2. UVOD
Od svih srednjovekovnih država Italija je
pokazivala čitav niz osobenosti:
Nije bila jedinstvena država – raznovrsnost .
Na njenoj teritoriji je stvoreno nekadašnje Rimsko
carstvo – antička tradicija .
Imala je povoljan geografski položaj - trgovačke i
kulturne veze .
Brz razvoj manufakturne proizvodnje i trgovine -
bogaćenje gradova –država i stvaranje
bogate građanske klase .
4. POJAM, NASTANAK I KARAKTERISTIKE
Renesansa je reč francuskog porekla i znači
ponovno rađanje , preporod.
Polovinom XV veka u Italiji u ukupnom kulturnom
životu pojavljuju se nove ideje.
Javlja se nova umetnost i stil inspirisan antičkom
estetikom.
Podvrgavaju se kritici nenaučna saznanja.
Okretanje ovozemaljskom životu.
Središte univerzuma nije više Bog već čovek.
5. Renesansa u Italiji ima dve faze razvoja:
QUATTROCENTO - XV vek , rana renesansa,
centar Firenca.
CINQUECENTO - XVI vek, visoka i razvijena
renesansa, središta Rim i Venecija.
6. ODEVANJE
U toku renesanse dolazi do krupnih promena u svim
sferama ljudskog interesovanja (arhitektura,
slikarstvo, vajarstvo, književnost...).
Odevanje u renesansi takođe je doživelo dramatične
promene.
Pored velelepnih palata, letnjikovaca i vila, najbolji
način da se javno prikaže bogatstvo poznatih
italijanskih porodica bila je odeća, koju su one
neštedimice koristile, a umetnici savremenici
ovekovečili u svojim delima.
7. Moda gotike i burgundska moda, široko prihvaćene u
čitavoj tadašnjoj Evropi, nikada nisu bile u
potpunosti prihvaćene u Italiji.
Mada istovremena sa burgundskom, polovinom
XV veka italijanska moda se značajno
razlikovala od one u ostalim delovima
srednjovekovne Evrope .
8.
9.
10.
11. MUŠKI KOSTIM
Košulja – kamića
Gaće- mutande (slip) i brake (sa nogavicama)
Kaputić – farseto, uzano krojen, kratak, sa ili bez
rukava ; čarape –kalče ; pantalone
Jakna: đornea (plisirana, otvorena sa strane, bez
rukava) ; kiopa (plisirana sa rukavima) ;gonela (ravna
sa rukavima) ; prsluk
Mantil – mantelo ; ogrtač - mandiljon
Kape – šeširi, berete, šaperoni ili turbani
Cipele ‚ čizme
Aksesoari – pojas, torbice, bodeži, prstenje
14. MUŠKI KOSTIM
XV vek
Muški italijanski kostim tokom renesanse je doživeo
značajne promene.
Rani renesansni kostim prelazi sa do tada vertikalnog
na horizontalni stil.
Početkom veka dužine iznad kolena, krajem veka
kaputić se skraćuje, ima visoku kragnu i uzane,
prosecane rukave, čarape su dugačke, često mi-parti,
jakna, cipele zaobljenije, dugačke kose, različite kape.
16. MUŠKI KOSTIM
XVI vek
Početkom XVI veka izgled postaje četvrtast – još
kraći kaputić sa širokim balon rukavima, proširen od
struka, dugačke čarape, kodpis, dugačke kose, široke
kape, zaobljene ili četvrtaste cipele.
Polovinom XVI veka – bačvasti izgled: ramena i
rukavi se sužavaju, kaputić se u predelu kukova
proširuje, pantalone do iznad kolena, punjene, široke
u obliku bundeve (pamkins).
U drugoj polovini XVI veka uticaj španske mode:
visoke kolir kragne, tamni i bogati materijali.
18. ŽENSKI KOSTIM
Košulja
Gaće i čarape
Korselet, korset
Podsuknja
Gamura – jednostavno krojena, jednodelna i do
oko 1440. jedina haljina
Dve haljine – donja dvodelno krojena haljina
(bodi - grudnjak i suknja ) – sota i gornja
haljina - đornea
Mantil - cimara
Cipele, šopine
Aksesoari (veo, kape, dekorativna pokrivala i
21. ŽENSKI KOSTIM
XV VEK
Do oko 1440. bez posebnih promena. Uglavnom, košulja –kamića
i jedna jednostavno krojena haljina – gamura sa uzanim
rukavima, kao sastavnim delom, od istog materijala. Od 1460. godine
rukavi se blago šire u ramenima i prosecaju, obično su od drugog,
skupljeg materijala i mogu se skidati i menjati.
Polovinom XV veka, pored košulje, nose se dve haljine : gornja iz
jednog dela i bez rukava, duga, sa šlepom, otvorena sa strane -
đornea , ispod koje se, kroz dekolte, otvore napred, sa strane i ispod
rukava, vidi donja, po prvi put posle oko 3000 godina (Minojski
kostim) dvodelno krojena haljina (grudnjak i suknja).
Dekolte je najpre visok i ovalan, a krajem veka dublji i četvrtastiji ili
V – izrez sa trakama.
24. ŽENSKI KOSTIM
XVI VEK
Na početku veka ogromni , široki rukavi donje haljine.
Od oko 1525. rukavi postaju manji, ali i dalje pufnasti u
ramenima ili do lakata, a suženi u predelu zglobova.
Oko 1540 telo se uteže, bodi - grudnjak dobija konusni
izgled napred – stomaker.
Od polovine veka sve više se prihvataju elementi španske
mode – fertingejl (vertigaden), visoka kolir kragna,
dekorativni i veoma bogati materijali. Sve više se koriste
čipke (venecijanske – burano).
38. ZAKLJUČAK
PRELAZAK SA DO TADA VERTIKALNOG NA
HORIZONTALNI STIL.
KOSTIM POČINJE DA PRATI PRIRODNU SILUETU.
ŽENSKI KOSTIM POSTAJE DVODELNO KROJEN,
DEKOLTEI RAZLIČITIH OBLIKA I SVE VEĆI,
ODBACUJU SE KAPE, A AKCENAT SE DAJE FRIZURAMA
I NJIHOVOM UKRAŠAVANJU.
MUŠKA ODEĆA POSTALA JE KRATKA, ČETVRTASTOG ,
ZATIM BAČVASTOG IZGLEDA, CIPELE NORMALNE
DUŽINE I ZAOBLJENE, KOSA NAJPRE DUGA DO
RAMENA SA RAZLIČITIM KAPAMA, KASNIJE KRATKA.
SVILENE TKANINE , DEZENIRANE I RASKOŠNE,
ZAMENILE SU JEDNOBOJNO PLATNO I VUNU.
POLOVINOM XVI VEKA, POD STRANIM A NAROČITO
ŠPANSKIM UTICAJEM, KOSTIM POKAZUJE VEĆU
