Priprema za završni ispit

1. ФИЗИКА
Припрема за завршни испит
Горан Милић наставник физике,
ОШ “Бранко Радичевић”, Батајница

2. ЗАВРШНИ ИСПИТ ИЗ ФИЗИКЕ
Обухвата области
1. Силе
2. Кретање
3. Електрична струја
4. Мерење
5. Енергија и топлота
6. Математичке основе
физике

3. КРЕТАЊЕ
 Промена положаја тела у односу на друга тела.
 Референтно тело – тело у односу на које се посматра
кретање.
 Путања (трајекторија) – стварна или замишљена линија по
којој се тело креће, тј. заузима положаје током времена.
Права или крива линија па је и кретање праволинијско или
криволинијско.
 Пређени пут – дужина путање коју тело пређе за одређено
времe.

4. БРЗИНА ТЕЛА
 Брзина је бројно једнака пређеном путу у јединици
времена.
 Осим бројне вредности брзину одређују правац и смер.
 Јединица [m/s] или [km/h].
[m/s] 3600/1000 [km/h]
[km/h] 1000/3600 [m/s]

5. РАВНОМЕРНО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ
 Тело се креће равномерно праволинијски ако по
правој путањи прелази једнаке путеве у
једнаким временским интервалима.
v=s/t
Oдређивање пређеног пута и трајања кретања
s = v∙t
t=s/v

6. ГРАФИЦИ ЗАВИСНОСТИ БРЗИНЕ И ПРЕЂЕНОГ ПУТА
ОД ВРЕМЕНА КОД РПК

7. ПРОМЕНЉИВО ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ
 Тело се креће променљиво праволинијски ако
дуж праве линије у једнаким временским
интервалима прелази различите путеве.
vsr= su/ tu

8. РАВНОМЕРНО ПРОМЕНЉИВО
ПРАВОЛИНИЈСКО КРЕТАЊЕ
 Kретање тела по правој
линији чији се интезитет
равномерно мења у току
времена.
 Равномерно убрзано –
брзина се равномерно
увећава у току времена
 Равномерно успорено –
брзина се равномерно
смањује у току времена

9. КОЛИКО “БРЗО” РАСТЕ БРЗИНА?
 промена брзине у једној секунди – убрзање (а)
Убрзање
 стално а = const
 векторска величина
интезитет је одређен формулом
правац се поклапа са правцем брзине односно
правцем кретања тела.
када се тело креће убрзано смер се поклапа са
смером брзине, а када се тело креће успорено
смер убрзања је супротан смеру кретања тела.

10. ЗАВИСНОСТ БРЗИНЕ И ПРЕЂЕНОГ ПУТА КОД
РППК

11. ГРАФИЦИ ЗАВИСНОСТИ БРЗИНЕ И УБРЗАЊА
ОД ВРЕМЕНА КОД РППК

12. II ЊУТНОВ ЗАКОН
 Убрзање које при кретању добија једно тело
сразмерно је интезитету силе која на њега
делује, а обрнуто сразмерно маси тог тела.
a=F/m

13. ДИНАМИЧКО МЕРЕЊЕ СИЛЕ
 Под утицајем сталне силе тело се креће
равномерно убрзано и праволинијски.
 Кад интезитет убрзања падне на нулу нема
више ни убрзања и тело се креће по инерцији.
 Други Њутнов закон чешће се пише у облику
F=ma

14. ЊУТНОВИ ЗАКОНИ
 Свако тело остаје у стању мировања
или равномерно праволинијског
кретања све док дејством спољних
сила није принуђено да своје стање
промени.
 Убрзање које при кретању добија
једно тело сразмерно је интезитету
силе која на њега делује, а обрнуто
сразмерно маси тог тела. a=F/m
 За сваку силу акције која делује на неко
тело постоји и сила реакције. Сила
реакције је истог интензитета и
правца као и сила акције, али
супротног смера. Важно је истаћи да
се оне узајамно не поништавају.

15. КРЕТАЊЕ ТЕЛА У ГРАВИТАЦИОНОМ ПОЉУ

16. ОСЦИЛАТОРНО КРЕТАЊЕ
 кретање по истој путањи са проласком кроз
једну равнотежну тачку у различитим
смеровима

17. ПОЈМОВИ КОЈИ ОПИСУЈУ ОСЦИЛАТОРНО
КРЕТАЊЕ
•амплитуда осциловања – x0 [m]
растојање између равнотежног положаја и
најудаљенијег положаја до којег тело доспева
при осцилаторном кретању
•елонгација – x [m]
било која удаљеност од равнотежног положаја
Максимална елонгација је амплитуда
осциловања.
•период осциловања Т [s]
време за које тело изврши једну целу осцилацију
Т=t/n
•учесталост или фреквенција ν
херц [Hz]
број осцилација у једној секунди
ν=n/t=1/Т
Hz=1/s

18. МАТЕМАТИЧКО КЛАТНО
 период осциловања клатна не зависи од његове
масе и не зависи од амплитуде
 период осциловања зависи од дужине клатна (4
пута већа дужина 2 пута већи период) и његовог
положаја у простору (изражено преко
гравитационог убрзања)

19. ЗАКОН ОДРЖАЊА МЕХАНИЧКЕ ЕНЕРГИЈЕ
ПРИ ОСЦИЛОВАЊУ ТЕЛА

20. ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ
 процес преношења осцилаторног кретања од
једне до друге честице дате средине

21. ВРСТЕ ТАЛАСА (У ЗАВИСНОСТИ ОД
ПРАВЦА ОСЦИЛОВАЊА ЧЕСТИЦА)
 попречни (трансверзални) талас
талас на површини воде, учвршћени конопац који померамо горе – доле
талас код којег настаје поремећај средине у облику брегова и доља, јер
честице осцилују нормално на правац простирања таласа
 уздужни (лонгитудинални) талас
талас код којег се уочава згушњавање и разређивање средине, јер
честице осцилују у правацу простирања таласа

22. КАРАКТЕРИСТИКЕ ТАЛАСА
 таласна дужина – λ [m]
растојање до којег се осциловање пренесе за време
једног периода осциловања
 Таласна дужина је удаљеност између две најближе честице средине које
осцилују на исти начин
 брзина преношења таласа
c=λ/T=λ·ν

23. ЗВУК
 Звук се простире кроз сва три агрегатна стања
 Звук настаје oсциловањем тела – извора звука у
еластичној средини
 Звук је механички талас који се не простире у
вакууму
 Да би чули звук он мора имати одређену јачину
изнад прага чујности и одређену фреквенцију
између 16 и 20000 херца. Мање од 16Hz –
инфразвук, a изнад 20000Hz ултразвук

24. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЗВУКА
 Звук је лонгитудинални талас у гасовима и
течностима, а трансверзални у чврстим телима
 Брзина звука зависи од еластичних својства
средине којом се простире
ваздух 340m/s вода 1450m/s гвожђе 5000m/s
 Осећај звука зависи од тога како осцилује звучни
извор и какве таласе производи.
неправилно осциловање – шум
правилно осциловање – тон

25. СВЕТЛОСТ
 Електромагнетни талас
 У хомогеној средини светлост се од извора простире
праволинијски
 Због праволинијског простирања светлости иза осветљених
предмета се јавља сенка
 Сунце – Месец – Земља – помрачење С
на местима у М сенци потпуно помрачење С
на местима у М полусенци делимично помрачење С
 Сунце – Земља – Месец – помрачење М

26. ОДБИЈАЊЕ СВЕТЛОСТИ
 Упадни угао једнак је одбојном углу. Упадни
зрак, нормала и одбојни зрак леже у истој равни

27. БРЗИНА СВЕТЛОСТИ
 у вакууму и ваздуху c=300 000 km/s и то је
највећа позната брзина у природи.
 У различитим срединама светлост се простире
различитим брзинама:
вода c=225 000 km/s
стакло c=200 000 km/s
 Две различите средине у којима се светлост
простире различитим брзинама имају раличите
оптичке густине (већа брзина ређа средина и
обрнуто)

28. ПРЕЛАМАЊЕ СВЕТЛОСТИ
 При преласку из једне у другу оптичку
средину зраци се преламају.
а) Из оптички ређе у оптички гушћу
средину зрак се ломи ка нормали
(преломни угао мањи од упадног)
б) Из оптички гушће у оптички ређу
средину зрак се ломи од нормале
(преломни угао већи од упадног)
в) Зрак који пада на граничну површину у
правцу нормале се не прелама

29. ЗАДАЦИ У ЗБИРКАМА ЗА ЗАВРШНИ ИСПИТ
2015/2016, 2014/2015
 298 – 301
 328 – 331
 365 – 373
2013/2014
 182 – 184
 202, 203
 227