L213 - Istorija - Ujedinjenje Nemačke - Anđela Jovanović - Svetlana Đurđević

1. Anđela Jovanović
Aleksinačka gimnazija

2. ..

3. Oto Eduard Leopold fon Bizmark-Šenhauzen (nem.
Otto Eduard Leopold von Bismarck-Schönhausen;
1. april 1815 — 30. jul 1898) je bio vojvoda od
Lauenburga, je jedan od najvažnijih vođa sa druge
polovine devetnaestog veka; kao premijer pruskog
kraljevstva (1862 — 1890.) ujedinio je Nemačku
serijom pobedonosnih ratova posle kojih postaje
prvi kancelar (1871 — 1890) nemačkog carstva.

4. U početku je bio junkerski političar
duboko
konzervativnih, aristokratskih i
monarhističkih gledišta, koji se borio
protiv rastućeg socijal-demokratskog
pokreta u osmoj deceniji 19.
veka, stavio je van zakona više
organizacija i uveo je starosne
penzije, zdravstveno osiguranje, kao i
radničko osiguranje u slučaju nesreće.
Postao je poznat pod nadimkom
Čelični kancelar i smatra se jednom
od najvažnijih figura u nemačkoj

5. Бизмарк је створио модерну и јаку војску. Први пут је
у једном рату коришћена железница за мобилизацију
војника и пушка са ударном иглом. Први видан успех
Пруска је постигла у рату са Данском, а потом у
краткотрајном рату са Аустријом, у бици код Садове
(1866). Овим успехом Пруска је избацила Аустрију из
трке за немачко уједињење, створивши северно од
реке Мајне Севернонемачку конфедерацију.

6. Јачање Пруске забринуло је
Француску, која је показивала
знаке непријатељства. Између
њих је избио рат 1870. године.
Пруси су и сада муњевито
поразили противника код
Седана. Почетком следеће
године прогласили су у Версају
Немачко царство. Пруски краљ
постао је немачки цар (кајзер).
Тиме је практично обновљено
Свето римско царство.
Немачка је добила Алзас и
Лорен и ратну одштету.

7. Немачка је имала дводомни парламент, али
влада није била одговорна њему већ цару.
Отуда уверење да је Немачка била
ауторитарна а не демократска држава
Немачка је од тада почела нагло да се развија
и уз Енглеску је била најмоћнија
индустријска држава на свету. Позицију
владајуће светске силе задржала је до Првог
светског рата.

8. Индустријализацију је пратио исто
тако нагли развој радничког покрета.
Од 1863. године радници су се
окупљали у Општем немачком
радничком савезу.