Радиле: 
Нађа Крстић 
Тара Бел 
Мaja Миловановић 
Осми разред, октобар 2014.
Шта је кисела киша? 
 Кисела киша је киша или било која друга 
падавина загађена сумпор диоксидом, 
азотним оксидима и другим хемијским 
једињењима. 
 Она садржи отприлике четрдесет пута 
више киселине од обичних падавина.
Незагађене кише су саме по 
себи киселе јер атмосфера 
садржи кисели оксид угљен- 
диоксид који се раствара у 
капима воде и као продукт, 
даје угљену киселину. Због 
тога је pH вредност кише 5,6 
и то се сматра граничном 
вредношћу. 
pH < 5,6 = киселе кише
Како настаје кисела киша? 
 Кисела киша настаје када се оксиди 
сумпора и азота, које стварају индустрија и 
различите врсте возила, сједињавају са 
воденом паром из атмосфере. 
 Резултат ових хемијских реакција у 
гасовитом омотачу Земље јесте образовање 
сумпорасте и азотне киселине. 
 Међутим, пошто нису само у питању кише, 
већ и снег, суснежица, магла, облаци, лед и 
слана, ова појава се може боље назвати 
КИСЕЛИ АТМОСФЕРСКИ ТАЛОГ.
Порекло 
киселих киша 
 Киселе кише могу 
бити: 
 Природног 
порекла 
 Антропогеног 
порекла 
(индустрија, 
саобраћај...) 
 Према Фостеровој 
теорији из 1993. 
године, природни 
извори доприносе 
60%, а 
анртопогени 40%.
За шта су све киселе кише 
штетне? 
- За животиње - За земљиште 
- За биљке - За камен
Животиње: 
- У природи неке животиње, нпр. рибе или жабе, не могу 
да се размножавају, или живе у киселим срединама. 
Биљке: 
- Сушење шума представља најдрастичнији резултат 
дејства киселих киша. Треба да знамо да се овај процес 
одвија постепено. 
Земљиште: 
- Утицај киселих киша на садржај калцијума и магнезијума 
врло је индикативан. Нарочито је опасан недостатак 
калцијума, јер у недостатку калцијума биљке ресорбују 
алуминијум који је за њих штетан. 
Камен: 
- Вишак протона у кишници проузрокује појачано 
распадање камења што значи да се убрзава трошност.
Да ли се предузимају неке мере за 
смањење киселих киша? 
 Најразвијеније земље Европе почеле су са 
смањењем емисије ослобађања штетних 
гасова. Прве међу њима биле су: Аустрија, 
Француска и Шведска. Оне су крајем 
осамдесетих година прошлог века, 
смањиле одавање штетних гасова за 50%. 
И остале земље су им се придружиле.
Прилагођавање 
 Понекад се природа може прилагодити 
киселом атмосферском талогу (киселим 
кишама), на пример, у подручјима где је 
садржај кречњака у земљишту 
релативно висок, киселе кише се у 
интеракцији са кречњацима лако и брзо 
неутралишу. 
 Научници тврде да се 
једино јела може 
опоравити од киселих 
киша.
Рекордно ниске pH вредности 
киселих киша: 
- У САД 1964. године, pH = 2,1. 
- У Шкотској 1974. године, pH=2,4. 
- У Србији, у Бору pH вредност 
достиже вредности између 2 и 3.

Kisele kiše - učenici 2014-15.

  • 1.
    Радиле: Нађа Крстић Тара Бел Мaja Миловановић Осми разред, октобар 2014.
  • 2.
    Шта је киселакиша?  Кисела киша је киша или било која друга падавина загађена сумпор диоксидом, азотним оксидима и другим хемијским једињењима.  Она садржи отприлике четрдесет пута више киселине од обичних падавина.
  • 3.
    Незагађене кише сусаме по себи киселе јер атмосфера садржи кисели оксид угљен- диоксид који се раствара у капима воде и као продукт, даје угљену киселину. Због тога је pH вредност кише 5,6 и то се сматра граничном вредношћу. pH < 5,6 = киселе кише
  • 4.
    Како настаје киселакиша?  Кисела киша настаје када се оксиди сумпора и азота, које стварају индустрија и различите врсте возила, сједињавају са воденом паром из атмосфере.  Резултат ових хемијских реакција у гасовитом омотачу Земље јесте образовање сумпорасте и азотне киселине.  Међутим, пошто нису само у питању кише, већ и снег, суснежица, магла, облаци, лед и слана, ова појава се може боље назвати КИСЕЛИ АТМОСФЕРСКИ ТАЛОГ.
  • 6.
    Порекло киселих киша  Киселе кише могу бити:  Природног порекла  Антропогеног порекла (индустрија, саобраћај...)  Према Фостеровој теорији из 1993. године, природни извори доприносе 60%, а анртопогени 40%.
  • 7.
    За шта сусве киселе кише штетне? - За животиње - За земљиште - За биљке - За камен
  • 8.
    Животиње: - Уприроди неке животиње, нпр. рибе или жабе, не могу да се размножавају, или живе у киселим срединама. Биљке: - Сушење шума представља најдрастичнији резултат дејства киселих киша. Треба да знамо да се овај процес одвија постепено. Земљиште: - Утицај киселих киша на садржај калцијума и магнезијума врло је индикативан. Нарочито је опасан недостатак калцијума, јер у недостатку калцијума биљке ресорбују алуминијум који је за њих штетан. Камен: - Вишак протона у кишници проузрокује појачано распадање камења што значи да се убрзава трошност.
  • 9.
    Да ли сепредузимају неке мере за смањење киселих киша?  Најразвијеније земље Европе почеле су са смањењем емисије ослобађања штетних гасова. Прве међу њима биле су: Аустрија, Француска и Шведска. Оне су крајем осамдесетих година прошлог века, смањиле одавање штетних гасова за 50%. И остале земље су им се придружиле.
  • 10.
    Прилагођавање  Понекадсе природа може прилагодити киселом атмосферском талогу (киселим кишама), на пример, у подручјима где је садржај кречњака у земљишту релативно висок, киселе кише се у интеракцији са кречњацима лако и брзо неутралишу.  Научници тврде да се једино јела може опоравити од киселих киша.
  • 11.
    Рекордно ниске pHвредности киселих киша: - У САД 1964. године, pH = 2,1. - У Шкотској 1974. године, pH=2,4. - У Србији, у Бору pH вредност достиже вредности између 2 и 3.