Menadžment forum jugoistočne Evrope: Kako poboljšati konkurentnost u jugoistočnoj Evropi

1. Менаџмент
форум
југоисточне
Европе
Како побољшати конкурентност
у југоисточној Европи:
• контекст
• стратегија
• економске политике
• улога пословних лидера
Под покровитељством
Владе Републике Србије

2. уводна реч
Александар Влаховић
Од суштинске важности за земље југоисточне
Европе је начин на који ће се извршити
консолидација привреде, и тиме избегнути
поновни улазак у рецесију. Међународни форум
југоисточне Европе управо има за циљ да
покрене отворени дијалог са циљем проналаска
решења за проблеме пост транзиционог
периода. И даље је отворена дилема међу
оривредним практичарима и економским
теоретичарима да ли је штедња или
стимулисање потрошње адекватан одговор
економску кризу у којој се све земље региона
налазе. Без обзира на изабрани антикризни
модел економске политике неопходно је чвршће
повезивање замаља у југоисточном региону.
Само на тај начин се може подићи степен
конкурентности националних економија, тј. то је
пут за стицање равноправног статуса у
конкуренцији са земљама Западне Европе и
света. Управо зато пословни лидери из овог
региона требало би да имају проактивнију улогу,
а сто је у суштини и основни циљ одржавања
Менаџмент форума Југоисточне Европе”, рекао
је Александар Влаховић, председник Савеза
економиста Србије.
Драган Ђуричин
У овом тренутку привреда Србије се налази у
техничкој рецесији, бременита низом
структурних нестабилности. Краткорочни
приоритет је одржавање унутрашње и
спољашње ликвидности.
У средњем року је неопходан анти-кризни
програм како би се подигао ниво оутпута,
нарочито размењивих добара. Улога државе
у наредном периоду по оба питања је
круцијална, пре свега у домену активизарања
индустријских политика.
Индустријске политике треба да делују како
на јавни тако и на приватни сектор. Такође,
економски контекст морају да чине нови
монетарни модел који базира на стабилном и
конкурентном девизном курсу као и политика
чврстог буџетског ограничења.

3. Теме Форума
1. Регионалне перспективе
У светској привреди коју већ дуже времена карактерише пад тражње доминирају два тренда у
погледу производње: тренд раста производње ултимативних ресурса (енергије, храна, базне
сировине и сл.) и тренд производње производа високог степена додате вредности. Масовна
производња чија конкурентност зависи од супериорности трошковне калкулације је неодржива.
Земље Југоисточне Европе у својим индустријским политикама морају да воде рачуна о овим
чињеницама. У формулисању стратегија конкурентности ове земље не могу више рачунати са
јефтином радном снагом, обиљем природних ресурса и увезеним иновацијама. Растући трошкови
рада, енергије и основних сировина већ су умањили њихову конкурентност. У Југоисточној Европи
у будућности главни циљ конкурентске стратегије неће бити „made in“, већ „created in“. У том
смислу, политика кластера за оне добро позиционирне нишере може бити изводљива опција.
2. Иновативно финансирање
Садашњу рецесију прати кредитни грч. С друге стране, регулатори инсистирају на расту капиталне
адекватности што преко ефекта делевериџа банака повећава кредитни грч. Искуство показује
да новчана маса много ефектније утиче на излазак из рецесије од фискалних стимуланса. У том
смислу, јавља се потреба за креирањем нових финансијских инструмената. На пример, у случају
Србије то би могле да буду Еуро државне обвезнице, доступне и становништву. Такође,
традиционалне стратегије које базирају на факорингу, конверзији дуга у капитал, испреговараном
финасијском реструктурирању и сл. представљају могуће опције.
3. Економске политике
Глобална економска криза која је почела 2008. године показала је да је ортодоксна платформа
за вођење економских политика базирана на Вашингтонском консензусу неодржива и да је
потребно пронаћи нову платформу која је концептуално свестранија и укључује индустријске
политике. Индустријске политике намењене су јавном и приватном сектору и рачунају са
тржиштем као институционалним оквиром за испољавање пословних стратегија поменутих
учесника. Индустријске политике зависе од нивоа економске активности, богатства ресурса,
позиције, али и од визије стратега. На пример, аутпут геп у Србији опредељује индустријске
политике у инвестицијама у интезивним гранама као што су енергетика, телекомуникације,
инфраструктура, логистика, пољопривреда и др.
4. Зелене и ИК технологије
Унапређење енергетске ефикасности, чиста енергија и спречавање климатских промена, заједно
са повећаном употребом обновљивих ресурса у производњи енергије представљају високе
приоритете ЕУ, а самим тим и земаља Југоисточне Европе. У неким земљама, као што је случај са
Србијом, постојећа емисија CO2 и утицај који на животну средину има енергетски сектор су знатно
већи у поређењу са земљама ЕУ, као и у поређењу са светским просеком. Имајући у виду
неопходност усклађивања са директивама ЕУ у процесу придруживања и достизања циља од 20%
учешћа обновљиве енергије у укупној производњи, инвестиције у овој области у наредном
периоду представљаће стратешко питање сваке земље. Такође, даљи развој у области
информационо-комуникационих технологија у региону биће додатан изазов на путу изградње
одрживих конкурентских предности.
5. Енергетика и пољопривреда
Енергетика и пољопривреде су битне за земље Југоисточне Европе, појединачно посматрано али
и у синергији (на пример, биомаса). Све земље Југоисточне Европе без обзира на природне
потенцијале имају дефицит енергије и постојећом производњом нарушавају усвојене еколошке
стандарде. Последично, улагање у повећање производње енергије, енергетску ефикасност, као
и у чистију производњу представљају апсолутни приоритет за достизање веће енергетске
независности. Производња енергије поред анти-импортних може имати и експортне циљеве,
нормално без трошкова брендинга. Пољопривреду треба третирати као сировинску основу
прехрамбене индустрије. Такође, прехрамбена индустрија има анти-импортне и експортне
циљеве. Дефинитивно, енергија, пољопривреда и прехрамбена индустрија могу да повећају
аутпут и екстерну ликвидност у свим земљама региона.

4. Програм
Уторак, 18. септембар
Српски пословни клуб “Привредник”
20.00-21.00 Коктел добродошлице
Среда, 19. септембар
Привредна комора Србије, Ресавска 13-15
08.30-09.00 Регистрација
09.00–09.30 Поздравни говор домаћина
Александар Влаховић Милош Бугарин
председник, Савез председник, Привредна
економиста Србије комора Србије
09.30–09.50 Уводно излагање
Ивица Дачић
председник, Влада
Републике Србије
09.50-10.20 Специјални гост
Индермит Гил
главни економиста
Светске банке за Европу и
Централну Азију
10.20-11.20 Пленарна сесија 1: Макроекономски контекст и нова стратегија конкурентности
Јоргованка Табаковић Расто Овин Кемал Козарић
гувернер, Народна банка заменик председника гувернер, Централна банка
Србије Фискалног савета Владе Босне и Херцеговине
Републике Словеније
11.20-12.40 Пленарна сесија 2: Нове основе стратегије конкурентности
Јоже Менцингер Љубо Јурчић Драган Ђуричин
професор, Правни председник, Хрватско професор, Економски
факултет Универзитета у друштво економиста факултет Универзитета у
Љубљани Београду
Ерхард Бусек
председник, ИДМ
Аустриjа
12.40-13.00 Кафе пауза

5. 13.00-14.30 Пленарна сесија 3: Како победити кризу из перспективе економских политика
Лу Брефорт Мирољуб Лабус Коста Јосифидис
шеф Канцеларије професор, Правни професор, Економски
Светске банке у Србији факултет Универзитета у факултет Универзитета у
Београду Новом Саду
Радован Јелашић Тихомир Домазет Владимир Вучковић
генерални директор, председник, Хрватски члан Фискалног савета,
Erste Bank, Мађарска институт за финансије и Србија
рачуноводство
Славко Царић Матјаж Раковец
председник Извршног председник Управног
одбора, Erste Bank, одбора, Заваровалница
Србија Триглав
14.30-15.30 Пленарна сесија 4: Употреба транслационе науке и технолошких платформи
Петар Петровић Рок Уршић Марк Плешко
професор, Машински председник, председник, Cosylab,
факултет Универзитета у Instrumentation Словенија
Београду Technologies, Словенија
Драгољуб Вукадиновић Бранислав Грујић Стјепан Цар
председник, Металац председник, ПХП Фарман председник,
Горњи Милановац Кончар–Електротехнички
институт, Хрватска
15.30-16.00 Ручак - спонзор Привредна комора Србије
16.00-17.30 Панел 1: Предлози енергетске политике са Панел 2: Информационе и комуникационе
“зеленом” компонентом технологије као изазов развоја
Модератор: Модератор:
Аца Марковић Јелена Стојановић
председник Управног одбора, извршни директор за маркетинг,
Електропривреда Србије Телеком
Панелисти: Панелисти:
Војин Лазаревић Горан Васић
председник, Rudnap Group извршни директор корпоративног
развоја, Теленор, Србија
Петер Балох Биљана Wебер
члан Управног одбора, БИСОЛ генерални директор, Microsoft
Паралелни
Душан Бајатовић Петер Хајду
панели генерални директор, Србијагас генерални директор CEE, Cisco Systems
Мађарска
Маја Бањалић
специјани саветник, Energowind
David Allison
директор Дирекције за индустријску, еколошку
безбедност, заштиту на раду и здравље, НИС
Стјепан Цар
председник, Кончар– Електротехнички
институт, Хрватска

6. 17.30-19.00 Панел 3: Улога брзорастућих компанија у Панел 4: Утицај политичке, физичке и
привредном опоравку концептуалне инфраструктуре на људски
капитал
Модератор: Модератор:
Горан Перчевић Топлица Спасојевић
генерални директор, председник, Удружење
Интеркомерц корпоративних директора Србије
Панелисти: Панелисти:
Мирослав Окука Видосава Џагић
генерални директор, Tarkett потпредседник, Привредна комора
Eastern Europe Србије
Мирослав Богићевић Ана Трбовић
генерални директор, професор, ФЕФА
Фармаком
Паралелни
Јасмин Хошо, Видоје Вујић
панели директор, Tondach за вршилац дужности председника,
југоисточну Европу Приморско-горанска жупанија
Јанез Шкрабец Nadya Zhexembayeva
председник, Рико шеф Cоca-Cola катедре за
одрживи развој, ИЕДЦ-Пословна школа Блед
Четрвртак, 20. септембар
Привредна комора Србије, Ресавска 13-15
09.00-09.15 Извештај са панела – први дан
09.15-09.35 Уводно излагање
Млађан Динкић
министар финансија и
привреде, Влада
Републике Србије
09.35-10.05 Уводно излагање: Шта треба урадити из глокалне перспективе?
Даница Пург Александар Влаховић
председник, председник, Савез
ИЕДЦ-Пословна школа економиста Србије
Блед
10.05-11.35 Пленарна сесија 5: Иновативно финансирање у кризи
Драгиња Ђурић Дејан Шошкић Filippos Karamanolis
председник Извршног професор, Економски председник Извршног
одбора, Banca Intesa, факултет Универзитета у одбора, Eurobank EFG,
Србија Београду Србија
Горан Питић
председник Управног одбора,
Societe Generale Banka Srbija
11.35-12.15 Пленарна сесија 6: Како побољшати конкурентност из перспективе економских политика
Младен Ведриш Душан Вујовић
професор, Правни професор, ФЕФА
факултет Универзитета у
Загребу

7. 12.15-13.45 Панел 5: Регионалне пословне алијансе у Панел 6: Нова улога индустрије осигурања
пољопривреди, прехрамбеној и
кондиторској индустрији
Модератор: Модератор:
Миодраг Костић Рудолф Ертл
председник, MK Group члан проширеног Извршног одбора,
Vienna Insurance Group
Панелисти: Панелисти:
Слободан Петровић Миленка Јездимировић
директор, Danube Foods генерални директор, Дунав
осигурање
Ензо Смрекар Антонио Марчители
виши извршни директор и генерални директор, АXА
члан Управе, Дрога Колинска осигурање
Паралелни
Анте Тодорић Andrea Simoncelli
панели извршни потпредседник, председник и генерални директор,
Агрокор Delta Generali Insurance
Зоран Митровић Franz Weiler
председник, Victoria Group извршни директор, UNIQA International
Бојан Радун Тедо Ђекановић
извршни директор, Nectar извршни директор филијала,
Заваровалница Триглав
Златко Базијанец
директор, АТ Kearney
Звонимир Мршић
председник, Подравка
13.45-14.00 Извештај са панела – други дан
14.00-14.30 Завршна реч
Топлица Спасојевић
председник, Удружење
корпоративних директора
Србије