEM - pozicioniranje umetnosti “istoka” u odnosu na “zapad”, da li koristiti već oprobani recept bez autentičnosti u oblasti umetnosti, pozorišta, plesa i pokreta, i kako locirati sopstveni specifikum na internacionalnu scenu. “NEMA PRIČE SAMO MI” Nenad Milošević i Julia Gorosito (inetnacionalni ljubavno-plesački par, Beograđanin i umetnica iz Argentine koja igra čak u 3 predstave na Festivalu) PROBLEM - konfuzna pravila u komunikaciji dvoje...jedna iluzija...jedna igra... Dah teatar, Beograd, “PRIČA O ČAJU” (varijacija na Čehovljeve “Tri sestre”) PROBLEM - sećanja u odnosu na surovu istinu, implikacije mase informacija koje se ne tretiraju humano, problem amnezije našeg vremena (“Zaboravljanje koje amnesis teži da poništi je zaboravljanje koje se dešava kad god se nasilje smatra opravdanim”). Mimart teatar, Beograd, “SLEPA ULICA” PROBLEM - preispitivanje novog teatra i poimanje umetnika u široj javnosti o inovaciji u teatru. Problem “mrtve umetnosti” i traženje novih komunikacijskih kodova (Istraživanje fenomena sa aspekta telesnog, jer jedino telom može da se uđe u fenomen). Mudra teatar, Beograd, “ZABORAVLJENI JEZIK” (...Pančevci umešali prste: Ana Bretšnajder, gl.uloga i dramaturg i Aleksandra Ilić, dramaturg). PROBLEM - usvajanje jezika i proces socijalizacije kojim se gubi identitet, pitanja moderne tautologije, jezik u političkim, verskim, tj. manipulativnim svrhama, problemi funkcionisanja savremenog sveta i nemogućnostima normalne komunikacije (sve prožeto kroz istinitu priču o Kasparu Hauzeru, koji je odrastao izolovan u mračnom podrumu, i do 16 godine nije znao da govori, niti se sreo sa civilizacijom do tada). Porodica bistrih potoka, selo Brezovica pod planinom Rudnik, “NAGONI” (komuna nastala 1977. i pokušava da razvija svest o povezanosti čoveka i prirode, sa elementima filozofije zemlje, otvorenog doma i umetnosti. Ekologija - humanost - kultura) PROBLEM - ljudski gubitak za životnim nagonima poput kornjača u Jakopetijevom filmu “Pseći život”, dezorijentisanost bića koja su izgubila osećaj života i smrti... Ister teatar, Beograd, “BUM, TRAS, DEDA, PAS” (ironično i sentimentalno... pas koji govori...java ili san...) PROBLEM - otuđenje, samoća, ljubav i mržnja, prijateljstvo, prisutni i vidljivi pojmovi svakodnevnice... Drama Mental Studio iz Beograda i Fakultet umetnosti iz Prištine, “NADA IZ ORMANA” (drama apsurda koja nas suočava sa stvarnošću i realno je dobila 1. nagradu publike EX TEATAR FEST- a) PROBLEM - surova realnost života u svetu u kome sve postaje moguće, različiti nivoi stvarnosti u kome jedinke nemaju mogućnost izolovanja, niti da sačuvaju nevinost, ma koje provencijacije ona bila. Uočavanjem problema, rešili smo pola! Ukoliko smognemo hrabrosti da pronadjemo NADU u sebi i suočimo se sa PROBLEMOM, “zaboravljeni jezik” će OŽIVETI! J.D.J. KulturaKultura 04 PROBLEM JE U. .. NADI! Moja privatna biopolitika
DigitalArt-VeljkoOnjin 06
Ono što je u bivšoj SFRJ bila Pula, a u bivšoj SRJ trebalo da bude onaj nesretni festival u Herceg Novom; biće Filmski Festival Srbije koji će pokušati da istinske vrednosti domaćeg filma vrati u prvi plan, a Novi Sad učini jednim velikim bioskopom. O festivalu Prvi po redu Filmski festival Srbije biće održan u periodu od 3. do 8. jula 2007. godine u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i State of EXIT. Ideja o pokretanju Filmskog festivala Srbije proistekla je iz potrebe za manifestacijom od nacionalnog značaja koja bi formirala merila kvaliteta i promovisala zaslužne filmske stvaraoce i njihovo delo u okvirima nacionalne kinematografije. Kako do sada, Srbija nije imala reprezentativni filmski festival, Filmski festival Srbije je koncipiran kao najznačajnija promotivna manifestacija domaće kinematografije čiji je cilj da bude mesto susreta najviših standarda internacionalne i lokalne filmske produkcije i kulture. Prvi po redu, Filmski festival Srbije ima za cilj da se narednih godina etablira u jedan od najuticajnijih nacionalnih filmskih festivala u ovom delu svetu. Cinema City Festival promoviše nov programski koncept Cinema city - Grad bioskop. Naime, čitav prostor Novog Sada biće pretvoren u festivalsku arenu budući da će se program festivala održavati na više gradskih lokacija. Takmičarski program i festivalske nagrade: Nacionalna klasa Nacionalna klasa je takmičarska selekcija festivala koja će prezentovati publici srpska filmska ostvarenja nastala u razmaku između dva festivala. Ovaj festivalski program će obuhvatati sve filmske žanrove i takmičarskog je karaktera. IBIS - Nagrada festivala Festivalska nagrada nosi naziv Ibis i dodeljuje se u 14 takmičarskih kategorija, među kojima se izdvaja Gran pri festivala, kao i tri kategorije van konkurencije. Nagrada Ibis je dobila ime po ptici čije je stanište u oblasti Dunava, nedaleko od sedišta samog festivala. Po folklornom predanju, Ibis je poslednje stvorenje divlje prirode koje traži zaklon od vremenskih neprilika, a prvo koje se ponovo pojavljuje po njihovom prestanku. U skladu sa tim, Filmski festival Srbije u svojoj prvoj godini najavljuje novo, lepše vreme srpske kinematografije. Fatih Akin, nemački reditelj i scenarista turskog porekla, biće član festivalskog žirija. Značaj Akinovog učešća u žiriju festivala uvećava i upravo osvojena nagrada za najbolji scenario na ovogodišnjem Kanskom festivalu za film “The edge of heaven”. Program festivala Kao internacionalno najpriznatiji predstavnik srpske kinematografije, Emir Kusturica će svojim novim filmskim ostvarenjem „Zavet” otvoriti prvi po redu Filmski festival Srbije, a „Zavet“ se nalazi van takmičarske konkurencije. Unutar takmičarske selekcije festivala pod nazivom Nacionalna klasa, potvrđeno je učešće sledećih premijernih filmova: Huddersfield, Promeni me, Belle epoque, Peščanik, Obeležen = Odbačen, Agi i Ema, S.O.S Spasite naše duše, kao i filmova koji su imali bioskopsku distribuciju, ali nisu prikazani na festivalu u Srbiji: Guča, Hamlet, A3 Rock’n’roll uzvraća udarac, Klopka. Festival će imati i prateće programske selekcije među kojima se posebno izdvajaju selekcija filmova Eurimaž, posvećena najnovijoj evropskoj filmskoj koprodukciji. Takođe, biće prikazivani brojni muzički filmovi, retrospektivni ciklus filmova dobitnika nagrade za životno delo, kao i selekcija pod nazivom Fokus na žanr, pravac i pojavu u srpskoj kinematografiji. Budući da se u svom prvom izdanju Filmski festival Srbije obraća nacionalnom filmskom nasleđu, posebno se izdvaja selekcija najznačajnijih starih srpskih filmova. Festival će sve vreme publici nuditi bogat muzički program putem brojnih nastupa različitih izvođača. Filmski festival Srbije će pokušati da kao festival od nacionalnog značaja metaforički vrati pticu Ibis zajedno sa boljim vremenima za domaću kinematografiju. U kojoj meri će to i uspeti, ostaje nam da sačekamo početak Jula i da procenimo. U svakom slučaju, držimo palčeve! FILMSKI FESTIVAL SRBIJE 3 – 8. JUL 2007. NOVI SAD KulturaFilm 08
Mnogo programa za malo novca Gradska manifestacija, Majski dani knjige, koju realizuje Gradska biblioteka Pančevo održani su od 22. do 25. maja. U biblioteci su se predstavili pisci: Gradimir Stojković, Uroš Petrović, Svetislav Basara, Mileta Prodanović, Željko Obrenović, Aleksandar Ilić (Srbija), Violeta Zlateva-Tančeva, Vanja Izova-Veleva, Goce Dimovski (Makedonija), Sreten Vujović (Crna Gora), Krešimir Mićanović i Robert Mlinarec (Hrvatska) i Ranko Risojević (Republika Srpska). Dvadeset četvrtog maja proslavljen je dan i slava biblioteke — Sveti Ćirilo i Metodije, potpisan protokol o saradnji banatskih matičnih biblioteka Kikinde, Zrenjanina i Pančeva, i predstavljen desti jubilarni broj Pančevačkog čitališta. Narednog dana je održana Konferencija posvećena bibliotečkim servisima za osobe sa hendikepom. Najmlađim članovima biblioteke Milica Matijević iz lazarevačke biblioteke je predstavila Festival humora za decu u Lazarevcu a gostovao je i putujući Festival poezije za decu Vitez. Treba izdvojiti otvaranje izložbe slika Ivane Markez i veče poezije Duška Trifunovića u izvođenju Branka Pražića. Dramski program su obeležili pozorišna predstava Ateljea mladih «Radojeve dange», i duo drama «Falična pogodba» Stevana Vasića u izvođenju Miroslava Žužića i Zorana Rotara. Svi “majski dani” su se završavali večerima džeza u “Kafeu Biblioteka” uz beogradsko-pančevačku grupu “Ritam noći”. MAJSKI DANI KNJIGE U PAN^EVU Kultura 09 Ako se bavite vizuelnom umetnošću, imate dobre ideje, malo vremena i motivacije, evo prilike da se pokažete u najboljem izdanju i osvojite neku od nagrada. O čemu je reč? Quick Look magazin realizuje projekat iz oblasti vizuelnog stvaralaštva, pod nazivom “Take a look“. Projekat je namenjen svima koji se bave vizuelnim stvaralaštvom i ima za cilj afirmaciju umetnika i njihovih radova u oblasti vizuelnog stvaralaštva. Projektom je obuhvaćena celokupna teritorija opštine Pančevo. Quick Look magazin, u okviru ovog projekta raspisuje konkurs na temu “VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI“. Pravo učešća na konkursu imaju svi koji radove predaju do zatvaranja konkursa u digitalnom formatu, bez obzira na pol, starosnu dob, nacionalnu, versku ili političku pripadnost. Konkurs traje do 10. Novembra 2007. godine. Najboljih 30 radova će biti odštampano i izloženo u jednom od galerijskih prostora u gradu. Dvanaest najbolje ocenjenih radova od strane građana, biće nagrađeno i naći će se na kalendaru za 2008. godinu, a tri najbolja rada će dobiti specijalne nagrade. Projekat je podržan od strane opštine Pančevo. QUICK LOOK - TAKE A LOOK Dušan N. Pavlović
KulturaZdravlje 10 Subota je, evo prilike da ukućanima spremite doručak. Sin je za omiljenu kombinaciju: dinatrijev fosfat, pentanatrijev trifosfat, natrijum polifosfat, askorbinsku kiselinu, natrijum nitrit, mononatrijev glutaminat sa nešto mlevenih ušiju i kožura. Niste zaboravili ni obožavani majonez, pa će gore obarene viršle ukrasiti sa: E-1422, 1450, 412, 415, 330, 304, 202. Parče hleba obogaćeno propionatima uz dodatak nepoznate boje koja je belo brašno isfolirala u “crni” hleb. Ćerka, maturant, je na dijeti, ispija jogurt sa aspartamom, acesulfamom, antocijanom i karmin bojom. Uzima i dezert za svež dah. Malo pakovanje: sorbitol, ksilitol, aspartam, manit, acesulfam, gumiarabika, natrijev polifosfat, karnauba vosak, masa za poliranje, i boje: titan dioksid, brilijant blue tj. ŽVAKU! Tata se počastio šoljicom kofeina i jednom od onih opasnih po zdravlje. Vi ispijate čašu soka sa ukusom pomorandže i dozom natrijum benzoata, karuba gume, betakarotena… O čemu je reč? Ko to hoće da vas plaši, gnjavi, unervozi? Da vas učini bolesno sumnjičavim, da vam nabaci kompleks da ne brinete o porodici i sebi, da niste obavešteni?! Procenite sami. Šta se krije iza svih tih “E”? ADITIVI-stotine hemijskih materija, koje se tokom proizvodnje dodaju namirnicama da spreče njeno kvarenje i užegnuće; daju joj primamljivu boju, aromu, ukus, sjaj, oblik, mazivost, trajnost. U deklaraciji o sirovinskom sastavu aditive poznajemo kao konzervanse, emulgatore, antioksidanse, boje, arome, zaslađivače, pojačivače ukusa, itd… Primenu aditiva regulišu propisi EU. Otud uz navode aditiva “E” i odgovarajući broj. Primeni aditiva predhodi proces njihove zdravstvene kontrole. Da li su toksični, da li izazivaju alergije, astmatične napade, ulceracije u crevima. Kako utiču na hormonski status, krvni pritisak, konačno, jesu li potencijalni izazivači raka? Posebna pažnja se posvećuje uticaju aditiva na trudnice, žene koje doje i na decu. Provere se vrše na miševima i pacovima. Japanci su 1936. ustanovili da neke veštačke boje izazivaju rak jetre pacova. Isti rezultat daje maslačno žuta boja. 1954. je ustanovljena lista boja koje mogu bezbedno(?) da se koriste. Neke boje su kasnijom proverom isključene. O tome vodi brigu Svetska zdravstvena organizacija. Provera aditiva odnosi se i na količinu prihvatljivog dnevnog unosa. Prema toj proceni aditivi su u hrani u tako malim količinama da možemo bezbedno da ih koristimo čitavog života? Propisi o primeni aditiva u Srbiji usaglašeni su sa propisima EU. Kontrolu vrši sanitarna i tržišna inspekcija uz saradnju sa laboratorijama koje kontrolišu ispravnost namirnica. Znači, sve je provereno i pod kontrolom. Strah od šest, sedam “E” u sladoledu, žvaki, margarinu, majonezu, sokovima, pašteti, parizeru je bezrazložna. Da li je? Nije, upozoravaju naučnici širom sveta: nema bezopasnih aditiva. Neke boje koje ulepšavaju namirnice, na listi su opasnih, sumnjivih, zabranjenih, kancerogenih. Liste nije pravio neki dežurni paranoik. Da li su opiti na pacovima apsolutno validni pri proceni da li je neki aditiv štetan ili ne. Pacovi žive 2-3 godine. Može li višedecenijsko korišćenje hrane sa hemikalijama da bude bezbedno, obzirom da su one nepoznate i nepotrebne našim ćelijama. Postoje podaci da se aditivi gomilaju u našim mišićima, krvnim sudovima, masnom tkivu, mozgu, jetri… Šta ako jedinjenja aluminijuma E-520 dovode do Alchajmerove bolesti? Može li se ova sumnja proveriti na pacovima? Šta ako kalijum-ferocijanid E-536 možda pravi kamenje u bubrezima, a ima ga u kuhinjskoj soli. Nerastvorljiv je, a dodaje se soli da se ne zgruša. Pod sumnjom je sam čin proizvodnje u privatnoj režiji jeftinih, žestoko obojenih sokova i raznih poslastica. Ko proverava i garantuje njihov sastav, količinu aspartame E-951, benzoeve kiseline E-210, ili ciklamata E-952. Odokativna metoda je najčešći tehnološhki postupak. Tržište je puno živo obojenih bombona, ekspandiranog pirinča u zelenoj i žutoj boji, crveno glaziranih jabuka i plave šećerne vune. Kontrola je prazna priča. Jesu li poznati svi hemijski putevi i stranputice kojima prolaze aditivi u organizam? Zna se sudbina nitrata-ima ih u mesnim prerađevinama, koje čuvaju od razvoja opasnih bakterija. U želucu se pretvaraju u kancerozne nitrozamine. Nitrati se u organizmu pretvaraju i u nitrite. Velike količine nitrita dovode do stvaranja neaktivnog hemoglobina čija je uloga prenos kiseonika do tkiva. Zdravlje se narušava. Natrijum polifosfati daju boju nekvalitetnim sirovinama i štite proizvod od bakterija. Dete koje često jede parizere, viršle, paštete, gubi kalcijum, iako ga uzima kroz mlečne proizvode. Kosti postaju meke, rahitične. Prerađevine od mesa se hemijski menjaju kada se zagreju, prže, pohuju. Odustanite od takve pripreme hrane. Zaboravite i gotove supe prepune pojačivača ukusa- glutaminata E-621. Često korišćenje preslanih grickalica može da izazove promenu pritiska, alergiju, astmatični napad… Prazan obrok, velika glavobolja. U igri su četiri tima. Proizvođač koji ima cilj da napravi nov, atraktivan proizvod zaštićen od kvarenja, trajan po svim aspektima i jeftin. Znači mora da koristi dosta aditiva. Gde ih nabavlja? Radi li crno tržište? Koliko je proizvođač informisan ili koliko mari čak i kada ima saznanje da je neki aditiv stavljen van upotrebe. Šta sa zalihama tog aditiva? Odgovor je u proizvodima: obojene mrvice za torte sa E-102, 124-opasni i 142- kancerogeni. Obojene bombone na kojima bi pozavidela i čuvena trovačica Lukrecija Bordžija sa E-102, 110, 124, 131. NO PROBLEM - kaže proizvođač. Isto kaže i nabavljač, odnosno trgovac. Važno da je jeftino, atraktivno i da ima kupce. Tu se već ubacuje treća karika: REKALME! “U kesici je magični broj”, “ispod zaklopca je bicikl, lopta, auto…”, na štapiću, naravno, kad oližete E-410, 412,407, 471, 322, 476, 160 je “nešto” a najčešće ništa. Ili “kako divno rastu deca sa natrijum glutaminatom koji se puši iz tanjira. Ili od sličnih 5 do 6 “E” koji se razmazuju po hlebu. Vi ste već preumorni od ove priče, a zapravo ste vi poslednja karika. Komentari stila: davež, preterivanje, izmišljotina, od nečeg se mora umreti, pa šta da jedemo; su prazni i nesmisleni. Ako mislite da neko brine o tome, u zabludi ste. O tome šta jedete i šta jedu vaša deca, morate, zdravlja radi, vi da brinete. Ostali niti brinu niti će skoro! Takva je trenutna situacija. One koji upozoravaju da je na primer, zaslađivač aspartam (8000 puta slađi od šećera) opasan, jer izaziva propadanje mišićne mase, nema ko da čuje. A i Vi se pravite gluvi. Inspekcije nisu svemoguće, a biti Don Kihot, odavno nije u modi, niti se isplati. Razmislite šta sve može od tih “E” da se izbegne, šta umete sami da napravite za svoje ukućane. Ako ne umete- naučite. Lenjost i komocija imaju cenu-u narušavanju zdravllja. Za početak miksirajte litar jogurta uz dodatak 100 grama E-malina. Za zdravlje! Olivera Abramović profesor biologije HO]E[ ZALOGAJ E-410?
03 Lepota 11 Lepota se nasleđuje a stil stiče! Lepota obavezuje a stil oslobađa! Lepota kažnjava a stil oplemenjuje! Zato je lepota prolazna a stil večan! Krajem Maja na poslednjem spratu Poslovnog Centra “Ušće” održan je “AVON style party” na kome je premijerno predstavljena nova kolekcija šminke koja sadrži paletu boja uz pomoć kojih će svaka žena sa lakoćom pronaći i osvežiti vlastiti stil. Nova Avon kolekcija šminke, prema rečima jedne od najuglednijih svetskih make-up stilista Jillian Dempsey, donosi stil dostupan svakom. Slikarka Jelena Blečić za ovu priliku je kreirala posebnu modnu liniju. Modni studio “Klik” osmislio je performans koji govori o tome šta se krije iza scene, duhovito otkrivajući pravo lice modne industrije. Ovaj zanimljivi dogadjaj ulepšala je i pevačica Bebi Dol, koja je zabavljala prisutne goste do duboko u noć. Ovaj, kako se tokom večeri pokazalo, sjajni trojac je, na veoma zanimljiv način, predstavio debitantske kreacije mlade slikarke. Ovog puta na pisti, rame uz rame s manekenima, našli su se i glumci, baletski igrači, frizeri i šminkeri. Svi oni su se trudili da nam na dočaraju kako izgleda organizacija jedne modne revije, ali iza kulisa i zavesa. Ovaj scensko-modni prikaz doprineo je da shvatimo važnost svih učesnika u timu i kako samo zajednički rad može da napravi modni događaj za pamćenje. Manekeni su nosili Jelenine haljine i torbe veoma zanimljivih dezena, a kako ona kaže i njeni dezeni sa slika su korišćeni kao baza za modele. Najupornije dame imale su mogućnost da dobiju besplatne savete od profesionalnih šminkera, ali i da ih oni našminkaju i na taj način im pomognu na putu pronalaženja sopstvenog stila, tako važnog u životu svake žene. N.L. LEPOTA JE PROLAZNA A STIL VE^AN foto: Dalibor Vinkić
KulturaDe~ijikutak 12 E , kada se setim kako je sve počelo naivno. Samo ja mogu da se tek tako zabavljam sa zamenikom matičara i da mi ne bude ništa. To hvalisanje je vrlo kratko trajalo i naravno mali potpis u veliku knjigu venčanih je stavljen, a vrlo brzo se pojavio tatin šampion zvani Vojin sin. Sin, sin je bila SMS poruka koju sam prvo posalo kumu koji ima tri ćerke. Kada me je naš proslavljeni rukometni reprezentativac pitao zašto sam sinu dao baš takvo ime, odgovorio sam da može lepo da mu se skandira, a ne kao njegovo - Žikica Milosavljević - ako nema produžetaka publika ni ne stigne da mu izgovori ime. Kada je budući šampion došao kući bilo je to pravo čudo. Sem mame, svi ostali smo se jedva usuđivali da ga uzmemo u ruke ali vremenom je sve leglo, pa se i tata osmelio da se ‘gnjavi’ sa svojim junakom. Voki je bio uglavnom dobra beba i nije nam zadavao previše problema, više smo mi sami sebi zadavali problema preteranom brigom oko njega. Taman kada smo se kao trojka uigrali i malo navikli na novonastalu situaciju, posle dvadeset sedam meseci pojavio se novi momenat. Novi momenat zvani Vladan. Teško uspostavljeno tanano primirje i red u kući bilo je razbijeno u param parčad pojavom novog ‘teroriste’. Stari ukućanin Voki u prvo vreme nije ni hteo da primeti novog člana kućne zajednice, a kada je posle izvesnog vremena rešio da primeti da tu ima još neko osim mame i tate, počela je zabava za celu porodicu. Tata ,taata, taaataaa, a što je ovo? Tako smo sada i mama i ja totalno rešili problem i slobodnog vremena i bilo kakvih drugih aktivnosti. Prvo je ‘pridošlica’ bio štipkan, pa onda guran, a na kraju je bilo i skakanja po njemu. Mislim da se to u kulturnim zemljama zove ljubomora ili tako nešto, a ovde je bila čista demonstracija sile. Vladan je u početku bio mirnija beba od Vojina i sem klasičnih stomačnih grčeva (kažu da treće dete uopšte nema grčeve!!??) i zubića, nismo imali preteranih problema sa njim, osim što ga je Vokica skoro stalno kinjio. Posle osam meseci (Vladan je prve zubiće počeo da dobija već sa 5 meseci) situacija se polako okreće. Sada je i on imao kakvo-takvo sredstvo za samoodbranu, pa je znao dobro da ugrize starijeg brata. Tata, taata, taaata, a što je ovo? Tako je polako počela da se uspostavlja ravnoteža i otkrivanje da mogu da se i igraju zajedno što je i bila ideja mame i tate kada su pravili malu razliku između dece. Od igračka kojih imamo dovočljno da napunimo dve sobe imamo koristi, jer bolje skupljaju prašinu i od televizora (koji smo u zadnjem trenutku okačili na visinu od 2 metra), a šerpe, lonci, varjače, daljinski, mobilni, ključevi, parfemi i ruževi su prave stvari za igranje. A da imamo tu i četiri stočića koji kada se vuku po parketu proizvode strašnu buku i oduševljenje kod bake Vide sa sprata ispod (pretpostavljam de će taj stan uskoro biti za prodaju po vrlo povoljnoj ceni). Danas Voki ima četiri godine, a Vladan dvadeset meseci i ponekad je milina i ponos gledati ih kako se igraju, a ponekad ipak varniči na sve strane. Rastu brzo — kao minus na tekućem — a pravo je čudo kada otkriješ da već sada imaju neki pokret koji je karakterističan za njihove bake ili deke, ili kada pokažu da su deo naravi povukli na kevu. Prosto je neverovatno kako su od tate uzeli samo dobre osobine. Taj genetski zapis je čudo prirode — kako se samo pobrine za sve. Tata, taata, taaataaa, a što je ovo? Večeras ih vodimo na more. Nekad se to zvalo ‘idem na odmor’. E pa dragi moji čitaoci, ja sam toliko želeo da Vam ispričam o svojim najvećim ljubavima: skijanju, jedrenju, vaterpolu, kuvanju i fudbalici sa društvom, sve sa pivom u trećem poluvremenu... Autor ova dva junaka i ovog teksta poznat je redakciji. TATA, TAATA, TAAATAA, A [TO JE OVO?
ŠTA JE DETINJSTVO? To je moj život kad sam bio mali .To dobijemo kad se rodimo, pa posle prođe. ŠTA JE PRES KONFERENCIJA? Na to se teraju novinari. Ko god hoće nešto da slaže on napravi tu konferenciju. ŠTA JE AEROBIK? To je stočni aerodrom. Kad trčiš uz muziku a nisi balerina. U to veruju samo ružne tete. ŠTA JE KULTURA? To je pozorište, a mene često vode u kulturu. To se sadi na selu pa se posle prodaje na pijaci u gradu. ŠTA JE PUBERTET? Neizlečiva je to bolest. I doba kad ti brkovi porastu preko noći. Pubertet je život sastavljen od gluposti. To je kad prestaneš biti devojčica i slobodno možes da se šminkaš. ŠTA JE JUGOSLAVIJA? Jugoslavija je ovo gde živimo ali više ne postoji. Kad nešto imaš pa nemaš, onda je to Jugoslavija. To je sestra od nekog Jugoslava, al’ je ja ne poznajem. KO JE DOKTOR NAUKA? To je doktor koji leči nauku. On ti ne kaze da otvoriš usta, samo on priča. Olovka piše srcem 03 De~ijikutak 13 Na repertoaru pozorišta “Duško Radović“ imali smo priliku da pogledamo predstavu “Mali Princ“, u režiji Anje Suše. U prepunoj Sali, na večernjoj sceni, trinaestoro glumaca vodilo nas je kroz svet jednog dečaka - Malog Princa, koga je tumačila glumica Jelena Ilić. U svojoj toploj, iskrenoj igri, jer deca ne prihvataju laž i trikove, Jelena nam je pokazala koliko jedan mali, dečji svet zapravo može da bude, i uglavnom jeste, a da to mi odrasli ne primećujemo, ustvari veliki i bogat svet. Odmah smo se suočili sa generacijskim jazom između dece i odraslih, razlikama koje su suštinske u shvatanju života i svega oko nas, koje nas, pogotovo danas, čine toliko udaljenim od našeg detinjstva, pa i naše dece. Jer kod Malog Princa je sve malo, nema suvišnih stvari koje preokupiraju dečije misli, nema velikih problema, samo velikih otkrića i naspram svega, ima čuđenja kako to svet odraslih sputava decu i same odrasle nekakvim zacrtanim ciljevima koji u svojoj osnovi vrlo često nisu plemeniti. Otud Mali Princ luta, istražuje i pronalazi, upoznaje nove prijatelje i neke čudne odrasle ljude zaokupljene svojim još čudnijim problemima. Koliko god radoznao i hrabar, Mali Princ ipak čezne za svojom planetom, gde sve ima svoj smisao, makar mali, i gde svemu što je stvorio ume da se raduje i gaji. Odrasli su pak to odavno zaboravili i u strahu da će izgubiti kosmički važnu računicu o besmislenim brojevima, kraljevinama koje su puste, u strahu da će prestati biti obožavani, ili zaboraviti da naviju svoje satove, u tom strahu, ljudi prestaju da se raduju onome što ih okružuje, zaboravljaju da gaje ono što su nekad voleli, zaboravljaju na svoje srce, ono čisto, koje su nekad imali kao deca. Zato je ova predstava pomalo tužna, zato ima poseban poetičan ton, zato je i igra glumaca otvorena i čista, jer samo tako može da dopre i da nešto znači mlađoj publici. Sala je naravno bila puna, ali su otkucaji srca bili različiti. Od sredovečnih, sporijih otkucaja, preko onih jednoličnih, aritmičnih, do brzih, jasnih otkucaja najmlađe publike. Po ideji rediteljke Anje Suše ova predstava će biti namenjena i deci i odraslima, odnosno reprizni termini zakazani su i u prepodnevnim i u popodnevnim časovima. Koja publika će biti vernija znaćemo nekom jubilarnom izvođenju “Malog Princa“, jer i sam Egziperi je svoje delo posvetio detetu koje je nekada bilo odrasla osoba - jednom malom dečaku. Ana Bretšnajder MALI PRINC ANTOAN DE SENT EGZIPERI DE^IJI ODGOVORI NA OZBILjNA PITANJA
Mlada i talentovana glumica, naša sugrađanka Ana Bretšnajder je rođena 1979. godine u Pančevu. Diplomirala je glumu na Fakultetu Dramskih Umetnosti u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića 2002. godine. Završila je postdiplomski kurs „Master klas“ kod mentora prof. Dr Vladimira Jevtovića i Kokana Mladenovića. Dobitnik je nagrade, “Branivoje Mladenović“ za najbolju dikciju. Pored završene niže muzičke škole, odsek klavir, igrala je i balet osam godina. Trenutno radi na predstavi “Gordost“ slovenačke pozorišne trupe VIA NEGATIVA, premijera u Beogradu se očekuje u decembru 2007. U toku je i realizacija autorskog projekta koji sufinansira Opština Pančevo iz oblasti kulture i umetnosti, ekološka predstava “Eko bajka“. Pred njom je sjajna glumačka budućnost, a iza nje mnoge zapažene filmske i pozorišne uloge. Od filmova izdvajamo: “Volim te najviše na svetu“ u režiji Predraga Veličkovića, “Kada porastem biću kengur“ u režiji Radivoja Andrića, dugo očekivani “Čarlston za Ognjenku, prvenac Uroša Stojanovića i “Na lepom plavom Dunavu“ Darka Bajića, čija se premijera očekuje na jesen. Neke od predstava u kojima je ostvarila zapažene uloge su: “Višnjik”, režija Dimitrije Jovanović , “Bura” režija Slobodan Unkovski, “Čin bez reči”, “Princ žaba” režija Ana Tomović, “Dokaz” režija Natalija Matunović, “Krajnosti” režija Radiša Stanišić, “Čarobnjak iz Oza” režija Nenad Gvozdenović, “Zaboravljeni jezik” režija Ivana Ašković… Kako je sve počelo? Milenko Zablaćanski je 1995 godine pravio audiciju za novu predstavu u “Ateljeu mladih” u Pančevu. Sve je to ličilo na mali prijemni za Akademiju. Oformila se jedna grupa mladih pančevaca među kojima sam bila i ja. Napravli smo predstavu “Kasperov orkestar” gde sam ja igrala kaspera. Predstava je imala zapažen uspeh u Pančevu, Srbiji i na internacionalnim festivalima. Kruna svega toga je bio poziv u Edinburg na FRINGE festival. Tom prilikom smo se predstavili sa još jednom predstavom “Ubačeni elementi” nastavkom “Kaspera”. Cela predstava je odigrana na engleskom jeziku iako smo imali nepunih sedamnaest godina. Tako sam otkrila da kroz glumu na poseban način upoznajemo sebe i čitav ovaj svet sa najrazličitijim kulturama u njemu. Mnogi glumci ne upišu Akademiju iz prvog puta, da li ti imaš slično iskustvo? Posle treće godine gimnazije savetovali su me da probam da upišem Akademiju, ključna reč u svemu tome je “probam”. Probati ne znači i uspeti, a imati hrabrosti je samo prvi korak. Kako kaže moja tetka: “Dete, ne ideš da probaš nego da položiš”. Te godine sam ušla u uži izbor, ali sam očigledno samo probala ha, ha, ha… Naredne godine sam poslušala tetku. Koliko institucija, u ovom slučaju Fakultet Dramskih Umetnosti, može da pomogne čoveku, a koliko da mu oduzme početni elan? Ako odete na vašar i vozite se samo na jednom ringišpilu, otići ćete kući ne znajući šta ste propustili i usput će vam se vrteti u glavi. Ako odaberete da na Akademiji idete samo na predavanje iz glume mislićete da je KulturaIntervju 14 UPORNOST, POSVE]ENOST, ISTRAJNOST GRADE GLUMCA, FILM, UMETNOST!
to sve. Nećete znati kako izgleda pozornica antičke Grčke, a sutra treba da igrate antičkog junaka. Ali ako hoćete da vidite sve potrebno vam je mnogo elana, a taj elan guta svaka institucija. Da li je taj elan prisutan sada, posle devet godina? Ima jedan odličan stih u pesmi “Dream on” grupe Depeche Mode. “What you take won’t kill you, but careful what you’re giving”. Ja tu pre svega mislim na energiju, na ono što upijaš, uzimaš i nosiš sa sobom. Naravno i paziš šta daješ! Zašto si odabrala da svoju karijeru započneš igrajući pet godina u studentskim predstavama? Nama je profesor uvek govorio: “Ako ovo shvatite ozbiljno, uporedićete svoj posao sa hirurgom. Oni godinama uče da bi jednoga dana mogli da presađuju nečije srce”. Ja sam shvatila da ako vam je cilj da doprete do nečijeg srca onda prvo morate godinama da “kopate” po sopstvenom. Pošto si već počela da “operišeš”, koja je od tvojih “operacija” bila najizazovnija? Šekspirova “Bura” u režiji Slobodana Unkovskog, za Budva Grad Teatar 2001 godine. Igrali smo na Kraljičinoj plaži, glumci su izlazili iz vode a vetar je podizao pesak. Pred samu predstavu reditelj je rekao: “Mi sada imamo avion, da li ćemo poleteti zavisi samo od nas” Igrala si sa poznatim glumcima. Koji od njih su najviše pomogli tvom glumačkom sazrevanju? Nikada neću zaboraviti rad sa Nikolom Đuričkom i Vojom Brajevićem u predstavi “Bura” i Jasminom Avramović u predstavi “Višnjik”. Posebno iskustvo je bilo raditi sa Timom Sejftijem (Tim Seyfi) glumcem iz Nemačke i Majklom Pićirelijem (Michael Piccirelli) glumcem iz Australije. Upravo si završila snimanje filma Darka Bajića “Na lepom plavom Dunavu” i očekuje te premijera dugo očekivanog filma Uroša Stojanovića “Čarlston za Ognjenku”. Oba filma su na neki način internacionalna koprodukcija. Da li to znači da dolaze bolje godine za srpski film? Neverovatno je da danas uloga može da se dobije preko interneta!!! Biti radoznao znači imati hrabrosti da zakucaš i na nepoznata vrata, ona se otvore, ti dobiješ ulogu i eto koprodukcije. Desi se da, kao u našem slučaju, izgori brod, kao jedina lokacija za snimanje. Isto tako se desi da ljudi izguraju snimanje do kraja, tako što naprave novi brod. Upornost, posvećenost i istrajnost grade glumca, film, umetnost. Ako sve to srpski film ima, ne postoje vrata sveta koja će za nas ostati zatvorena. Hajde da se vratimo pozorištu. S obzirom da je Pančevo dobilo dečiju pozorišnu scenu, koliko smo daleko od samostalne pozorišne institucije? Pančevo ima sjajnu ekipu koja pravi sigurne i zapažene korake na pozorišnoj sceni Srbije. Ako nastavimo da se trudimo, održimo i proširimo svoja delovanja, treba očekivati povratnu reakciju onih od kojih zavisi da li će se jedna institucija zvati pozorište. Posle deset godina ponovo igraš Kaspara u predstavi “Zaboravljeni jezik” u BITEF-teatru. Ima li neke simbolike u tome? U mom omiljenom filmu “Pre kiše” postoji jedna rečenica: “ Sve se vrti u krug, vreme nikada ne umire”. Razlika je samo u tome što između postoji neko iskustvo koje ti otvara neki novi krug. Kažu da je najlepši zalazak sunca posle kiše, gde si ti doživela svoj? Na Dunavu, na brodu, negde između Beograda i Budimpešte. Sunce je dodirivalo divlju nenaseljenu obalu. Snimanje je za trenutak stalo jer je priroda veličanstveno poželela “laku noć”, a nama novi radni dan. N.L. 03 Intervju 15 foto: Tanja Krstevski
KulturaKolumna 16 Kraj maja 2550 godine. U jazbini, kao i na livadi, malo šta se menja. Ponavljanje istog nebrojeno puta verovatno bi većinu dovelo do granica demencije i samog ludila, verovatno zbog prividne vizije nemogućnosti napretka i zatvorenosti vrzinog kola iz kog nema izlaska. U doba eksponencijalne brzine života i mahnitog grabljenja ka nečemu novom stvarno nema mesta za rađenje istog, pa makar to isto bilo izjedanje belgijskih čokolada i nalivanje španskim portom, a kamoli ispaljivanje strele po hiljaditi put u istu metu na isto mesto sa istim stavom i (nadajmo se) praznog uma, bez onog velikog Ja, ega, koji će nam svima kad-tad doći glave kao što je to njeno veličanstvo istorija već toliko puta i pokazala. “Isto” je već toliko postalo passé da je ljudima dosta i života u okvirima društva do kojeg smo trnovitim putem evolucije jedva i došli, da i ne pričamo o učaurenim obavezama i repetitivnim radnjama iz dana u dan. Baš iz tog razloga i želim da vam dočaram računarsko strpljenje i snagu volje jednog prosečnog streličara koji je spreman da iz minuta u minut, iz godine u godinu radi jedno te isto, pa makar i po nevremenu ili suncu koje bi ubilo omanjeg jazavca posle deset minuta šetnje po istom, ne zbog rezultata ili olimpijske penzije, dokazivanja pred ostalima ili zbog nekog kompleksa odbačenosti iz detinjstva, nikako zbog toga, već zbog jednog jako prostog i prizemnog razloga: ZEN. Zovite to kako hoćete, mi smo ga tako nazvali jer u našim životima bolji opis te radnje nismo čuli, ali zen stvarno najbolje i opisuje nešto što nije cilj već put ka cilju, razvoj koji je bitniji od samog kraja. Da prosečan čitalac ne bi nagađao šta je zen, uz ono malo intelekta i stečene mi mudrosti pokušaću da mu dostavim informacije da bi i sam mogao da predstavi sebi šta je pojam koji i zen budisti ne mogu da objasne jednom zapadnjaku (u koju klasu spadamo i mi koliko god mislili drugačije) i da implementiram to u ispaljivanje strele iz luka. Zen ili djhana u svom izvornom značenju jeste metoda redukcije fenomena svesti zajednička tradicionalnom sistemu discipline praktičnog uma (Yoga) i Budinog pokušaja zahvata tim reduktivnim i analitičkim putem u čisti tok svesti (bhavanga-sota) u napor da dosegne iracionalnu trascendenciju Nirvane, za koju sam Buda daje u duhu idijske formalne logike svog vremena ovu definiciju: “ni biće, ni nebiće, ni biće-nebiće, ni ni-biće-ni nebiće”. Reč zen nastala je od japanskog zazen (sedeti i meditirati), a ona opet od kineskog ch `an od sanskritskog dhyana, meditacija, a u principu se sve svodi na nesvesno, na ono odveć zaboravljeno u naučnom svetu modernog nam društva. Profesor D.T. Suzuki, pisac knjige “Zen budizam i psihoanaliza”, nesvesno naziva metanaučnim ili prenaučnim jer se zenovski stav počeo razvijati pošto je nauka već zaposela čitavo polje čovekovih proučavanja, a zen traži da, pre nego što bezuslovno priznamo vlast nauke, zastanemo, razmislimo i vidimo da li je postojeće stanje stvari dobro. Takav pristup se svodi na ulaženje u sam predmet i njegovo sagledavanje iznutra. Na primer, citiram: “Kako spoznati cvet? Postati cvet, biti cvet, cvetati kao cvet i uživati u Suncu i kiši. Kad sam to postigao cvet mi govori i ja znam sve njegove tajne, sve radosti, sve patnje, tj. vasceli njegov život treperi u meni. I ne samo to, zajedno sa mojim “spoznavanjem” cveta, saznao sam i sve tajne vasione, sto uključuje i sve tajne mog Ja, koje je dotle celog života izmicalo mom gonjenju zato što sam se bio udvojio u gonioca i gonjenog, predmet i njegovu senku. Nije ni čudo što nisam uspeo da uhvatim svoje Ja i što je potera bila tako zamorna…”. Nama balkancima, izgubljenim između kultura osvajača sa istoka i zapada koji su prolazili našim teritorijama kroz prošla stoleća, ovo parče mudrosti sa dalekog istoka izgleda kao jeftino i nadasve pomodarsko parče filozofije koja se graniči sa tinejdžerskim vikend štivom jednog Brauna ili Koelja, ali prijatelji, ne budimo lako zavarani. Moderna nauka tek sada izučava na fizičkoj i hemijskoj osnovi neverovatni efekat repetetivnih radnji i neverovatno pojavljivanje novih sinapsi kod ljudi koji na primer ceo svoj život rade na pokretnoj traci. Pošto sam vas, nadam se, zaintrigirao pričom o ponavljanju i njenim objašnjenjem u zenu, da se vratimo na tu ljudsku prvu mašinu (istorijski tačna činjenica) zvanu luk i njeno neverovatno delovanje na prosečan ljudski um sa malo više strpljenja i volje. Svako od nas prvi put kada uzme u ruke napregnuto drvo povezano kanapom oseti neverovatnu srodnost sa istim, kao da se toliko eona lovljenja sa istim urezalo u naš primitivni mozak i ostavilo takve posledice da i najveći mrmoti ne ostanu ravnodušni. Verujte mi, svako ko je je barem jednom došao na trening streličarstva smrtno je ubeđen kako on/ona to već odveć zna i kako su u pitanju samo finese koje će trening već doneti. Uvidevši tu grešku na sopstvenom primeru imam pravo da pišem o tome, a i da prekinem pošto će me urednik QL-a vezati za neku žalosnu vrbu na obali Dunava ako izađem sa dozvoljene mi stranice. Do sledeceg broja pokušajte da se strpite… a ja, iz jazbine pa na livadu… *Vuja- Milovan Vujić, trener streličarskog kluba “Pančevo”, moj Sensei, čovek zaslužan za moju ljubav ka luku… Vladimir Kandić -NEWS FROM THE LAIR- a complete account of Vladimir Stojanov Kandic of transglobal happenings and a worldwide perspective of our race VUJO*, VUJO, BIO SI U PRAVU…
EXIT Muzika 18 05 06 foto: EXIT & Ql team
Muzika 19 IZBORI SE ZA TVOJE PRAVO NA @URKU! Muzika Da, da, na talasu dobrih svirki/žurki koje će se zbiti ove sezone kod nas, na petrovaradinsku Đavu u okviru EXIT festivala stiže nam i totalno otkačeni trio iz “glavnog grada sveta”, Njujorka, tačnije iz Bruklina i Menhetna — dugo očekivani Beastie Boys. Zasigurno da oni neće tog 13. jula obradovati samo hip hop ekipu, za koju se BBoys najčešće vezuju, već i sve ostale ljubitelje drugih muzičkih žanrova — rokenrola, panka, soula, fanki, džeza, hardkora, psihodeličnog roka, ali i sve ostale koji će se u tom trenutku naći na Main stage-u. Sabotaža može da počne! Three white rappers!? Beastie Boys su još od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka stekli zavidan broj fanova kod nas. Još od prvog albuma “Licensed to Ill” mnogi su bili zatečeni drugačijim (više zajebantskim i seksističkim) pristupom rap muzici, a ponajviše njihovim belačkim glasovima. Reakcije su bile tipa “Pored svih njujorških crnih repera, najbolji hip-hop album su snimila tri belca, i to još nisu iz geta!”. I zaista, bilo je tako. Ali pre rap fazona, na samom kraju sedamdesetih i početkom osamdesetih, BBoys su kao kvartet svirali punokrvni ulični pank rok, koji je tada bio veoma popularan u velikim američkim gradovima (uticaji iz tog perioda se mogu osetiti npr. u pesmi “Tough Guy” sa albuma “Ill Communication”), ali dolaskom Adama Horovitza (a.k.a. Adrock) u bend, sve su više počeli da naginju hip- hopu i drugim muzičkim stilovima, tačnije svemu što im je zapalo pod ruku, stvorivši autentičan BBoys zvuk, prepoznatljiv upravo zbog njihovih “necrnačkih” glasova. Pesma s tog prvog albuma “(You Gotta) Fight for Your Right (to Party)” postala je neizbežna na gotovo svim pank, hevi metal, rap žurkama, uzdižući Beastie Boys u sam vrh hip hop muzike. Ipak, i dalje ih je tvrda ulična rap publika smatrala nedostojnim hip-hopa, pa su usledile godine dokazivanja. Ali kome? Svaki sledeći album bio je korak ispred prethodnog, donoseći nešto novo i sveže u već standardni (njihov) hip-hop. Od prvog, “Licensed to Ill”, pa do poslednjeg studijskog albuma “To The 5 Boroughs”, Beastie Boys su prešli put od opičenih i pijanih sedamnaestogodišnjaka do jednog od najznačajnijih sastava moderne muzike. Overdrived sabotage Na EXIT fest Beastie Boys će stići iz švajcarskog grada Ticino sa “Moon & Stars” festivala, dok će pre toga održati dve svirke na jednom od najboljih džez festivala na svetu, Montreaux džez festivalu, gde će na jednoj svirci predstaviti totalno instrumentalni set ili, kako kažu, “An exclusive all instrumental show”. Ustvari, njihova turneja već traje, koncerti su gotovo svakodnevni, a pre nastupa u Novom Sadu obićiće Nemačku (“Hurricane” festival, na kome sviraju i bendovi poput Marilyn Manson, Pearl Jam, Bloc Party…), Francusku, Belgiju, Poljsku, Norvešku, Švedsku, Dansku, Englesku (na velikom “Live Earth” festivalu, zajedno s Foo Fighters, Duran Duran, Genesis, Red Hot Chili Peppers, Madonnom, Razorlight, Keane…). Nakon EXIT-a odlaze u Austriju, Mađarsku, pa Japan. Po mnogima, ovaj nastup će biti jedan od najznačajnijih u sedmogodišnjem postojanju festivala na Đavi. Zanimljivo je da je sedmi studijski album Beastie Boys-a najavljen za ovo leto, tako da ćemo, možda, imati tu privilegiju da čujemo kako će neke od novih pesama zvučati. Ako ne, biće dovoljna, sada već antologijska slide bass linija čuvenog hita “Sabotage”. Da, da, izbori se za svoje pravo na žurku! Beastie Boys diskografija: Licensed To Ill (1986) Paul’s Boutique (1989) Check Your Head (1992) Ill Communication (1994) Hello Nasty (1998) To The 5 Boroughs (2004) Chris “Beastie” Balt
Slike 20
03 Slike 21 foto: Ql team
Moda 22 Svaka generacija ima svoju kulturu (i nekulturu, na žalost). Svaki grad, svaka zemlja i svako vreme imaju svoj duh. Duh grada, duh vremena moguće je videti kroz mnoge aspekte života. Jedan od njih svakako je moda. O važnosti pronalaženja sopstvenog stila iscrpno sam govorila. O slici koju ostavljamo u očima drugih takođe sam govorila. Pokušaću sada da pokažem kako to mi, kao pojedinci, stvaramo opštu sliku mesta u kojem živimo, koliko je ta slika važna i kako utiče na globalnu predstavu zemlje iz koje potičemo. Naime, može se reći da moda trenutno (i to više nego ikad) paralelno živi dva života: onaj na pisti, u modnim časopisima, spotovima, reklamama i slično; i ovaj svakodnevni, jednostavno rečeno ulični život, koji se ogleda u našoj percepciji i primeni ponuđenog. Na prelasku iz 20. u 21. vek došlo je do mnogih (diskutabilnih) promena. Globalizacija uzima svoj danak i to je neporecivo. Način na koji se ovo odražava na industriju i politiku nikako nije zanemarljiv ni kada je reč o modi. Modna, kao i mnoge druge industrije (npr. automobilska) doživljavaju nešto što se ne može smatrati procvatom, iako količina ‘’novog’’ prevazilazi granice razuma i ima svoju cenu koju definitvno plaćamo svi. No, to je priča za sebe i njoj ću se vratiti u jednom od narednih tekstova. Bez obzira na sve, i dalje čvrsto stojim iza stava da moda predstavlja veoma značajan aspekt u izražavanju sopstvene ličnosti. Osim toga, smatram da je ona izuzetno važan element zavođenja. S obzirom na sve ovo, nipodaštavanje, ili pak pogrešno shvatanje suštine mode vodi nas u devijaciju. Primer je očigledan: naša (voljena) zemlja Srbija, ruku na srce, ne liči ni na šta. To što ulicom prolaze muški i ženski klonovi ‘’zvezda’’ porno filmova ne znači da smo slobodni, otvoreni, liberalni i savremeni. Naprotiv, znači da smo duboko zastranili. Iako je realnost više nego zastrašujuća, ne bi trebalo da budemo demoralisani. Dobra volja, prave informacije i iskrena želja da sami sebi pomognemo može nas vratiti na pravi kolosek. Ipak, trebalo bi da požurimo da nam ne bi otišli baš svi vozovi. Prvo moramo shvatiti da je suština odevanja postizanje jedinstvenosti i da uniformisanost (svi isto svuda i uvek) ne pomaže psihi. Kao dobar primer za ovo poslužiće vam ‘’kliktanje’’ po sajtovima koji se bave uličnim stilom. Da pojasnim: u Evropi i svetu postoje ljudi koji se zovu style hunters, cool hunters, trend hunters i slično, koji se bave ‘’lovom’’ na ulične stilove. Ulični stilovi tiču se upravo naše percepcije modnih trendova, njihove primene, samostalnog prepravljanja, popravljanja, prihvatanja, odbijanja i, na taj način, stvaranja potpuno novih jedinstvenih stilova koji su izvanredan dokaz raznolikosti i lepote ljudske mašte. Modne kuće i mnogi internacionalni modni časopisi shvataju važnost ovog fenomena, te redovno konsultuju ‘’lovce na stilove’’ koristeći njihov foto materijal kao polaznu tačku za kreiranje. Logika je jednostavna: kad vidimo kako ljudi žele da se oblače, znaćemo šta da im ponudimo. Nisam pobornik ovakvog načina razmišljanja i stojim na strani ljudi slobodnog duha, nesputane mašte i inspirativnog pogleda na život. Nadam se da će vam razgovor koji sam vodila sa jednim lovcem na stilove, kao i fotografije koje smo njegovom ljubaznošću objavili, pomoći da razumete o čemu govorim. Yvan Rodić rođen je u Švajcarskoj pre 29 godina. Otac mu je Srbin, a majka Švajcarkinja, ali Yvan, na žalost, ne govori naš jezik. Studirao je komunikaciju u Lozani. Radio kao copywriter u reklamnoj industriji i freelance novinar. Poslednje tri godine proveo je u Parizu. Upravo tu je pre godinu dana postavio svoj blog i u modnom svetu postao poznat kao Face Hunter (‘’a man out and about in London and beyond: eye candy for the style-hungry’’). Od novembra prošle godine poslom ‘’lovca’’ bavi se puno radno vreme. Njegove fotografije objavili su mnogi modni časopisi i sajtovi. Neki od njih su Elle (francuski i italijanski), Tokion (japanski i američki), Vogue (korejski), GQ (američki i nemački), Cover (danski), Modette (švedski), Blond (nemački), menstyle.com, style.com i tako dalje. MODA, LjUDI I LOVCI NA STILOVE
Opiši nam, molim te, svoj posao. Šta želiš da pokažeš fotografijama koje objavljuješ? Fotografišem fantastične i doterane ljude na ulici, na žurkama i svim mogućim umetničkim, modnim i muzičkim događajima. To radim danju i noću svuda po svetu. Želim da dokumentujem modu stvarnih ljudi i način na koji oni uspevaju da se obuku u potpuno ličnom stilu izvan masovnih trendova. Ove fotografije svakodnevno objavljujem na svom blogu i veoma često u raznim internacionalnim časopisima u Japanu, Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kako si odlučio time da se baviš? Šta je to što te inspiriše u poslu lovca? Počeo sam sasvim slučajno. Kao božićni poklon 2005. dobio sam foto-aparat i počeo da fotografišem inspirativne ljude na pariskim žurkama. Radio sam to gotovo svakog dana. Nakon jednog meseca punjenja sopstvenog kompjutera ovim slikama, odlučio sam da ih podelim sa eventualno zainteresovanim ljudima i kreirao svoj blog. Tako je rođen Face Hunter. Mislim da je veoma zanimljivo posmatrati kako su neki ljudi u stanju da pokažu sopstvenu kreativnost i sopstveni stil koji je izvan globalnih trendova. Smatram da moda mnogo govori o čoveku. Uzgred, pre nego što sam konkretno počeo ovim da se bavim, već sam bio u ‘’lovačkom’’ raspoloženju. Radio sam kao tragač za stilovima za časopise i sajtove, tako da je sve došlo kao prirodna evolucija. U svom poslu volim činjenicu da nema suvoparan duh običnog posla, nego jednu posebnu snagu. Svakodnevne avanture, sretanje novih ljudi, putovanja, žurke i mnogo novih projekata koji dolaze najbolje opisuju moj posao. Kako shvataš modu? Šta je ona za tebe? Moda je način izražavanja sebe pomoću garderobe. Moda je, takođe, sva u zavođenju. S obzirom na to da imaš mogućnost mnogo da putuješ, kako bi opisao razlike u stilovima pojedinih zemalja. Ima li neki stil koji ti se posebno dopada? Skandinavske zemlje imaju najbolji osećaj za stil na svetu: elegantno i avanturistički. Njujork i London bi mogli biti odlični, ali samo za malu grupu populacije. Južna Evropa je veoma konzervativna i dosadna. Istočna Evropa takođe. U Istočnoj Evropi ljudi često imaju ukus koji nije baš najbolji. U njoj (straight) muškarci deluju potpuno preplašeni idejom da obuku bilo šta drugo osim sportske garderobe. Mislim da je to šteta za sve devojke tamo! Nedavno si bio u Srbiji. Na tvom blogu mogu se videti fotografije zanimljivih ljudi sa Noći muzeja u Beogradu i neke iz Novog Sada. U poređenju sa Zapadnom Evropom, šta možeš reći o ovdašnjem stilu? Rekao bih da ljudi imaju mašte, ali je to često veoma kič. Primetio sam svega nekoliko izuzetaka. Ljudi previše nose sportsku garderobu iako se ne bave sportom. Previše je špicastih cipela na nogama devojaka. No, ipak su devojke tu više avanturistički raspoložene nego u Parizu. Imaš li neke omiljene modne časopise? Da. Volim Self-Service, I-D, POP, Numèro, Fantastic Man, jer kada ih otvorim, u njima vidim stvari koje se ne mogu videti nigde drugde. Da li komuniciraš sa drugim lovcima na stilove? Možeš li nam preporučiti neke sajtove? Da. U kontaktu sam sa nekima od njih. Preporučio bih vam da pogledate The Sartorialist (US + international) i Hel-Looks (Helsinki). Ja vam uz to toplo preporučujem i www.style-arena.jp i, naravno, www.facehunter.org Pustite mašti na volju! Tanja Beljanski Moda 23 foto: Yvan Rodić
KulturaSport 24 DUATLON U organizaciji Triatlon kluba „Tamiš“ Pančevo i Triatlon Unije Srbije 20. maja održano je otvoreno Prvenstvo države u duatlonu (trčanje - bicikl - trčanje). Takmičenje je bilo organizovano na Keju Radoja Dakića, gde se okupio veliki broj kako takmičara (preko 70 takmičara) tako i ljubitelja ovog teškog ali veoma atraktivnog sporta. Na programu bile su dve trke i to: elitna (5 km trčanja, 20 km vožnje bicikla i 2,5 km trčanja) i rekreativno - školska trka (600 m trčanja, 3 km vožnja bicikla i 400 m trčanja). U elitnoj trci nastupilo je četrdeset pet takmičara. I u muškoj i u ženskoj konkurenciji bilo je uzbudljivo do samog kraja trke. Nenad Sudarov (TK Dynamic - Novi Sad) postao je ponovo prvak države ispred Vladimira Savića (TK Tamiš - Pančevo) i Ognjena Stojanovića (TK Dynamic - Novi Sad). Ivan Kovačević iz Pančeva zauzeo je četvrto mesto. U ženskoj kategoriji Ksenija Bodlović (TK Dynamic - Novi Sad) postala je nova prvakinja države. U kategoriji juniora Pančevke Vanja Simić i Jelena Novoselac zauzele su drugo odnosno treće mesto, njihov klubski drug Vladimir Stojsavljević zauzeo je takođe treće mesto. U kadetskoj trci sve medalje pripale su pančevcima i to Janjuš Miloš zauzeo je prvo mesto, drugi je bio Stojković Zoran dok je treći bio Mladen Vuković, kod kadetkinja Ilijević Ana zauzela je prvo mesto. U pionirskoj kategoriji Pančevci su takode zauzeli sva tri prva mesta (Ivačković Petar - 1.; Jović Nemanja - 2,; Ivković Nemanja - 3). Pančevački bazen nakon rekonstrukcije foto: Dalibor Vinkić
Postoji već 77 godina. Osnovana je kao prva mehanička fabrika stakla za prozore AD 09.09.1930. godine sa sedištem u Beogradu. Odluku o izgradnji fabrike mašinskog stakla u Jugoslaviji donela je firma «Saint Gobain” - Francuska, a sa svojim kapitalom učestvovale su i firme “Fitra” Čehoslovačka i «Unitbel” - Beograd Proizvodni program ISP-a čine: - kaljena stakla - slojevita stakla panlex - termoizolaciona stakla - izopan - medicinska ambalaža - specijalna stakla (ogledala za autoindustriju, kaljena stakla sa grejačima....) - specijalna stakla, zaštitna pancir stakla- zrnootporna stakla sa klasom zaštite C3-SA i C4-SA - proizvodi od stakla Kaljena stakla su sigurnosna stakla koja imaju povećanu otpornost na udar i savijanje, rade se ravna, savijena, štampana i bojena (pankolor). Proizvodnja se odvija po američkim standardima NSI i evropskim standardima E-1043R-C0018 sa atestom zavoda za standardizaciju. Primena kaljenih stakala: - u autoindustriji - bočna i zadnja stakla - traktorska stakla - industriji drumarskih i šinskih vozila - stakla za šporete i dr Slojevita panplex stakla su takođe sigurnosna stakla, sastavljena od više staklenih ploča i folije (polivinil bitural) koja ima providnost običnog stakla. Proizvodi se kao savijeno ili ravno. Veliku primenu ima u auto industriji za proizvodnju prednjeg vozačkog stakla, pancir stakla otporna na metke, u građevinarstvu i dr. Termoizolaciona stakla - sastavljena su od dve ili više staklenih ploča, koja spaja metalni držač. Radi se od kaljenog i slojevitog stakla sa primenom u građevinarstvu i autoindustriji - bočna stakla za autobuse. Medicinska ambalaža (ampule i bočice) rade se za farmacetske kuće za pravljenje lekova u tečnom i praškastom stanju, i tableta. Sve svoje proizvode ISP izvozi i na strana tržišta. Naši veliki domaći kupci su: Zastava Kragujevac, Ikarbus Zemun, Neobus Novi Sad, IMT Rakovica, Alfa plan Vranje, Sloboda Čačak, Milan Blagojević Smederevo, Galenika Zemun, Hemofarm Vršac i dr. Pri fabrici postoji maloprodaja i servis gde se vrši prodaja i ugradnja svih stakala. ISP već dugi niz godina veoma uspešno predstavlja svoj program na sajmu automobila u Beogradu. U ISP- u je u toku privatizacija, čije okončanje očekujemo krajem 2007. godine. Posetite nas u Pančevu. Prvomajska 1, telefoni: centrala 013/347-255, maloprodaja 013/342- 445 prodaja 013/345-972 i 345-458, 348-188 fax:013/347-993, izvoz 381 13 353-172 i 345-881; email: ispgen@panet.co.yu ispizv@panet.co.yu www.isp.co.yu. IndustrijaStaklaPan~evo 25 INDUSTRIJA STAKLA PAN^EVO Ulaz u fabriku za teretna vozila iz Žarka Zrenjanina 145 Mašina na kojoj se odvija proces sitoštampe Proces brušenja stakla Maloprodaja Industrije Stakla Pančevo, Žarka Zrenjanina 145 Peć za kaljenje stakla Pogon kalionica I Pogon za izradu ampula i bočica za potrebe farmaceutske kuće foto: Dalibor Vinkić
KulturaSex 26 Iako pompezno najavljivan u svim medijima kao neviđeni spektakl i otelotvorenje svih vaših seksualnih ambicija, afiniteta i skrivenih želja, ovogodišnji sajam nije ponudio puno toga pravim ljubiteljima erotike i dobre zabave. U najavama ovog događaja išlo se toliko daleko, da je upoređivan sa budimpeštanskim sajmom erotike, pa čak i da je bolji i da preuzima primat. Naravno, svakom čoveku koji je posetio treći beogradski sajam erotike, jasno je da su takva poređenja krajnje neumesna i u najmanju ruku smešna. Nekoliko štandova sa najrazličitijim asortimanom proizvoda erotske industrije, od filmova, časopisa, DVD izdanja do najraznovrsnijih rekvizita i erotskih pomagala, i jedna bina za striptiz-šou program, premalo je za prave erotske sladokusce. Pored domaćih izvođača, standardno dobre Sanje Tigrice i Kety Baraccude, i izvesnog Gorana koji verovatno ne bi napalio ni neke babe, priliku da pokažu šta umeju imale su i gošće iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Austrije, Brazila (tu sam se zaledio), pa čak i Tajlanda. Svaka čast devojkama na trudu i umeću, ali publika nije bila vredna toga. Smušena, stidljiva, neinspirativna gomila je tupo zurila u plesačice bez ikakve želje da se dobro zabavi, podgreje atmosferu i dodatno stimuliše devojke na bini da pokažu možda nešto više od onoga za šta su plaćene. Naravno, sve ovo nije omelo ekipu Quick Look magazina da se dobro zabavi i pokuša da vam dočara delić atmosfere koja je vladala u hali 3 Beogradskog sajma. Uživajte! I.K. SAJAM EROTIKE?!? foto: Dalibor Vinkić
KulturaMegaprojekt 28 Samo izabrani imaju tu sreću da ih njihova dela nadžive, da stoje kao svedok jednog prošlog vremena i kao garancija nastanka nekih novih dela, na ponos njihovih stvaralaca i radost onih za koje se stvara. Od 1979. godine AD “MEGA-PROJEKT” im tu privilegiju da gradi svoj grad i da život svojih sugrađana čini lepšim i lakšim. Od svog osnivanja do danas, preduzeće je aktivno učestvovalo u izgradnji impozantnog broja građevina, i građansko-završnih radova, termotehničkih i elektro instalacija, vodovoda i kanalizacije, kao i gasnih instalacija u stambenim, poslovnim i industriskim objektima. Zidari, stolari, limari, bravari i vodoinstalateri “MEGA- PROJEKTA” uz visoko obrazovani stručni i tehnički kadar svakoga dana stavljaju još po jednu ciglu u izgradnji moderne urbanističke istorije Pančeva. Savremeno opremljene kancelarije, impozantan vozni park, najsavremenija kompjuterska oprema i oprema za mobilne komunikacije, garant su daljeg razvoja ovog preduzeća u svim segmentima njegove deletnosti, uključujući i projektovanje i inžinjering kao sastavni deo organizacione strukrute. Dugogodišnje iskustvo na izgradnji i rekonstrukciji objekata, upotpunjeno je i opremanjem objekata, izradom kancelarijskog nameštaja i kuhinja, čime “MEGA- PROJEKT” zaokružuje svoju bogatu ponudu. Deo impozantne referentne liste čine izvedni radovi u vrtićima, školama, bolnici, upravnim zgradama, zgradi Opštine, kao i radovima za privatna lica na teritoriji Opštine Pančevo, Opovo, Alibunar i Kovačica. Poseban ponos, na ruku svojih dela je izvođenje radova na adaptaciji zgrade Poreske Uprave u Vršcu, u ulici Feliksa Milekera, koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture. ZATO JE “MEGA-PROJEKT” PONOSAN NA SVOJIH RUKU DELO! AD “MEGA-PROJEKT’ 26000 Pančevo, Dr. Žarka Fogaraša 18 tel. 013/ 35-26-73 i 341-100, fax. 013/ 343-278 PONOSNI NA SVOJIH RUKU DELO
03 Megaprojekt 29 foto: Dalibor Vinkić
Kakav je nameštaj pogodan za dečije aktivnosti? Dete treba da oseti slobodu, komotnost i sigurnost u svom malom carstvu, tako da za početak predlažem da nameštaj bude lagan, sem kreveta i ormana, koji ne bi valjalo da su pokretni. Sva deca su različita i imaju različite potrebe. Ipak, postoji određen način i osnovno pravilo koje treba slediti prilikom uređenja njihovih soba. Mora se voditi računa da nameštaj ne predstavlja samo uređenje sobe već i prostor za igru, tako da su deci najdragoceniji, verovali ili ne, prazni prostori, ili površine pune jastuka na kojima se mogu valjati i razvlačiti svoje igrčke. Soba bi trebalo da bude više funkcionalna, da služi za igru, spavanje, učenje, slušanje muzike, sanjarenje. Dečija soba mora da bude osvetljena i da u toku celog dana bude sunčeve svetlosti u njoj. Ne bi valjalo da soba bude okrenuta prema ulici, niti da bude pored kuhinje. Ako je moguće, poželjno je staviti neku vrstu izolacije, pa makar to bila i pluta. Naravno, boje zidova igraju veoma važnu ulogu. U slučaju da je beba u sobi, trebalo bi koristiti pastelne boje. Za nešto starije dete mogu se koristiti jarke boje jer podstiču dečiju maštu, a ako vam je dete dovoljno veliko i zna da crta, možete ga uključiti u akciju uklapanja boja. Što se tiče poda, poželjno bi bilo staviti podno grejane, ili bar tokom zime staviti tepih, kako bi dete bilo zaštićeno od hladnoće. Što se tiče izbora tepiha, to zavisi od vas — materijal, boja kao i finansijska moć kojom raspolažete, samo savetujemo da bude suprotne boje od boje zidova ili nekih detalja u sobi. Sam nameštaj treba da bude kvalitetan, postojan i otporan. Boje ne smeju sadržati olovo ili druge otrovne materije. Povoljno bi bilo da ploča dečijeg stola bude zaobljena. Naravno, krevet bi trebalo da bude tvrd, napravljen od drveta, a dušek što kvalitetniji, od prirodnog materijala, radi sprečavanja deformiteta kičme. Promenu nameštaja diktira uzrast. Primer blage transformacije od bebi do dečije sobe — dečiji krevetić zamenjen je krevetom, dok je noćni ormarić sa fiokama zadržao svoju prvobitnu funkciju. Romantična i praktična konstrukcija intimnog oblika, koja spaja krevet i mesto za kreativne igre, detetu pruža osećaj sigurnosti. U drugoj verziji, dole je umesto stola smešten drugi krevet, koji po danu postaje trosed. Preporučujemo da naručite nameštaj izrađen po meri. Ujedno je potrebno i napraviti prostor za učenje, prostor za knjige i eventualne ostale školske rekvizite. Takođe je važno pravilno osvetljenje radnog prostora, kao i pravilne dimenzije radnog stola za računar i odgovarajuća radna stolica. Kasnije, kada dete odraste, raspored nameštaja u sobi se prirodno menja. Prostor za igranje prelazi u prostor za boravak prijatelja, povećava se radna površina, kao i prostor za garderobu. Naravno, svi detalji oko izbora boja, tepiha i slika postaju lični i dragi vlasniku sobe. Najbitnije je da u dečijoj sobi stvorite atmosferu koja odgovara karakteru vašeg mališana, koji će u njoj uživati i stvarati svoj svet, iz kog će iz klinca i klinceze prerasti u princa i princezu. Maja Stajić CARSTVO KLINCA I KLINCEZE DO PRINCA I PRINCEZE KulturaEnterijer 30
Ničeg goreg nema nego kada se ‘gastarbajterska’ duša uželi bureka sa mesom, a komšinica na Tesli je napadne, baš ispred same pekare, odlučna da čuje gde je to bolje, u Londonu ili Pančevu. Ne pomažu naivni diplomatski pokušaji da se objasni da je teško meriti babe i žabe, ne pomažu ni molećivi pogledi, komšinica je odlučna: Jel’da da je tamo bolje? Kao detetu koga pitaju da li više voli mamu ili tatu, postaje jasno da izvrdavanja nema, ali na komšinicinu žalost nema ni definitvnog odgovora, jer London je jednosatvno ‘drugačiji od drugih’. Iluzorno bi bilo opisati ga u jednodimenzionalnom maniru. Ipak, on je uvek drzak, agresivan, brz i arogantan. Naravno, uz sve to sjajno izgleda i svestan je svojih kvaliteta. Bez obzira što u njemu, nezvanično, živi oko 10 miliona ljudi (skoro k’o cela Srbija), on tačno zna da svakom ponaosob prodre u najintimnije želje i — da ih ispuni. To ispunjenje naravno dolazi na kašičicu, poput leka, ili pak droge kojom su svi u njemu jednako omađijani i polu-ludi. Ono što se dešava u pozadini ovih životnh vatrometa je anonimnost i usamljenost na koju su osuđeni svi žitelji Londona. Oko Božića se baš pričalo o slučaju poslovne žene u kasnim tridesetim koja je nekada radila za Saatchi & Saatchi, imala relativno ‘zdrav društveni život’ i nesrećnim slučajem umrla sama u svom stanu. Pronađena je tek nakon par meseci i to zbog neplaćenih računa za koje su potražioci zakucali na vrata te, ah ironije, upravo oni prvi naišli na njeno telo. Koliko se u Pančevu čovek oseća loše kada je sam, u Londonu je izolovanost često poželjna iz više razloga. Prvo, grad je toliko prenaseljen da se u vreme špica na pojedinim stanicama podzemne (ili tjuba kako se ovde zove), npr na Viktorija stanici, podižu specijalne kapije koje postepeno puštaju putnike da priđu vozovima, kako bi se izbegla “frka i krkljanac”. Ljudi mahom žive deleći kuće i stanove, jer su cene stanova toliko visoke da se ovaj pupak Evrope lagano pretvara u Tokijo u kojem se, navodno, sve može kupiti osim prostora. Nije nemoguće kupiti stan ili kuću, ali sve je to deo neke druge avanture. Uglavnom, stvar je jednostvna, a izbor na raspolaganju: u ovom gradu će se ili imati vremena ili će se imati novca. London ima dovoljno bogatuna koji imaju luksuznu egzistenciju i slobodu da poseduju i jedno i drugo: Britanska kraljevska porodica, Abramovič sa svitom manje eksponiranih ruskih tajkuna, japanski biznismeni, nemački i švajcarski bankari. Ipak, većina stanovnika u ovom gradu pripada redu običnih smrtnika, te agonija datog izbora važi. Zatim, radno vreme koje je od 9-5 i uvek broji više sati, jer nekada je za put potrebno dva sata do posla i dva sata pri povratku, pri čemu se ili žonglira na jednoj nozi ili jede nečija torba ili lakat. Za ljubitelje kola ovde je popularan Road Rage gde neko u kolima jednostavno flipne od silne gužve pa izađe iz vozila, pa ili isprebija ili ubije prvog koji mu naleti na pesnicu ili štanglu. Gde je vreme za spavanje, a gde za druženje? Eto, sreća te je napredovala tehnologija, inače niko ne bi znao šta mu prijatelji rade. Sa prijateljima isto kao i sa poslovnim partnerima — otvori se tefter pa se pronađe dan koji svima odgovara — u proseku najbrži mogući susret ‘padne’ za neke dve nedelje. London egzistira kroz mnoštvo realnosti u kojima svako može da nađe sebe — to je bar ono što svi koji u njemu živimo želimo da verujemo. Podeljen je Temzom na Severni i Južni, a svako se onom drugom delu obraća sa “preko reke”. Naravno, postoje Istočni i Zapadni London. Svaki deo Londona je pak opet neka priča za sebe, poput mini grada u KulturaPutovanja 32 ZA[TO BA[ LONDON A NE PAN^EVO?
gradu. Stereotipi važe: kiša uglavnom pada cele godine, i svi Englezi su manje-više rezervisani. London je internacionalni cirkus u kome obitavaju sve nacije i religije, tako da nema mnogo tangiranja oko sociajlne otuđenosti starosedelaca. Takođe, London je sedište mnogim sjajnim fakultetima, pozorištima, klubovima. Čovek može da se zapije sa meksičkim glumcima, džezerima iz Roni Skota, da natrči na Džona Kliza na ulici, dok se ide na sarmu kod Mađara koji drži Ausrijski restoran, a koju služi jedna naša Sosa. London je najbolji za usađivanje kompleksa Petra Pana; ovo je grad mladih i uspešnih i naravno, svih onih koji su dovoljno naivni da veruju da će to jednog dana postati (i ostati). On je Meka rada, egoizma i narcisoidnosti. Pored Holivuda jedini koji pretvara san u javu, a ko molim vas, moze amere da podnese? Pa čak ih ni Englezi nešto preterano ne vole, što su im kao neki saveznici. U ovom gradu mnogi pedesetogodišnjaci se vraćaju na fakultet da studiraju, a žene u četrdesetim počinju sa baletom jer su to oduvek želele a nisu imale prilike. London to razume i podržava ih. Engleski pisac Semjuel Džekson je rekao da ko se umori od Londona zapravo se umori od života. To će vam svi utrljati o nos ako ih pitate kako im već nije muka od trke, frke i panike koju im ovaj grad pruža. Pored umora, jedan od uzroka mogućeg prekida strastvene veze sa Londonom je stvaranje porodice kojom London, poput posesivne mačke pri dolasku bebe na scenu, nije oduševljen, jer je neko drugi postao centar sveta. Dokle god je emotivna zrelost i spremnost za, često bezrazložni, entuzijazam na nivou prosečnog trinaestogodišnjaka, ovo je pravo mesto za živeti. Jer ako je Amerika obećana zemlja, ovo je definitivno obećani grad. I tako…čeka komšinica na odgovor, a ko da joj objasni da je ovo samo jedno parčence desetomilionskog mozaika? Nekom naprosto mazohističkom voljom isčekuje da čuje deifinitivan odgovor da je London bolji, dok on to u stvari i nije — on je samo drugačiji. Dovoljno drugačiji da, poput zaljubljene šiparice, i moja slovenska duša luta ovim gradom sve se nadajući da će me primetiti, uzeti pod svoje, i postati moj… Snežana Rajačić Robertson 03 Putovanja 33
34 Extreme by: Dare
35 35 ExtremeI.K. foto: Dalibor Vinkić
Muškarci i žene su se vekovima bavili ronjenjem na dah. Indirektne dokaze predstavljaju predmeti stari hiljade godina pronađeni na kopnu, kao što su ukrasi sa biserima i prikazi ronilaca na starim crtežima. Poznato je da su u antičkoj Grčkoj ronioci na dah vadili sunđere i učestvovali u vojnim poduhvatima. Tokom istorije, napredovanje tehnike direktno je uticalo na razvoj ronjenja. U početku se radilo na razvoju ronilačkih zvona sa dopremanjem vazduha sa površine, da bi se kasnije pojavio ronilački šlem. Prvi autonomni aparat zatvorenog kruga disanja konstruisao je Henri Flos (Henry Fleuss) 1876. godine. Prvi regulator za aparat otvorenog kruga disanja koji se nije morao ručno podešavati, za razliku od nekih prethodnih, konstruisali su Žak Kusto i Emil Ganjan 1942. godine, da bi nakon testiranja bio patentiran januara 1943. godine pod imenom Aqua Lung. Aqua Lung je inače i prvi komercijalni regulator. Danas u svetu ima najviše ronilaca koji rone sa aparatima otvorenog kruga disanja. To su aparati koji se sastoje od boce, najčešće sa vazduhom, mada se roni sa raznim mešavinama i regulatora koji se sastoji iz dva dela prvog i drugog stepena koji su spojeni crevom. Prvim stepenom se vrši smanjenje pritiska iz boce koja ima 200 bara kada je puna, na pritisak izmedju 9 i 10 bara. U drugom stepenu se vrši doziranje vazduha da pritisak okoline koji sa dubinom raste na svakih 10m za 1 bar. Oprema ronioca sastoji se od maske, peraja, disaljke, odela, pojasa sa tegovima, noža, boce, regulatora, manometra, dubinometra, prsluka za regulaciju plovnosti. Probelemi koji se dešavaju u ronjenju i koji se mogu prevazići pravilnim postupanjem čine barotraume, “pijanstvo dubina“, dekompresiona bolest. Do barotraume dolazi pri brzim izronima pri kojima ronilac zadržava vazduh, laganim izronom bez zadržavanja vazduha, odnosno normalnim disanjem, sprečavamo barotraumu koja može biti pogubna. Pijanstvo dubina se javlja kao posledica udisanja azota pod povišenim pritiskom, i uglavnom se dešava kod početnika. Ne može se prevazići, samo se može pomeriti prag dubine na kojoj se javlja svakim sledećim zaronom. Pijanstvo dubina se manifestuje na taj način što ronilac počinje da se ponaša neracionalno, misli da može da roni bez vazduha i vadi regulator, što može prouzrokovati utapanje. Ovo je samo jedan od primera, a ima ih raznih. Dekompresiona bolest se takođe javlja usled delovanja azota pri promeni pritiska. Azot se pri povišenom pritisku pretvara u tečno stanje i rastvara se u ogranizmu, tako da ako provedemo dovoljno dugo vremena da se azot rastvori i krenemo u izron, azot se vraća naglo u gasovito stanje i može da izazove začepljenje krvnih sudova. Da se to ne bi desilo, koristimo dekompresione tablice. Po tablicama za maksimalnu dubinu i vreme ronjenja očitavamo dubine za dekompresione zastanke ako smo izašli iz krive sigurnosti. Mnogo je lakše i jednostavnije roniti uz pomoć ronilačkog računara koji nam sam izračunava režim ronjenja i dekompresione zastanke. Ronjenje je lep i atraktivan sport, opasan je samo u situacijama kada se ne postupa po pravilima. Bezbedno mogu roniti samo dobro obučeni ronioci pri unapred isplaniranom ronjenju. Milutin Miljković R.K. “Hidroarheolog” KulturaAvantura 36 RONJENJE početku se radilo na razvoju ronilačkih zvona sa dopremanjem vazduha sa površine, da bi se kasnije pojavio ronilački šlem. Prvi autonomni konstruisali su Žak Kusto i Emil Ganjan 1942. godine, da bi nakon testiranja bio patentiran januara 1943. godine pod imenom Aqua Lung. Aqua Lung je inače i prvi komercijalni regulator. Danas u svetu ima najviše ronilaca koji rone sa aparatima otvorenog kruga disanja. To su aparati koji se sastoje od boce, najčešće sa vazduhom, mada se roni regulatora koji se sastoji iz dva dela prvog i drugog stepena čine barotraume, “pijanstvo dubina“, dekompresiona bolest. Do barotraume dolazi pri brzim izronima pri kojima ronilac zadržava vazduh, laganim izronom bez zadržavanja vazduha, odnosno normalnim disanjem, sprečavamo barotraumu koja može biti pogubna. Pijanstvo dubina se javlja kao posledica udisanja azota pod povišenim pritiskom, i uglavnom se dešava kod početnika. Ne može se prevazići, samo se može pomeriti prag dubine na kojoj se javlja svakim sledećim zaronom. Pijanstvo dubina se manifestuje na taj način što ronilac počinje da se ponaša neracionalno, misli da može da roni bez vazduha i vadi regulator, što može prouzrokovati utapanje. Ovo je samo jedan od primera, a ima ih raznih. Dekompresiona bolest se takođe javlja usled delovanja azota pri promeni pritiska. Azot se pri povišenom foto: Petko Zarić
Bonton 38 UVOD U BONTON #2 Piše: R. Nikolić Bontonolog sa međunarodnim renomeom Pravila o ritualu su mnogo starija od ceremonijalnih načela srednjeg veka. Na srednjevekovnim dvorovima su takođe poštovana pravila ponašanja od kodeksa pristupa do nezaobilaznih pravila posluživanja i prihvatanja posluženja. Najstariji pravilnik o lepom ponašanju je iskopan pedesetih godina prošlog veka u Kini i datira negde iz stare ere što znači da ne može biti mlađi od 2.000 godina. Stari kineski filozofi su ga na drvenoj ploči urezali svojim kitnjastim stilom i nazvali ga “Pravila rituala”. Od prilike ovako glase neka od pravila kineskih filozofa: * Izbegni one koji te gnjave svojim beskrajnim pričanjem a ako nisi uspeo da ga izbegneš ne pokazuj dosadu. * Kad jedeš, zamisli da su oko tebe slepi ljudi koji ne smeju znati da jedeš. Ako želiš da jedeš bučno idi u planinu i ne vraćaj se među ljude. Proučivši pravila Bontona ustanovićete da se od pravila kineskih filozofa nije mnogo pobeglo ali ima i takvih koji ni do njih nisu stigli. Ovoliki vekovni zaostatak je uzrokovao ovakve tekstove upravo zbog onih kojima je ovaj zaostatak zasmetao a da nisu ni svesni toga. Ipak, prva bontonska literatura, priznata od strane javnosti je knjiga “Cortegiano” (Dvoranin), koja je napisana u šesnaestom veku a autor je italijan Baldassare Castiglione i prevođena je na više jezika. 1789 godine u Hanoveru se pojavila knjiga pod nazivom “O kontaktiranju među ljudima” i smatra se najvećim autoritetom “bontonologije”. I danas se ime autora ove knjige smatra sinonimom kulture i često se može čuti poznata Nemačka uzrečica: Kulturan kao Adolf Franc fon Knigge. U to vreme je feudalizam nemačke slabio pa neki autori “bontona” i danas smatraju njegovu knjigu pokretačem oslobađanja svesti građanstva od društvenog zla tog doba. 1861. godine u Londonu je izašla knjiga pod nazivom (slobodan prevod), “Uputstvo za lepo ponašanje” (Hints on Etiljuette), kojom su se englezi dugo ponosili i poštovali sebe zbog ove novine, smatrajući da su izmislili nešto što drugi narodi nisu mogli. Engleska reč “Etiljuette” se i danas često koristi u mnogim zemljama kao simbol nečeg specifičnog a simbolizuje finoću i kulturu pa se kod nas reč “Etikecija” može čuti u žargonu opisa nečeg što je elegantno. Ni jedna zemlja na svetu ne predviđa zakonske odredbe o ponašanju vezanom za bonton. Tako, nigde u zakonu ne stoji da se ne drže noge na stolu za vreme obeda ili u nekoj drugoj prilici niti da se ne srče supa, mljacka ili bilo šta što bonton zabranjuje. Bezbroj sličnih pravila su prepušteni pojedincu koji sam odlučuje hoće li biti kulturan ili ne. Dakle, ovde se radi o samodisciplini koja omogućava svakom da se uklopi u društvo bez prisile ali sa ogromnim sankcijama. Ima li veće sankcije nego kada je čovek odbačen od društva zbog nedostatka lične kulture. I pored čuvene Hobbesove tvrdnje da je “homo nomini lupus” (čovek je čoveku vuk), mi živimo u sistemu velikih urbanih sredina, gradovima, da radimo okruženi mnoštvom ljudi od kojih zavisimo, da stanujemo u ogromnim betonskim solitrerima, kupujemo svi zajedno u velikim tržnicama i da u takvom civilizaciskom svetu ipak zadržavamo imix i postojimo kao sopstvena ličnost. Moramo dakle, podešavati svoj odnos okolini a time obavezujemo sebe da poštujemo zakone društva i one koji su zakonom zacrtani i one koji se zapisuju van zakona kao što je ovaj koji upravo čitate a koji moramo bezuslovno poštovati. Psiholozi praktičari smatraju da svako od nas mora imati svoje mesto u xungli na asfaltu i da kao takav mora poštovati onog drugog koji takođe mora da živi u istim uslovima. Da li je svako od nas postao automatsko biće u uslovima gde se živi po tačno predviđenom redu kao u košnici? Ako je tako i ako postoje i oni kojima nije stalo do ovih pravila postaju ubrzo odbačeni a često i van zakona. Zato, ako pokušamo sebe da stavimo u položaj koje ovi tekstovi traže od nas videćemo da smo izbegli neprijatnosti koje nas stavljaju van kodeksa visoke vrednosti a da bi vrednost bila veća shvatićemo da i drugima s lakoćom možemo pomoći. Ovi tekstovi će nas uputiti kako lepše da živimo i lakše da se uklopimo u drušvo što znači sticati nove prijatelje i biti omiljen kod postojećih. To je u prvom redu zato što dolazimo u dodir i svakodnevno kontaktiramo sa mnoštvom ljudi kojima smo okruženi i niko od nas nije sam ni privatno ni u ispunjavanju poslovnih i ostalih dužnosti prema drušvu. Ogromna većina u takvom okruženju, makar u potsvesti, ima želju da se istakne i da skrene pažnju na sebe, neki po svaku cenu, da bude poštovan a da pri tome ne misli na to da i sam mora poštovati. Ova želja za isticanjem i veličinom rezultira mnoštvo negativnih perioda kojima smo svi skloni pa nam odbrambeni stav, i kada to nije potrebno, služi za postizanje cilja umesto da cilj tražimo kroz poštovanje i uvažavanje okoline. U tim periodima stvaramo nelojalan odnos prema svim drugim ljudima a pogotovu onima kojih se plašimo zbog njihovih kvaliteta ili popularnosti. Tu se odbrambeni stav pretvara u sistem samodokazivanja a takav stav može samo da šteti. Tada se iz dubine duše javlja večito prisutna volja za moć i dovodi nas u situaciju da nas psiholozi tretiraju kao “lupus”.
Maksima Gorkog 8 tel: 013 347 118
KulturaIgrice 40 Autori ove kompjuterske igrice su učenici Osnovne škole „Vasa Živković“ iz Pančeva i članovi školske Sekcije za urbanu ekologiju: Marko Tulić, Luka Racić, Uroš Dašić, Aleksandra Todorović, Nevena Popović, Vladislava Stanivuković, Goran Korda i Stefan Vidović. Najveći deo programerskog posla uradio je učenik Marko Tulić koji je odgovoran i za kompletan vizuelni izgled igrice. Stefan Veselinović, učenik Pete beogradske gimnazije pomogao je pri pakovanju igrice. Koordinator projekta i rukovodilac sekcije je Doc. Dr. Nenad Č. Bojat. Tehničku podršku, kao i osnove programiranja učenicima je obezbedio profesor tehnike I informatike Ilija Veselinović. Cilj ove igrice i celokupnog projekta je uključivanje mladih u ekološku edukaciju (mladi za mlade), osavremenjavanje i razvijanje alternativnog pristupa u ekološkoj edukaciji–savremeni audio-vizuelni izraz, ‘pakovanje’ linkova od značaja za ekološku edukaciju mladih u interesantni algoritam kompjuterske igrice (u ovoj igrici hiperlinkovan je sajt SO Pančevo za monitoring aerozagađenja u našem gradu. Igrica je osvojila sledeće nagrade: Nagrada Rotary club-a Bern Cristoffel iz Švajcarske a uz nagradu je dobijen na poklon 1 lap top, 1 server, 8 PC računara, Grand Prix Bijenala dečjeg umetničkog izraza (BUDI 2006) na temu Odbrana prirode, a nagrada je bila jednogodišnje karte za sve predstave, filmove i ostale programe Centra za kulturu Pančeva i jednogodišnje karte za gradski bazen… Učenici su od strane škole negrađeni komjuterskom opremom po ličnom izboru. Nenad Bojat KOMPJUTERSKA IGRICA: SPASAVANJE GRADA PAN^EVA
03 Igrice 41Vojvode Radomira Putnika 1/2 013/347-796 DIZAJN - logotipa - vizit karti - plakata - pozivnica - kalendara - flajera - bilborda - internet prezentacija - snimanje i monta`a audio reklama i muzi~kih spotova - izrada 3D animacija i prezentacionih DVD-eva - analogno i digitalno FOTOGRAFISANJE - monta`a video materijala - izrada reklamnih spotova tel:065/378-2751 Ko je raspoložen za malo “ševe”? Dana 27.5.2007. održao se veliki turnir u Pro Evolution Soccer-u 6. Poprište velikog okršaja, bila je igraonica CORE. Turnir je okupio pančevačke fanove najbolje fudbalske simulacije na svetu. Bilo je tu znalaca i iz Beograda, Novog Sada i još po kojeg grada Srbije. Igrači su imali prilike da igraju na tastaturi ili džojped-u, u zavisnosti kome šta odgovara. Turnir se igrao po principu Lige Šampiona, dakle, igranje po grupama, pa kup sistem. Kotizacija za turnir je iznosila 300 dinara, a najuspešniji igrač je imao prilike da osvoji čitavih 100€. Za one koji nisu imali sreće da se domognu trona, a bili su među najboljim učesnicima turnira, bile su obezbeđene vredne robne nagrade. Na samom turniru smo imali prilike da vidimo sve ono što krasi prave fudbalske utakmice: dobar fudbal, extra golove, uplakane igrače, nasmejane, ljute (na sebe i na sudiju)… Imali smo prilike da čujemo urlike zadovoljstva i besa usled adrenalina koji se osećao u prostoriji i poneku psovku kao sastavni deo fudbala. Glavna nagrada je završila u Beogradu, a domaćim momcima ostaje kao domaći zadatak da vredno treniraju do neke druge prilike. I.K. DRIBLING ZA 100e
KulturaFilm 42 U okviru 60-og Filmskog Festivala u Kanu, koji je održan u periodu od 16. - 27. Maja 2007. godine, naš grad je imao dva predstavnika: glumca Vanju Lazina i mladu scenografkinju Jelenu Naumovsku. Vanja Lazin u Kanu Kratki igrani film „Yin”, u kome glume diplomirani dramski umetnici Tanja Divnić i naš sugrađanin Vanja Lazin, prikazan je na prestižnom kanskom festivalu. LJubitelji filma mogli su da vide ovo ostvarenje u segmentu festivala “Short Film Corner”. Film je snimljen 2005. godine, u režiji Nemanje Valjarevića, studenta treće godine filmske režije na Akademiji umetnosti BK. Reč je o svojevrsnoj kritici društva, u celini, za koje sam autor kaže da je, i pored prividnog civilizacijskog napretka, još uvek- primitivno, konzervativno i nemaštovito. Važno je da muškarci govore o pravima žena, belci o pravima crnaca, a bogati o pravima siromašnih. Jedino na taj način u demonstraciji naše nesebičnosti možemo se spasiti sigurne propasti. Još uvek nismo izmirili čoveka sa čovekom, prirodu praktično i ne primećujemo. Ili će ubrzo doći do buđenja ili sledi siguran kraj-povodom svog ostvarenja Valjarević iznosi svoj upozoravajući stav. Ovo je jedan mali film o velikom snu. Snu u koji želim da se svi probudimo. Jelena Naumovski u Kanu Uprogramu“Cinefondation“,kojipodržava najmlađe autore, studente i reditelje koji do sada nisu realizovali ni jedan igrani film, nalazi se film “Minus“ Pavla Vučkovića, studenta Fakulteta dramskih umetnosti iz Beogradu. U selekciji programa “Cinefondation“, nalazilo se 16 filmova iz celog sveta, a film “Minus“ osvojio je treće mesto. Ovo je već druga osvojena nagrada za Pavla Vučkovića, koji je 2003. godine sa filmom “Beži zeko beži“ osvojio prvo mesto u istom “Cinefondation“ programu. Film je realizovan u saradnji studenata Fakulteta Dramskih Umetnosti: Pavla Vučkovića, Đorđa Arambašića apsolventa ftv kamere, Andrijane Arsenijević apsolventa montaže, Ivane Popović i Nebojše Đorđevića odsek gluma, Nikole Živojinovića odsek zvuk i Vesne Dinić apsolventa filmske produkcije, i studenata Fakulteta Primenjenih Umetnosti: Jovane Dlačić odsek kostim, Jelene Naumovski apsolventa scenografije. PAN^EVCI NA KANSKOM FESTIVALU foto: Jacqueline Haener
03 43
Do sada smo imali prilike da vidimo razne pokušaje automobila koji su ispod haube imali nešto slično motoru od veš mašine, nažalost performase, autonomija i izgled su bili veoma slični kao kod iste veš mašine od koje je pozajmljen motor – 50km u kutiji od lima, program osetljive tkanine, temperatura 60, bez sušenja. Hibridni automobili su napravili pomak, bar što se tiče izgleda i performasni, ali je to plaćeno slabom efikasnošću, jer se za sve zabavne stvari koristi benzinski motor, koji troši, kako mu i ime kaže – benzin. Tesla Roadster je svakako pionir na ovom polju jer je prvi električni automobil koji nije napravljen samo da bi zadovoljio našu želju za zaštitom životne sredine i jeftinim prevozom, već ima sve karakteristike potrebne da se uhvati u koštac sa nelojalnom konkurencijom koja koristi derivate nafte kao pogonsko gorivo. Najbitnija stvar kod ovakvih automobila je autonomija. Tesla Motors je lukavo odabrao tip karoserije. Roadster bez krova ni u benzinskoj varijanti nije predviđen za dugačka putovanja prvenstveno zbog nedostatka prljažnog prostora, pa se ni električnoj varijanti ne može zameriti autonomija od 300km, što je sasvim dovoljno za normalno, svakodnevno korišćenje automobila. Elektromotor u Tesli je maksimalne snage 185kW(250KS), međutim najlepša stvar vezana za motor je kriva obrtnog momenta, koja u najpotrebnijem delu uopšte nije kriva, na raspolaganju vam je 280Nm obrtnog momenta od 0-6000 obrtaja u minutu, što je dovoljno da ubrza automobil do 100km/h za samo 4 sekunde. Maksimalna brzina je preko 200km/h. Velika prednost ovkavog automobila je nedostatak delova koji se kvare. Kompanija tvrdi da je u prvih 160000km potrebno samo menjati gume i servisirati kočnice, ali bi ipak bilo dobro da se svakih 40000km uradi pregled automobila. To i nije nemoguće jer automobil nema ventile, hladnjake, svećice, karike, lambda sonde, turbinu, boš pumpu, karburator i slične delove koji zadaju glavobolje. Praktično ceo automobil se sastoji od elektromotora, baterija i elektronike koja upravlja celim sistemom. Menjač ima samo dve brzine, gde se prva koristi do 100km/h, a druga od 100km/h do 200km/h. To praktično ima za posledicu, sem jednostavnog menjača, da je u svakom trenutku moguće stići do 100km/h najvećim mogućim ubrzanjem. Litijum jonskim baterijama je vek trajanja oko 160000km, vreme punjenja 3.5h. Moguća je rekuperacija, odnosno punjenje baterija u vožnji kada automobil koči. Baterije u električnim automobilima predstavljaju najveći problem. Vreme punjenja je dovoljno dugačko da je još uvek nemoguće krenuti na dalji put, međutim u velikim gradovim većina populacije nema garažu, što praktično onemugućava punjenje i kod kuće. Ipak Tesla Roadster treba posmatrati kao veliki korak napred ka prelasku na jeftiniji i čistiji način prevoza. Kompanija, sa sedištem u Los Angelesu, očigledno cilja na masovnu tražnju njihovog modela, slično kao što svaka zvezda ima bar jedan Toyotin hibrid, pa je i cena u skladu sa tim. Auto košta 30000$ ako vam se ne žuri, a ako vam je bitno da što pre možete da kažete kako ste prijatelj prirode i imate svest o zagađenju onda će vas auto koštati 50000$. Ja bih još dodao da bi bilo zgodno ubaciti jedan zvučnik na mesto auspuha, kao ugođaj vozaču, a i kao upozorenje pešacima. Marko Martinović ELEKTRI^NI AUTO KOJI NIJE RU@AN - TESLA ROADSTER Automobilizam 44
Automobilizam 45
Automobilizam 46 ZELENI KARTON Osim međunarodne vozačke dozvole i ovlašćenja za upravljanje tuđim vozilom, ako se na put kreće vozilom registrovanim na drugo ime, kao treći vrlo važan dokument za put u inostranstvo je zelena karta. Zelena karta osiguranja u inostranstvu predstavlja isto što i polisa osiguranja autoodgovornosti u zemlji. Ona je dokaz da za svoje vozilo imate zaključeno osiguranje auto-odgovornosti i izdaje je osiguravajuće društvo kod kojeg je zaključeno obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Ukoliko iz nekog razloga ne možete doći do zelenog kartona, „AMS Osiguranje“ i u ovim slučajevima svim vozačima izlazi u susret izdavanjem zelene karte na osnovu kratkoročne polise osigranja na svim svojim prodajnim mestima. Zelena karta osiguranja važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum. Ovaj međunarodni sporazum primenjuje se sa ciljem da se omogući jednostavniji i delotvorniji postupak naknade štete od osiguravajućih organizacija kada su učesnici nezgode strani državljani, a nezgoda se dogodila na teritoriji neke evropske zemlje. Na teritorijama zemalja u kojima ne važi naša zelena karta naši automobilisti su dužni da plate premiju tzv. graničnog osiguranja-prilikom ulaska u svaku od tih zemalja. Pri obezbeđenju zelene karte, kod osiguravača obavezno treba proveriti da li ona važi za državu ili države koje se planiraju posetiti. Ono što je najbitnije, ukoliko naš državljanin svojim motornim vozilom pruzrokuje štetu u posećenoj zemlji, tu štetu neće platiti on, već osiguravajuća kompanija koja je izdala zelenu kartu. Ovo je osnovni razlog zašto zelenu kartu treba obezbediti kod pouzdanog osiguravača. Međutim, ukoliko naš državljanin pretrpi štetu u stranoj državi krivicom državljanina te države, savetujemo da se obavezno obezbedi uviđaj i zapisnik policije države gde je nezgoda nastala, a nakon toga odmah podnese direktni odštetni zahtev osiguravajućoj kompaniji iz države koja je osigurala odgovornost štetnika, i koja štetu treba da isplati. Za sve informacije možete se obratiti i Korisničkom centru „AMS Osiguranje“ na broj 0800-009-009. Da bi smanjile visoku stopu saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom, vlasti Nju Delhija zabranile su pušenje pri upravljanju motornim vozilima. Za prekršioce je predviđena novčana kazna od oko deset dolara. Prema podacima saobraćajne policije glavnog grada Indije u više od osam hiljada saobraćajnih nezgoda koje se dogode u toku godine, pogine skoro dve hiljade ljudi. Pored zabrane pušenja, Vrhovni sud doneo je i uredbu prema kojoj vozači u javnom prevozu moraju da imaju završeno umesto dosadašnjih deset, najmanje 12 razreda škole. Takođe, zabranjeno je korišćenje prodornih i automobilskih sirena koje imaju neku melodiju, da bi se na taj način smanjio nivo buke na zakrčenim gradskim saobraćajnicama. U Nju Delhiju ima oko tri miliona vozila, a haosu u saobraćaju doprinose i nepoštovanje propisa, kao što su prolasci kroz crveno svetlo i nepropisno prelaženje i preskakanje sabraćajnih traka. PU[ENJE ILI 10$
Ql6_web
Ql6_web
Ql6_web
Ql6_web
Ql6_web
Ql6_web

Recommended

Tornado na kosavi sinopsisi emisija
Tornado na kosavi sinopsisi emisijaTornado na kosavi sinopsisi emisija
Tornado na kosavi sinopsisi emisijaPrva Medijska Akademija
 
QL1_web
QL1_webQL1_web
QL1_webDalibor Vinkić
 
ql5_web
ql5_webql5_web
ql5_webDalibor Vinkić
 
Ql009
Ql009Ql009
Ql009Dalibor Vinkić
 
Ql008_web
Ql008_webQl008_web
Ql008_webDalibor Vinkić
 
Ql012_web
Ql012_webQl012_web
Ql012_webDalibor Vinkić
 
Ql014_web
Ql014_webQl014_web
Ql014_webDalibor Vinkić
 
Ql013_web
Ql013_webQl013_web
Ql013_webDalibor Vinkić
 

Recommended

Tornado na kosavi sinopsisi emisija
Tornado na kosavi sinopsisi emisijaTornado na kosavi sinopsisi emisija
Tornado na kosavi sinopsisi emisijaPrva Medijska Akademija
 
QL1_web
QL1_webQL1_web
QL1_webDalibor Vinkić
 
ql5_web
ql5_webql5_web
ql5_webDalibor Vinkić
 
Ql009
Ql009Ql009
Ql009Dalibor Vinkić
 
Ql008_web
Ql008_webQl008_web
Ql008_webDalibor Vinkić
 
Ql012_web
Ql012_webQl012_web
Ql012_webDalibor Vinkić
 
Ql014_web
Ql014_webQl014_web
Ql014_webDalibor Vinkić
 
Ql013_web
Ql013_webQl013_web
Ql013_webDalibor Vinkić
 
16th JOAKIMFEST Newsletter 01
16th JOAKIMFEST Newsletter 0116th JOAKIMFEST Newsletter 01
16th JOAKIMFEST Newsletter 01Књажевско-српски театар
 
Ql4_web
Ql4_webQl4_web
Ql4_webDalibor Vinkić
 
15. Joakimfest Bilten 2.
15. Joakimfest Bilten 2.15. Joakimfest Bilten 2.
15. Joakimfest Bilten 2.Књажевско-српски театар
 
15. Joakimfest Bilten 3.
15. Joakimfest Bilten 3.15. Joakimfest Bilten 3.
15. Joakimfest Bilten 3.Књажевско-српски театар
 
Ql010_web
Ql010_webQl010_web
Ql010_webDalibor Vinkić
 
dnevnik-Blic
dnevnik-Blicdnevnik-Blic
dnevnik-BlicMarija Sajkas
 
15. Joakimfest Bilten 1.
15. Joakimfest Bilten 1.15. Joakimfest Bilten 1.
15. Joakimfest Bilten 1.Књажевско-српски театар
 
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 202116th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021Књажевско-српски театар
 
Ql15web
Ql15webQl15web
Ql15webDalibor Vinkić
 
Bilten 5
Bilten 5 Bilten 5
Bilten 5 Књажевско-српски театар
 
JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014Књажевско-српски театар
 
11. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 211. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 2Књажевско-српски театар
 
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 202116th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021Књажевско-српски театар
 
15. Joakimfest Bilten 5.
15. Joakimfest Bilten 5.15. Joakimfest Bilten 5.
15. Joakimfest Bilten 5.Књажевско-српски театар
 
Брана Цветковић
Брана ЦветковићБрана Цветковић
Брана ЦветковићGordana Janevska
 
JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014Књажевско-српски театар
 
16th Joakimfest Newsletter 02
16th Joakimfest Newsletter 0216th Joakimfest Newsletter 02
16th Joakimfest Newsletter 02Књажевско-српски театар
 
JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013Књажевско-српски театар
 
JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013Књажевско-српски театар
 
15. Joakimfest Bilten 4.
15. Joakimfest Bilten 4.15. Joakimfest Bilten 4.
15. Joakimfest Bilten 4.Књажевско-српски театар
 

More Related Content

Similar to Ql6_web

Брана Цветковић
Брана ЦветковићБрана Цветковић
Брана ЦветковићGordana Janevska
 

Similar to Ql6_web (20)

16th JOAKIMFEST Newsletter 01
16th JOAKIMFEST Newsletter 0116th JOAKIMFEST Newsletter 01
16th JOAKIMFEST Newsletter 01
 
Ql4_web
Ql4_webQl4_web
Ql4_web
 
15. Joakimfest Bilten 2.
15. Joakimfest Bilten 2.15. Joakimfest Bilten 2.
15. Joakimfest Bilten 2.
 
15. Joakimfest Bilten 3.
15. Joakimfest Bilten 3.15. Joakimfest Bilten 3.
15. Joakimfest Bilten 3.
 
Ql010_web
Ql010_webQl010_web
Ql010_web
 
dnevnik-Blic
dnevnik-Blicdnevnik-Blic
dnevnik-Blic
 
15. Joakimfest Bilten 1.
15. Joakimfest Bilten 1.15. Joakimfest Bilten 1.
15. Joakimfest Bilten 1.
 
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 202116th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 03/4 2021
 
Ql15web
Ql15webQl15web
Ql15web
 
Bilten 5
Bilten 5 Bilten 5
Bilten 5
 
JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014
 
11. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 211. JoakimInterFest Bilten 2
11. JoakimInterFest Bilten 2
 
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 202116th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021
16th Joakimfest NEWSLETTER 08 2021
 
15. Joakimfest Bilten 5.
15. Joakimfest Bilten 5.15. Joakimfest Bilten 5.
15. Joakimfest Bilten 5.
 
Брана Цветковић
Брана ЦветковићБрана Цветковић
Брана Цветковић
 
JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014JOAKIMINTERFEST 2014
JOAKIMINTERFEST 2014
 
16th Joakimfest Newsletter 02
16th Joakimfest Newsletter 0216th Joakimfest Newsletter 02
16th Joakimfest Newsletter 02
 
JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013
 
JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013JOAKIMINTERFEST 2013
JOAKIMINTERFEST 2013
 
15. Joakimfest Bilten 4.
15. Joakimfest Bilten 4.15. Joakimfest Bilten 4.
15. Joakimfest Bilten 4.
 

Ql6_web

  • 1. Kultura - EX TEATAR FEST Film - Pan~evci u Kanu Digital art - Veljko Onjin Beauty - Lepota je prolazna a stil ve~an Intervju - Ana Bret{najder - Upornost, posve}enost, istrajnost grade glumca, film, umetnost Muzika - Beastie Boys - Izbori se za svoje pravo na `urku Moda - Moda, ljudi i lovci na stilove Sport - Duatlon Sex - Sajam erotike Enterijer - De~ija soba - Carstvo klinca i klinceze Putopis - Za{to ba{ London a ne Pan~evo Extreme - Night of the jumps Automobilizam - Elektri~ni auto koji nije ru`an - Tesla roadster Yachting - Letujte na moru a ne pored njega Broj 006 - Jun 2007 - Cena 80 din
  • 2.
  • 3. Uvodnik 03 Glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik Art direktor Zoran Ljubinkovi} Dizajn i fotografija Dalibor Vinki} Marko Abramovi} Redakcija Marko Martinovi} Nade`da Laki} Milo{ Bojat Ana Bret{najder Kristijan Balteanu Marketing Vasilije Milo{evi} Ivan Kolarik Lektor Svetlana Popa Saradnici Du{an Kuzmanov Jelena Dragani} Jovanovi} Veljko Onjin Vanja Lazin Jelena Naumovski Jacqueline Haener Olivera Abramovi} Milenko Petrovi} Vladimir Kandi} Tanja Beljanski Yvan Rodi} Du{an N. Pavlovi} Vladimir Savi} Maja Staji} Tatjana Krstevski Branislav Radovanovi} Sne`ana Raja~i} Robertson Darko Trnavac Marijan Vrhovac Kima Milutin Miljkovi} Petko Zari} Radi{a Nikoli} Marko Mileti} Vladimir Miloradovi} Milan Kalajd`i} Dejan Petronijevi} Pravni savetnik Slobodan Kocoljevac [tampa http://www.quicklook.co.yu http://forum.quicklook.co.yu CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Quick Look magazin / glavni i odgovorni urednik Ivan Kolarik. - 2006, br. 1 . - Pančevo (Humska 28) : Quick Look, 2006- (Pančevo : Partija). - 28cm Mesečno ISSN 1452-7928 = Quick Look magazin COBISS.SR-ID 138016268 Quick Look magazin raspisuje konkurs za saradnike: novinare, komercijaliste i kolportere!!! Vaše prijave možete slati na e-mail: redakcija@quicklook.co.yu ili se možete javiti na telefone: Kontakt za komercijaliste i kolportere: Vasilije Milošević 064 18 16 16 6 Kontakt za novinare: Nadežda Lakić 064 433 00 71 Raspisujemo konkurs iz oblasti digitalne umetnosti na temu „Vizija urbane ekološke budućnosti“ info: Dalibor Vinkić 065 212 5 386 MARIJA, VLADA, EVROLIGA I TENIS Nisam siguran da li je to hronološki redosled događaja ili ne, kakogod, četiri stavke iz naslova su svakako nešto što je obeležilo period između predhodnog broja našeg magazina i ovog koji trenutno držite u rukama. Pa, da počnemo od gospođice Marije kojoj je pošlo za rukom ono što nikom iz Srbije nije. Pobeda na pesmi Eurosonga, uspeh za svako poštovanje, tim pre što je došao kao posledica odličnih glasovnih mogućnosti dotične, a ne stavljanjem poprsja i butkica u prvi plan. I baš se nekako sve poklopilo. Marija je nedeljama pevala svoju “Molitvu“ i u poslednjem trenutku je izvolela namoliti gospodu da se dogovore kome će zadnjica da se spusti na kanabe, kome u fotelju od kože, a ko će morati da se zadovolji nekakvom drvenom hoklicom nadajući se da će se “izdilovati“ neki novi nameštaj za kabinete i kružoke politikantske. Bilo kako bilo, nama ostaje samo da se molimo da je ekipa evropskog formata i da nas neće blamirati po svetu. A kad već spominjem ekipe evro-formata, ne mogu da se ne osvrnem na Evroligu i sedmu šampionsku titulu Milana u najprestižnijem fudbalskom takmičenju. Da bez starca nema udarca, na najbolji način je pokazao onaj mali, pikljavi Filippo - Pippo Inzaghi. Uvek na pravom mestu i u pravo vreme. A pre 16 godina imali smo i mi jednog takvog u liku i delu Darka Pančeva, ali su to već davno prošla vremena o kojima je, možda, neukusno pričati. Zato, toliko o tome. U međuvremenu se desilo i istorijsko suđenje nekim zlikovcima, koje, ne žalost, i dalje veliki broj Serbalja smatra herojima. Odmah se povela i debata o smrtnim kaznama. Zaslužuju li oni to? Ja sam lično pobornik teškog fizičkog rada, grehota je toliku fizičku snagu ne iskoristiti za poslove od opšteg društvenog značaja. I pre nego pomenemo onu fantastičnu decu sa reketima u rukama, možda bi valjalo pomenuti i Velikog Brata. Ode 50 “somića“ u ruke Ćurčića! Ako vala, dečko je poprilična dileja, ali nekako kada pogleda onim svojim plavim iskrenim okicama, dođe mi skroz drago. Bolje tako, nego da je nagradu osvojio onaj debeli čovek-čir, koji po vasceli dan rukama pipa svoje genitalije i stražnjicu, a posle miriše svojih ruku delo. Više nego odvratno. Pomislim ponekad kako bi bilo divno da su u taj VIP serijal ubacili stranačke prvake. Ne zato što volim da gledam Tomu kako se tušira, Mlađu kako raspolaže kućnim budžetom, Borisa kako radi sklekove i trbušnjake, Velju kako krka prasence i loče rakiju ili, ne daj Bože, Voju kako ispoveda Velikom Burazeru svoje duševne boli usled velikih svetskih nepravdi. Ne zbog toga. Više iz želje da se sklone malo u stranu i puste neke druge, mlađe ljude da se dogovaraju i prezentuju ovu zemlju. A u to vreme nekako, neke jadne seljane u Srbiji zamalo da poubija grad. Žale se ljudi da im propalo svo voće i usevi, da neće zaraditi ni za veknu hleba. Dobro je, bar ih nisu poubijale malobrojne rakete protivgradne odbrane, što me i ne bi začudilo. Eto sjajne prilike ministru poljoprivrede da napiše kratku ekspertizu na temu: “Štetan uticaj grada na razvoj sela“. Šta ćeš, nekom grad, a nekom smrad. I tako stigosmo do one divne dece koja su napravila haos na Roland Gaross-u! Prezentovali su sebe, svoj rad, upornost, ferplay i znanje na najbolji način. Do te mere da smo opet stigli u top vesti na CNN-u. I naša mala, napaćena zemlja je uspela da se ogrebe o komad slave. Na žalost, niko ne spominje koliko je ova država pomogla tim mladim ljudima. Zanemarljivo, spram njihovih porodica, rodbine i prijatelja. Stoga je njihov uspeh samo njihov, mi nemamo ništa sa tim! E, oni nisu Evroliga, oni su svetska liga. Nisu uzeli trofej, ali nema veze. Postaće i Nadal i Federer i ona opaka Belgijanka mušterije Novaku, Jeleni i Ani. Živi bili pa videli. Šetam parkom i sedam na klupu kako bih sredio silne misli koje mi se roje glavom, popušio cigaretu i uživao u nebu prepunom zvezda. Ali, hoćeš, Vraga... Nije prošlo ni minut, a male, opake krvopije su me namirisale! Na izmaku drugog minuta u toku je bilo krvoproliće epskih razmera. Dakle, počelo je! Uključio sam štopericu i krenuo da brojim koliko će vremena i krvi biti proćerdano dok se neko ne seti (čitaj: dok vremenske prilike ne dozvole), da zapraši leteću napast. Nema vajde, mnogo grizu! Bolje da se čistim... I.K.
  • 4. Dom omladine Pančevo je trideset šestu godinu za redom organizovao festival eksperimentalnog, niskobudžetnog, alternativnog i nezavisnog pozorišnog izraza - EX TEATAR FEST. Slogan ovogodišnjeg Festivala, koji je bio održan u našem gradu od 6. do 9. juna, je “U čemu je problem”. Iako je Dom omladine raspolagao skromnim sredstvima i susretao se sa mnogobrojnim pratećim problemima, ovaj Festival je uz veliku pomoć selektorke Milene Bogavac, izneo jednu od najjačih i najznačajnijih manifestacija, ne samo za Pančevo, već i celu zemlju. Predstavljeno je devet najistaknutijih predstava savremenog pozorišta iz naše zemlje. U inat svima, Festival je trajao ČETIRI DANA. Selektorka je u izabranim predstavama prepoznala snažnu angažovanost kada govorimo o različitim kulturno-socijal- političkim, ekološkim i drugim problemima današnjice, i to na jedinstven način povezala sa našim gradićem, koji sve “ostavlja bez daha” svojim konstantnim problemom zagađenja. Ovogodišnji EX TEATAR je ponudio odgovore na pitanje “U čemu je problem?”. “Ne očekujte da vas zabavimo, šarmiramo, da mislimo umesto vas ili da vas lažemo. Neće biti ulagivanja. Ne očekujte da vam se dopadnemo. Ovaj Festival ima značaj veći nego ikada. Razlog za to su promene koje su pretrpela pozorišta i festivali na kojima su se okupljale nezavisne trupe Srbije. Tako je EX TEATAR FEST ostao poslednji bedem u odbrani neistitucionalnog, alternativnog pozorišnog izraza, mesto na kome se okupljaju umetnici čije predstave, ali i procesi rada, čine hrabar iskorak sa forme takozvanog mejnstrima” - rekla je selektorka Festivala i dodala da su nezavisne trupe značajno uznapredovale na umetničkom i organizacionom planu, te da su predstave koje su izvedene “najbolje od najboljeg” srpske niskobudžetne pozorišne produkcije. Izvedbe su bile u Centru za kulturu i Studentskom domu, a prateći deo programa (prezentacije, izložbe, poetsko veče i okrugli stolovi na kojima se razgovaralo o procesu nastanka predstava) održani su u Studiju 21. Publika je ocenjivala sve predstave i poslednje večeri dodeljena je nagrada publike. Učenice pančevačke gimnazije, Milana, Ivana i Dušana, propratile su ovaj Festival uređivajući festivalski bilten koji je štampan svakodnevno sa pregledom dešavanja predhodne večeri Festivala. SPONZOR Festivala je bila firma ProTranzit, lokalna kancelarija svetske kompanije ProblemMarket, koja je na tržište izbacila novi proizvod koji je moguće unovčiti i obogatiti se ukoliko je što veći, a reč je, dakle, o “PROBLEMU”. Direktorka upravo otvorene kancelarije u Pančevu je Ana Vilenica, i njoj se treba obratiti ukoliko svoj problem prepoznamo kao “zlatnu koku”... Ova firma je, pravo sa prijema iz kancelarije predsednika Buša, dovela trio kvartet DIVERMENTO, o čijim vokalnim sposobnostima je izlišno govoriti, jer je njihov unikatni nastup već poznat svim poznavaocima klasične muzike, a posebno ljubiteljima Sex Pistols-a i čuvenog hita “Problem...is You...so what You gonna do...?!” verovatno sa albuma “God save the Queen... i njen fašistički režim...” O programu... Per.Art, Novi Sad, “MOJA PRIVATNA BIOPOLITIKA” (igrački performans Saše Asentića, favorit za nagradu publike... povelja je u poslednjem momentu izmakla iz ruku autora...) PROBLEM - pozicioniranje umetnosti “istoka” u odnosu na “zapad”, da li koristiti već oprobani recept bez autentičnosti u oblasti umetnosti, pozorišta, plesa i pokreta, i kako locirati sopstveni specifikum na internacionalnu scenu. “NEMA PRIČE SAMO MI” Nenad Milošević i Julia Gorosito (inetnacionalni ljubavno-plesački par, Beograđanin i umetnica iz Argentine koja igra čak u 3 predstave na Festivalu) PROBLEM - konfuzna pravila u komunikaciji dvoje...jedna iluzija...jedna igra... Dah teatar, Beograd, “PRIČA O ČAJU” (varijacija na Čehovljeve “Tri sestre”) PROBLEM - sećanja u odnosu na surovu istinu, implikacije mase informacija koje se ne tretiraju humano, problem amnezije našeg vremena (“Zaboravljanje koje amnesis teži da poništi je zaboravljanje koje se dešava kad god se nasilje smatra opravdanim”). Mimart teatar, Beograd, “SLEPA ULICA” PROBLEM - preispitivanje novog teatra i poimanje umetnika u široj javnosti o inovaciji u teatru. Problem “mrtve umetnosti” i traženje novih komunikacijskih kodova (Istraživanje fenomena sa aspekta telesnog, jer jedino telom može da se uđe u fenomen). Mudra teatar, Beograd, “ZABORAVLJENI JEZIK” (...Pančevci umešali prste: Ana Bretšnajder, gl.uloga i dramaturg i Aleksandra Ilić, dramaturg). PROBLEM - usvajanje jezika i proces socijalizacije kojim se gubi identitet, pitanja moderne tautologije, jezik u političkim, verskim, tj. manipulativnim svrhama, problemi funkcionisanja savremenog sveta i nemogućnostima normalne komunikacije (sve prožeto kroz istinitu priču o Kasparu Hauzeru, koji je odrastao izolovan u mračnom podrumu, i do 16 godine nije znao da govori, niti se sreo sa civilizacijom do tada). Porodica bistrih potoka, selo Brezovica pod planinom Rudnik, “NAGONI” (komuna nastala 1977. i pokušava da razvija svest o povezanosti čoveka i prirode, sa elementima filozofije zemlje, otvorenog doma i umetnosti. Ekologija - humanost - kultura) PROBLEM - ljudski gubitak za životnim nagonima poput kornjača u Jakopetijevom filmu “Pseći život”, dezorijentisanost bića koja su izgubila osećaj života i smrti... Ister teatar, Beograd, “BUM, TRAS, DEDA, PAS” (ironično i sentimentalno... pas koji govori...java ili san...) PROBLEM - otuđenje, samoća, ljubav i mržnja, prijateljstvo, prisutni i vidljivi pojmovi svakodnevnice... Drama Mental Studio iz Beograda i Fakultet umetnosti iz Prištine, “NADA IZ ORMANA” (drama apsurda koja nas suočava sa stvarnošću i realno je dobila 1. nagradu publike EX TEATAR FEST- a) PROBLEM - surova realnost života u svetu u kome sve postaje moguće, različiti nivoi stvarnosti u kome jedinke nemaju mogućnost izolovanja, niti da sačuvaju nevinost, ma koje provencijacije ona bila. Uočavanjem problema, rešili smo pola! Ukoliko smognemo hrabrosti da pronadjemo NADU u sebi i suočimo se sa PROBLEMOM, “zaboravljeni jezik” će OŽIVETI! J.D.J. KulturaKultura 04 PROBLEM JE U. .. NADI! Moja privatna biopolitika
  • 5.
  • 7.
  • 8. Ono što je u bivšoj SFRJ bila Pula, a u bivšoj SRJ trebalo da bude onaj nesretni festival u Herceg Novom; biće Filmski Festival Srbije koji će pokušati da istinske vrednosti domaćeg filma vrati u prvi plan, a Novi Sad učini jednim velikim bioskopom. O festivalu Prvi po redu Filmski festival Srbije biće održan u periodu od 3. do 8. jula 2007. godine u Novom Sadu u organizaciji Filmskog centra Srbije i State of EXIT. Ideja o pokretanju Filmskog festivala Srbije proistekla je iz potrebe za manifestacijom od nacionalnog značaja koja bi formirala merila kvaliteta i promovisala zaslužne filmske stvaraoce i njihovo delo u okvirima nacionalne kinematografije. Kako do sada, Srbija nije imala reprezentativni filmski festival, Filmski festival Srbije je koncipiran kao najznačajnija promotivna manifestacija domaće kinematografije čiji je cilj da bude mesto susreta najviših standarda internacionalne i lokalne filmske produkcije i kulture. Prvi po redu, Filmski festival Srbije ima za cilj da se narednih godina etablira u jedan od najuticajnijih nacionalnih filmskih festivala u ovom delu svetu. Cinema City Festival promoviše nov programski koncept Cinema city - Grad bioskop. Naime, čitav prostor Novog Sada biće pretvoren u festivalsku arenu budući da će se program festivala održavati na više gradskih lokacija. Takmičarski program i festivalske nagrade: Nacionalna klasa Nacionalna klasa je takmičarska selekcija festivala koja će prezentovati publici srpska filmska ostvarenja nastala u razmaku između dva festivala. Ovaj festivalski program će obuhvatati sve filmske žanrove i takmičarskog je karaktera. IBIS - Nagrada festivala Festivalska nagrada nosi naziv Ibis i dodeljuje se u 14 takmičarskih kategorija, među kojima se izdvaja Gran pri festivala, kao i tri kategorije van konkurencije. Nagrada Ibis je dobila ime po ptici čije je stanište u oblasti Dunava, nedaleko od sedišta samog festivala. Po folklornom predanju, Ibis je poslednje stvorenje divlje prirode koje traži zaklon od vremenskih neprilika, a prvo koje se ponovo pojavljuje po njihovom prestanku. U skladu sa tim, Filmski festival Srbije u svojoj prvoj godini najavljuje novo, lepše vreme srpske kinematografije. Fatih Akin, nemački reditelj i scenarista turskog porekla, biće član festivalskog žirija. Značaj Akinovog učešća u žiriju festivala uvećava i upravo osvojena nagrada za najbolji scenario na ovogodišnjem Kanskom festivalu za film “The edge of heaven”. Program festivala Kao internacionalno najpriznatiji predstavnik srpske kinematografije, Emir Kusturica će svojim novim filmskim ostvarenjem „Zavet” otvoriti prvi po redu Filmski festival Srbije, a „Zavet“ se nalazi van takmičarske konkurencije. Unutar takmičarske selekcije festivala pod nazivom Nacionalna klasa, potvrđeno je učešće sledećih premijernih filmova: Huddersfield, Promeni me, Belle epoque, Peščanik, Obeležen = Odbačen, Agi i Ema, S.O.S Spasite naše duše, kao i filmova koji su imali bioskopsku distribuciju, ali nisu prikazani na festivalu u Srbiji: Guča, Hamlet, A3 Rock’n’roll uzvraća udarac, Klopka. Festival će imati i prateće programske selekcije među kojima se posebno izdvajaju selekcija filmova Eurimaž, posvećena najnovijoj evropskoj filmskoj koprodukciji. Takođe, biće prikazivani brojni muzički filmovi, retrospektivni ciklus filmova dobitnika nagrade za životno delo, kao i selekcija pod nazivom Fokus na žanr, pravac i pojavu u srpskoj kinematografiji. Budući da se u svom prvom izdanju Filmski festival Srbije obraća nacionalnom filmskom nasleđu, posebno se izdvaja selekcija najznačajnijih starih srpskih filmova. Festival će sve vreme publici nuditi bogat muzički program putem brojnih nastupa različitih izvođača. Filmski festival Srbije će pokušati da kao festival od nacionalnog značaja metaforički vrati pticu Ibis zajedno sa boljim vremenima za domaću kinematografiju. U kojoj meri će to i uspeti, ostaje nam da sačekamo početak Jula i da procenimo. U svakom slučaju, držimo palčeve! FILMSKI FESTIVAL SRBIJE 3 – 8. JUL 2007. NOVI SAD KulturaFilm 08
  • 9. Mnogo programa za malo novca Gradska manifestacija, Majski dani knjige, koju realizuje Gradska biblioteka Pančevo održani su od 22. do 25. maja. U biblioteci su se predstavili pisci: Gradimir Stojković, Uroš Petrović, Svetislav Basara, Mileta Prodanović, Željko Obrenović, Aleksandar Ilić (Srbija), Violeta Zlateva-Tančeva, Vanja Izova-Veleva, Goce Dimovski (Makedonija), Sreten Vujović (Crna Gora), Krešimir Mićanović i Robert Mlinarec (Hrvatska) i Ranko Risojević (Republika Srpska). Dvadeset četvrtog maja proslavljen je dan i slava biblioteke — Sveti Ćirilo i Metodije, potpisan protokol o saradnji banatskih matičnih biblioteka Kikinde, Zrenjanina i Pančeva, i predstavljen desti jubilarni broj Pančevačkog čitališta. Narednog dana je održana Konferencija posvećena bibliotečkim servisima za osobe sa hendikepom. Najmlađim članovima biblioteke Milica Matijević iz lazarevačke biblioteke je predstavila Festival humora za decu u Lazarevcu a gostovao je i putujući Festival poezije za decu Vitez. Treba izdvojiti otvaranje izložbe slika Ivane Markez i veče poezije Duška Trifunovića u izvođenju Branka Pražića. Dramski program su obeležili pozorišna predstava Ateljea mladih «Radojeve dange», i duo drama «Falična pogodba» Stevana Vasića u izvođenju Miroslava Žužića i Zorana Rotara. Svi “majski dani” su se završavali večerima džeza u “Kafeu Biblioteka” uz beogradsko-pančevačku grupu “Ritam noći”. MAJSKI DANI KNJIGE U PAN^EVU Kultura 09 Ako se bavite vizuelnom umetnošću, imate dobre ideje, malo vremena i motivacije, evo prilike da se pokažete u najboljem izdanju i osvojite neku od nagrada. O čemu je reč? Quick Look magazin realizuje projekat iz oblasti vizuelnog stvaralaštva, pod nazivom “Take a look“. Projekat je namenjen svima koji se bave vizuelnim stvaralaštvom i ima za cilj afirmaciju umetnika i njihovih radova u oblasti vizuelnog stvaralaštva. Projektom je obuhvaćena celokupna teritorija opštine Pančevo. Quick Look magazin, u okviru ovog projekta raspisuje konkurs na temu “VIZIJA URBANE EKOLOŠKE BUDUĆNOSTI“. Pravo učešća na konkursu imaju svi koji radove predaju do zatvaranja konkursa u digitalnom formatu, bez obzira na pol, starosnu dob, nacionalnu, versku ili političku pripadnost. Konkurs traje do 10. Novembra 2007. godine. Najboljih 30 radova će biti odštampano i izloženo u jednom od galerijskih prostora u gradu. Dvanaest najbolje ocenjenih radova od strane građana, biće nagrađeno i naći će se na kalendaru za 2008. godinu, a tri najbolja rada će dobiti specijalne nagrade. Projekat je podržan od strane opštine Pančevo. QUICK LOOK - TAKE A LOOK Dušan N. Pavlović
  • 10. KulturaZdravlje 10 Subota je, evo prilike da ukućanima spremite doručak. Sin je za omiljenu kombinaciju: dinatrijev fosfat, pentanatrijev trifosfat, natrijum polifosfat, askorbinsku kiselinu, natrijum nitrit, mononatrijev glutaminat sa nešto mlevenih ušiju i kožura. Niste zaboravili ni obožavani majonez, pa će gore obarene viršle ukrasiti sa: E-1422, 1450, 412, 415, 330, 304, 202. Parče hleba obogaćeno propionatima uz dodatak nepoznate boje koja je belo brašno isfolirala u “crni” hleb. Ćerka, maturant, je na dijeti, ispija jogurt sa aspartamom, acesulfamom, antocijanom i karmin bojom. Uzima i dezert za svež dah. Malo pakovanje: sorbitol, ksilitol, aspartam, manit, acesulfam, gumiarabika, natrijev polifosfat, karnauba vosak, masa za poliranje, i boje: titan dioksid, brilijant blue tj. ŽVAKU! Tata se počastio šoljicom kofeina i jednom od onih opasnih po zdravlje. Vi ispijate čašu soka sa ukusom pomorandže i dozom natrijum benzoata, karuba gume, betakarotena… O čemu je reč? Ko to hoće da vas plaši, gnjavi, unervozi? Da vas učini bolesno sumnjičavim, da vam nabaci kompleks da ne brinete o porodici i sebi, da niste obavešteni?! Procenite sami. Šta se krije iza svih tih “E”? ADITIVI-stotine hemijskih materija, koje se tokom proizvodnje dodaju namirnicama da spreče njeno kvarenje i užegnuće; daju joj primamljivu boju, aromu, ukus, sjaj, oblik, mazivost, trajnost. U deklaraciji o sirovinskom sastavu aditive poznajemo kao konzervanse, emulgatore, antioksidanse, boje, arome, zaslađivače, pojačivače ukusa, itd… Primenu aditiva regulišu propisi EU. Otud uz navode aditiva “E” i odgovarajući broj. Primeni aditiva predhodi proces njihove zdravstvene kontrole. Da li su toksični, da li izazivaju alergije, astmatične napade, ulceracije u crevima. Kako utiču na hormonski status, krvni pritisak, konačno, jesu li potencijalni izazivači raka? Posebna pažnja se posvećuje uticaju aditiva na trudnice, žene koje doje i na decu. Provere se vrše na miševima i pacovima. Japanci su 1936. ustanovili da neke veštačke boje izazivaju rak jetre pacova. Isti rezultat daje maslačno žuta boja. 1954. je ustanovljena lista boja koje mogu bezbedno(?) da se koriste. Neke boje su kasnijom proverom isključene. O tome vodi brigu Svetska zdravstvena organizacija. Provera aditiva odnosi se i na količinu prihvatljivog dnevnog unosa. Prema toj proceni aditivi su u hrani u tako malim količinama da možemo bezbedno da ih koristimo čitavog života? Propisi o primeni aditiva u Srbiji usaglašeni su sa propisima EU. Kontrolu vrši sanitarna i tržišna inspekcija uz saradnju sa laboratorijama koje kontrolišu ispravnost namirnica. Znači, sve je provereno i pod kontrolom. Strah od šest, sedam “E” u sladoledu, žvaki, margarinu, majonezu, sokovima, pašteti, parizeru je bezrazložna. Da li je? Nije, upozoravaju naučnici širom sveta: nema bezopasnih aditiva. Neke boje koje ulepšavaju namirnice, na listi su opasnih, sumnjivih, zabranjenih, kancerogenih. Liste nije pravio neki dežurni paranoik. Da li su opiti na pacovima apsolutno validni pri proceni da li je neki aditiv štetan ili ne. Pacovi žive 2-3 godine. Može li višedecenijsko korišćenje hrane sa hemikalijama da bude bezbedno, obzirom da su one nepoznate i nepotrebne našim ćelijama. Postoje podaci da se aditivi gomilaju u našim mišićima, krvnim sudovima, masnom tkivu, mozgu, jetri… Šta ako jedinjenja aluminijuma E-520 dovode do Alchajmerove bolesti? Može li se ova sumnja proveriti na pacovima? Šta ako kalijum-ferocijanid E-536 možda pravi kamenje u bubrezima, a ima ga u kuhinjskoj soli. Nerastvorljiv je, a dodaje se soli da se ne zgruša. Pod sumnjom je sam čin proizvodnje u privatnoj režiji jeftinih, žestoko obojenih sokova i raznih poslastica. Ko proverava i garantuje njihov sastav, količinu aspartame E-951, benzoeve kiseline E-210, ili ciklamata E-952. Odokativna metoda je najčešći tehnološhki postupak. Tržište je puno živo obojenih bombona, ekspandiranog pirinča u zelenoj i žutoj boji, crveno glaziranih jabuka i plave šećerne vune. Kontrola je prazna priča. Jesu li poznati svi hemijski putevi i stranputice kojima prolaze aditivi u organizam? Zna se sudbina nitrata-ima ih u mesnim prerađevinama, koje čuvaju od razvoja opasnih bakterija. U želucu se pretvaraju u kancerozne nitrozamine. Nitrati se u organizmu pretvaraju i u nitrite. Velike količine nitrita dovode do stvaranja neaktivnog hemoglobina čija je uloga prenos kiseonika do tkiva. Zdravlje se narušava. Natrijum polifosfati daju boju nekvalitetnim sirovinama i štite proizvod od bakterija. Dete koje često jede parizere, viršle, paštete, gubi kalcijum, iako ga uzima kroz mlečne proizvode. Kosti postaju meke, rahitične. Prerađevine od mesa se hemijski menjaju kada se zagreju, prže, pohuju. Odustanite od takve pripreme hrane. Zaboravite i gotove supe prepune pojačivača ukusa- glutaminata E-621. Često korišćenje preslanih grickalica može da izazove promenu pritiska, alergiju, astmatični napad… Prazan obrok, velika glavobolja. U igri su četiri tima. Proizvođač koji ima cilj da napravi nov, atraktivan proizvod zaštićen od kvarenja, trajan po svim aspektima i jeftin. Znači mora da koristi dosta aditiva. Gde ih nabavlja? Radi li crno tržište? Koliko je proizvođač informisan ili koliko mari čak i kada ima saznanje da je neki aditiv stavljen van upotrebe. Šta sa zalihama tog aditiva? Odgovor je u proizvodima: obojene mrvice za torte sa E-102, 124-opasni i 142- kancerogeni. Obojene bombone na kojima bi pozavidela i čuvena trovačica Lukrecija Bordžija sa E-102, 110, 124, 131. NO PROBLEM - kaže proizvođač. Isto kaže i nabavljač, odnosno trgovac. Važno da je jeftino, atraktivno i da ima kupce. Tu se već ubacuje treća karika: REKALME! “U kesici je magični broj”, “ispod zaklopca je bicikl, lopta, auto…”, na štapiću, naravno, kad oližete E-410, 412,407, 471, 322, 476, 160 je “nešto” a najčešće ništa. Ili “kako divno rastu deca sa natrijum glutaminatom koji se puši iz tanjira. Ili od sličnih 5 do 6 “E” koji se razmazuju po hlebu. Vi ste već preumorni od ove priče, a zapravo ste vi poslednja karika. Komentari stila: davež, preterivanje, izmišljotina, od nečeg se mora umreti, pa šta da jedemo; su prazni i nesmisleni. Ako mislite da neko brine o tome, u zabludi ste. O tome šta jedete i šta jedu vaša deca, morate, zdravlja radi, vi da brinete. Ostali niti brinu niti će skoro! Takva je trenutna situacija. One koji upozoravaju da je na primer, zaslađivač aspartam (8000 puta slađi od šećera) opasan, jer izaziva propadanje mišićne mase, nema ko da čuje. A i Vi se pravite gluvi. Inspekcije nisu svemoguće, a biti Don Kihot, odavno nije u modi, niti se isplati. Razmislite šta sve može od tih “E” da se izbegne, šta umete sami da napravite za svoje ukućane. Ako ne umete- naučite. Lenjost i komocija imaju cenu-u narušavanju zdravllja. Za početak miksirajte litar jogurta uz dodatak 100 grama E-malina. Za zdravlje! Olivera Abramović profesor biologije HO]E[ ZALOGAJ E-410?
  • 11. 03 Lepota 11 Lepota se nasleđuje a stil stiče! Lepota obavezuje a stil oslobađa! Lepota kažnjava a stil oplemenjuje! Zato je lepota prolazna a stil večan! Krajem Maja na poslednjem spratu Poslovnog Centra “Ušće” održan je “AVON style party” na kome je premijerno predstavljena nova kolekcija šminke koja sadrži paletu boja uz pomoć kojih će svaka žena sa lakoćom pronaći i osvežiti vlastiti stil. Nova Avon kolekcija šminke, prema rečima jedne od najuglednijih svetskih make-up stilista Jillian Dempsey, donosi stil dostupan svakom. Slikarka Jelena Blečić za ovu priliku je kreirala posebnu modnu liniju. Modni studio “Klik” osmislio je performans koji govori o tome šta se krije iza scene, duhovito otkrivajući pravo lice modne industrije. Ovaj zanimljivi dogadjaj ulepšala je i pevačica Bebi Dol, koja je zabavljala prisutne goste do duboko u noć. Ovaj, kako se tokom večeri pokazalo, sjajni trojac je, na veoma zanimljiv način, predstavio debitantske kreacije mlade slikarke. Ovog puta na pisti, rame uz rame s manekenima, našli su se i glumci, baletski igrači, frizeri i šminkeri. Svi oni su se trudili da nam na dočaraju kako izgleda organizacija jedne modne revije, ali iza kulisa i zavesa. Ovaj scensko-modni prikaz doprineo je da shvatimo važnost svih učesnika u timu i kako samo zajednički rad može da napravi modni događaj za pamćenje. Manekeni su nosili Jelenine haljine i torbe veoma zanimljivih dezena, a kako ona kaže i njeni dezeni sa slika su korišćeni kao baza za modele. Najupornije dame imale su mogućnost da dobiju besplatne savete od profesionalnih šminkera, ali i da ih oni našminkaju i na taj način im pomognu na putu pronalaženja sopstvenog stila, tako važnog u životu svake žene. N.L. LEPOTA JE PROLAZNA A STIL VE^AN foto: Dalibor Vinkić
  • 12. KulturaDe~ijikutak 12 E , kada se setim kako je sve počelo naivno. Samo ja mogu da se tek tako zabavljam sa zamenikom matičara i da mi ne bude ništa. To hvalisanje je vrlo kratko trajalo i naravno mali potpis u veliku knjigu venčanih je stavljen, a vrlo brzo se pojavio tatin šampion zvani Vojin sin. Sin, sin je bila SMS poruka koju sam prvo posalo kumu koji ima tri ćerke. Kada me je naš proslavljeni rukometni reprezentativac pitao zašto sam sinu dao baš takvo ime, odgovorio sam da može lepo da mu se skandira, a ne kao njegovo - Žikica Milosavljević - ako nema produžetaka publika ni ne stigne da mu izgovori ime. Kada je budući šampion došao kući bilo je to pravo čudo. Sem mame, svi ostali smo se jedva usuđivali da ga uzmemo u ruke ali vremenom je sve leglo, pa se i tata osmelio da se ‘gnjavi’ sa svojim junakom. Voki je bio uglavnom dobra beba i nije nam zadavao previše problema, više smo mi sami sebi zadavali problema preteranom brigom oko njega. Taman kada smo se kao trojka uigrali i malo navikli na novonastalu situaciju, posle dvadeset sedam meseci pojavio se novi momenat. Novi momenat zvani Vladan. Teško uspostavljeno tanano primirje i red u kući bilo je razbijeno u param parčad pojavom novog ‘teroriste’. Stari ukućanin Voki u prvo vreme nije ni hteo da primeti novog člana kućne zajednice, a kada je posle izvesnog vremena rešio da primeti da tu ima još neko osim mame i tate, počela je zabava za celu porodicu. Tata ,taata, taaataaa, a što je ovo? Tako smo sada i mama i ja totalno rešili problem i slobodnog vremena i bilo kakvih drugih aktivnosti. Prvo je ‘pridošlica’ bio štipkan, pa onda guran, a na kraju je bilo i skakanja po njemu. Mislim da se to u kulturnim zemljama zove ljubomora ili tako nešto, a ovde je bila čista demonstracija sile. Vladan je u početku bio mirnija beba od Vojina i sem klasičnih stomačnih grčeva (kažu da treće dete uopšte nema grčeve!!??) i zubića, nismo imali preteranih problema sa njim, osim što ga je Vokica skoro stalno kinjio. Posle osam meseci (Vladan je prve zubiće počeo da dobija već sa 5 meseci) situacija se polako okreće. Sada je i on imao kakvo-takvo sredstvo za samoodbranu, pa je znao dobro da ugrize starijeg brata. Tata, taata, taaata, a što je ovo? Tako je polako počela da se uspostavlja ravnoteža i otkrivanje da mogu da se i igraju zajedno što je i bila ideja mame i tate kada su pravili malu razliku između dece. Od igračka kojih imamo dovočljno da napunimo dve sobe imamo koristi, jer bolje skupljaju prašinu i od televizora (koji smo u zadnjem trenutku okačili na visinu od 2 metra), a šerpe, lonci, varjače, daljinski, mobilni, ključevi, parfemi i ruževi su prave stvari za igranje. A da imamo tu i četiri stočića koji kada se vuku po parketu proizvode strašnu buku i oduševljenje kod bake Vide sa sprata ispod (pretpostavljam de će taj stan uskoro biti za prodaju po vrlo povoljnoj ceni). Danas Voki ima četiri godine, a Vladan dvadeset meseci i ponekad je milina i ponos gledati ih kako se igraju, a ponekad ipak varniči na sve strane. Rastu brzo — kao minus na tekućem — a pravo je čudo kada otkriješ da već sada imaju neki pokret koji je karakterističan za njihove bake ili deke, ili kada pokažu da su deo naravi povukli na kevu. Prosto je neverovatno kako su od tate uzeli samo dobre osobine. Taj genetski zapis je čudo prirode — kako se samo pobrine za sve. Tata, taata, taaataaa, a što je ovo? Večeras ih vodimo na more. Nekad se to zvalo ‘idem na odmor’. E pa dragi moji čitaoci, ja sam toliko želeo da Vam ispričam o svojim najvećim ljubavima: skijanju, jedrenju, vaterpolu, kuvanju i fudbalici sa društvom, sve sa pivom u trećem poluvremenu... Autor ova dva junaka i ovog teksta poznat je redakciji. TATA, TAATA, TAAATAA, A [TO JE OVO?
  • 13. ŠTA JE DETINJSTVO? To je moj život kad sam bio mali .To dobijemo kad se rodimo, pa posle prođe. ŠTA JE PRES KONFERENCIJA? Na to se teraju novinari. Ko god hoće nešto da slaže on napravi tu konferenciju. ŠTA JE AEROBIK? To je stočni aerodrom. Kad trčiš uz muziku a nisi balerina. U to veruju samo ružne tete. ŠTA JE KULTURA? To je pozorište, a mene često vode u kulturu. To se sadi na selu pa se posle prodaje na pijaci u gradu. ŠTA JE PUBERTET? Neizlečiva je to bolest. I doba kad ti brkovi porastu preko noći. Pubertet je život sastavljen od gluposti. To je kad prestaneš biti devojčica i slobodno možes da se šminkaš. ŠTA JE JUGOSLAVIJA? Jugoslavija je ovo gde živimo ali više ne postoji. Kad nešto imaš pa nemaš, onda je to Jugoslavija. To je sestra od nekog Jugoslava, al’ je ja ne poznajem. KO JE DOKTOR NAUKA? To je doktor koji leči nauku. On ti ne kaze da otvoriš usta, samo on priča. Olovka piše srcem 03 De~ijikutak 13 Na repertoaru pozorišta “Duško Radović“ imali smo priliku da pogledamo predstavu “Mali Princ“, u režiji Anje Suše. U prepunoj Sali, na večernjoj sceni, trinaestoro glumaca vodilo nas je kroz svet jednog dečaka - Malog Princa, koga je tumačila glumica Jelena Ilić. U svojoj toploj, iskrenoj igri, jer deca ne prihvataju laž i trikove, Jelena nam je pokazala koliko jedan mali, dečji svet zapravo može da bude, i uglavnom jeste, a da to mi odrasli ne primećujemo, ustvari veliki i bogat svet. Odmah smo se suočili sa generacijskim jazom između dece i odraslih, razlikama koje su suštinske u shvatanju života i svega oko nas, koje nas, pogotovo danas, čine toliko udaljenim od našeg detinjstva, pa i naše dece. Jer kod Malog Princa je sve malo, nema suvišnih stvari koje preokupiraju dečije misli, nema velikih problema, samo velikih otkrića i naspram svega, ima čuđenja kako to svet odraslih sputava decu i same odrasle nekakvim zacrtanim ciljevima koji u svojoj osnovi vrlo često nisu plemeniti. Otud Mali Princ luta, istražuje i pronalazi, upoznaje nove prijatelje i neke čudne odrasle ljude zaokupljene svojim još čudnijim problemima. Koliko god radoznao i hrabar, Mali Princ ipak čezne za svojom planetom, gde sve ima svoj smisao, makar mali, i gde svemu što je stvorio ume da se raduje i gaji. Odrasli su pak to odavno zaboravili i u strahu da će izgubiti kosmički važnu računicu o besmislenim brojevima, kraljevinama koje su puste, u strahu da će prestati biti obožavani, ili zaboraviti da naviju svoje satove, u tom strahu, ljudi prestaju da se raduju onome što ih okružuje, zaboravljaju da gaje ono što su nekad voleli, zaboravljaju na svoje srce, ono čisto, koje su nekad imali kao deca. Zato je ova predstava pomalo tužna, zato ima poseban poetičan ton, zato je i igra glumaca otvorena i čista, jer samo tako može da dopre i da nešto znači mlađoj publici. Sala je naravno bila puna, ali su otkucaji srca bili različiti. Od sredovečnih, sporijih otkucaja, preko onih jednoličnih, aritmičnih, do brzih, jasnih otkucaja najmlađe publike. Po ideji rediteljke Anje Suše ova predstava će biti namenjena i deci i odraslima, odnosno reprizni termini zakazani su i u prepodnevnim i u popodnevnim časovima. Koja publika će biti vernija znaćemo nekom jubilarnom izvođenju “Malog Princa“, jer i sam Egziperi je svoje delo posvetio detetu koje je nekada bilo odrasla osoba - jednom malom dečaku. Ana Bretšnajder MALI PRINC ANTOAN DE SENT EGZIPERI DE^IJI ODGOVORI NA OZBILjNA PITANJA
  • 14. Mlada i talentovana glumica, naša sugrađanka Ana Bretšnajder je rođena 1979. godine u Pančevu. Diplomirala je glumu na Fakultetu Dramskih Umetnosti u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića 2002. godine. Završila je postdiplomski kurs „Master klas“ kod mentora prof. Dr Vladimira Jevtovića i Kokana Mladenovića. Dobitnik je nagrade, “Branivoje Mladenović“ za najbolju dikciju. Pored završene niže muzičke škole, odsek klavir, igrala je i balet osam godina. Trenutno radi na predstavi “Gordost“ slovenačke pozorišne trupe VIA NEGATIVA, premijera u Beogradu se očekuje u decembru 2007. U toku je i realizacija autorskog projekta koji sufinansira Opština Pančevo iz oblasti kulture i umetnosti, ekološka predstava “Eko bajka“. Pred njom je sjajna glumačka budućnost, a iza nje mnoge zapažene filmske i pozorišne uloge. Od filmova izdvajamo: “Volim te najviše na svetu“ u režiji Predraga Veličkovića, “Kada porastem biću kengur“ u režiji Radivoja Andrića, dugo očekivani “Čarlston za Ognjenku, prvenac Uroša Stojanovića i “Na lepom plavom Dunavu“ Darka Bajića, čija se premijera očekuje na jesen. Neke od predstava u kojima je ostvarila zapažene uloge su: “Višnjik”, režija Dimitrije Jovanović , “Bura” režija Slobodan Unkovski, “Čin bez reči”, “Princ žaba” režija Ana Tomović, “Dokaz” režija Natalija Matunović, “Krajnosti” režija Radiša Stanišić, “Čarobnjak iz Oza” režija Nenad Gvozdenović, “Zaboravljeni jezik” režija Ivana Ašković… Kako je sve počelo? Milenko Zablaćanski je 1995 godine pravio audiciju za novu predstavu u “Ateljeu mladih” u Pančevu. Sve je to ličilo na mali prijemni za Akademiju. Oformila se jedna grupa mladih pančevaca među kojima sam bila i ja. Napravli smo predstavu “Kasperov orkestar” gde sam ja igrala kaspera. Predstava je imala zapažen uspeh u Pančevu, Srbiji i na internacionalnim festivalima. Kruna svega toga je bio poziv u Edinburg na FRINGE festival. Tom prilikom smo se predstavili sa još jednom predstavom “Ubačeni elementi” nastavkom “Kaspera”. Cela predstava je odigrana na engleskom jeziku iako smo imali nepunih sedamnaest godina. Tako sam otkrila da kroz glumu na poseban način upoznajemo sebe i čitav ovaj svet sa najrazličitijim kulturama u njemu. Mnogi glumci ne upišu Akademiju iz prvog puta, da li ti imaš slično iskustvo? Posle treće godine gimnazije savetovali su me da probam da upišem Akademiju, ključna reč u svemu tome je “probam”. Probati ne znači i uspeti, a imati hrabrosti je samo prvi korak. Kako kaže moja tetka: “Dete, ne ideš da probaš nego da položiš”. Te godine sam ušla u uži izbor, ali sam očigledno samo probala ha, ha, ha… Naredne godine sam poslušala tetku. Koliko institucija, u ovom slučaju Fakultet Dramskih Umetnosti, može da pomogne čoveku, a koliko da mu oduzme početni elan? Ako odete na vašar i vozite se samo na jednom ringišpilu, otići ćete kući ne znajući šta ste propustili i usput će vam se vrteti u glavi. Ako odaberete da na Akademiji idete samo na predavanje iz glume mislićete da je KulturaIntervju 14 UPORNOST, POSVE]ENOST, ISTRAJNOST GRADE GLUMCA, FILM, UMETNOST!
  • 15. to sve. Nećete znati kako izgleda pozornica antičke Grčke, a sutra treba da igrate antičkog junaka. Ali ako hoćete da vidite sve potrebno vam je mnogo elana, a taj elan guta svaka institucija. Da li je taj elan prisutan sada, posle devet godina? Ima jedan odličan stih u pesmi “Dream on” grupe Depeche Mode. “What you take won’t kill you, but careful what you’re giving”. Ja tu pre svega mislim na energiju, na ono što upijaš, uzimaš i nosiš sa sobom. Naravno i paziš šta daješ! Zašto si odabrala da svoju karijeru započneš igrajući pet godina u studentskim predstavama? Nama je profesor uvek govorio: “Ako ovo shvatite ozbiljno, uporedićete svoj posao sa hirurgom. Oni godinama uče da bi jednoga dana mogli da presađuju nečije srce”. Ja sam shvatila da ako vam je cilj da doprete do nečijeg srca onda prvo morate godinama da “kopate” po sopstvenom. Pošto si već počela da “operišeš”, koja je od tvojih “operacija” bila najizazovnija? Šekspirova “Bura” u režiji Slobodana Unkovskog, za Budva Grad Teatar 2001 godine. Igrali smo na Kraljičinoj plaži, glumci su izlazili iz vode a vetar je podizao pesak. Pred samu predstavu reditelj je rekao: “Mi sada imamo avion, da li ćemo poleteti zavisi samo od nas” Igrala si sa poznatim glumcima. Koji od njih su najviše pomogli tvom glumačkom sazrevanju? Nikada neću zaboraviti rad sa Nikolom Đuričkom i Vojom Brajevićem u predstavi “Bura” i Jasminom Avramović u predstavi “Višnjik”. Posebno iskustvo je bilo raditi sa Timom Sejftijem (Tim Seyfi) glumcem iz Nemačke i Majklom Pićirelijem (Michael Piccirelli) glumcem iz Australije. Upravo si završila snimanje filma Darka Bajića “Na lepom plavom Dunavu” i očekuje te premijera dugo očekivanog filma Uroša Stojanovića “Čarlston za Ognjenku”. Oba filma su na neki način internacionalna koprodukcija. Da li to znači da dolaze bolje godine za srpski film? Neverovatno je da danas uloga može da se dobije preko interneta!!! Biti radoznao znači imati hrabrosti da zakucaš i na nepoznata vrata, ona se otvore, ti dobiješ ulogu i eto koprodukcije. Desi se da, kao u našem slučaju, izgori brod, kao jedina lokacija za snimanje. Isto tako se desi da ljudi izguraju snimanje do kraja, tako što naprave novi brod. Upornost, posvećenost i istrajnost grade glumca, film, umetnost. Ako sve to srpski film ima, ne postoje vrata sveta koja će za nas ostati zatvorena. Hajde da se vratimo pozorištu. S obzirom da je Pančevo dobilo dečiju pozorišnu scenu, koliko smo daleko od samostalne pozorišne institucije? Pančevo ima sjajnu ekipu koja pravi sigurne i zapažene korake na pozorišnoj sceni Srbije. Ako nastavimo da se trudimo, održimo i proširimo svoja delovanja, treba očekivati povratnu reakciju onih od kojih zavisi da li će se jedna institucija zvati pozorište. Posle deset godina ponovo igraš Kaspara u predstavi “Zaboravljeni jezik” u BITEF-teatru. Ima li neke simbolike u tome? U mom omiljenom filmu “Pre kiše” postoji jedna rečenica: “ Sve se vrti u krug, vreme nikada ne umire”. Razlika je samo u tome što između postoji neko iskustvo koje ti otvara neki novi krug. Kažu da je najlepši zalazak sunca posle kiše, gde si ti doživela svoj? Na Dunavu, na brodu, negde između Beograda i Budimpešte. Sunce je dodirivalo divlju nenaseljenu obalu. Snimanje je za trenutak stalo jer je priroda veličanstveno poželela “laku noć”, a nama novi radni dan. N.L. 03 Intervju 15 foto: Tanja Krstevski
  • 16. KulturaKolumna 16 Kraj maja 2550 godine. U jazbini, kao i na livadi, malo šta se menja. Ponavljanje istog nebrojeno puta verovatno bi većinu dovelo do granica demencije i samog ludila, verovatno zbog prividne vizije nemogućnosti napretka i zatvorenosti vrzinog kola iz kog nema izlaska. U doba eksponencijalne brzine života i mahnitog grabljenja ka nečemu novom stvarno nema mesta za rađenje istog, pa makar to isto bilo izjedanje belgijskih čokolada i nalivanje španskim portom, a kamoli ispaljivanje strele po hiljaditi put u istu metu na isto mesto sa istim stavom i (nadajmo se) praznog uma, bez onog velikog Ja, ega, koji će nam svima kad-tad doći glave kao što je to njeno veličanstvo istorija već toliko puta i pokazala. “Isto” je već toliko postalo passé da je ljudima dosta i života u okvirima društva do kojeg smo trnovitim putem evolucije jedva i došli, da i ne pričamo o učaurenim obavezama i repetitivnim radnjama iz dana u dan. Baš iz tog razloga i želim da vam dočaram računarsko strpljenje i snagu volje jednog prosečnog streličara koji je spreman da iz minuta u minut, iz godine u godinu radi jedno te isto, pa makar i po nevremenu ili suncu koje bi ubilo omanjeg jazavca posle deset minuta šetnje po istom, ne zbog rezultata ili olimpijske penzije, dokazivanja pred ostalima ili zbog nekog kompleksa odbačenosti iz detinjstva, nikako zbog toga, već zbog jednog jako prostog i prizemnog razloga: ZEN. Zovite to kako hoćete, mi smo ga tako nazvali jer u našim životima bolji opis te radnje nismo čuli, ali zen stvarno najbolje i opisuje nešto što nije cilj već put ka cilju, razvoj koji je bitniji od samog kraja. Da prosečan čitalac ne bi nagađao šta je zen, uz ono malo intelekta i stečene mi mudrosti pokušaću da mu dostavim informacije da bi i sam mogao da predstavi sebi šta je pojam koji i zen budisti ne mogu da objasne jednom zapadnjaku (u koju klasu spadamo i mi koliko god mislili drugačije) i da implementiram to u ispaljivanje strele iz luka. Zen ili djhana u svom izvornom značenju jeste metoda redukcije fenomena svesti zajednička tradicionalnom sistemu discipline praktičnog uma (Yoga) i Budinog pokušaja zahvata tim reduktivnim i analitičkim putem u čisti tok svesti (bhavanga-sota) u napor da dosegne iracionalnu trascendenciju Nirvane, za koju sam Buda daje u duhu idijske formalne logike svog vremena ovu definiciju: “ni biće, ni nebiće, ni biće-nebiće, ni ni-biće-ni nebiće”. Reč zen nastala je od japanskog zazen (sedeti i meditirati), a ona opet od kineskog ch `an od sanskritskog dhyana, meditacija, a u principu se sve svodi na nesvesno, na ono odveć zaboravljeno u naučnom svetu modernog nam društva. Profesor D.T. Suzuki, pisac knjige “Zen budizam i psihoanaliza”, nesvesno naziva metanaučnim ili prenaučnim jer se zenovski stav počeo razvijati pošto je nauka već zaposela čitavo polje čovekovih proučavanja, a zen traži da, pre nego što bezuslovno priznamo vlast nauke, zastanemo, razmislimo i vidimo da li je postojeće stanje stvari dobro. Takav pristup se svodi na ulaženje u sam predmet i njegovo sagledavanje iznutra. Na primer, citiram: “Kako spoznati cvet? Postati cvet, biti cvet, cvetati kao cvet i uživati u Suncu i kiši. Kad sam to postigao cvet mi govori i ja znam sve njegove tajne, sve radosti, sve patnje, tj. vasceli njegov život treperi u meni. I ne samo to, zajedno sa mojim “spoznavanjem” cveta, saznao sam i sve tajne vasione, sto uključuje i sve tajne mog Ja, koje je dotle celog života izmicalo mom gonjenju zato što sam se bio udvojio u gonioca i gonjenog, predmet i njegovu senku. Nije ni čudo što nisam uspeo da uhvatim svoje Ja i što je potera bila tako zamorna…”. Nama balkancima, izgubljenim između kultura osvajača sa istoka i zapada koji su prolazili našim teritorijama kroz prošla stoleća, ovo parče mudrosti sa dalekog istoka izgleda kao jeftino i nadasve pomodarsko parče filozofije koja se graniči sa tinejdžerskim vikend štivom jednog Brauna ili Koelja, ali prijatelji, ne budimo lako zavarani. Moderna nauka tek sada izučava na fizičkoj i hemijskoj osnovi neverovatni efekat repetetivnih radnji i neverovatno pojavljivanje novih sinapsi kod ljudi koji na primer ceo svoj život rade na pokretnoj traci. Pošto sam vas, nadam se, zaintrigirao pričom o ponavljanju i njenim objašnjenjem u zenu, da se vratimo na tu ljudsku prvu mašinu (istorijski tačna činjenica) zvanu luk i njeno neverovatno delovanje na prosečan ljudski um sa malo više strpljenja i volje. Svako od nas prvi put kada uzme u ruke napregnuto drvo povezano kanapom oseti neverovatnu srodnost sa istim, kao da se toliko eona lovljenja sa istim urezalo u naš primitivni mozak i ostavilo takve posledice da i najveći mrmoti ne ostanu ravnodušni. Verujte mi, svako ko je je barem jednom došao na trening streličarstva smrtno je ubeđen kako on/ona to već odveć zna i kako su u pitanju samo finese koje će trening već doneti. Uvidevši tu grešku na sopstvenom primeru imam pravo da pišem o tome, a i da prekinem pošto će me urednik QL-a vezati za neku žalosnu vrbu na obali Dunava ako izađem sa dozvoljene mi stranice. Do sledeceg broja pokušajte da se strpite… a ja, iz jazbine pa na livadu… *Vuja- Milovan Vujić, trener streličarskog kluba “Pančevo”, moj Sensei, čovek zaslužan za moju ljubav ka luku… Vladimir Kandić -NEWS FROM THE LAIR- a complete account of Vladimir Stojanov Kandic of transglobal happenings and a worldwide perspective of our race VUJO*, VUJO, BIO SI U PRAVU…
  • 17.
  • 19. Muzika 19 IZBORI SE ZA TVOJE PRAVO NA @URKU! Muzika Da, da, na talasu dobrih svirki/žurki koje će se zbiti ove sezone kod nas, na petrovaradinsku Đavu u okviru EXIT festivala stiže nam i totalno otkačeni trio iz “glavnog grada sveta”, Njujorka, tačnije iz Bruklina i Menhetna — dugo očekivani Beastie Boys. Zasigurno da oni neće tog 13. jula obradovati samo hip hop ekipu, za koju se BBoys najčešće vezuju, već i sve ostale ljubitelje drugih muzičkih žanrova — rokenrola, panka, soula, fanki, džeza, hardkora, psihodeličnog roka, ali i sve ostale koji će se u tom trenutku naći na Main stage-u. Sabotaža može da počne! Three white rappers!? Beastie Boys su još od druge polovine osamdesetih godina prošlog veka stekli zavidan broj fanova kod nas. Još od prvog albuma “Licensed to Ill” mnogi su bili zatečeni drugačijim (više zajebantskim i seksističkim) pristupom rap muzici, a ponajviše njihovim belačkim glasovima. Reakcije su bile tipa “Pored svih njujorških crnih repera, najbolji hip-hop album su snimila tri belca, i to još nisu iz geta!”. I zaista, bilo je tako. Ali pre rap fazona, na samom kraju sedamdesetih i početkom osamdesetih, BBoys su kao kvartet svirali punokrvni ulični pank rok, koji je tada bio veoma popularan u velikim američkim gradovima (uticaji iz tog perioda se mogu osetiti npr. u pesmi “Tough Guy” sa albuma “Ill Communication”), ali dolaskom Adama Horovitza (a.k.a. Adrock) u bend, sve su više počeli da naginju hip- hopu i drugim muzičkim stilovima, tačnije svemu što im je zapalo pod ruku, stvorivši autentičan BBoys zvuk, prepoznatljiv upravo zbog njihovih “necrnačkih” glasova. Pesma s tog prvog albuma “(You Gotta) Fight for Your Right (to Party)” postala je neizbežna na gotovo svim pank, hevi metal, rap žurkama, uzdižući Beastie Boys u sam vrh hip hop muzike. Ipak, i dalje ih je tvrda ulična rap publika smatrala nedostojnim hip-hopa, pa su usledile godine dokazivanja. Ali kome? Svaki sledeći album bio je korak ispred prethodnog, donoseći nešto novo i sveže u već standardni (njihov) hip-hop. Od prvog, “Licensed to Ill”, pa do poslednjeg studijskog albuma “To The 5 Boroughs”, Beastie Boys su prešli put od opičenih i pijanih sedamnaestogodišnjaka do jednog od najznačajnijih sastava moderne muzike. Overdrived sabotage Na EXIT fest Beastie Boys će stići iz švajcarskog grada Ticino sa “Moon & Stars” festivala, dok će pre toga održati dve svirke na jednom od najboljih džez festivala na svetu, Montreaux džez festivalu, gde će na jednoj svirci predstaviti totalno instrumentalni set ili, kako kažu, “An exclusive all instrumental show”. Ustvari, njihova turneja već traje, koncerti su gotovo svakodnevni, a pre nastupa u Novom Sadu obićiće Nemačku (“Hurricane” festival, na kome sviraju i bendovi poput Marilyn Manson, Pearl Jam, Bloc Party…), Francusku, Belgiju, Poljsku, Norvešku, Švedsku, Dansku, Englesku (na velikom “Live Earth” festivalu, zajedno s Foo Fighters, Duran Duran, Genesis, Red Hot Chili Peppers, Madonnom, Razorlight, Keane…). Nakon EXIT-a odlaze u Austriju, Mađarsku, pa Japan. Po mnogima, ovaj nastup će biti jedan od najznačajnijih u sedmogodišnjem postojanju festivala na Đavi. Zanimljivo je da je sedmi studijski album Beastie Boys-a najavljen za ovo leto, tako da ćemo, možda, imati tu privilegiju da čujemo kako će neke od novih pesama zvučati. Ako ne, biće dovoljna, sada već antologijska slide bass linija čuvenog hita “Sabotage”. Da, da, izbori se za svoje pravo na žurku! Beastie Boys diskografija: Licensed To Ill (1986) Paul’s Boutique (1989) Check Your Head (1992) Ill Communication (1994) Hello Nasty (1998) To The 5 Boroughs (2004) Chris “Beastie” Balt
  • 22. Moda 22 Svaka generacija ima svoju kulturu (i nekulturu, na žalost). Svaki grad, svaka zemlja i svako vreme imaju svoj duh. Duh grada, duh vremena moguće je videti kroz mnoge aspekte života. Jedan od njih svakako je moda. O važnosti pronalaženja sopstvenog stila iscrpno sam govorila. O slici koju ostavljamo u očima drugih takođe sam govorila. Pokušaću sada da pokažem kako to mi, kao pojedinci, stvaramo opštu sliku mesta u kojem živimo, koliko je ta slika važna i kako utiče na globalnu predstavu zemlje iz koje potičemo. Naime, može se reći da moda trenutno (i to više nego ikad) paralelno živi dva života: onaj na pisti, u modnim časopisima, spotovima, reklamama i slično; i ovaj svakodnevni, jednostavno rečeno ulični život, koji se ogleda u našoj percepciji i primeni ponuđenog. Na prelasku iz 20. u 21. vek došlo je do mnogih (diskutabilnih) promena. Globalizacija uzima svoj danak i to je neporecivo. Način na koji se ovo odražava na industriju i politiku nikako nije zanemarljiv ni kada je reč o modi. Modna, kao i mnoge druge industrije (npr. automobilska) doživljavaju nešto što se ne može smatrati procvatom, iako količina ‘’novog’’ prevazilazi granice razuma i ima svoju cenu koju definitvno plaćamo svi. No, to je priča za sebe i njoj ću se vratiti u jednom od narednih tekstova. Bez obzira na sve, i dalje čvrsto stojim iza stava da moda predstavlja veoma značajan aspekt u izražavanju sopstvene ličnosti. Osim toga, smatram da je ona izuzetno važan element zavođenja. S obzirom na sve ovo, nipodaštavanje, ili pak pogrešno shvatanje suštine mode vodi nas u devijaciju. Primer je očigledan: naša (voljena) zemlja Srbija, ruku na srce, ne liči ni na šta. To što ulicom prolaze muški i ženski klonovi ‘’zvezda’’ porno filmova ne znači da smo slobodni, otvoreni, liberalni i savremeni. Naprotiv, znači da smo duboko zastranili. Iako je realnost više nego zastrašujuća, ne bi trebalo da budemo demoralisani. Dobra volja, prave informacije i iskrena želja da sami sebi pomognemo može nas vratiti na pravi kolosek. Ipak, trebalo bi da požurimo da nam ne bi otišli baš svi vozovi. Prvo moramo shvatiti da je suština odevanja postizanje jedinstvenosti i da uniformisanost (svi isto svuda i uvek) ne pomaže psihi. Kao dobar primer za ovo poslužiće vam ‘’kliktanje’’ po sajtovima koji se bave uličnim stilom. Da pojasnim: u Evropi i svetu postoje ljudi koji se zovu style hunters, cool hunters, trend hunters i slično, koji se bave ‘’lovom’’ na ulične stilove. Ulični stilovi tiču se upravo naše percepcije modnih trendova, njihove primene, samostalnog prepravljanja, popravljanja, prihvatanja, odbijanja i, na taj način, stvaranja potpuno novih jedinstvenih stilova koji su izvanredan dokaz raznolikosti i lepote ljudske mašte. Modne kuće i mnogi internacionalni modni časopisi shvataju važnost ovog fenomena, te redovno konsultuju ‘’lovce na stilove’’ koristeći njihov foto materijal kao polaznu tačku za kreiranje. Logika je jednostavna: kad vidimo kako ljudi žele da se oblače, znaćemo šta da im ponudimo. Nisam pobornik ovakvog načina razmišljanja i stojim na strani ljudi slobodnog duha, nesputane mašte i inspirativnog pogleda na život. Nadam se da će vam razgovor koji sam vodila sa jednim lovcem na stilove, kao i fotografije koje smo njegovom ljubaznošću objavili, pomoći da razumete o čemu govorim. Yvan Rodić rođen je u Švajcarskoj pre 29 godina. Otac mu je Srbin, a majka Švajcarkinja, ali Yvan, na žalost, ne govori naš jezik. Studirao je komunikaciju u Lozani. Radio kao copywriter u reklamnoj industriji i freelance novinar. Poslednje tri godine proveo je u Parizu. Upravo tu je pre godinu dana postavio svoj blog i u modnom svetu postao poznat kao Face Hunter (‘’a man out and about in London and beyond: eye candy for the style-hungry’’). Od novembra prošle godine poslom ‘’lovca’’ bavi se puno radno vreme. Njegove fotografije objavili su mnogi modni časopisi i sajtovi. Neki od njih su Elle (francuski i italijanski), Tokion (japanski i američki), Vogue (korejski), GQ (američki i nemački), Cover (danski), Modette (švedski), Blond (nemački), menstyle.com, style.com i tako dalje. MODA, LjUDI I LOVCI NA STILOVE
  • 23. Opiši nam, molim te, svoj posao. Šta želiš da pokažeš fotografijama koje objavljuješ? Fotografišem fantastične i doterane ljude na ulici, na žurkama i svim mogućim umetničkim, modnim i muzičkim događajima. To radim danju i noću svuda po svetu. Želim da dokumentujem modu stvarnih ljudi i način na koji oni uspevaju da se obuku u potpuno ličnom stilu izvan masovnih trendova. Ove fotografije svakodnevno objavljujem na svom blogu i veoma često u raznim internacionalnim časopisima u Japanu, Francuskoj, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj. Kako si odlučio time da se baviš? Šta je to što te inspiriše u poslu lovca? Počeo sam sasvim slučajno. Kao božićni poklon 2005. dobio sam foto-aparat i počeo da fotografišem inspirativne ljude na pariskim žurkama. Radio sam to gotovo svakog dana. Nakon jednog meseca punjenja sopstvenog kompjutera ovim slikama, odlučio sam da ih podelim sa eventualno zainteresovanim ljudima i kreirao svoj blog. Tako je rođen Face Hunter. Mislim da je veoma zanimljivo posmatrati kako su neki ljudi u stanju da pokažu sopstvenu kreativnost i sopstveni stil koji je izvan globalnih trendova. Smatram da moda mnogo govori o čoveku. Uzgred, pre nego što sam konkretno počeo ovim da se bavim, već sam bio u ‘’lovačkom’’ raspoloženju. Radio sam kao tragač za stilovima za časopise i sajtove, tako da je sve došlo kao prirodna evolucija. U svom poslu volim činjenicu da nema suvoparan duh običnog posla, nego jednu posebnu snagu. Svakodnevne avanture, sretanje novih ljudi, putovanja, žurke i mnogo novih projekata koji dolaze najbolje opisuju moj posao. Kako shvataš modu? Šta je ona za tebe? Moda je način izražavanja sebe pomoću garderobe. Moda je, takođe, sva u zavođenju. S obzirom na to da imaš mogućnost mnogo da putuješ, kako bi opisao razlike u stilovima pojedinih zemalja. Ima li neki stil koji ti se posebno dopada? Skandinavske zemlje imaju najbolji osećaj za stil na svetu: elegantno i avanturistički. Njujork i London bi mogli biti odlični, ali samo za malu grupu populacije. Južna Evropa je veoma konzervativna i dosadna. Istočna Evropa takođe. U Istočnoj Evropi ljudi često imaju ukus koji nije baš najbolji. U njoj (straight) muškarci deluju potpuno preplašeni idejom da obuku bilo šta drugo osim sportske garderobe. Mislim da je to šteta za sve devojke tamo! Nedavno si bio u Srbiji. Na tvom blogu mogu se videti fotografije zanimljivih ljudi sa Noći muzeja u Beogradu i neke iz Novog Sada. U poređenju sa Zapadnom Evropom, šta možeš reći o ovdašnjem stilu? Rekao bih da ljudi imaju mašte, ali je to često veoma kič. Primetio sam svega nekoliko izuzetaka. Ljudi previše nose sportsku garderobu iako se ne bave sportom. Previše je špicastih cipela na nogama devojaka. No, ipak su devojke tu više avanturistički raspoložene nego u Parizu. Imaš li neke omiljene modne časopise? Da. Volim Self-Service, I-D, POP, Numèro, Fantastic Man, jer kada ih otvorim, u njima vidim stvari koje se ne mogu videti nigde drugde. Da li komuniciraš sa drugim lovcima na stilove? Možeš li nam preporučiti neke sajtove? Da. U kontaktu sam sa nekima od njih. Preporučio bih vam da pogledate The Sartorialist (US + international) i Hel-Looks (Helsinki). Ja vam uz to toplo preporučujem i www.style-arena.jp i, naravno, www.facehunter.org Pustite mašti na volju! Tanja Beljanski Moda 23 foto: Yvan Rodić
  • 24. KulturaSport 24 DUATLON U organizaciji Triatlon kluba „Tamiš“ Pančevo i Triatlon Unije Srbije 20. maja održano je otvoreno Prvenstvo države u duatlonu (trčanje - bicikl - trčanje). Takmičenje je bilo organizovano na Keju Radoja Dakića, gde se okupio veliki broj kako takmičara (preko 70 takmičara) tako i ljubitelja ovog teškog ali veoma atraktivnog sporta. Na programu bile su dve trke i to: elitna (5 km trčanja, 20 km vožnje bicikla i 2,5 km trčanja) i rekreativno - školska trka (600 m trčanja, 3 km vožnja bicikla i 400 m trčanja). U elitnoj trci nastupilo je četrdeset pet takmičara. I u muškoj i u ženskoj konkurenciji bilo je uzbudljivo do samog kraja trke. Nenad Sudarov (TK Dynamic - Novi Sad) postao je ponovo prvak države ispred Vladimira Savića (TK Tamiš - Pančevo) i Ognjena Stojanovića (TK Dynamic - Novi Sad). Ivan Kovačević iz Pančeva zauzeo je četvrto mesto. U ženskoj kategoriji Ksenija Bodlović (TK Dynamic - Novi Sad) postala je nova prvakinja države. U kategoriji juniora Pančevke Vanja Simić i Jelena Novoselac zauzele su drugo odnosno treće mesto, njihov klubski drug Vladimir Stojsavljević zauzeo je takođe treće mesto. U kadetskoj trci sve medalje pripale su pančevcima i to Janjuš Miloš zauzeo je prvo mesto, drugi je bio Stojković Zoran dok je treći bio Mladen Vuković, kod kadetkinja Ilijević Ana zauzela je prvo mesto. U pionirskoj kategoriji Pančevci su takode zauzeli sva tri prva mesta (Ivačković Petar - 1.; Jović Nemanja - 2,; Ivković Nemanja - 3). Pančevački bazen nakon rekonstrukcije foto: Dalibor Vinkić
  • 25. Postoji već 77 godina. Osnovana je kao prva mehanička fabrika stakla za prozore AD 09.09.1930. godine sa sedištem u Beogradu. Odluku o izgradnji fabrike mašinskog stakla u Jugoslaviji donela je firma «Saint Gobain” - Francuska, a sa svojim kapitalom učestvovale su i firme “Fitra” Čehoslovačka i «Unitbel” - Beograd Proizvodni program ISP-a čine: - kaljena stakla - slojevita stakla panlex - termoizolaciona stakla - izopan - medicinska ambalaža - specijalna stakla (ogledala za autoindustriju, kaljena stakla sa grejačima....) - specijalna stakla, zaštitna pancir stakla- zrnootporna stakla sa klasom zaštite C3-SA i C4-SA - proizvodi od stakla Kaljena stakla su sigurnosna stakla koja imaju povećanu otpornost na udar i savijanje, rade se ravna, savijena, štampana i bojena (pankolor). Proizvodnja se odvija po američkim standardima NSI i evropskim standardima E-1043R-C0018 sa atestom zavoda za standardizaciju. Primena kaljenih stakala: - u autoindustriji - bočna i zadnja stakla - traktorska stakla - industriji drumarskih i šinskih vozila - stakla za šporete i dr Slojevita panplex stakla su takođe sigurnosna stakla, sastavljena od više staklenih ploča i folije (polivinil bitural) koja ima providnost običnog stakla. Proizvodi se kao savijeno ili ravno. Veliku primenu ima u auto industriji za proizvodnju prednjeg vozačkog stakla, pancir stakla otporna na metke, u građevinarstvu i dr. Termoizolaciona stakla - sastavljena su od dve ili više staklenih ploča, koja spaja metalni držač. Radi se od kaljenog i slojevitog stakla sa primenom u građevinarstvu i autoindustriji - bočna stakla za autobuse. Medicinska ambalaža (ampule i bočice) rade se za farmacetske kuće za pravljenje lekova u tečnom i praškastom stanju, i tableta. Sve svoje proizvode ISP izvozi i na strana tržišta. Naši veliki domaći kupci su: Zastava Kragujevac, Ikarbus Zemun, Neobus Novi Sad, IMT Rakovica, Alfa plan Vranje, Sloboda Čačak, Milan Blagojević Smederevo, Galenika Zemun, Hemofarm Vršac i dr. Pri fabrici postoji maloprodaja i servis gde se vrši prodaja i ugradnja svih stakala. ISP već dugi niz godina veoma uspešno predstavlja svoj program na sajmu automobila u Beogradu. U ISP- u je u toku privatizacija, čije okončanje očekujemo krajem 2007. godine. Posetite nas u Pančevu. Prvomajska 1, telefoni: centrala 013/347-255, maloprodaja 013/342- 445 prodaja 013/345-972 i 345-458, 348-188 fax:013/347-993, izvoz 381 13 353-172 i 345-881; email: ispgen@panet.co.yu ispizv@panet.co.yu www.isp.co.yu. IndustrijaStaklaPan~evo 25 INDUSTRIJA STAKLA PAN^EVO Ulaz u fabriku za teretna vozila iz Žarka Zrenjanina 145 Mašina na kojoj se odvija proces sitoštampe Proces brušenja stakla Maloprodaja Industrije Stakla Pančevo, Žarka Zrenjanina 145 Peć za kaljenje stakla Pogon kalionica I Pogon za izradu ampula i bočica za potrebe farmaceutske kuće foto: Dalibor Vinkić
  • 26. KulturaSex 26 Iako pompezno najavljivan u svim medijima kao neviđeni spektakl i otelotvorenje svih vaših seksualnih ambicija, afiniteta i skrivenih želja, ovogodišnji sajam nije ponudio puno toga pravim ljubiteljima erotike i dobre zabave. U najavama ovog događaja išlo se toliko daleko, da je upoređivan sa budimpeštanskim sajmom erotike, pa čak i da je bolji i da preuzima primat. Naravno, svakom čoveku koji je posetio treći beogradski sajam erotike, jasno je da su takva poređenja krajnje neumesna i u najmanju ruku smešna. Nekoliko štandova sa najrazličitijim asortimanom proizvoda erotske industrije, od filmova, časopisa, DVD izdanja do najraznovrsnijih rekvizita i erotskih pomagala, i jedna bina za striptiz-šou program, premalo je za prave erotske sladokusce. Pored domaćih izvođača, standardno dobre Sanje Tigrice i Kety Baraccude, i izvesnog Gorana koji verovatno ne bi napalio ni neke babe, priliku da pokažu šta umeju imale su i gošće iz Rumunije, Bugarske, Mađarske, Austrije, Brazila (tu sam se zaledio), pa čak i Tajlanda. Svaka čast devojkama na trudu i umeću, ali publika nije bila vredna toga. Smušena, stidljiva, neinspirativna gomila je tupo zurila u plesačice bez ikakve želje da se dobro zabavi, podgreje atmosferu i dodatno stimuliše devojke na bini da pokažu možda nešto više od onoga za šta su plaćene. Naravno, sve ovo nije omelo ekipu Quick Look magazina da se dobro zabavi i pokuša da vam dočara delić atmosfere koja je vladala u hali 3 Beogradskog sajma. Uživajte! I.K. SAJAM EROTIKE?!? foto: Dalibor Vinkić
  • 27.
  • 28. KulturaMegaprojekt 28 Samo izabrani imaju tu sreću da ih njihova dela nadžive, da stoje kao svedok jednog prošlog vremena i kao garancija nastanka nekih novih dela, na ponos njihovih stvaralaca i radost onih za koje se stvara. Od 1979. godine AD “MEGA-PROJEKT” im tu privilegiju da gradi svoj grad i da život svojih sugrađana čini lepšim i lakšim. Od svog osnivanja do danas, preduzeće je aktivno učestvovalo u izgradnji impozantnog broja građevina, i građansko-završnih radova, termotehničkih i elektro instalacija, vodovoda i kanalizacije, kao i gasnih instalacija u stambenim, poslovnim i industriskim objektima. Zidari, stolari, limari, bravari i vodoinstalateri “MEGA- PROJEKTA” uz visoko obrazovani stručni i tehnički kadar svakoga dana stavljaju još po jednu ciglu u izgradnji moderne urbanističke istorije Pančeva. Savremeno opremljene kancelarije, impozantan vozni park, najsavremenija kompjuterska oprema i oprema za mobilne komunikacije, garant su daljeg razvoja ovog preduzeća u svim segmentima njegove deletnosti, uključujući i projektovanje i inžinjering kao sastavni deo organizacione strukrute. Dugogodišnje iskustvo na izgradnji i rekonstrukciji objekata, upotpunjeno je i opremanjem objekata, izradom kancelarijskog nameštaja i kuhinja, čime “MEGA- PROJEKT” zaokružuje svoju bogatu ponudu. Deo impozantne referentne liste čine izvedni radovi u vrtićima, školama, bolnici, upravnim zgradama, zgradi Opštine, kao i radovima za privatna lica na teritoriji Opštine Pančevo, Opovo, Alibunar i Kovačica. Poseban ponos, na ruku svojih dela je izvođenje radova na adaptaciji zgrade Poreske Uprave u Vršcu, u ulici Feliksa Milekera, koja je pod zaštitom države kao spomenik kulture. ZATO JE “MEGA-PROJEKT” PONOSAN NA SVOJIH RUKU DELO! AD “MEGA-PROJEKT’ 26000 Pančevo, Dr. Žarka Fogaraša 18 tel. 013/ 35-26-73 i 341-100, fax. 013/ 343-278 PONOSNI NA SVOJIH RUKU DELO
  • 30. Kakav je nameštaj pogodan za dečije aktivnosti? Dete treba da oseti slobodu, komotnost i sigurnost u svom malom carstvu, tako da za početak predlažem da nameštaj bude lagan, sem kreveta i ormana, koji ne bi valjalo da su pokretni. Sva deca su različita i imaju različite potrebe. Ipak, postoji određen način i osnovno pravilo koje treba slediti prilikom uređenja njihovih soba. Mora se voditi računa da nameštaj ne predstavlja samo uređenje sobe već i prostor za igru, tako da su deci najdragoceniji, verovali ili ne, prazni prostori, ili površine pune jastuka na kojima se mogu valjati i razvlačiti svoje igrčke. Soba bi trebalo da bude više funkcionalna, da služi za igru, spavanje, učenje, slušanje muzike, sanjarenje. Dečija soba mora da bude osvetljena i da u toku celog dana bude sunčeve svetlosti u njoj. Ne bi valjalo da soba bude okrenuta prema ulici, niti da bude pored kuhinje. Ako je moguće, poželjno je staviti neku vrstu izolacije, pa makar to bila i pluta. Naravno, boje zidova igraju veoma važnu ulogu. U slučaju da je beba u sobi, trebalo bi koristiti pastelne boje. Za nešto starije dete mogu se koristiti jarke boje jer podstiču dečiju maštu, a ako vam je dete dovoljno veliko i zna da crta, možete ga uključiti u akciju uklapanja boja. Što se tiče poda, poželjno bi bilo staviti podno grejane, ili bar tokom zime staviti tepih, kako bi dete bilo zaštićeno od hladnoće. Što se tiče izbora tepiha, to zavisi od vas — materijal, boja kao i finansijska moć kojom raspolažete, samo savetujemo da bude suprotne boje od boje zidova ili nekih detalja u sobi. Sam nameštaj treba da bude kvalitetan, postojan i otporan. Boje ne smeju sadržati olovo ili druge otrovne materije. Povoljno bi bilo da ploča dečijeg stola bude zaobljena. Naravno, krevet bi trebalo da bude tvrd, napravljen od drveta, a dušek što kvalitetniji, od prirodnog materijala, radi sprečavanja deformiteta kičme. Promenu nameštaja diktira uzrast. Primer blage transformacije od bebi do dečije sobe — dečiji krevetić zamenjen je krevetom, dok je noćni ormarić sa fiokama zadržao svoju prvobitnu funkciju. Romantična i praktična konstrukcija intimnog oblika, koja spaja krevet i mesto za kreativne igre, detetu pruža osećaj sigurnosti. U drugoj verziji, dole je umesto stola smešten drugi krevet, koji po danu postaje trosed. Preporučujemo da naručite nameštaj izrađen po meri. Ujedno je potrebno i napraviti prostor za učenje, prostor za knjige i eventualne ostale školske rekvizite. Takođe je važno pravilno osvetljenje radnog prostora, kao i pravilne dimenzije radnog stola za računar i odgovarajuća radna stolica. Kasnije, kada dete odraste, raspored nameštaja u sobi se prirodno menja. Prostor za igranje prelazi u prostor za boravak prijatelja, povećava se radna površina, kao i prostor za garderobu. Naravno, svi detalji oko izbora boja, tepiha i slika postaju lični i dragi vlasniku sobe. Najbitnije je da u dečijoj sobi stvorite atmosferu koja odgovara karakteru vašeg mališana, koji će u njoj uživati i stvarati svoj svet, iz kog će iz klinca i klinceze prerasti u princa i princezu. Maja Stajić CARSTVO KLINCA I KLINCEZE DO PRINCA I PRINCEZE KulturaEnterijer 30
  • 31.
  • 32. Ničeg goreg nema nego kada se ‘gastarbajterska’ duša uželi bureka sa mesom, a komšinica na Tesli je napadne, baš ispred same pekare, odlučna da čuje gde je to bolje, u Londonu ili Pančevu. Ne pomažu naivni diplomatski pokušaji da se objasni da je teško meriti babe i žabe, ne pomažu ni molećivi pogledi, komšinica je odlučna: Jel’da da je tamo bolje? Kao detetu koga pitaju da li više voli mamu ili tatu, postaje jasno da izvrdavanja nema, ali na komšinicinu žalost nema ni definitvnog odgovora, jer London je jednosatvno ‘drugačiji od drugih’. Iluzorno bi bilo opisati ga u jednodimenzionalnom maniru. Ipak, on je uvek drzak, agresivan, brz i arogantan. Naravno, uz sve to sjajno izgleda i svestan je svojih kvaliteta. Bez obzira što u njemu, nezvanično, živi oko 10 miliona ljudi (skoro k’o cela Srbija), on tačno zna da svakom ponaosob prodre u najintimnije želje i — da ih ispuni. To ispunjenje naravno dolazi na kašičicu, poput leka, ili pak droge kojom su svi u njemu jednako omađijani i polu-ludi. Ono što se dešava u pozadini ovih životnh vatrometa je anonimnost i usamljenost na koju su osuđeni svi žitelji Londona. Oko Božića se baš pričalo o slučaju poslovne žene u kasnim tridesetim koja je nekada radila za Saatchi & Saatchi, imala relativno ‘zdrav društveni život’ i nesrećnim slučajem umrla sama u svom stanu. Pronađena je tek nakon par meseci i to zbog neplaćenih računa za koje su potražioci zakucali na vrata te, ah ironije, upravo oni prvi naišli na njeno telo. Koliko se u Pančevu čovek oseća loše kada je sam, u Londonu je izolovanost često poželjna iz više razloga. Prvo, grad je toliko prenaseljen da se u vreme špica na pojedinim stanicama podzemne (ili tjuba kako se ovde zove), npr na Viktorija stanici, podižu specijalne kapije koje postepeno puštaju putnike da priđu vozovima, kako bi se izbegla “frka i krkljanac”. Ljudi mahom žive deleći kuće i stanove, jer su cene stanova toliko visoke da se ovaj pupak Evrope lagano pretvara u Tokijo u kojem se, navodno, sve može kupiti osim prostora. Nije nemoguće kupiti stan ili kuću, ali sve je to deo neke druge avanture. Uglavnom, stvar je jednostvna, a izbor na raspolaganju: u ovom gradu će se ili imati vremena ili će se imati novca. London ima dovoljno bogatuna koji imaju luksuznu egzistenciju i slobodu da poseduju i jedno i drugo: Britanska kraljevska porodica, Abramovič sa svitom manje eksponiranih ruskih tajkuna, japanski biznismeni, nemački i švajcarski bankari. Ipak, većina stanovnika u ovom gradu pripada redu običnih smrtnika, te agonija datog izbora važi. Zatim, radno vreme koje je od 9-5 i uvek broji više sati, jer nekada je za put potrebno dva sata do posla i dva sata pri povratku, pri čemu se ili žonglira na jednoj nozi ili jede nečija torba ili lakat. Za ljubitelje kola ovde je popularan Road Rage gde neko u kolima jednostavno flipne od silne gužve pa izađe iz vozila, pa ili isprebija ili ubije prvog koji mu naleti na pesnicu ili štanglu. Gde je vreme za spavanje, a gde za druženje? Eto, sreća te je napredovala tehnologija, inače niko ne bi znao šta mu prijatelji rade. Sa prijateljima isto kao i sa poslovnim partnerima — otvori se tefter pa se pronađe dan koji svima odgovara — u proseku najbrži mogući susret ‘padne’ za neke dve nedelje. London egzistira kroz mnoštvo realnosti u kojima svako može da nađe sebe — to je bar ono što svi koji u njemu živimo želimo da verujemo. Podeljen je Temzom na Severni i Južni, a svako se onom drugom delu obraća sa “preko reke”. Naravno, postoje Istočni i Zapadni London. Svaki deo Londona je pak opet neka priča za sebe, poput mini grada u KulturaPutovanja 32 ZA[TO BA[ LONDON A NE PAN^EVO?
  • 33. gradu. Stereotipi važe: kiša uglavnom pada cele godine, i svi Englezi su manje-više rezervisani. London je internacionalni cirkus u kome obitavaju sve nacije i religije, tako da nema mnogo tangiranja oko sociajlne otuđenosti starosedelaca. Takođe, London je sedište mnogim sjajnim fakultetima, pozorištima, klubovima. Čovek može da se zapije sa meksičkim glumcima, džezerima iz Roni Skota, da natrči na Džona Kliza na ulici, dok se ide na sarmu kod Mađara koji drži Ausrijski restoran, a koju služi jedna naša Sosa. London je najbolji za usađivanje kompleksa Petra Pana; ovo je grad mladih i uspešnih i naravno, svih onih koji su dovoljno naivni da veruju da će to jednog dana postati (i ostati). On je Meka rada, egoizma i narcisoidnosti. Pored Holivuda jedini koji pretvara san u javu, a ko molim vas, moze amere da podnese? Pa čak ih ni Englezi nešto preterano ne vole, što su im kao neki saveznici. U ovom gradu mnogi pedesetogodišnjaci se vraćaju na fakultet da studiraju, a žene u četrdesetim počinju sa baletom jer su to oduvek želele a nisu imale prilike. London to razume i podržava ih. Engleski pisac Semjuel Džekson je rekao da ko se umori od Londona zapravo se umori od života. To će vam svi utrljati o nos ako ih pitate kako im već nije muka od trke, frke i panike koju im ovaj grad pruža. Pored umora, jedan od uzroka mogućeg prekida strastvene veze sa Londonom je stvaranje porodice kojom London, poput posesivne mačke pri dolasku bebe na scenu, nije oduševljen, jer je neko drugi postao centar sveta. Dokle god je emotivna zrelost i spremnost za, često bezrazložni, entuzijazam na nivou prosečnog trinaestogodišnjaka, ovo je pravo mesto za živeti. Jer ako je Amerika obećana zemlja, ovo je definitivno obećani grad. I tako…čeka komšinica na odgovor, a ko da joj objasni da je ovo samo jedno parčence desetomilionskog mozaika? Nekom naprosto mazohističkom voljom isčekuje da čuje deifinitivan odgovor da je London bolji, dok on to u stvari i nije — on je samo drugačiji. Dovoljno drugačiji da, poput zaljubljene šiparice, i moja slovenska duša luta ovim gradom sve se nadajući da će me primetiti, uzeti pod svoje, i postati moj… Snežana Rajačić Robertson 03 Putovanja 33
  • 36. Muškarci i žene su se vekovima bavili ronjenjem na dah. Indirektne dokaze predstavljaju predmeti stari hiljade godina pronađeni na kopnu, kao što su ukrasi sa biserima i prikazi ronilaca na starim crtežima. Poznato je da su u antičkoj Grčkoj ronioci na dah vadili sunđere i učestvovali u vojnim poduhvatima. Tokom istorije, napredovanje tehnike direktno je uticalo na razvoj ronjenja. U početku se radilo na razvoju ronilačkih zvona sa dopremanjem vazduha sa površine, da bi se kasnije pojavio ronilački šlem. Prvi autonomni aparat zatvorenog kruga disanja konstruisao je Henri Flos (Henry Fleuss) 1876. godine. Prvi regulator za aparat otvorenog kruga disanja koji se nije morao ručno podešavati, za razliku od nekih prethodnih, konstruisali su Žak Kusto i Emil Ganjan 1942. godine, da bi nakon testiranja bio patentiran januara 1943. godine pod imenom Aqua Lung. Aqua Lung je inače i prvi komercijalni regulator. Danas u svetu ima najviše ronilaca koji rone sa aparatima otvorenog kruga disanja. To su aparati koji se sastoje od boce, najčešće sa vazduhom, mada se roni sa raznim mešavinama i regulatora koji se sastoji iz dva dela prvog i drugog stepena koji su spojeni crevom. Prvim stepenom se vrši smanjenje pritiska iz boce koja ima 200 bara kada je puna, na pritisak izmedju 9 i 10 bara. U drugom stepenu se vrši doziranje vazduha da pritisak okoline koji sa dubinom raste na svakih 10m za 1 bar. Oprema ronioca sastoji se od maske, peraja, disaljke, odela, pojasa sa tegovima, noža, boce, regulatora, manometra, dubinometra, prsluka za regulaciju plovnosti. Probelemi koji se dešavaju u ronjenju i koji se mogu prevazići pravilnim postupanjem čine barotraume, “pijanstvo dubina“, dekompresiona bolest. Do barotraume dolazi pri brzim izronima pri kojima ronilac zadržava vazduh, laganim izronom bez zadržavanja vazduha, odnosno normalnim disanjem, sprečavamo barotraumu koja može biti pogubna. Pijanstvo dubina se javlja kao posledica udisanja azota pod povišenim pritiskom, i uglavnom se dešava kod početnika. Ne može se prevazići, samo se može pomeriti prag dubine na kojoj se javlja svakim sledećim zaronom. Pijanstvo dubina se manifestuje na taj način što ronilac počinje da se ponaša neracionalno, misli da može da roni bez vazduha i vadi regulator, što može prouzrokovati utapanje. Ovo je samo jedan od primera, a ima ih raznih. Dekompresiona bolest se takođe javlja usled delovanja azota pri promeni pritiska. Azot se pri povišenom pritisku pretvara u tečno stanje i rastvara se u ogranizmu, tako da ako provedemo dovoljno dugo vremena da se azot rastvori i krenemo u izron, azot se vraća naglo u gasovito stanje i može da izazove začepljenje krvnih sudova. Da se to ne bi desilo, koristimo dekompresione tablice. Po tablicama za maksimalnu dubinu i vreme ronjenja očitavamo dubine za dekompresione zastanke ako smo izašli iz krive sigurnosti. Mnogo je lakše i jednostavnije roniti uz pomoć ronilačkog računara koji nam sam izračunava režim ronjenja i dekompresione zastanke. Ronjenje je lep i atraktivan sport, opasan je samo u situacijama kada se ne postupa po pravilima. Bezbedno mogu roniti samo dobro obučeni ronioci pri unapred isplaniranom ronjenju. Milutin Miljković R.K. “Hidroarheolog” KulturaAvantura 36 RONJENJE početku se radilo na razvoju ronilačkih zvona sa dopremanjem vazduha sa površine, da bi se kasnije pojavio ronilački šlem. Prvi autonomni konstruisali su Žak Kusto i Emil Ganjan 1942. godine, da bi nakon testiranja bio patentiran januara 1943. godine pod imenom Aqua Lung. Aqua Lung je inače i prvi komercijalni regulator. Danas u svetu ima najviše ronilaca koji rone sa aparatima otvorenog kruga disanja. To su aparati koji se sastoje od boce, najčešće sa vazduhom, mada se roni regulatora koji se sastoji iz dva dela prvog i drugog stepena čine barotraume, “pijanstvo dubina“, dekompresiona bolest. Do barotraume dolazi pri brzim izronima pri kojima ronilac zadržava vazduh, laganim izronom bez zadržavanja vazduha, odnosno normalnim disanjem, sprečavamo barotraumu koja može biti pogubna. Pijanstvo dubina se javlja kao posledica udisanja azota pod povišenim pritiskom, i uglavnom se dešava kod početnika. Ne može se prevazići, samo se može pomeriti prag dubine na kojoj se javlja svakim sledećim zaronom. Pijanstvo dubina se manifestuje na taj način što ronilac počinje da se ponaša neracionalno, misli da može da roni bez vazduha i vadi regulator, što može prouzrokovati utapanje. Ovo je samo jedan od primera, a ima ih raznih. Dekompresiona bolest se takođe javlja usled delovanja azota pri promeni pritiska. Azot se pri povišenom foto: Petko Zarić
  • 37.
  • 38. Bonton 38 UVOD U BONTON #2 Piše: R. Nikolić Bontonolog sa međunarodnim renomeom Pravila o ritualu su mnogo starija od ceremonijalnih načela srednjeg veka. Na srednjevekovnim dvorovima su takođe poštovana pravila ponašanja od kodeksa pristupa do nezaobilaznih pravila posluživanja i prihvatanja posluženja. Najstariji pravilnik o lepom ponašanju je iskopan pedesetih godina prošlog veka u Kini i datira negde iz stare ere što znači da ne može biti mlađi od 2.000 godina. Stari kineski filozofi su ga na drvenoj ploči urezali svojim kitnjastim stilom i nazvali ga “Pravila rituala”. Od prilike ovako glase neka od pravila kineskih filozofa: * Izbegni one koji te gnjave svojim beskrajnim pričanjem a ako nisi uspeo da ga izbegneš ne pokazuj dosadu. * Kad jedeš, zamisli da su oko tebe slepi ljudi koji ne smeju znati da jedeš. Ako želiš da jedeš bučno idi u planinu i ne vraćaj se među ljude. Proučivši pravila Bontona ustanovićete da se od pravila kineskih filozofa nije mnogo pobeglo ali ima i takvih koji ni do njih nisu stigli. Ovoliki vekovni zaostatak je uzrokovao ovakve tekstove upravo zbog onih kojima je ovaj zaostatak zasmetao a da nisu ni svesni toga. Ipak, prva bontonska literatura, priznata od strane javnosti je knjiga “Cortegiano” (Dvoranin), koja je napisana u šesnaestom veku a autor je italijan Baldassare Castiglione i prevođena je na više jezika. 1789 godine u Hanoveru se pojavila knjiga pod nazivom “O kontaktiranju među ljudima” i smatra se najvećim autoritetom “bontonologije”. I danas se ime autora ove knjige smatra sinonimom kulture i često se može čuti poznata Nemačka uzrečica: Kulturan kao Adolf Franc fon Knigge. U to vreme je feudalizam nemačke slabio pa neki autori “bontona” i danas smatraju njegovu knjigu pokretačem oslobađanja svesti građanstva od društvenog zla tog doba. 1861. godine u Londonu je izašla knjiga pod nazivom (slobodan prevod), “Uputstvo za lepo ponašanje” (Hints on Etiljuette), kojom su se englezi dugo ponosili i poštovali sebe zbog ove novine, smatrajući da su izmislili nešto što drugi narodi nisu mogli. Engleska reč “Etiljuette” se i danas često koristi u mnogim zemljama kao simbol nečeg specifičnog a simbolizuje finoću i kulturu pa se kod nas reč “Etikecija” može čuti u žargonu opisa nečeg što je elegantno. Ni jedna zemlja na svetu ne predviđa zakonske odredbe o ponašanju vezanom za bonton. Tako, nigde u zakonu ne stoji da se ne drže noge na stolu za vreme obeda ili u nekoj drugoj prilici niti da se ne srče supa, mljacka ili bilo šta što bonton zabranjuje. Bezbroj sličnih pravila su prepušteni pojedincu koji sam odlučuje hoće li biti kulturan ili ne. Dakle, ovde se radi o samodisciplini koja omogućava svakom da se uklopi u društvo bez prisile ali sa ogromnim sankcijama. Ima li veće sankcije nego kada je čovek odbačen od društva zbog nedostatka lične kulture. I pored čuvene Hobbesove tvrdnje da je “homo nomini lupus” (čovek je čoveku vuk), mi živimo u sistemu velikih urbanih sredina, gradovima, da radimo okruženi mnoštvom ljudi od kojih zavisimo, da stanujemo u ogromnim betonskim solitrerima, kupujemo svi zajedno u velikim tržnicama i da u takvom civilizaciskom svetu ipak zadržavamo imix i postojimo kao sopstvena ličnost. Moramo dakle, podešavati svoj odnos okolini a time obavezujemo sebe da poštujemo zakone društva i one koji su zakonom zacrtani i one koji se zapisuju van zakona kao što je ovaj koji upravo čitate a koji moramo bezuslovno poštovati. Psiholozi praktičari smatraju da svako od nas mora imati svoje mesto u xungli na asfaltu i da kao takav mora poštovati onog drugog koji takođe mora da živi u istim uslovima. Da li je svako od nas postao automatsko biće u uslovima gde se živi po tačno predviđenom redu kao u košnici? Ako je tako i ako postoje i oni kojima nije stalo do ovih pravila postaju ubrzo odbačeni a često i van zakona. Zato, ako pokušamo sebe da stavimo u položaj koje ovi tekstovi traže od nas videćemo da smo izbegli neprijatnosti koje nas stavljaju van kodeksa visoke vrednosti a da bi vrednost bila veća shvatićemo da i drugima s lakoćom možemo pomoći. Ovi tekstovi će nas uputiti kako lepše da živimo i lakše da se uklopimo u drušvo što znači sticati nove prijatelje i biti omiljen kod postojećih. To je u prvom redu zato što dolazimo u dodir i svakodnevno kontaktiramo sa mnoštvom ljudi kojima smo okruženi i niko od nas nije sam ni privatno ni u ispunjavanju poslovnih i ostalih dužnosti prema drušvu. Ogromna većina u takvom okruženju, makar u potsvesti, ima želju da se istakne i da skrene pažnju na sebe, neki po svaku cenu, da bude poštovan a da pri tome ne misli na to da i sam mora poštovati. Ova želja za isticanjem i veličinom rezultira mnoštvo negativnih perioda kojima smo svi skloni pa nam odbrambeni stav, i kada to nije potrebno, služi za postizanje cilja umesto da cilj tražimo kroz poštovanje i uvažavanje okoline. U tim periodima stvaramo nelojalan odnos prema svim drugim ljudima a pogotovu onima kojih se plašimo zbog njihovih kvaliteta ili popularnosti. Tu se odbrambeni stav pretvara u sistem samodokazivanja a takav stav može samo da šteti. Tada se iz dubine duše javlja večito prisutna volja za moć i dovodi nas u situaciju da nas psiholozi tretiraju kao “lupus”.
  • 39. Maksima Gorkog 8 tel: 013 347 118
  • 40. KulturaIgrice 40 Autori ove kompjuterske igrice su učenici Osnovne škole „Vasa Živković“ iz Pančeva i članovi školske Sekcije za urbanu ekologiju: Marko Tulić, Luka Racić, Uroš Dašić, Aleksandra Todorović, Nevena Popović, Vladislava Stanivuković, Goran Korda i Stefan Vidović. Najveći deo programerskog posla uradio je učenik Marko Tulić koji je odgovoran i za kompletan vizuelni izgled igrice. Stefan Veselinović, učenik Pete beogradske gimnazije pomogao je pri pakovanju igrice. Koordinator projekta i rukovodilac sekcije je Doc. Dr. Nenad Č. Bojat. Tehničku podršku, kao i osnove programiranja učenicima je obezbedio profesor tehnike I informatike Ilija Veselinović. Cilj ove igrice i celokupnog projekta je uključivanje mladih u ekološku edukaciju (mladi za mlade), osavremenjavanje i razvijanje alternativnog pristupa u ekološkoj edukaciji–savremeni audio-vizuelni izraz, ‘pakovanje’ linkova od značaja za ekološku edukaciju mladih u interesantni algoritam kompjuterske igrice (u ovoj igrici hiperlinkovan je sajt SO Pančevo za monitoring aerozagađenja u našem gradu. Igrica je osvojila sledeće nagrade: Nagrada Rotary club-a Bern Cristoffel iz Švajcarske a uz nagradu je dobijen na poklon 1 lap top, 1 server, 8 PC računara, Grand Prix Bijenala dečjeg umetničkog izraza (BUDI 2006) na temu Odbrana prirode, a nagrada je bila jednogodišnje karte za sve predstave, filmove i ostale programe Centra za kulturu Pančeva i jednogodišnje karte za gradski bazen… Učenici su od strane škole negrađeni komjuterskom opremom po ličnom izboru. Nenad Bojat KOMPJUTERSKA IGRICA: SPASAVANJE GRADA PAN^EVA
  • 41. 03 Igrice 41Vojvode Radomira Putnika 1/2 013/347-796 DIZAJN - logotipa - vizit karti - plakata - pozivnica - kalendara - flajera - bilborda - internet prezentacija - snimanje i monta`a audio reklama i muzi~kih spotova - izrada 3D animacija i prezentacionih DVD-eva - analogno i digitalno FOTOGRAFISANJE - monta`a video materijala - izrada reklamnih spotova tel:065/378-2751 Ko je raspoložen za malo “ševe”? Dana 27.5.2007. održao se veliki turnir u Pro Evolution Soccer-u 6. Poprište velikog okršaja, bila je igraonica CORE. Turnir je okupio pančevačke fanove najbolje fudbalske simulacije na svetu. Bilo je tu znalaca i iz Beograda, Novog Sada i još po kojeg grada Srbije. Igrači su imali prilike da igraju na tastaturi ili džojped-u, u zavisnosti kome šta odgovara. Turnir se igrao po principu Lige Šampiona, dakle, igranje po grupama, pa kup sistem. Kotizacija za turnir je iznosila 300 dinara, a najuspešniji igrač je imao prilike da osvoji čitavih 100€. Za one koji nisu imali sreće da se domognu trona, a bili su među najboljim učesnicima turnira, bile su obezbeđene vredne robne nagrade. Na samom turniru smo imali prilike da vidimo sve ono što krasi prave fudbalske utakmice: dobar fudbal, extra golove, uplakane igrače, nasmejane, ljute (na sebe i na sudiju)… Imali smo prilike da čujemo urlike zadovoljstva i besa usled adrenalina koji se osećao u prostoriji i poneku psovku kao sastavni deo fudbala. Glavna nagrada je završila u Beogradu, a domaćim momcima ostaje kao domaći zadatak da vredno treniraju do neke druge prilike. I.K. DRIBLING ZA 100e
  • 42. KulturaFilm 42 U okviru 60-og Filmskog Festivala u Kanu, koji je održan u periodu od 16. - 27. Maja 2007. godine, naš grad je imao dva predstavnika: glumca Vanju Lazina i mladu scenografkinju Jelenu Naumovsku. Vanja Lazin u Kanu Kratki igrani film „Yin”, u kome glume diplomirani dramski umetnici Tanja Divnić i naš sugrađanin Vanja Lazin, prikazan je na prestižnom kanskom festivalu. LJubitelji filma mogli su da vide ovo ostvarenje u segmentu festivala “Short Film Corner”. Film je snimljen 2005. godine, u režiji Nemanje Valjarevića, studenta treće godine filmske režije na Akademiji umetnosti BK. Reč je o svojevrsnoj kritici društva, u celini, za koje sam autor kaže da je, i pored prividnog civilizacijskog napretka, još uvek- primitivno, konzervativno i nemaštovito. Važno je da muškarci govore o pravima žena, belci o pravima crnaca, a bogati o pravima siromašnih. Jedino na taj način u demonstraciji naše nesebičnosti možemo se spasiti sigurne propasti. Još uvek nismo izmirili čoveka sa čovekom, prirodu praktično i ne primećujemo. Ili će ubrzo doći do buđenja ili sledi siguran kraj-povodom svog ostvarenja Valjarević iznosi svoj upozoravajući stav. Ovo je jedan mali film o velikom snu. Snu u koji želim da se svi probudimo. Jelena Naumovski u Kanu Uprogramu“Cinefondation“,kojipodržava najmlađe autore, studente i reditelje koji do sada nisu realizovali ni jedan igrani film, nalazi se film “Minus“ Pavla Vučkovića, studenta Fakulteta dramskih umetnosti iz Beogradu. U selekciji programa “Cinefondation“, nalazilo se 16 filmova iz celog sveta, a film “Minus“ osvojio je treće mesto. Ovo je već druga osvojena nagrada za Pavla Vučkovića, koji je 2003. godine sa filmom “Beži zeko beži“ osvojio prvo mesto u istom “Cinefondation“ programu. Film je realizovan u saradnji studenata Fakulteta Dramskih Umetnosti: Pavla Vučkovića, Đorđa Arambašića apsolventa ftv kamere, Andrijane Arsenijević apsolventa montaže, Ivane Popović i Nebojše Đorđevića odsek gluma, Nikole Živojinovića odsek zvuk i Vesne Dinić apsolventa filmske produkcije, i studenata Fakulteta Primenjenih Umetnosti: Jovane Dlačić odsek kostim, Jelene Naumovski apsolventa scenografije. PAN^EVCI NA KANSKOM FESTIVALU foto: Jacqueline Haener
  • 43. 03 43
  • 44. Do sada smo imali prilike da vidimo razne pokušaje automobila koji su ispod haube imali nešto slično motoru od veš mašine, nažalost performase, autonomija i izgled su bili veoma slični kao kod iste veš mašine od koje je pozajmljen motor – 50km u kutiji od lima, program osetljive tkanine, temperatura 60, bez sušenja. Hibridni automobili su napravili pomak, bar što se tiče izgleda i performasni, ali je to plaćeno slabom efikasnošću, jer se za sve zabavne stvari koristi benzinski motor, koji troši, kako mu i ime kaže – benzin. Tesla Roadster je svakako pionir na ovom polju jer je prvi električni automobil koji nije napravljen samo da bi zadovoljio našu želju za zaštitom životne sredine i jeftinim prevozom, već ima sve karakteristike potrebne da se uhvati u koštac sa nelojalnom konkurencijom koja koristi derivate nafte kao pogonsko gorivo. Najbitnija stvar kod ovakvih automobila je autonomija. Tesla Motors je lukavo odabrao tip karoserije. Roadster bez krova ni u benzinskoj varijanti nije predviđen za dugačka putovanja prvenstveno zbog nedostatka prljažnog prostora, pa se ni električnoj varijanti ne može zameriti autonomija od 300km, što je sasvim dovoljno za normalno, svakodnevno korišćenje automobila. Elektromotor u Tesli je maksimalne snage 185kW(250KS), međutim najlepša stvar vezana za motor je kriva obrtnog momenta, koja u najpotrebnijem delu uopšte nije kriva, na raspolaganju vam je 280Nm obrtnog momenta od 0-6000 obrtaja u minutu, što je dovoljno da ubrza automobil do 100km/h za samo 4 sekunde. Maksimalna brzina je preko 200km/h. Velika prednost ovkavog automobila je nedostatak delova koji se kvare. Kompanija tvrdi da je u prvih 160000km potrebno samo menjati gume i servisirati kočnice, ali bi ipak bilo dobro da se svakih 40000km uradi pregled automobila. To i nije nemoguće jer automobil nema ventile, hladnjake, svećice, karike, lambda sonde, turbinu, boš pumpu, karburator i slične delove koji zadaju glavobolje. Praktično ceo automobil se sastoji od elektromotora, baterija i elektronike koja upravlja celim sistemom. Menjač ima samo dve brzine, gde se prva koristi do 100km/h, a druga od 100km/h do 200km/h. To praktično ima za posledicu, sem jednostavnog menjača, da je u svakom trenutku moguće stići do 100km/h najvećim mogućim ubrzanjem. Litijum jonskim baterijama je vek trajanja oko 160000km, vreme punjenja 3.5h. Moguća je rekuperacija, odnosno punjenje baterija u vožnji kada automobil koči. Baterije u električnim automobilima predstavljaju najveći problem. Vreme punjenja je dovoljno dugačko da je još uvek nemoguće krenuti na dalji put, međutim u velikim gradovim većina populacije nema garažu, što praktično onemugućava punjenje i kod kuće. Ipak Tesla Roadster treba posmatrati kao veliki korak napred ka prelasku na jeftiniji i čistiji način prevoza. Kompanija, sa sedištem u Los Angelesu, očigledno cilja na masovnu tražnju njihovog modela, slično kao što svaka zvezda ima bar jedan Toyotin hibrid, pa je i cena u skladu sa tim. Auto košta 30000$ ako vam se ne žuri, a ako vam je bitno da što pre možete da kažete kako ste prijatelj prirode i imate svest o zagađenju onda će vas auto koštati 50000$. Ja bih još dodao da bi bilo zgodno ubaciti jedan zvučnik na mesto auspuha, kao ugođaj vozaču, a i kao upozorenje pešacima. Marko Martinović ELEKTRI^NI AUTO KOJI NIJE RU@AN - TESLA ROADSTER Automobilizam 44
  • 46. Automobilizam 46 ZELENI KARTON Osim međunarodne vozačke dozvole i ovlašćenja za upravljanje tuđim vozilom, ako se na put kreće vozilom registrovanim na drugo ime, kao treći vrlo važan dokument za put u inostranstvo je zelena karta. Zelena karta osiguranja u inostranstvu predstavlja isto što i polisa osiguranja autoodgovornosti u zemlji. Ona je dokaz da za svoje vozilo imate zaključeno osiguranje auto-odgovornosti i izdaje je osiguravajuće društvo kod kojeg je zaključeno obavezno osiguranje od autoodgovornosti. Ukoliko iz nekog razloga ne možete doći do zelenog kartona, „AMS Osiguranje“ i u ovim slučajevima svim vozačima izlazi u susret izdavanjem zelene karte na osnovu kratkoročne polise osigranja na svim svojim prodajnim mestima. Zelena karta osiguranja važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum. Ovaj međunarodni sporazum primenjuje se sa ciljem da se omogući jednostavniji i delotvorniji postupak naknade štete od osiguravajućih organizacija kada su učesnici nezgode strani državljani, a nezgoda se dogodila na teritoriji neke evropske zemlje. Na teritorijama zemalja u kojima ne važi naša zelena karta naši automobilisti su dužni da plate premiju tzv. graničnog osiguranja-prilikom ulaska u svaku od tih zemalja. Pri obezbeđenju zelene karte, kod osiguravača obavezno treba proveriti da li ona važi za državu ili države koje se planiraju posetiti. Ono što je najbitnije, ukoliko naš državljanin svojim motornim vozilom pruzrokuje štetu u posećenoj zemlji, tu štetu neće platiti on, već osiguravajuća kompanija koja je izdala zelenu kartu. Ovo je osnovni razlog zašto zelenu kartu treba obezbediti kod pouzdanog osiguravača. Međutim, ukoliko naš državljanin pretrpi štetu u stranoj državi krivicom državljanina te države, savetujemo da se obavezno obezbedi uviđaj i zapisnik policije države gde je nezgoda nastala, a nakon toga odmah podnese direktni odštetni zahtev osiguravajućoj kompaniji iz države koja je osigurala odgovornost štetnika, i koja štetu treba da isplati. Za sve informacije možete se obratiti i Korisničkom centru „AMS Osiguranje“ na broj 0800-009-009. Da bi smanjile visoku stopu saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom, vlasti Nju Delhija zabranile su pušenje pri upravljanju motornim vozilima. Za prekršioce je predviđena novčana kazna od oko deset dolara. Prema podacima saobraćajne policije glavnog grada Indije u više od osam hiljada saobraćajnih nezgoda koje se dogode u toku godine, pogine skoro dve hiljade ljudi. Pored zabrane pušenja, Vrhovni sud doneo je i uredbu prema kojoj vozači u javnom prevozu moraju da imaju završeno umesto dosadašnjih deset, najmanje 12 razreda škole. Takođe, zabranjeno je korišćenje prodornih i automobilskih sirena koje imaju neku melodiju, da bi se na taj način smanjio nivo buke na zakrčenim gradskim saobraćajnicama. U Nju Delhiju ima oko tri miliona vozila, a haosu u saobraćaju doprinose i nepoštovanje propisa, kao što su prolasci kroz crveno svetlo i nepropisno prelaženje i preskakanje sabraćajnih traka. PU[ENJE ILI 10$