hemija

1. AZOT (I)-OKSID
Andrić Marta, Jakšić Marija, Popović Jovana, Tasić Galina
školska 2014/15. godina

2. Gas za smajli – azot-suboksid, gas smejavac, veseli gas. Razna
imena za isto jedinjenje koje karakterišu sledeće osobine: tačka
topljenja 90,86oC, tačka ključanja 88,48oC, gustina 1,977g/L i
rastvorljivost u vodi.

3. Najzaslužniji za otkriće azot-suboksida je engleski hemičar Džozef Prisli
(Joseph Priestley). Koliko je sam Džozef bio uzbuđen svojim otkrićem, svedoči
njegova izrečena misao 1775. godine: „Pronašao sam pet do šest puta bolji
vazduh od običnog“!
Hamfri Dejvi (Humphrey Davy), britanski hemičar i pronalazač, je prilikom
istraživanja 1800. godine, udisao spomenuti gas, koji mu je pomogao da
prevaziđe bolove nastale usled zubobolje. Od zubobolje se nekada i umiralo, a
danas se, posle odlaska kod zubara, smeje! Barem bi trebalo.
Strukturne formule azot-suboksida i model sa datim dužinama N-N i N-O
veza

4. Kako stižemo do formule N2O?
Prvo napišemo simbole sa valentnim elektronima.
Onda počnemo da formiramo veze sparivanjem
elektrona.
I na kraju, pomeramo elektrone
(obično u parovima)
da bi dobili korektne strukture.

5. Azot-suboksid je nezapaljivi gas, slatkastog ukusa i prijatnog mirisa
Ime “gas smejavac” je dobio jer izaziva euforične efekte prilikom udisanja.
Osim u medicinske svrhe, upotreba „gasa za smejanje“ nikako nije zdrava.
Prilikom udisanja, gas može izazvati osećanja ugodnosti i zadovoljstva,
dezorjentisanosti, filozofska razmatranja, otpornost na bol, čak i halucinacije.
Navedeni efekti izazvani inhalacijom traju samo nekoliko minuta, ali ako
ponavljamo ovaj proces, efekti mogu trajati i nekoliko sati. Neretki su slučajevi
onesvešćivanja i posledice nisu nimalo naivne. Duga i konstantna upotreba
azot-suboksida može dovesti do stanja poznatog pod imenom neuropatija
(oštećenje živaca), nedostatak vitamina B12 i folne kiseline...

6. U laboratoriji se najčešće dobija razlaganjem amonijum nitrata (NH4NO3).
1. amonijum nitrat
2. Bunzenov plamenik
(zagreva na 200oC)
3. smeša vodene pare i
N2O
4. zapušena epruveta
5. staklena cevčica
6. kada sa toplom vodom
(N2O se rastvara u hladnoj)
7. metalni držač
8. čaša u kojoj se izdvaja
čist N2O

7. Upotreba:
- u medicini i stomatologiji kao anestetik (sredstvo za uspavljivanje u toku
operacija) i analgetik (sredstvo za ublažavanje bola)

8. - u raketnoj idustriji se koristi kao oksidujuće sredstvo
- u automobilizmu za povećanje izlazne snage motora

9. - u prehrambenoj industriji
Nažalost, upotreba azot-suboksida ima i svoju “tužnu” stranu...
N2O je jedan od gasova koji su odgovorni za “efekat staklene bašte”.
Uticaj jednog kilograma N2O na zagrevanje atmosfere je preko 300 puta veće
od uticaja jednog kilograma ugljen-dioksida!

10. Veći deo gasa koji se pušta u atmosferu potiče
od ljudske aktivnosti:
- poljoprivrede (razlaganje azotnih
sintetičkih đubriva)
- transport (izduvni gasovi motornih vozila)
- industrija (sporedni proizvod hemijske
industrije)
- razlaganjem fosilnih goriva
- atmosfersko razlaganje
- raspadom u kanalizacionim sistemima

11. Povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi direktno utiče na
povećavanje koncentracije azot-suboksida i metana (gasovi koji, svi zajedno,
imaju veliki uticaj na efekat staklene bašte – globalno zagrevanje)!