vvvvv

1. Слободнатрговина
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем
референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима
може бити доведен у питање, а потом и избрисан. (детаљније о уклањању
овог шаблона обавештења)
Економија
Еконимија по регијама
 Африка
 Северна Америка
 Јужна Америка
 Азија
 Европа
 Океанија
Општи аспекти
 Развој економске мисли
 Микроекономија
 Макроекономија
Методологија
 Бихејвиористичка
 Компутацијска
 Економетрија
 Еволуциона
 Експериментална
 Теорија игара
 Математичка
 Друштвена психологија

2. Поља и поделе
 Развој
 Раст
 Историја
 Међународна трговина
 Рад
 Економија благостања
 Финансијска
 Монетарна теорија
 Јавни сектор
 Индустријска организација
 Закон
 Еколошка
 Економски системи
 Природни ресурси
 Пољопривреда
 Окружење
 Регионална наука
 Градска
 Култура
 Здравље
Економске идеологије
 Анархистичка
 Капиталистичка
 Комунистичка
 Корпоративна
 Фашистичка
 Џорџијска
 Исламска
 Слободна трговина
 Тржишна социјалистичка
 Меркантилистичка
 Протекционистичка
 Социјалистичка
 Синдикалистичка
 Трећи пут

3.  Часописи
 Публикације
 Теме
 Економисти
 п
 р
 у
Део серије о
либертаријанизму
Корени[прикажи]
Концепти[сакриј]
 Антиауторитаризам
 Антимилитаризам
 Антистатизам
 Антират
 Аргументациона етика
 Класна борба
 Комуне
 Контраекономија
 Криптоанархизам
 Децентрализација
 Непосредна акција
 Организација за решавање спорова
 Економска слобода
 Егалитаризам
 Експропријативни анархизам
 Слободно тржиште
o екологија
 Слободна миграција
 Слободно друштво
 Слободна трговина
 Слободна воља
 Слобода удруживања

4.  Слобода уговора
 Економија поклона
 Домаћи принцип
 Илегализам
 Индивидуалност
 Индивидуализам
 Индивидуална рекламација
 Лесе фер
 Слобода
 Ограничена влада
 Локализам
 Приватизација брака
 Природна и законска права
 Држава ноћни чувар
 Принцип неагресивности
 Неинтервенционизам
 Неполитичност
 Апстенција
 Парекон
 Полицентрични закон
 Приватна агенција за заштиту
 Пропаганда дела
 Имовина
 Заиста слободно тржиште
 Одбијање рада
 Ресторативна правда
 Самоуправа
 Самовласништво
 Јединствени порез
 Спонтана наруџба
 Сквотинг
 Бездржавно друштво
 Порески отпор
 TTToC
 Добровољна асоцијација
 Добровољно друштво
 Најамно ропство
 Радничко самоуправљање

5. Школе[прикажи]
Људи[прикажи]
Аспекти[прикажи]
Организације[прикажи]
Повезане теме[прикажи]
 Право
 п
 р
 у
Слободна трговина подразумева међународну трговину без интервенција
власти.
Прецизније, слободна трговина значи неометан проток добара и услуга између
држава, користимо је да бисмо одредили економску
политику партија и интересних група које се залажу за повећање оваквог вида
трговине.
Релативни трошкови, корист и уживаоци користи слободне трговине предмет су
академске рапсраве, расправе економиста, влада и интересних група.
Садржај
 1Шира значења слободне трговине
o 1.1Када слободна размена није слободна трговина
o 1.2Сасвим слободна трговина
 2Историја слободне трговине
 3Види још
Шира значења слободне трговине[уреди | уреди извор]
Слободна трговина је концепт у економији и власти који се односи на:
 међународну размену добара без царинских тарифа и других препрека (нпр.
дозволе, квоте и сл.)
 међународну размену услуга без царинских тарифа и других препрека
 слободан проток радне снаге између држава
 слободан проток капитала између држава
 одуство мера за контролу трговине (као што
су порези, субвенције, уредбе и закони) које фаворизују домаће предузетнике у
односу на стране.

6. У зависности од ширег смисла, кориштење термина слободна трговина
подразумева један или више горенаведених услова. У скоро свим случајевима,
нарушавање слободне трговине резултат је мера и делатности власти. Ова
ограничења плод су домаћег политичког притиска од стране
моћних корпоративних, еколошких или синдикалних одн. радничких интересних
група.
Споразуми о слободној трговини су кључни предуслов за стварање царинских
унија или слободних царинских зона.
Када слободна размена није слободна трговина[уреди | уреди извор]
Светска трговинска организација (СТО) оформљена је са циљем да отвори
тржишта, да подстиче међународну трговину конципирану на лесе фер (laissez
faire) парадигми слободне трговине. СТО подстиче стварање и контролише
споразуме о слободној трговини и арбитрира у случају спорова и кршења ових
споразума. СТО дефинише „слободну трговину“ као „равноправну тржишну
утакмицу“, што значи да неограничена размена добара не мора увек да буде и
„слободна“. На пример, ако нека земља производи авионе, и ако влада дотира
истраживање и развој у тој области или поставља олакшице и лимитира набавку
делова само на локално тржиште, онда то, по дефиницији СТО, представља
нарушавање слободне трговине.
Сасвим слободна трговина[уреди | уреди извор]
Неки економисти, посебно либерално оријентисани, сматрају да је став СТО о
слободној трговини превише скучен. Они сматрају да су владине олакшице у
ствари облик компаративне предности те да субвенције у одређеној привредној
грани које уводи једна држава не треба да буду разлог за ограничење увоза од
стране друге државе.
Они сматрају да вишак вредности који се ствара код домаћих потрошача увозних
добара има превагу над губитком који остварују домаћи произвођачи. Нижа цена
дотираног увозног производа је у ствари нето добитак домаћих потрошача, а сам
извор ове „компаративне предности“ није релевантан (узмите за пример домаћу
ауто-индустрију). Према томе, закључују, било какво ограничавање увоза (чак и
„половњака") у ствари штети домаћем друштву.
Оваква политика не наилази на пуно разумевања у земљама у развоју, и то због
следећих разлога:
 Произвођачи су много боље организовани него потрошачи
 Уметни „хендикеп“ страних, субвенционисаних произвођача делује мање „фер“
локалним произвођачима него нпр. природне предности (географски положај,
природни ресурси, обученост и сл.)
 По теорији игара, трговинске баријере могу бити одлична стратегија за
отварање иностраних тржишта домаћим произвођачима. По овом обрасцу,
трговинске баријере могу послужити као преговарачки аргумент помоћу кога ће
се, на основу реципроцитета, вребати удео на иностраном тржишту. Ова

7. стратегија доноси корист и потрошачима и произвођачима земље која је
спроводи.
Историја слободне трговине[уреди | уреди извор]
Све данас развијене земље користиле су се протекционизмом док нису стекле
довољно богатства које им је обезбедило сигурну корист у слободној трговини.
Дени Родрик, економиста, приметио је да „једина суштинска повезаност [између
трговинских баријера и економског раста] лежи у чињеници да земље уклањају
баријере тек када стекну богатство“. Велика Британија користила се
протекционизмом од почетка XVIII до средине XIX века, Јапан и Јужна Кореја тек
стотину година касније. Тек када је осигурала економску премоћ, Велика Британија
је почела да се залаже за слободну трговину. САД су такође имале великих
проблема са слободном трговином, и штитиле су своју привреду
протекционизмом, па чак и царинским ратом против Британије. Амерички
председник Улисис Симпсон Грант (1869—1877), осврћући се на британску
политику слободне трговине, изјавио је једном приликом,: „Када, након 200 година,
изађемо из протекционизма, једино што ћемо моћи понудити свету је - слободна
трговина“.
Trgovinskisporazum
С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацијуПређи на претрагу
Članovi Svetske trgovinske organizacije
Trgovinski sporazum (poznat i kao trgovinski pakt) predstavlja širok raspon
dogovora koji uključuju poreze, carine i međunarodnu razmenu, a često i investicione
garancije. Najčešći trgovinski sporazumi su trgovinske olakšice i slobodna trgovina, koji
se uspostavljaju u cilju smanjivanja (ili ukidanja) carina, uvoznih kvota i ostalih
trgovinskih ograničenja kojima podležu predmeti međunarodne razmene.
Садржај
 1Logika
 2Klasifikacija trgovinskih sporazuma
o 2.1Po broju i tipu potpisnika
o 2.2Po nivou povezanosti
o 2.3Posebne vrste dogovora
o 2.4Od strane Svetske trgovinske organizacije

8.  3Rezultat
 4Vidi još
 5Reference
Logika[уреди | уреди извор]
Logika formalnih trgovinskih sporazuma je takva da se u kratkim crtama pokazuje šta je
dogovoreno i koje su kazne za odstupanje od pravila koja su postavljena u
sporazumu.[1]
Dakle, trgovinski sporazumi sprečavaju nerazumevanja i daju do znanja
obema stranama da će varanje biti kaznjeno; ovim je povećana verovatnoća za
dugoročnu saradnju.[1]
Internacionalna organizacija, kao što je IMF, može dublje da
podstiče saradnju kontrolišući saglasnost sa ugovorima i prijavljujući kršenje pravila
treće zemlje.[1]
Nadgledanje od strane internacionalnih agencija bi bilo potrebno i za
detektovanje netarifnih barijera, koje su skriveni stvaraoci trgovinskih barijera.[1]
Klasifikacija trgovinskih sporazuma[уреди | уреди извор]
Po broju i tipu potpisnika[уреди | уреди извор]
Postoje tri različita tipa trgovinskih sporazuma. Prvi je unilateralni trgovinski sporazum[2]
,
koji predstavlja situaciju kada jedna država želi da umanji neka trgovinska ograničenja,
ali nijedna druga država ne želi da stupi u sporazum. Ovo takođe dozvoljava državama
da smanje količinu trgovinskih ograničenja. Ova vrsta dogovora se ne događa često i
može znatno da ošteti neku državu.
Drugi se klasifikuje kao bilateralni sporazum, koji se potpisuje između dve strane, gde
svaka strana može da bude država(ili druga carinska teritorija), trgovinski blok ili
neformalna grupa država(ili druga carinska teritorija). Smanjivanjem trgovinskih barijera
dveju država, kako bi se obezbedio bolji napredak domaćih kompanija, postiže se
smanjivanje poreza i poboljšanje trgovinskog statusa dveju država. Ova situacija se
uglavnom dešava kada su u pitanju manje razvijene domaće industrije, koje su
najčešće: automobilska, naftna i prehrambena industrija.[3]
Trgovinski sporazum potpisan između više strana(koje su najčešće susedne ili iz istog
regiona) se klasifikuje kao multilateralni, koji predstavljaju najkompleksniji oblik
sporazuma. Kako su u sporazumu tri ili više strana, veoma je teško uspešno
pregovarati. Takođe, komplikovani su jer svaka strana u sporazumu ima svoj skup
ciljeva koji želi da ostvari. Kada se ova vrsta sporazuma ustaloži, postaje veoma jak
sporazum, koji se prostire na veoma velikim područjima. Najveći multilateralni trgovinski
sporazum je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini(NAFTA)[4]
između SAD-
a, Kanade i Meksika.[5]
Po nivou povezanosti[уреди | уреди извор]
Postoji veliki broj različitih trgovinskih sporazuma, počevši od manje kompleksnih
(Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini)[6]
, pa sve do kompleksnijih (Evropska
unija). Nivo ekonomske povezanosti zavisi od specifičnog tipa trgovinskih dogovora i
politika usvojenih u okviru trgovinskog bloka:
1. Izdvojeni

9. o Sporazum o trgovini i investicijama (TIFA)
o Bilateralni sporazumi o investiranju (BIT)
o Povlašćeni trgovinski aranžmani (PTA)-ograničeni raspon i visina carinskih
umanjenja između carinskih teritorija
 Sporazum o slobodnoj trgovini uspostavlja zone slobodne trgovine(FTA)-
veliko smanjenje ili ukidanje poreza kojima podleže razmena robe i tako
omogućavajući slobodno kretanje dobara, a u naprednijim sporazumima i
smanjenje investicionih ograničenja koje omogućava slobodno
kretanje kapitala i usluga
 Zajedničko tržište-slobodne trgovinske zone sa značajno smanjenim
ili uklonjenim ograničenjima omogućavaju slobodno kretanje svih
proizvodnih faktora, uključujući slobodno kretanje radne snage i
preduzeća, kao i koordinaciju ekonomske politike
o Valutne unije-sa zajedničkom valutom
2. Kombinovani
o Carinska unija-slobodne trgovinske zone sa zajedničkim carinskim stopama
prema svim zemljama koje nisu u uniji
 Carinska i monetarna unija-spoj carinske i valutne unije
 Ekonomska unija-spoj carinske unije sa zajedničkim tržištem
 Ekonomska i monetarna unija(EMU)-spoj ekonomske i valutne unije
 Fiskalna unija-zajednička koordinacija značajnih odeljaka fiskalne
politike(predložen korak između EMU i potpune ekonomske
povezanosti)
Posebne vrste dogovora[уреди | уреди извор]
 Sporazum Svetske trgovinske organizacije (STO)
o dogovori u okviru STO-e (tekstilni dogovor i ostali)
 sada zapostavljeni Multilateralni investicioni sporazum (u okviru Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj)
Od strane Svetske trgovinske organizacije[уреди | уреди извор]
Obično se koristi i obaveze trgovinskih sporazuma primenjuju samo na njihove
potpisivače.
U okviru Svetske trgovinske organizacije, zaključeni su različiti tipovi sporazuma
(pretežno tokom pristupanja novog člana), čiji se uslovi primenjuju na sve članove STO
na, takozvanom, najpoželjnijem nivou, što znači da će korisni uslovi, koji su bilateralno
ugovoreni sa jednim trgovinskim partnerom, biti, takođe, primenjeni na ostatak članova
STO.
STO sve sporazume koji su ugovoreni izvan njenih okvira (i dodeljivanje dodatnih
povlastica iznad nivoa najpoželjnijih prema STO, ali primenljivih samo između
potpisivača i ne na ostale članove STO), nazivaju povlašćenima. Prema pravilima STO,
ovi sporazumi su predmeti određenih zahteva, kao što je prijava STO i opšte uzajamno
dejstvo (prednosti treba da važe podjednako za svakog od potpisivača sporazuma), gde
su jednostrane prednosti (neki od potpisivača dobijaju povlašćeni pristup tržištu, bez

10. smanjenja sopstvenih tarifa), dozvoljene u posebnim okolnostima i kao privremene
mere.[7]
Trgovinski sporazumi, koji su povlašćeni od strane STO, su takođe poznati kao
regionalni(RTS), uprkos nepotrebe sklapanja između zemalja unutar određenog
regiona. Trenutno je na snazi 205 sporazuma od Jula 2007. Preko 300 je prijavljeno u
STO.[8]
Broj slobodnih trgovinskih zona je značajno porastao tokom poslednje decenije.
Između 1948. i 1994. Opšti sporazum o tarifama i trgovini, prethodnik STO, je primio
124 prijave. Od 1995. je doneto preko 300 trgovinskih sporazuma.[9]
STO dalje klasifikuje ove sporazume na sledeće tipove:
 Roba koja obuhvata sledeće:
o osnovni povlašćeni trgovinski sporazum (poznat kao zaključni okvirni sporazum)
o sporazum o slobodnoj trgovini
o carinska unija
 Usluge koje obuhvataju sledeće:
o Sporazum ekonomske integracije - bilo koji sporazum, uključujući i povlašćeni
trgovinski sporazum, koji, takođe, pokriva usluge
Rezultat[уреди | уреди извор]
Trgovinski ugovori su često politički sporni od kada mogu da menjaju ekonomsku
tradiciju i da prodube međuzavisnost trgovinskih partnera. Zajednički cilj je efikasno
razvijanje kroz "slobodnu trgovinu". Većinom, vlade su podrška daljim trgovinskim
sporazumima.
Postojale su, međutim, neke brige koje je iznela STO. Prema Paskal Lemiju,
generalnom direktoru STO, produktivnost regionalnih sporazuma "...je uznemiravajuća
briga - brige nekoherentnosti(nepovezanosti), nedoumica, eksponencijalnog rasta cena
u poslu, nepredvidivost i čak nepravednost u trgovinskim odnosima."[10]
Pozicija STO je
takva da dok su opšti trgovinski sporazumi (od strane STO
nazvani povlašćeni ili regionalni) korisni za razvoj, od mnogo većeg značaja su globalni
sporazumi u okviru STO, kao što su pregovaranja o trenutnoj Doha rundi.
Anti-globalizacijski pokret se protivi tako definisanim sporazumima, ali su se neke grupe
usaglasile sa tim pokretom, na primer zelene partije, tražeći provizije sigurne
razmene koje, po njihovom mišljenju, umanjuju loše uticaje globalizacije.
Vidi još[уреди | уреди извор]
 Трговина
 Привреда
 Светска трговинска организација
 Међународна трговина
Liste:

11.  Lista internacionalnih trgovinskih sporazuma
 Lista slobodnih trgovinskih sporazuma
 Lista trgovinskih blokova
 Svjetska trgovinska organizacija (STO) je osnovana Sporazumom iz Marakeša,kao dio Finalnog akta
koji sadrži rezultate Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora. Započela je sa
radom 1. januara 1995. godine, i nasljednik je Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1947.godine
(GATT iz 1947. g.).
 Sporazum o osnivanju Svjetske trgovinske organizacije, sa pratećim aneksima, reguliše institucionalni rad
Organizacije. U odnosu na osnivačka dokumenta, Sporazum o trgovinskim olakšicama je prvi multilateralni
sporazum donijetposlije urugvajske runde pregovora.Pridodatje Aneksu 1A i svrstan je nakon Sporazuma o
mjerama zaštite.Stupio je na snagu 22. februara 2017. godine,u skladu sa stavom 3 člana X Sporazuma o
osnivanju STO.
 ANEKS 1
 ANEKS 1A: Multilateralni sporazum o trgovini robama
 - Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT 1994)
 - Sporazum o poljoprivredi
 - Sporazum o primjeni sanitarnih i fitosanitarnih mjera
 - Sporazum o tekstilu i odjeći
 - Sporazum o tehničkim preprekama trgovini
 - Sporazum o uslovima za strana ulaganja koji utiču na trgovinu
 - Sporazum o primjeni Člana VI Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994.
 - Sporazum o primjeni Člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994.
 - Sporazum o kontroli robe prije isporuke
 - Sporazum o pravilima o porijeklu robe
 - Sporazum o procedurama izdavanja uvoznih dozvola
 - Sporazum o subvencijama i kompenzatornim mjerama
 - Sporazum o zaštitnom sistemu
 -Sporazum o trgovinskim olakšicama
 ANEKS 1B: Opšti sporazum o trgovini uslugama (GATS) i aneksi
 ANEKS 1C: Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine- TRIPS (sa izmjenama od 23.
januara 2017. godine)
 ANEKS 2: Dogovor o pravilima i procedurama za rješavanje sporova
 ANEKS 3: Mehanizam ispitivanja trgovinskih politika
 ANEKS 4: Plurilateralni trgovinski sporazumi
 - Sporazum o trgovini civilnim vazduhoplovima
 - Sporazum o vladinim nabavkama
 - Međunarodni sporazum o mlijeku i mliječnim proizvodima (prestao da važi 1997. godine)
 - Međunarodni sporazum o goveđem mesu (prestao da važi 1997. godine).
 Pravnu osnovu STO pored tzv. “Finalnog akta” koji uobličava rezultate Urugvajske runde pregovora čine
Ministarske deklaracije, odluke i detaljne liste koncesija (obaveza/ustupaka) za svaku članicu
pojedinačno.Liste koncesija, definišu način pristupa domaćem tržištu za inostrane proizvode i pružaoce
usluga.
 Službeni jezik STO je engleski,francuski i španski.U slučaju potrebe tumačenja bilo kojeg pravnog teksta ili
spora između članica ne uzima se u obzir prevod akata na jezike zemalja članica.Ovdje možete pruzeti WTO
legal texts.

 Sporazum o osnivanju STO podrazumijeva dvije kategorije članica i to originalne i ostale članice.
 U članu XI Sporazuma o osnivanju STO, navodi se da se originalnim članicama tj.osnivačima STO,smatraju
članice koje ispunjavaju sljedeće uslove:da su ugovorne strane GATT-a iz 1947.godine na dan stupanja na
snagu Sporazuma, da prihvataju Sporazum i multilateralne trgovinske sporazume i da im je lista kon cesija
dodata GATT-u iz 1994. godine, odnosno lista specifičnih obaveza dodata GATS-u. Stavom 2 istog člana,
predviđeno je da najmanje razvijene zemlje preuzimaju obaveze i koncesije do nivoa koji je u skladu sa
njihovim individulanim razvojem,finansijskim i trgovinskim potrebama,kao i administrativnim i institucionalnim
sposobnostima (najmanje razvijene zemlje su imale rok do aprila 1995.godine da podnesu liste koncesija).
 Ostale članice pristupaju STO-u shodno članu XII Sporazuma o osnivanju STO i pod uslovima koji se u
procesu pristupanja dogovore sa članicama. Proces pristupanje za svaku zemlju je poseban, ima različitu
kompleksnost ali i dužinu trajanja. Čitav je niz zemalja koje su od 1995. godine prošle kroz složen proces
pristupanja. Pregovori započinju dostavljanjem Zahtjeva kojim se izražava želja za pristupanjem. Generalni
savjet STO-a razmatra prijavu i donosi odluku o osnivanju Radne grupe. Nakon formiranja Radne grupe,
zemlja kandidat ima obavezu da dostavi niz informacija i dokumenata na osnovu kojih se stiče jasna slika o
svim aspektima njene spoljnotrgovinske i ekonomske politike. Poslije višegodišnjih pregovora, proces se

12. okončava podnošenjem završnog Izvještaja Radne grupe i usvajanjem Odluke o pristupanju čime Potokol o
pristupanju stupa na snagu. Država kandidat pristupa STO trideset dana nakon potpisivanja Protokola ili
deponovanjem instrumenta ratifikacije, a zavisno od unutrašnjo-pravnog sistema svake zemlje.
 Više informacija vezano za STO članice, posmatrače i zemalje koje su u procesu pristupanja možete
pruzeti ovdje.


