Donošenje odluka u vezi sa zaštitom životne sredine, pravo na informisanost o stanju životne sredine-Arhuska konvecnija. Uloga NVO u donošenju odluka.

1. PRAVO NA INFORMISANOST I
UĈEŠĆE JAVNOSTI U
DONOŠENJU ODLUKA U VEZI
SA ZAŠTITOM ŢIVOTNE
SREDINE

2. Da se podsetimo....
 Šta su prirodni resursi?
 Šta se podrazumeva pod pojmom odrţivi
razvoj?
 Šta je ekološki otisak?

4. Potrebe za prirodnim resursima
Prirodni resursi se troše mnogo
više od realnih potreba
Prirodni resursi se troše mnogo
brţe tako da ne mogu da se
obnove
Iscrpljivanje prirodnih resursa

5. Koncept odrţivog razvoja (sustainable
develeopment)
 Ekonomski razvoj ljudskog društva u skladu sa
prirodom.
 Upotreba prirodnih resursa za zadovoljenje
ljudskih potreba u sadašnjosti, uz
obezbeĊivanje njihovog korišćenja u
budućnosti.

6. Ravnoteţa odrţivog razvoja
Potrošnje/iskoriš
ćavanja prirodnih
resursa
Obnavljanja
resursa
(sposobnosti
prirode da se
onovi)

7. Ugalj hrana kupovina
Nafta voda raĉun
Rude obuća
bruto
Ĉista voda energija neto
Prirodno bogatstvo odeća po stanovniku
RESURSI POTREBE POTROŠNJA
A2
A3
A4
A5
A
B1
B2
B3
B4
B5
B
V1
V2
V3
V4
V5
V
Ekološki otisakKonaĉno rešenje
A1

8. Ekološki otisak
 Odnos potreba za resursima i potrošnje
prirodnih resursa.
 Mera ljudskih zahteva prema prirodnim
resursima.
Potrošnja
resursa
Potreba za
resursima
>
Ekološki otisak je veći

9. Rezultati domaćeg rada
 Koliki je vaš ekološki otisak?

10. Na koji naĉin se informišete tj. dolazite do
informacija koje su vam od znaĉaja?

11. Drugi naĉini informisanja
 Saopštenja
 Tribine
 Radionice
 Predavanja
 Javne akcije
 Konferencije

12. Vaţno!
 Svaki pojedinac ima pravo da
bude informisan o stanju ţivotne
sredine i ima pravo da aktivno
uĉestvuje u donošenju odluka
kada je ţivotna sredina u pitanju.

13. Konvencija koja reguliše pravo na informisanost i
donošenje odluka u vezi sa ţivotnom sredinom.
S O L A R N A
O D R Ţ I V I R A Z V O J
H I D R O
R E S U R S I
E K O L O Š K I O T I S A
K
R E C I K L A Ţ
A
O B N O V LJ I V A
Drugi naziv za energiju suncaRazvoj ljudskog društva u skladu sa prirodom.Drugi naziv za energiju vode.Sva prirodna bogatstva jednim imenom nazovaju se...Odnos izmeĊu potreba za prirodnim resursnima i potrošnje resursa.Ponovna upotreba sirovina u nove svrhe.Energija sunca, vode, vetra, koja moţe iznova da se koristi zove se još i...

14. Arhuska konvencija
Pravo na
informisanost
Pravo na
uĉešće
javnosti u
donošenju
odluka
Pravo na
pravnu zaštitu
Cilj konvencije
Zaštita prava graĊana u sadašnjosti i budućnosti da ţive u zdravoj
ţivotnoj sredini.

15. Koje informacije moţemo i imamo
pravo da dobijemo?
 Kvalitet vode
 Kvalitet vazduha
 Kvalitet zemljišta
 Kvalitet hrane
 Stanju ugroţenosti ţivotne sredine
 Ugroţenim vrstama na nekom podruĉju
 Koje mere i postupci zaštite se sprovode
 Uvid u zakone, propise, planove
(urbanistiĉki, lokalni
ekološki), programe, sporazume , nauĉne
rezultate, ekonomske analize
 Podaci o stanju zdravlja i bezbednosti ljudi

16. Donošenje odluka
Nivo vlade-drţavni
organi
Ministarstvo
energetike, razvoja i
zaštite ţivotne
sredine RS
Nivo graĊanstva-
nevladine organizacije
NVO
(NGO, OCD, udruţenja
graĊana, neformalne
grupe)
Lokalni nivo
Drţavni nivo
Globalni nivo
Nivo vlade-drţavni
organi
Pokrejinski
sekretarijat za
urbanizam, graditeljs
tvo i zaštitu ţivotne
sredine

17. Aktivnosti nevladinih organizacija
(pojedinaĉne ili mreţe)
 Volonterske akcije i kampovi
 Eko festivali
 Tribine
 Radionice
 Javna zagovaranja itd.
Donosioci odluka

18. •Jedna je od najvećih i najpoštovanijih nezavisnih konzervacionih organizacija koju
ĉini mreţa više miliona ljudi (1,2 miliona u USA i 4 miliona širom sveta) sa 5
razliĉitih kontinenata (Afrika, Azija, Severna i Juţna Amerika, Evropa)
WWF
World Wildlife Fund

19. WWF je od male grupe entuzijasta posvećenih divljim ţivotinjama prerastao u
globalnu mreţu koja ima podršku ljudi iz svih sfera ţivota- više od pet miliona
pristalica na svih pet kontinenata, WWF ima predstavništva u više od 90 zemalja.

20. •Sekretarijat WWF International se nalazi u Glandu, blizu Ţeneve
•Misija WWF je konzervacija prirode i ekoloških procesa kroz oĉuvanje
genetiĉkog, specijskog i ekosistemskog diverziteta
•Promovisanje obnovljivih izvora energije kao odrţivih sada i dugoroĉno, u korist
ţivog sveta planete
•Promotivne akcije u cilju redukcije zagaĊenja, eksploatacije resursa i potrošnje
energije

23. WWF i klimatske promene
Klimatske promene su prioritet za WWF usled drastiĉnog uticaja koji imaju na
osetljiva mesta, vrste i ljude
Apeluje se na smanjenje emisije gasova staklene
bašte
Mreţa WWF širom sveta pruţa podršku novom
meĊunarodnom dogovoru o klimatskim
promenama, iz Kopenhagena – praviĉno, efikasno i
nauĉno bazirano

24. Promovišući domaće i meĊunarodne napore za redukciju globalnih emisija gasova
staklene bašte za najmanje 80% od onih u 1990. do 2050, WWF poziva nove
rukovodioce da deluju odluĉno protiv klimatskih promena
Kombinacijom globalnih i lokalnih eksperata WWF je lider mnogih projekata širom
sveta koji se bave uticajem klimatskih promena
WWF je organizator “Sata planete” (Earth Hour) u kojem milioni ljudi širom sveta
gašenjem svetla daju svoj glas protiv klimatskih promena (25.3.2009)

26.  Eko aktivizam!

27. •Neprofitabilna, nevladina organizacija koja je prisutna u 41 zemalja u
Evropi, Americi, Aziji i na Pacifiku
•Sedište u Amsterdamu sa 27 kancelarija širom sveta
GREENPEACE

28. •1969. godine Komisija za atomsku energiju SAD izvodi nuklearnu probu na malom
ostrvu Amĉitka u blizini Aleutskih ostrva
•Na dan nuklearne probe okuplja se oko deset hiljada demonstranata i blokira
granicu izmeĊu SAD i Kanade traţeći odustajanje od probe
•Vlada Sjedinjenih Drţava ignoriše zahtev i vrši probu i ĉak najavljuje još jednu iste
godine

29. •Motivisani svojom vizijom o zelenom i mirnom svetu malobrojni aktivisti upućuju se
iz Vankuvera za Aljasku
•Njihova misija je bila da budu svedoci ameriĉkih nuklearnih podzemnih proba
•Prvi rezultati pritiska javnosti - 1972. godine -Komisija za nukearnu energiju SAD
odluĉuje da prestane sa nuklearnim probama na ostrvu Amĉatka koje je nešto
kasnije proglašeno za zaštićenu zonu

30. •1975. godine i Francuska prekida vršenje atmosferskih nuklarnih proba na Pacifiku
nakon protesta aktivista Greenpeace-a
•Pristup Greenpeace-a borbi za svoje ciljeve je da svojim smelim akcijama privuku
što veću paţnju medija
•Aktivisti voze gumene ĉamce i postavljaju se
izmeĊu kitova i njihovih lovaca, alpinisti
postavljaju ogromne natpise preko centralnih
zgrada velikih gradova
•Medijski rat je dobijan na svakom koraku pa je
broj pristalica rapidno rastao

31. •1985. dogaĊa se tragiĉno potapanje tada glavnog broda Greenpeace-a - Rainbow
warrior-a
•Brod je dobio ime po “ratnicima duge”, prema predanju indijanaca, predodreĊenim
da Zemlju spasu od ekološke katastrofe

32. •Tragedija Greenpeace-u donosi ogroman publicitet i znatno povećanje broja
pristalica, finansijera i samim tim i broja akcija na terenu
•Greenpeace u narednim godinama proširuje delovanje i postaje `savest` Planete
kada je u pitanju oĉuvanje prirode i ugroţenih ţivotinjskih vrsta
•2.8 miliona aktivista, predstaništva u 41 zemlji sveta; najveća neprofitna organizacija
ove vrste

33. •Greenpeace finansiraju ĉlanovi i aktivisti, donacije drţava se ne prihvataju
•U ovom delu Evrope, najbliţa kancelarija nalazi se u Ĉeškoj, otvorena pre
šesnaest godina
•Kao globalna organizacija, Greenpeace usmerava svoje napore prvenstveno na
najveće opasnosti koje prete planetarnom biodiverzitetu i prirodnoj okolini

34. Kampanje su usmerene na:
1. Zaustavljanje klimatskih promena
2. Zaštitu starih šuma, tzv. `pluća Planete`
3. Zaštitu okeana
4. Zaustavljanje lova na kitove
5. Zaustavljanje genetskog inţinjeringa
6. Zaustavljanje nuklearne opasnosti
7. Eliminisanje toksiĉnih supstanci iz upotrebe
8. Suprotstavljanje globalizaciji u trgovinskom smislu

35. Organizacije u Srbiji

37.  Nikada ne sumnjaj da mala grupa promišljenih
i posvećenih graĊana moţe promeniti svet.
Zapravo, to je i jedino što ga je ikada menjalo.
Margaret Mid, antropolog.