SlideShare a Scribd company logo
1 of 59
OSNOVNE MERE
KARDIOPULMONALNE-
CEREBRALNE
REANIMACIJE
Dr Aleksandra Matić
OSNOVNE MERE KPCR
 Prehospitalno zbrinjavanje
 Izvode ih i medicinsko
osoblje i laici
 Bez upotrebe dodatne
opreme i sredstava
MEHANIZAM NASTANKA
AKUTNOG ZASTOJA SRCA
 Dominantni mehanizam nastanka
akutnog zastoja srca u slučaju traume,
intoksikacije, davljenja i kod većine
dece je asfiksija; zato je ventilacija
kritični momenat za reanimaciju ovih
unesrećenih
 Kod odraslih se najčešće radi o
primarnom akutnom zastoju srca usled
infarkta miokarda
MEHANIZAM NASTANKA
AKUTNOG ZASTOJA SRCA
 ODRASLI – AKUTNO
ZATAJENJE SAMOG SRCA
 DECA – PRIMARNO
ASFIKSIJA
KPCR
 Tokom prvih nekoliko minuta nakon
neasfiktičnog akutnog zastoja srca nivo
kiseonika u krvi je još uvek relativno visok,
i dotok kiseonika u miokard i CNS je
smanjen pre svega zbog smanjenog
kardijalnog output-a; zato je ventilacija
inicijalno manje važna nego kompresija
grudnog koša
AKUTNI ZASTOJ SRCA
 Nagao i neočekivani prestanak
cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim
prestankom rada srca je AKUTNI
ZASTOJ SRCA – CARDIAC
ARREST
 Akutni zastoj srca je vodeći uzrok smrti
kod odraslih u Evropi, pogađajući oko
700.000 osoba godišnje
AKUTNI ZASTOJ SRCA
 U momentu prve analize srčanog ritma, oko 40%
žrtava cardiac arresta ima ventrikularnu
fibrilaciju, a verovatno i znatno više, jer u vreme
prve EKG analize dosta dotadašnjih
ventrikularnih fibrilacija ili tahikardija pređe u
asistoliju
 Ventrikularna fibrilacija se karakteriše
haotičnim, brzim depolarizacijama i
repolarizacijama, zbog čega miokard gubi svoju
koordinisanu funkciju i prestaje da efikasno
pumpa krv kroz krvotok
OSNOVNE MERE KPCR
 Mnoge žrtve akutnog zastoja srca bi
mogle preživeti ako očevici započnu
KPCR odmah, kada je ventrikularna
fibrilacija još prisutna, dok je reanimacija
znatno manje uspešna kada srčani ritam
pređe u asistoliju
 Optimalni počenti tretman za VF akutni
zastoj srca je brzo započeta KPCR
(kombinovana kompresija grudnog koša i
ventilacija) plus električna defibrilacija
LANAC PREŽIVLJAVANJA
 rano prepoznavanje hitne situacije i
pozivanje hitne medicinske pomoći
 rana primena osnovnih mera reanimacije
 rana defibrilacija
 rana primena produženih mera reanimacije
Lanac preživljavanja
KPCR
 U većini razvijenih zemalja je
izmereno vreme od 8 minuta ili
duže od poziva hitne pomoći do
njenog pristizanja do unesrećenog
 Tokom tog vremena, preživljavanje
unesrećenog je zavisno od brze
pomoći prisutnih očevidaca
KPCR
 Žrtve akutnog zastoja srca trebaju hitnu
reanimaciju, koja obezbeđuje mali ali
krucijalno važan protok krvi do srca i
mozga; takođe, rana reanimacija
povećava šanse da će defibrilacija
prekinuti VF i omogućiti uspostavljanje
efikasnog srčanog ritma
 Kompresija grudnog koša je naročito
važna u slučaju kada se defibrilacija ne
može izvesti u prvih 4-5 minuta nakon
kolapsa
OSNOVNE MERE KPCR –
ALGORITAM POSTUPAKA
 PROVERITI OKRUŽENJE I OKOLNOSTI
 PROVERITI STANJE SVESTI
 POZVATI POMOĆ
 OTVORITI DISAJNI PUT
 PROVERITI DISANJE
 POZVATI HITNU MEDICINSKU POMOĆ 94
 IZVESTI 30 SPOLJNIH KOMPRESIJA
GRUDNOG KOŠA
 2 UDUVAVANJA VAZDUHA : 30 SPOLJNIH
KOMPRESIJA GRUDNOG KOŠA
Prići sigurno
Proveriti odgovor
Pozvati pomoć
Otvoriti disajni put
Proveriti disanje
Pozvati 94
30 k. grudnog koša
2 veštačka udisaja
Prići sigurno!
Okolina
Spasilac
Žrtva
Posmatrač
Prići sigurno
Pozvati pomoć
2 veštačka udisaja
Proveriti odgovor
Otvoriti disajni put
Proveriti disanje
Pozvati 94
30 k. grudnog koša
OSNOVNE MERE KPCR
1. Proveriti da li postoji opasnost po spasioca,
unesrećenog i ostale prisutne
2. Proveriti da li je unesrećeni komunikativan –
lagano ga prodrmati po ramenu i glasno
upitati: “Da li ste dobro?”
3. Ako unesrećeni odgovara:
 Staviti ga u položaju u kome smo ga našli,
pod uslovom da ne preti opasnost
 Pokušati brzo proceniti šta se desilo sa
unesrećenim i pozvati pomoć
 Nakon poziva za pomoć, izvršiti pažljiviji
pregled
Proveriti odgovor
Prići sigurno
Proveriti odgovor
Pozvati pomoć
Otvoriti disajni put
Proveriti disanje
Pozvati 94
30 k. Grudnog koša
2 veštačka udisaja
Prodrmati ramena
Pitati “Da li ste dobro?”
Ako ima odgovora
• Ostaviti kako ste ga našli.
• Naći razlog.
Proveriti odgovor
OSNOVNE MERE KPCR
3b Ako unesrećeni ne odgovara na poziv:
 Povikati za pomoć
 Okrenuti unesrećenog na leđa i otvoriti
disajne puteve zabacivanjem glave i
podizanjem brade – postaviti ruku na čelo i
nežno zabaciti glavu unesrećenog unazad, a
sa dva prsta postavljena ispod vrha brade,
podići bradu kako bi se otvorili disajni putevi
Otvoriti disajni put
Approach safely
Check response
Shout for help
Otvoriti disajni put
Check breathing
Call 112
30 chest compressions
2 rescue breaths
OSNOVNE MERE KPCR
4. Održavajući disajne puteve otvorenim,
proceniti disanje metodom “gledaj, slušaj,
oseti”
 Gledati – pokrete grudnog koša
 Slušati – ispred usta unesrećenog disajni
zvuk
 Osećati – kretanje vazduha na svom obrazu
postavljenom ispred usta unesrećenog
OSNOVNE MERE KPCR
 Imati u vidu da prvih nekoliko minuta nakon
cardiac arrest-a unesrećeni može plitko, jedva
disati, ili praviti povremene, retke čujne udahe;
ovo agonalno disanje ne treba zameniti za
normalno disanje
 Procena disanja metodom “gledaj, slušaj, oseti”
ne treba da traje duže od 10s – ne gubiti
dragoceno vreme !
 Ako imate ikakve sumnje da li je disanje prisutno
i normalno ili ne, postupajte kao da nije
Proveriti disanje
Approach safely
Check response
Shout for help
Open airway
Proveriti disanje
Call 112
30 chest compressions
2 rescue breaths
Proveriti disanje
 Gledaš, slušaš i
osećaš NORMALNO
disanje
 Nemoj napraviti
zabunu sa agonalnim
disanjem
OSNOVNE MERE KPCR
5a Ako unesrećeni diše normalno:
 Postaviti ga u bočni zaštitni položaj
 Poslati nekog ili otići po pomoć,
odnosno pozvati hitnu pomoć
 Što pre nastaviti praćenje kontinuiteta
disanja
Ako žrtva počne da diše
normalno, postaviti ga u
“koma” položaj
BOČNI ZAŠTITNI POLOŽAJ
OSNOVNE MERE KPCR
5b Ako unesrećeni ne diše normalno:
 Poslati nekog po hitnu pomoć, ili
ako ste sami, ostaviti na kratko
unesrećenog i pozvati pomoć, a
potom što pre započeti kompresiju
grudnog koša
Approach safely
Check response
Shout for help
Open airway
Check breathing
Pozvati 94
30 chest compressions
2 rescue breaths
30 kompresija grudnog
koša
Approach safely
Check response
Shout for help
Open airway
Check breathing
Call 112
30 k. Grudnog koša
2 rescue breaths
OSNOVNE MERE KPCR –
kompresija grudnog koša
 kleknuti sa strane unesrećenog, koga treba
postaviti u položaj na leđima, na čvrstoj podlozi
 postaviti koren dlana u centar grudnog koša
unesrećenog, a na sredini grudne kosti
 Postaviti koren dlana druge ruke preko prve i
ukrstiti prste na rukama – time se izbegava
primena pritiska preko rebara
 Obratiti pažnju da se ne vrši pritisak na gornji deo
abdomena ili donji okrajak grudne kosti
Kompresija grudnog koša
Kompresija grudnog koša
OSNOVNE MERE KPCR
 Postaviti se vertikalno iznad grudnog koša
unesrećenog i sa rukama ispruženim u
lakatnom zglobu i ramenima tačno iznad
grudne kosti praviti pritisak na središnji deo
sternuma do ugibanja grudnog koša od 4-5
cm
 Nakon svake kompresije, potpuno popustiti
pritisak (bez odizanja ruku sa grudnog koša)
 Kompresiju ponavljati ritmom od 100/min –
nešto manje od 2 kompresije u sec
 Vreme kompresije i dekompresije treba da
bude podjednako
 Postaviti koren dlana u centar
grudne kosti
 Postaviti drugu ruku na postavljenu
 Ukrstiti prste
 Započeti kompresije grudnog koša
 Frekvenca 100 min-1
 Dubina 4-5 cm
 Jednako kompresija :
relaksacija
 Kada situacija dozvoljava
obezbediti zamenu izvođača
reanimacije svaka 2 min
Kompresije grudnog koša
Veštačko disanje
Approach safely
Check response
Shout for help
Open airway
Check breathing
Call 112
30 chest compressions
2 veštačka udisaja
OSNOVNE MERE KPCR
 Kombinovati kompresiju grudnog koša sa
veštačkim disanjem
 Nakon 30 kompresija, ponovo otvoriti disajne
puteve zabacivanjem glave i podizanjem
brade
 Palcem i kažiprstom ruke koja je oslonjena na
čelo unesrećenog zatvoriti nosnice
 Otvoriti usta, uz i dalje podignutu bradu
 Udahnuti, te svojim usnama obuhvatiti usta
unesrećenog tako da što bolje naležu
OSNOVNE MERE KPCR
 Snažno i ravnomerno uduvavati vazduh
tokom otprilike 1 sekunde uz
istovremeno iskosa posmatranje da li se
odiže grudni koš
 Održavajući glavu zabačenom a bradu
podignutom, nakon odvajanja usana od
unesrećenog posmatrati spuštanje
grudnog koša tokom izlaska vazduha iz
disajnih puteva
Veštačko disanje
 Zatvoriti nos
 Uzeti normalan udah
 Postaviti usne na usta
 Uduvavati dok se
grudni koš ne podigne
 Trajanje oko 1
sekunde
 Dozvoli da grudni koš
padne
 Ponoviti
Nastaviti CPR
30 2
OSNOVNE MERE KPCR
 Nakon dva spasilačka udaha, nastaviti sa
kompresijom grunog koša što pre, i nastaviti sa
naizmeničnom kompresijom grudnog
koša i veštačkog disanja u odnosu 30:2
 Zaustaviti reanimaciju samo u slučaju da
unesrećeni počne sam da diše; inače, ne
prekidati reanimaciju sve do dolaska hitne
medicinske pomoći ili premora spasioca
OSNOVNE MERE KPCR
 Ako inicijalno veštačko disanje ne postiže
adekvatno odizanje grudnog koša
unesrećenog, pre sledećeg pokušaja uraditi
sledeće:
 • proveriti postojanje sadržaja u ustima
unesrećenog
 • ponovo proveriti pravilnu poziciju glave
unesrećenog kako bi disajni putevi bili otvoreni
 • ne pokušavati više od dva spasilačka udaha,
nego se vratiti na kompresiju grudnog koša
OSNOVNE MERE KPCR
 Ako ima dva spasioca, jedan vrši
spoljašnju kompresju grudnog koša, a
drugi veštačko disanje; radi prevencije
zamora, nakon vremena od oko 2 minuta
mogu zameniti uloge, ili ih smeniti drugi
spasioci ako ih je više, s tim da vreme
zamene bude minimalno
OSNOVNE MERE KPCR
6b KPCR samo sa spoljašnjom
kompresijom grudnog koša:
 ako niste uvežbani ili ne želite da
dajete veštačko disanje, radite samo
kompresiju grudnog koša
 ako se radi samo kompresija
grudnog koša, ona treba da je
kontinuirana, ritmom od 100
kompresija u minutu
OSNOVNE MERE KPCR
KPCR prekinuti samo ako:
 pristigne kvalifikovana pomoć i
preuzme dalju KPCR
 unesrećeni počne normalno da diše
 postanete suviše iscrpljeni
RIZIK ZA SPASIOCA
 Sigurnost kako unesrećenog tako i spasioca tokom
reanimacije treba da je od najvećeg značaja
 Prenošenje infekcije sa unesrećenog na spasioca je vrlo
retko, sa samo nekoliko izolovanih izveštaja o prenosu
TBC-a i SARS-a; transmisija HIV-a tokom KPCR do sada
nije zabeležena
 Laboratorijske studije su pokazale da bi korišćenje
izvesnih zaštitnika ili barijera sa valvulom propusnom u
jednom smeru preveniralo oralnu transmisiju bakterija
tokom ventilacije usta-na-usta
 Tokom svake KPCR, a naročito u vreme epidemije
visokokontagioznih oboljenja kao SARS, kompletne
protektivne mere za spasioca su neophodne
KPCR
 Tokom KPCR cilj ventilacije je održati adekvatnu
oksigenaciju; međutim, optimalni tidal –volumen,
frekvenca respiracija i koncentracija udahnutog
kiseonika tokom veštačkog disanja nisu precizno
utvrđeni
 Hiperventilacija (prevelika frekvenca i/ili
volumen) je ne samo nepotrebna, nego i štetna
iz više razloga – povećava intratorakalni pritisak i
time smanjuje povratak venskog priliva u srce i
sledstveno i srčani otput, povećava se distenzija
želuca, duži su prekidi u kompresiji grudnog
koša
KPCR
 Kompresija grudnog koša treba da ima
frekvencu oko 100/min, uz ugibanje grudnog
koša za 4-5cm kod odraslih, i uz potpuno
vraćanje grudnog koša u prvobitni položaj u
fazi dekompresije
 Veštačko disanje treba da ima frekvencu
ventilacija 10/min, udah da traje oko 1 sec sa
tidal (disajnim) volumenom od 500-600ml (6-7
ml/kgtt)
Prići sigurno
Proveriti odgovor
Pozvati pomoć
Otvoriti disajni put
Proveriti disanje
Pozvati 94
30 k. Grudnog koša
2 veštačka udisaja
Prići sigurno
Proveriti odgovor
Pozvati pomoć
Otvoriti disajni put
Proveriti disanje
Pozvati 94
Prikačiti AED
Pratiti zvučne komande
STRANO TELO U DISAJNIM
PUTEVIMA
STRANO TELO U DISAJNIM
PUTEVIMA
Algoritam za odrasle i decu stariju od 1 godine
 1 ako unesrećeni pokazuje znake blage
opstrukcije disajnih puteva – podsticati ga da
kašlje
 2 ako unesrećeni pokazuje znake teške
opstrukcije disajnih puteva i svestan je:
 • 5 udaraca po leđima između lopatica
 • Heimlich-ov manevar
 3 ako je unesrećeni bez svesti ili izgubi svest -
položiti ga na zemlju i započeti KPCR, prema
algoritmu
STRANO TELO U DISAJNIM
PUTEVIMA
 BLAGA OPSTRUKCIJA – KAŠALJ
 TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI
SVESTAN – 5 UDARACA, HEIMLICH-OV
ZAHVAT
 TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI
BEZ SVESTI - KPCR
DAVLJENJE
 Modifikacija – 5 inicijalnih udaha, potom
KPCR do dolaska pomoći; ova modifikacija
samo za specijalno obučene spasioce
 Davljenje se lako identifikuje, ali iza ovakvog
događaja može biti trauma ili intoksikacija;
zato je za spasioce – laike najbolje da se
pridržavaju standardnog protokola KPCR
NEUROTRAUMA
 Većina komatoznih
neurotraumatizovanih pacijenata su
potencijalno respiratorno isuficijentni
 Kod svakog unesrećenog komatoznog
sa neurotraumom uvek sumnjati na
frakturu vratne kičme te postaviti
imobilizaciju vrata

More Related Content

What's hot

Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Nikolina Stojic
 
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptJolBranin
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabladr Šarac
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemadr Šarac
 
Njutn i njutnovi zakoni
Njutn i njutnovi zakoniNjutn i njutnovi zakoni
Njutn i njutnovi zakoniSana Ivanović
 
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...NašaŠkola.Net
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistemltixomir
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srcadr Šarac
 
Вук Стефановић Караџић
Вук Стефановић КараџићВук Стефановић Караџић
Вук Стефановић КараџићRomana Radovic
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistemAnatomija dr Šarac
 
Učenje je lako kada znas kako - Radmila Milić
Učenje je lako kada znas kako - Radmila MilićUčenje je lako kada znas kako - Radmila Milić
Učenje je lako kada znas kako - Radmila MilićEdukacija Obrazovni portal
 

What's hot (20)

Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
 
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.pptPOREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
POREMEĆAJI SRČANOG RITMA.ppt
 
Aritmije
Aritmije Aritmije
Aritmije
 
Centralni nervni sistem
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem
Centralni nervni sistem
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabla
 
Bolesti pluća
Bolesti plućaBolesti pluća
Bolesti pluća
 
Srce kod sisara
Srce kod sisaraSrce kod sisara
Srce kod sisara
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Čulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnotežeČulo sluha i ravnoteže
Čulo sluha i ravnoteže
 
Njutn i njutnovi zakoni
Njutn i njutnovi zakoniNjutn i njutnovi zakoni
Njutn i njutnovi zakoni
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
Hemija r1 atomska_struktura_materije_energetski_nivoi_podnivoi_i_atomske_orbi...
 
Srce (Heart)
Srce (Heart)Srce (Heart)
Srce (Heart)
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 
Вук Стефановић Караџић
Вук Стефановић КараџићВук Стефановић Караџић
Вук Стефановић Караџић
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 
Učenje je lako kada znas kako - Radmila Milić
Učenje je lako kada znas kako - Radmila MilićUčenje je lako kada znas kako - Radmila Milić
Učenje je lako kada znas kako - Radmila Milić
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 

Viewers also liked

Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaOboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaIvana Damnjanović
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaEna Horvat
 
Hypothermia for TBI FINAL
Hypothermia for TBI FINAL Hypothermia for TBI FINAL
Hypothermia for TBI FINAL Nancy Kelly
 
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU William Foster
 
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014taem
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaNikolina Stojic
 
First aid art srpski
First aid art srpski  First aid art srpski
First aid art srpski Sonja Lekovic
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaNikolina Stojic
 
INTERNA MEDICINA
INTERNA MEDICINAINTERNA MEDICINA
INTERNA MEDICINAMLADY RASIC
 
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomija
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomijakrikotireoidotomija, konikotomija, krikotomija
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomijaRenāta Klagiša
 
Povrede, previjanje, imobilizacija
Povrede, previjanje, imobilizacijaPovrede, previjanje, imobilizacija
Povrede, previjanje, imobilizacijaAleksandra Cucić
 

Viewers also liked (20)

Cpr 2010
Cpr 2010Cpr 2010
Cpr 2010
 
Krvarenje
Krvarenje Krvarenje
Krvarenje
 
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacijaOboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
Oboljenja krvnog sistema, prva pomoć i reanimacija
 
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudovaOboljenja i povrede srca i krvnih sudova
Oboljenja i povrede srca i krvnih sudova
 
Therapeutic hypothermia
Therapeutic hypothermiaTherapeutic hypothermia
Therapeutic hypothermia
 
Hypothermia for TBI FINAL
Hypothermia for TBI FINAL Hypothermia for TBI FINAL
Hypothermia for TBI FINAL
 
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU
OSNOVE PRVE POMOĆI U DJEČJEM KOLEKTIVU
 
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014
ACTEP2014: Therapeutic hypothermia for ACTEP 2014
 
Bls asd, erc 2005.
Bls asd, erc 2005.Bls asd, erc 2005.
Bls asd, erc 2005.
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
 
First aid art srpski
First aid art srpski  First aid art srpski
First aid art srpski
 
Elementarni pojmovi ekg
Elementarni pojmovi ekgElementarni pojmovi ekg
Elementarni pojmovi ekg
 
Električna defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzijaElektrična defibrilacija i kardioverzija
Električna defibrilacija i kardioverzija
 
EKG
EKGEKG
EKG
 
INTERNA MEDICINA
INTERNA MEDICINAINTERNA MEDICINA
INTERNA MEDICINA
 
Ekg zapisi
Ekg zapisiEkg zapisi
Ekg zapisi
 
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomija
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomijakrikotireoidotomija, konikotomija, krikotomija
krikotireoidotomija, konikotomija, krikotomija
 
Krvarenje
KrvarenjeKrvarenje
Krvarenje
 
Povrede, previjanje, imobilizacija
Povrede, previjanje, imobilizacijaPovrede, previjanje, imobilizacija
Povrede, previjanje, imobilizacija
 
Prva pomoć
Prva pomoćPrva pomoć
Prva pomoć
 

Similar to Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7

Prehospitalna urgentna stanja vodič za lečenje i dijagnostikovanje
Prehospitalna urgentna stanja  vodič za lečenje i dijagnostikovanjePrehospitalna urgentna stanja  vodič za lečenje i dijagnostikovanje
Prehospitalna urgentna stanja vodič za lečenje i dijagnostikovanjedr Šarac
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ P1* CMAS/SOPAS   program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
P1* CMAS/SOPAS program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ Milorad Djuknic
 
Плућа - Војводић М.
Плућа - Војводић М.Плућа - Војводић М.
Плућа - Војводић М.Violeta Djuric
 

Similar to Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7 (6)

Prehospitalna urgentna stanja vodič za lečenje i dijagnostikovanje
Prehospitalna urgentna stanja  vodič za lečenje i dijagnostikovanjePrehospitalna urgentna stanja  vodič za lečenje i dijagnostikovanje
Prehospitalna urgentna stanja vodič za lečenje i dijagnostikovanje
 
Kpcr u pedijatriji
Kpcr u pedijatrijiKpcr u pedijatriji
Kpcr u pedijatriji
 
Bolesti i stanja, transport
Bolesti i stanja, transportBolesti i stanja, transport
Bolesti i stanja, transport
 
Srcani udar
Srcani udar  Srcani udar
Srcani udar
 
P1* CMAS/SOPAS program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
P1* CMAS/SOPAS   program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ P1* CMAS/SOPAS   program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
P1* CMAS/SOPAS program Tema 8. PREVENCIJA RONILAČKIH UDESA I PRVA POMOĆ
 
Плућа - Војводић М.
Плућа - Војводић М.Плућа - Војводић М.
Плућа - Војводић М.
 

More from Nikolina Stojic

Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Nikolina Stojic
 
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiFinal srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiNikolina Stojic
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aNikolina Stojic
 
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniPostrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniNikolina Stojic
 
Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Nikolina Stojic
 

More from Nikolina Stojic (6)

Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9Elektricna defibrilacija 9
Elektricna defibrilacija 9
 
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 iiFinal srb post resuscitation care 2010v1 ii
Final srb post resuscitation care 2010v1 ii
 
Mizn 6 bodovni sistemi
Mizn 6 bodovni sistemiMizn 6 bodovni sistemi
Mizn 6 bodovni sistemi
 
Multidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba aMultidisc nega i i iii vežba a
Multidisc nega i i iii vežba a
 
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicniPostrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
Postrean. bolest, mozd. smrt, apalicni
 
Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)Osnovna životna potpora bls (1)
Osnovna životna potpora bls (1)
 

Recently uploaded

Recently uploaded (7)

OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 
OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
culni organi u kozi, culo ukusa i mirisa.pptx
culni organi u kozi, culo ukusa i mirisa.pptxculni organi u kozi, culo ukusa i mirisa.pptx
culni organi u kozi, culo ukusa i mirisa.pptx
 
OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 

Osnovne mere kardiopulmonalne cerebralne reanimacije 7

  • 2. OSNOVNE MERE KPCR  Prehospitalno zbrinjavanje  Izvode ih i medicinsko osoblje i laici  Bez upotrebe dodatne opreme i sredstava
  • 3. MEHANIZAM NASTANKA AKUTNOG ZASTOJA SRCA  Dominantni mehanizam nastanka akutnog zastoja srca u slučaju traume, intoksikacije, davljenja i kod većine dece je asfiksija; zato je ventilacija kritični momenat za reanimaciju ovih unesrećenih  Kod odraslih se najčešće radi o primarnom akutnom zastoju srca usled infarkta miokarda
  • 4. MEHANIZAM NASTANKA AKUTNOG ZASTOJA SRCA  ODRASLI – AKUTNO ZATAJENJE SAMOG SRCA  DECA – PRIMARNO ASFIKSIJA
  • 5. KPCR  Tokom prvih nekoliko minuta nakon neasfiktičnog akutnog zastoja srca nivo kiseonika u krvi je još uvek relativno visok, i dotok kiseonika u miokard i CNS je smanjen pre svega zbog smanjenog kardijalnog output-a; zato je ventilacija inicijalno manje važna nego kompresija grudnog koša
  • 6. AKUTNI ZASTOJ SRCA  Nagao i neočekivani prestanak cirkulacije krvi izazvan funkcionalnim prestankom rada srca je AKUTNI ZASTOJ SRCA – CARDIAC ARREST  Akutni zastoj srca je vodeći uzrok smrti kod odraslih u Evropi, pogađajući oko 700.000 osoba godišnje
  • 7. AKUTNI ZASTOJ SRCA  U momentu prve analize srčanog ritma, oko 40% žrtava cardiac arresta ima ventrikularnu fibrilaciju, a verovatno i znatno više, jer u vreme prve EKG analize dosta dotadašnjih ventrikularnih fibrilacija ili tahikardija pređe u asistoliju  Ventrikularna fibrilacija se karakteriše haotičnim, brzim depolarizacijama i repolarizacijama, zbog čega miokard gubi svoju koordinisanu funkciju i prestaje da efikasno pumpa krv kroz krvotok
  • 8. OSNOVNE MERE KPCR  Mnoge žrtve akutnog zastoja srca bi mogle preživeti ako očevici započnu KPCR odmah, kada je ventrikularna fibrilacija još prisutna, dok je reanimacija znatno manje uspešna kada srčani ritam pređe u asistoliju  Optimalni počenti tretman za VF akutni zastoj srca je brzo započeta KPCR (kombinovana kompresija grudnog koša i ventilacija) plus električna defibrilacija
  • 9. LANAC PREŽIVLJAVANJA  rano prepoznavanje hitne situacije i pozivanje hitne medicinske pomoći  rana primena osnovnih mera reanimacije  rana defibrilacija  rana primena produženih mera reanimacije
  • 11. KPCR  U većini razvijenih zemalja je izmereno vreme od 8 minuta ili duže od poziva hitne pomoći do njenog pristizanja do unesrećenog  Tokom tog vremena, preživljavanje unesrećenog je zavisno od brze pomoći prisutnih očevidaca
  • 12. KPCR  Žrtve akutnog zastoja srca trebaju hitnu reanimaciju, koja obezbeđuje mali ali krucijalno važan protok krvi do srca i mozga; takođe, rana reanimacija povećava šanse da će defibrilacija prekinuti VF i omogućiti uspostavljanje efikasnog srčanog ritma  Kompresija grudnog koša je naročito važna u slučaju kada se defibrilacija ne može izvesti u prvih 4-5 minuta nakon kolapsa
  • 13. OSNOVNE MERE KPCR – ALGORITAM POSTUPAKA  PROVERITI OKRUŽENJE I OKOLNOSTI  PROVERITI STANJE SVESTI  POZVATI POMOĆ  OTVORITI DISAJNI PUT  PROVERITI DISANJE  POZVATI HITNU MEDICINSKU POMOĆ 94  IZVESTI 30 SPOLJNIH KOMPRESIJA GRUDNOG KOŠA  2 UDUVAVANJA VAZDUHA : 30 SPOLJNIH KOMPRESIJA GRUDNOG KOŠA
  • 14. Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. grudnog koša 2 veštačka udisaja
  • 15. Prići sigurno! Okolina Spasilac Žrtva Posmatrač Prići sigurno Pozvati pomoć 2 veštačka udisaja Proveriti odgovor Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. grudnog koša
  • 16. OSNOVNE MERE KPCR 1. Proveriti da li postoji opasnost po spasioca, unesrećenog i ostale prisutne 2. Proveriti da li je unesrećeni komunikativan – lagano ga prodrmati po ramenu i glasno upitati: “Da li ste dobro?” 3. Ako unesrećeni odgovara:  Staviti ga u položaju u kome smo ga našli, pod uslovom da ne preti opasnost  Pokušati brzo proceniti šta se desilo sa unesrećenim i pozvati pomoć  Nakon poziva za pomoć, izvršiti pažljiviji pregled
  • 17. Proveriti odgovor Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. Grudnog koša 2 veštačka udisaja
  • 18. Prodrmati ramena Pitati “Da li ste dobro?” Ako ima odgovora • Ostaviti kako ste ga našli. • Naći razlog. Proveriti odgovor
  • 19. OSNOVNE MERE KPCR 3b Ako unesrećeni ne odgovara na poziv:  Povikati za pomoć  Okrenuti unesrećenog na leđa i otvoriti disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade – postaviti ruku na čelo i nežno zabaciti glavu unesrećenog unazad, a sa dva prsta postavljena ispod vrha brade, podići bradu kako bi se otvorili disajni putevi
  • 20. Otvoriti disajni put Approach safely Check response Shout for help Otvoriti disajni put Check breathing Call 112 30 chest compressions 2 rescue breaths
  • 21. OSNOVNE MERE KPCR 4. Održavajući disajne puteve otvorenim, proceniti disanje metodom “gledaj, slušaj, oseti”  Gledati – pokrete grudnog koša  Slušati – ispred usta unesrećenog disajni zvuk  Osećati – kretanje vazduha na svom obrazu postavljenom ispred usta unesrećenog
  • 22. OSNOVNE MERE KPCR  Imati u vidu da prvih nekoliko minuta nakon cardiac arrest-a unesrećeni može plitko, jedva disati, ili praviti povremene, retke čujne udahe; ovo agonalno disanje ne treba zameniti za normalno disanje  Procena disanja metodom “gledaj, slušaj, oseti” ne treba da traje duže od 10s – ne gubiti dragoceno vreme !  Ako imate ikakve sumnje da li je disanje prisutno i normalno ili ne, postupajte kao da nije
  • 23. Proveriti disanje Approach safely Check response Shout for help Open airway Proveriti disanje Call 112 30 chest compressions 2 rescue breaths
  • 24. Proveriti disanje  Gledaš, slušaš i osećaš NORMALNO disanje  Nemoj napraviti zabunu sa agonalnim disanjem
  • 25. OSNOVNE MERE KPCR 5a Ako unesrećeni diše normalno:  Postaviti ga u bočni zaštitni položaj  Poslati nekog ili otići po pomoć, odnosno pozvati hitnu pomoć  Što pre nastaviti praćenje kontinuiteta disanja
  • 26.
  • 27. Ako žrtva počne da diše normalno, postaviti ga u “koma” položaj
  • 29. OSNOVNE MERE KPCR 5b Ako unesrećeni ne diše normalno:  Poslati nekog po hitnu pomoć, ili ako ste sami, ostaviti na kratko unesrećenog i pozvati pomoć, a potom što pre započeti kompresiju grudnog koša
  • 30. Approach safely Check response Shout for help Open airway Check breathing Pozvati 94 30 chest compressions 2 rescue breaths
  • 31. 30 kompresija grudnog koša Approach safely Check response Shout for help Open airway Check breathing Call 112 30 k. Grudnog koša 2 rescue breaths
  • 32. OSNOVNE MERE KPCR – kompresija grudnog koša  kleknuti sa strane unesrećenog, koga treba postaviti u položaj na leđima, na čvrstoj podlozi  postaviti koren dlana u centar grudnog koša unesrećenog, a na sredini grudne kosti  Postaviti koren dlana druge ruke preko prve i ukrstiti prste na rukama – time se izbegava primena pritiska preko rebara  Obratiti pažnju da se ne vrši pritisak na gornji deo abdomena ili donji okrajak grudne kosti
  • 35. OSNOVNE MERE KPCR  Postaviti se vertikalno iznad grudnog koša unesrećenog i sa rukama ispruženim u lakatnom zglobu i ramenima tačno iznad grudne kosti praviti pritisak na središnji deo sternuma do ugibanja grudnog koša od 4-5 cm  Nakon svake kompresije, potpuno popustiti pritisak (bez odizanja ruku sa grudnog koša)  Kompresiju ponavljati ritmom od 100/min – nešto manje od 2 kompresije u sec  Vreme kompresije i dekompresije treba da bude podjednako
  • 36.
  • 37.  Postaviti koren dlana u centar grudne kosti  Postaviti drugu ruku na postavljenu  Ukrstiti prste  Započeti kompresije grudnog koša  Frekvenca 100 min-1  Dubina 4-5 cm  Jednako kompresija : relaksacija  Kada situacija dozvoljava obezbediti zamenu izvođača reanimacije svaka 2 min Kompresije grudnog koša
  • 38. Veštačko disanje Approach safely Check response Shout for help Open airway Check breathing Call 112 30 chest compressions 2 veštačka udisaja
  • 39. OSNOVNE MERE KPCR  Kombinovati kompresiju grudnog koša sa veštačkim disanjem  Nakon 30 kompresija, ponovo otvoriti disajne puteve zabacivanjem glave i podizanjem brade  Palcem i kažiprstom ruke koja je oslonjena na čelo unesrećenog zatvoriti nosnice  Otvoriti usta, uz i dalje podignutu bradu  Udahnuti, te svojim usnama obuhvatiti usta unesrećenog tako da što bolje naležu
  • 40. OSNOVNE MERE KPCR  Snažno i ravnomerno uduvavati vazduh tokom otprilike 1 sekunde uz istovremeno iskosa posmatranje da li se odiže grudni koš  Održavajući glavu zabačenom a bradu podignutom, nakon odvajanja usana od unesrećenog posmatrati spuštanje grudnog koša tokom izlaska vazduha iz disajnih puteva
  • 41. Veštačko disanje  Zatvoriti nos  Uzeti normalan udah  Postaviti usne na usta  Uduvavati dok se grudni koš ne podigne  Trajanje oko 1 sekunde  Dozvoli da grudni koš padne  Ponoviti
  • 43. OSNOVNE MERE KPCR  Nakon dva spasilačka udaha, nastaviti sa kompresijom grunog koša što pre, i nastaviti sa naizmeničnom kompresijom grudnog koša i veštačkog disanja u odnosu 30:2  Zaustaviti reanimaciju samo u slučaju da unesrećeni počne sam da diše; inače, ne prekidati reanimaciju sve do dolaska hitne medicinske pomoći ili premora spasioca
  • 44. OSNOVNE MERE KPCR  Ako inicijalno veštačko disanje ne postiže adekvatno odizanje grudnog koša unesrećenog, pre sledećeg pokušaja uraditi sledeće:  • proveriti postojanje sadržaja u ustima unesrećenog  • ponovo proveriti pravilnu poziciju glave unesrećenog kako bi disajni putevi bili otvoreni  • ne pokušavati više od dva spasilačka udaha, nego se vratiti na kompresiju grudnog koša
  • 45. OSNOVNE MERE KPCR  Ako ima dva spasioca, jedan vrši spoljašnju kompresju grudnog koša, a drugi veštačko disanje; radi prevencije zamora, nakon vremena od oko 2 minuta mogu zameniti uloge, ili ih smeniti drugi spasioci ako ih je više, s tim da vreme zamene bude minimalno
  • 46. OSNOVNE MERE KPCR 6b KPCR samo sa spoljašnjom kompresijom grudnog koša:  ako niste uvežbani ili ne želite da dajete veštačko disanje, radite samo kompresiju grudnog koša  ako se radi samo kompresija grudnog koša, ona treba da je kontinuirana, ritmom od 100 kompresija u minutu
  • 47. OSNOVNE MERE KPCR KPCR prekinuti samo ako:  pristigne kvalifikovana pomoć i preuzme dalju KPCR  unesrećeni počne normalno da diše  postanete suviše iscrpljeni
  • 48. RIZIK ZA SPASIOCA  Sigurnost kako unesrećenog tako i spasioca tokom reanimacije treba da je od najvećeg značaja  Prenošenje infekcije sa unesrećenog na spasioca je vrlo retko, sa samo nekoliko izolovanih izveštaja o prenosu TBC-a i SARS-a; transmisija HIV-a tokom KPCR do sada nije zabeležena  Laboratorijske studije su pokazale da bi korišćenje izvesnih zaštitnika ili barijera sa valvulom propusnom u jednom smeru preveniralo oralnu transmisiju bakterija tokom ventilacije usta-na-usta  Tokom svake KPCR, a naročito u vreme epidemije visokokontagioznih oboljenja kao SARS, kompletne protektivne mere za spasioca su neophodne
  • 49. KPCR  Tokom KPCR cilj ventilacije je održati adekvatnu oksigenaciju; međutim, optimalni tidal –volumen, frekvenca respiracija i koncentracija udahnutog kiseonika tokom veštačkog disanja nisu precizno utvrđeni  Hiperventilacija (prevelika frekvenca i/ili volumen) je ne samo nepotrebna, nego i štetna iz više razloga – povećava intratorakalni pritisak i time smanjuje povratak venskog priliva u srce i sledstveno i srčani otput, povećava se distenzija želuca, duži su prekidi u kompresiji grudnog koša
  • 50. KPCR  Kompresija grudnog koša treba da ima frekvencu oko 100/min, uz ugibanje grudnog koša za 4-5cm kod odraslih, i uz potpuno vraćanje grudnog koša u prvobitni položaj u fazi dekompresije  Veštačko disanje treba da ima frekvencu ventilacija 10/min, udah da traje oko 1 sec sa tidal (disajnim) volumenom od 500-600ml (6-7 ml/kgtt)
  • 51. Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 30 k. Grudnog koša 2 veštačka udisaja Prići sigurno Proveriti odgovor Pozvati pomoć Otvoriti disajni put Proveriti disanje Pozvati 94 Prikačiti AED Pratiti zvučne komande
  • 52. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA
  • 53. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA Algoritam za odrasle i decu stariju od 1 godine  1 ako unesrećeni pokazuje znake blage opstrukcije disajnih puteva – podsticati ga da kašlje  2 ako unesrećeni pokazuje znake teške opstrukcije disajnih puteva i svestan je:  • 5 udaraca po leđima između lopatica  • Heimlich-ov manevar  3 ako je unesrećeni bez svesti ili izgubi svest - položiti ga na zemlju i započeti KPCR, prema algoritmu
  • 54. STRANO TELO U DISAJNIM PUTEVIMA  BLAGA OPSTRUKCIJA – KAŠALJ  TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI SVESTAN – 5 UDARACA, HEIMLICH-OV ZAHVAT  TEŠKA OPSTRUKCIJA, UNESREĆENI BEZ SVESTI - KPCR
  • 55.
  • 56.
  • 57.
  • 58. DAVLJENJE  Modifikacija – 5 inicijalnih udaha, potom KPCR do dolaska pomoći; ova modifikacija samo za specijalno obučene spasioce  Davljenje se lako identifikuje, ali iza ovakvog događaja može biti trauma ili intoksikacija; zato je za spasioce – laike najbolje da se pridržavaju standardnog protokola KPCR
  • 59. NEUROTRAUMA  Većina komatoznih neurotraumatizovanih pacijenata su potencijalno respiratorno isuficijentni  Kod svakog unesrećenog komatoznog sa neurotraumom uvek sumnjati na frakturu vratne kičme te postaviti imobilizaciju vrata