2. • Европа балканске народе сматрала
полуцивилизованим и полуварварским због
дуговековне владавине Турака.
Аустроугарска највише утицала на
формирање таквог мишљења.
• Аустроугарска имала највише интереса да се
шири на Балкану. Планирала да се после
Босне преко Санџака шири ка југоистоку до
Солуна. План да се истисне Русија са Балкана
који је подржавала и Британија.
3. • Анексиона криза 1908/1909. : Аустроугарска
анектирала (насилно припојила) БиХ што је
изазвало велику кризу и што је могло да
доведе до рата са Србијом и другим великим
силама.
• Младотурска револуција 1908. : Либерални
официри се домогли власти у Турској
захтевајући модернизацију државе, није
дошло до побољшања положаја хришћанских
народа у Турској.
4. Грчка
• Независност стекла 1829. после великог
националног устанка, држава обухватала
Пелопонез, јужни део грчког копна и
неколико острва – 1/3 територија на којој су
живели Грци.
• На престо Грчке по одлуци постављен Отон
Баварски, неомиљен међу Грцима, аутократа,
после војног пуча 1843. приморан да донесе
устав. 1863. војска га збацила са власти.
6. • Године 1863. на престо долази дански принц
Ђорђе I.
• Године 1864. Грчка добија демократски устав,
убрзо припојена јонска острва, после
Берлинског конгреса добијена Тесалија и део
Епира, Крит припојен 1908.
8. • Најистакнутији грчки политичар почетком
20. века био је Елефтериос Венизелос,
председник владе, залагао се за преуређење
државе и стварање Балканског савеза, познат
по изреци "Балкан балканским народима".
• У Балканским ратовима Грци завршили
ослобођење од Турака.
11. Румунија
• До 19. века подељена на Влашку и Молдавију,
од 1829. стекле аутономију у Турској, 1859.
одлуком великих сила кнежевине уједињене за
кнеза постављен молдавски кнез Александар
Куза.
.
12. • Кнез Куза образује владу и скупштину, доноси
устав, укида феудализам, спроводи аграрне и
школске реформе; због незадовољства
економским реформама велепоседници га
натерали да абдицира
13. • Карол I Хоенцолерн: Румунија стекла
независност на Берлинском конгресу,
проширење на Бесарабију и Добруџу, 1881.
постала краљевина, економски процват.
14. Бугарска
• Санстефанским миром уз подршку Русије
проглашена Велика Бугарска.
• На Берлинском конгресу Бугарска подељена
на Кнежевину Бугарску (северно од планине
Балкан) и аутономну област Источну
Румелију (јужно од планине Балкан).
17. • На престо Кнежевине Бугарске постављен је
немачки принц Александар Батемберг.
18. • Године 1885. Пловдивским превратом
ујединиле се обе Бугарске.
• Кнез Батемберг због апсолутизма збачен, за
кнеза проглашен Фердинанд Кобург.
19. • Године 1908. за време Малдотурске
револуције Кобург прогласио пуну
независност Бугарске.
• Бугарска са Србијом и Грчком учествовала у
ставарању Балканског савеза за рат са
Турском.
