2. Interni/Internal
Sadržaj
2
Uvod u ekonomiju
1.1 Šta je ekonomija?
1.2 Grane ekonomije
1.3 10 Principa Ekonomije
1.4 Ekonomski smerovi
1.5 Zanimanja ekonomista
1.6 Ekonomska tržišta
1.7 Ekonomske krize
3. Interni/Internal
Šta je ekonomija?
• Potiče od grčke reči „oikonomikos“ (οικονομικός), složenica koja povezuje grčke reči „nomos“ (νόμος): običaj, zakon i „oikos“ (οικος): kuća, i izvorno
znači: zakoni upravljanja domaćinstvom.
• Klasična definicija : U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava ekonomske aktivnosti, odnosno kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje
dobara i usluga i vrši njihovu raspodelu među članovima društva.
• Ekonomija odgovara na pitanja:
1. Šta (proizvoditi)?
2. Kako (proizvoditi)?
3. Za koga (proizvoditi)?
3
Uvod u ekonomiju – Šta je ekonomija?
4. Interni/Internal
Grane ekonomije
• Mikroekonomija izučava kako domaćinstva i preduzeća
donose odluke I kako međusobno deluju na tržištima.
• Prema tome, mikroekonomija proučava privredne subjekte
(domaćinstva i preduzeća) sa stanovišta troškova
proizvodnje, formiranja i raspodele profita i akumulacija,
forimiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga,
pojedinačna tržišta, individualnu štednju i akumulaciju, životni
standard i ličnu potrošnju.
• Iz ovog proističe da su domaćinstva i preduzeća osnovni
privredni subjekti u poslovanju i potrošnji u svim oblicima
privređivanja.
4
Uvod u ekonomiju – Grane ekonomije
Makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i
problema, kao što su: bruto proizvod, društveni proizvod,
nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski
rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni
bilans, ciklična kretanja privrede, budžet, fiskalna i monetarna
politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost, inflacija.
Prema tome, makroekonomija proučava funkcionisanje i
upravljanje ekonomijom u celini.
Makroekonomija dobija na značaju posle velike ekonomske
krize (1929-1933. godine), kada su obelodanjeni ekonomski
problemi sa nesagledivim posledicama.
Među ekonomistima je to najbolje uočio Džon Majnord Kejnz
(1883-1946. godine), te se nastanak navedene
makroekonomske teorije i politike vezuje za njegovo ime.
MIKROEKONOMIJA
MAKROEKONOMIJ
A
5. Interni/Internal
Grane ekonomije - Mikroekonomija
• Mikroekonomija izučava kako domaćinstva i preduzeća donose odluke i kako
međusobno deluju na tržištima.
• Prema tome, mikroekonomija proučava privredne subjekte (domaćinstva i
preduzeća) sa stanovišta troškova proizvodnje, formiranja i raspodele profita i
akumulacija, forimiranja cena, proizvodnje i distribucije roba i usluga, pojedinačna
tržišta, individualnu štednju i akumulaciju, životni standard i ličnu potrošnju.
• Iz ovog proističe da su domaćinstva i preduzeća osnovni privredni subjekti u
poslovanju i potrošnji u svim oblicima privređivanja.
5
Uvod u ekonomiju – Grane ekonomije
6. Interni/Internal
Grane ekonomije - Makroekonomija
6
• Makroekonomija se bavi izučavanjem pojava, procesa i problema, kao što su: bruto
proizvod, društveni proizvod, nacionalni dohodak, potrošnja, štednja, investicije, ekonomski
rast, spoljnotrgovinska razmena, društvena reprodukcija, platni bilans, ciklična kretanja
privrede, budžet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tražnja i ponuda, zaposlenost,
inflacija.
• Prema tome, makroekonomija proučava funkcionisanje i upravljanje ekonomijom u
celini.
• Makroekonomija dobija na značaju posle velike ekonomske krize (1929-1933. godine), kada
su obelodanjeni ekonomski problemi sa nesagledivim posledicama.
• Među ekonomistima je to najbolje uočio Džon Majnord Kejnz (1883-1946. godine), te se
nastanak navedene makroekonomske teorije i politike vezuje za njegovo ime.
Uvod u ekonomiju – Grane ekonomije
7. Interni/Internal
10 Principa ekonomije
Glavni principi kojima se ekonomisti vode u pravljenju ekonomskih modela i hipoteza su sledeći:
1. Ljudi moraju da prave izbore
2. Trošak nečega je ono čega se odričete da biste to dobili
3. Racionalni ljudi razmišljaju o “graničnim slučajevima”
4. Ljudi reaguju na podsticaje
5. Trgovina može svakog dovesti u bolji položaj
6. Tržišta su obično dobar način organizovanja ekonomske aktivnosti
7. Vlade mogu ponekad da poboljšaju tržišne ishode
8. Životni standard zemlje zavisi od njene sposobnosti da proizvede dobra i usluge
9. Cene rastu kad država štampa previse novca
10.Društvo se kratkoročno suočava s izborom između inflacije i nezaposlenosti
7
Uvod u ekonomiju – 10 Principa ekonomije
8. Interni/Internal
10 Principa ekonomije
8
Uvod u ekonomiju – 10 Principa ekonomije
Više o ovim ekonomskim principima naučićete u narednim lekcijama, za sada je bitno da imate širu
sliku i uvid u to kako ekonomisti razmišljaju.
Kada već govorimo o njima - ko su ekonomisti i čime se tačno bave?
9. Interni/Internal
Ekonomski smerovi
Glavni smerovi za koje se ekonomisti mogu specijalizovati su sledeći:
1. Ekonomija i finansije
2. Ekonomska analiza i politika
3. Marketing
4. Međunarodna ekonomija i spoljna trgovina
5. Menadžment
6. Poslovna analiza i savetovanje (konsalting)
7. Poslovna informatika
8. Računovodstvo, revizija i finansijsko upravljanje
9. Statistika, informatika i kvantitativne finansije
10. Trgovinski menadžment i marketing
11. Turizam i hotelijerstvo
12. Finansije, bankarstvo i osiguranje
9
Uvod u ekonomiju – Ekonomski smerovi
10. Interni/Internal
Zanimanja ekonomista
Najpopularnija i najčešća zanimanja ekonomista su:
1. Finansijski stručnjak/savetnik
2. Ekonomski analitičar
3. Marketing stručnjak
4. Stručnjak za prodaju
5. Menadžer projekata/kompanije
6. Poslovni analitičar
7. Informatičar/statističar
8. Računovođa/Revizor
9. Ekonomista specijalizovan za turizam i hotelijerstvo
10. Bankar
11. Preduzetnik
10
Uvod u ekonomiju – Zanimanja ekonomista
11. Interni/Internal
Ekonomska tržišta
Ekonomija proučava i stanje na tržištima, kako lokalnim tako i globalnom.
Tržište čini grupa kupaca i prodavaca određenog dobra ili usluge.
Kupci su grupa koja potražuje (želi da kupi) određenu uslugu ili proizvod
Grupa prodavaca u svojoj ponudi ima određenu uslugu ili proizvod
Gotovo svi ekonomski modeli i ekonomska teorija zasnovani su na konceptu ponude i tražnje i tržišne
(ne)ravnoteže.
11
Uvod u ekonomiju – Ekonomska tržišta
Dva osnovna tržišna
mehanizma
PONUDA I POTRAŽNJA
Tržišna privreda u najčistijem obliku nikada nije postojala, jer se država uvek mešala
u privredu. Sve do tridesetih godina 20. veka vladalo je mišljenje da država ne treba
da se meša u privredni život i da će sve neravnoteže razrešiti “nevidljiva” ruka tržišta.
Sa pojavom Velike svetske ekonomske krize 1929-33. postalo je jasno da je
intervencija države neophodna, jer postoje određene nesasvršenosti tržišta koje ono
samo ne može da prevaziđe (monopoli, eksterni efekti itd.).
12. Interni/Internal
Ekonomske krize
Kroz istoriju dogodilo se mnogo ratova, prekretnica, neravnoteža na tržištu, koje su dovele do velikih kriza koje
su uticale na svetsku ekonomiju. Neki od najznačajnijih događaja koje bi trebalo da znate su sledeći :
1. Kriza 1973. godine kada su članice Organizacije arapskih zemalja izvoznica nafte proglasile naftni embargo
2. Velika depresija 1929. - bila je snažna svetska ekonomska kriza koja se odvijala do kraja 1930ih godina, a
započela je u Sjedinjenim Američkim Državama.
3. Crni ponedeljak - 19. oktobar 1987. se vezuje za događaj kada su akcije na berzi doživele najveći pad u
procentima u istoriji.
4. Kriza 2007.- 2009. bila je hipotekarna finansijska kriza koja je doprinela recesiji SAD-a.
5. Energetska kriza 2000ih – od sredine 1980ih do 2003 cena nafte je abnormalno rasla,
što je bilo pripisano napetim odnosima na Bliskom istoku, rastuće potražnje Kine,
kao i pad vrednosti američkog dolara.
6. Venecuelanska bankarska kriza 2009. - 2010.
12
Uvod u ekonomiju – Ekonomske krize
