Moda i sport vojvođanskih dama na kraju xix i početkom xx veka

8,849 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
8,849
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
5,225
Actions
Shares
0
Downloads
17
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Moda i sport vojvođanskih dama na kraju xix i početkom xx veka

  1. 1. MODA I SPORT VOJVOĐANSKIH DAMA NA KRAJU XIX I POČETKOM XX VEKA LIDIJA STANKOVIĆ
  2. 2.  Aspekt ženskog odevanja u Vojvodini, vezanog za početak organizovanih rekreativnih i sportskih aktivnosti – sportska moda , krajem XIX i na početku XX veka, sporadično je obrađivan. Ova prezentacija je pokušaj da se, na osnovu starih fotografija, dostupnih u elektronskim izvorima, to učini na integralniji, ali popularan i edukativan način. Autor
  3. 3.  Kraj XIX i početak XX veka, tačnije period između 1890. i početka Prvog svetskog rata 1914. godine, je vreme poznato kao lepa epoha - Belle Epoque , a u zemljama Srednje Evrope i ovim prostorima i kao Secesija .  Ženska moda, u ovom periodu, postala je manje ekstravagantna i jednostavnija, praktičnija i funkcionalnija. Haljine nisu više tako široke kao do tada. Sveukupna silueta postaje izdužena i vitka.  Korseti su još uvek koriste, ali su postali nešto duži, do bokova.
  4. 4.  Suknje su duge, uzane na kukovima, a naniže se proširuju zvonasto ili u obliku slova – A .  Gornji deo odeće ima visok okovratnik, a rukavi oko 1895., ponovo u ovom veku, postaju pufnasti i jako široki - ,,ovčiji but’’ , zatim menjaju veličinu i oblike, da bi se krajem veka generalno suzili. Moderna novosadska dama u svečanoj haljini. Muzej grada Novog Sada
  5. 5.  Na prelazu vekova dominira ženska figura čvrsto utegnuta u korset, sa akcentom na izuzetno uzan struk (,,osin struk’’), grudi i bokove, što joj daje S-siluetu , u skladu sa florealnom secesijskom talasastom linijom.  Novosađanka Zora Vučetić, na fotografiji dvorskog fotografa Milana Jovanovića. Muzej Vojvodine
  6. 6.  Krajem prve decenije XX veka, korset postepeno izlazi iz upotrebe, silueta postaje ravna i uzana. Visoki okovratnik zamenjuju manji okrugli i četvrtasti otvori sa malom kragnom, a zatim i V-izrez. Struk se podiže, a dužina suknji počinje da se skraćuje.  Draga Spasić, glumica i operska pevačica SNP Novi Sad, oko 1909. Preuzeto odavde
  7. 7.  U svakodnevnom odevanju su sve prisutnije dvodelne kombinacije bluzasuknja i dvodelni kostimi.  Šeširi i suncobrani su nezaobilazni delovi odeće, a tu su, u zavisnosti od prilike, i rukavice, lepeze i torbice.  Materijali su lakši, a boje pastelne.
  8. 8.  Krajem XIX veka vojvođanske dame počinju da provode sve više vremena izvan svojih domova, što pruža priliku da se prikaže najnovija moda, koju one sve više koriste.  Pored ,,špacirunga’’ na gradskim promenadama, odlaze u šetnje u okolna izletišta.
  9. 9.  Novosadski divan Muzej Vojvodine
  10. 10.  Iz kićanoga Srema
  11. 11.  Na severu Bačke: Promenada na Paliću. Preuzeto odavde
  12. 12.  U tem Somboru Preuzeto odavde
  13. 13.  Kao jedna: Bečkerečke (zrenjaninske) dame Preuzeto odavde
  14. 14.  Vrščanke Preuzeto odavde
  15. 15.  U okolini Bele Crkve Preuzeto odavde
  16. 16.  U toku sa evropskim trendovima, i vojvođanske dame krajem XIX veka počinju da se interesuju za rekreativne i sportske aktivnosti , posebno za biciklizam, ali i za tenis, gimnastiku, plivanje, jahanje, mačevanje, klizanje...  Ove aktivnosti su najpre obavljane u svakodnevnoj kompletnoj odeći, uključujući korsete i šešire. Vremenom, i u zavisnosti od sporta, delovi odeće su prilagođavani, da bi Vojvođanke sve više prihvatale namensku sportsku odeću. Tako nastaje ženska sportska moda u Vojvodini.
  17. 17.  Prvi bicikli , koji su ovako izgledali, stižu u naše krajeve u osamdesetim godinama XIX veka.  Drugi s desna je Lajoš Vermeš subotički baron i svestrani sportista Preuzeto odavde
  18. 18.  Devedesetih godina XIX veka pojavili su se bicikli sa jednakim točkovima, koji su bili mnogo pogodniji za žene, te su ih one ubrzo prihvatile. Subotičanke iz čuvene porodice Vojnić Gradski muzej Subotica
  19. 19.  U Velikom Bečkereku (Zrenjaninu) je već krajem 19. veka osnovan dam ski biciklistički klub . Preuzeto odavde
  20. 20. Bečkerečke biciklistkinje poziraju i na velodromu Preuzeto odavde
  21. 21.   Tenis stiže u naše krajeve samo godinu dana posle organizovanja prvog turnira na Vimbldonu i tri godine od osnivanja prvog teniskog kluba u Engleskoj.  Na Paliću je 1878. godine osnovan prvi teniski klub na našim prostorima, sadašnji TK Palić, koji spada među najstarije aktivne klubove u Evropi. Ubrzo je na Paliću bilo desetak teniskih terena. Viđenije Subotičanke su odmah zavolele tenis.
  22. 22.  Teniserke na Paliću, 1888. Preuzeto odavde
  23. 23.  U istorijatu TK Palić ostalo je zabeleženo da su, na prvenstvu na Paliću održanom 26. avgusta 1897. godine, nastupale i žene u predivnim dugim haljinama , a igrale su tako što su jednom rukom držale haljinu, drugom reket. Bilo je obavezno nošenje midera, bele bluze, širokih c većem ukrašenih slamnatih šešira, a u zavisnosti od vremena i belih rukavica, lepeza i suncobrana.
  24. 24.  U žaru igre, na Paliću 1903. godine. Preuzeto odavde
  25. 25.  Karolina Mesinger je u Velikom Bečkereku (Zrenjaninu) osnovala 1903. godine ,,Institut za obrazovanje devojaka ’’ internatskog tipa u kojem je, pored vrhunskog obrazovanja, izuzetna pažnja poklanjana sportskim aktivnostima. Institut je imao sopstveni teniski teren na kojem su polaznice trenirale i takmičile se.
  26. 26.  Teniserke ,,Instituta za obrazovanje devojaka’’, oko 1910. sportski odevene u besprekorne bele bluze dugih rukava i crne suknje do ispod kolena, sa dugim čarapama. Preuzeto odavde
  27. 27.  Gimnastika se uvodi u školske programe u drugoj polovini XIX veka i osnivaju prva gimnastička društva.  Krajem veka i žene su počele da se bave ovim sportom.  Karolina Mesinger osnivač ,,Instituta za obrazovanje devojaka’’ bila je prva nastavnica gimnastike na ovim prostorima i šire. Gimnastičarke su vežbale u moderno opremljenoj fiskulturnoj sali, u to vreme prvoj i jedinoj u Vojvodini.
  28. 28.  Gimnastičarke Instituta, odevene u morn arsk e bluz e , vrećaste ,,blumers’’ pantalon e do kolena i duge čarape, na času švedske gimnastike, oko 1910. Preuzeto odavde
  29. 29.  Za jahanje dame su oblačile dvodelne jahaće kostime koji su potencirali uzani struk, sa obaveznim šeširom, kao što je to činila i Lenka Dunđerska (na fotografiji Ede Elingera). Lenka, koja je prerano umrla 1895., školovala se u Beču i Budimpešti, govorila je nekoliko jezika, svirala klavir i neobično volela konje i jahanje. Preuzeto odavde
  30. 30.  Mačevanje u Vojvodini ima dugu tradiciju. Polovinom XIX veka u svim većim gradovima, pored privatnih učitelja, postojala su brojna udruženja, društva, sekcije i klubovi gde se vežbalo mačevanje.  Žene su se ogledale i u ovom sportu.
  31. 31.  Subotički baron Lajoš Vermeš podučava veštini mačevanja floretom damu u kompletnoj mačevalačkoj odeći sa zaštitnim plastronom i rukavicom. Preuzeto odavde
  32. 32.  Prva organizovana plivanja vezuju se za kupališta, odnosno škole plivanja (,,švimšule’’), koja se od polovine XIX veka otvaraju u vojvođanskim gradovima Novom Sadu, Zrenjaninu, Paliću, Pančevu, Somboru...  Na kupalištima su (sve do dvadestih godina XX veka) bili odvojeni muški i ženski delovi.  Žene su se, do kraja XIX veka, kupale u dugim haljinama, nalik onima koje su nosile svakodnevno, uključujući čarape i šešire.
  33. 33.  Kupačice u Zrenjaninu Preuzeto odavde
  34. 34.  Početkom XX veka ženski kupaći kostim se menja tako što se, najpre, skraćuje dužina haljina do kolena, a ispod njih se često nose takozvane ,,turske” ili ,,blumers’’ pantalone duge do gležnjeva . Do kraja prve decenije XX veka, dužina haljine-tunike i nogavica će se skraćivati do kolena da bi, krajem druge i početkom treće decenije, ženski kupaći kostim počeo po izgledu da potseća na muški i da znatnije obnažuje ruke i noge.
  35. 35.  Kupalište u Zrenjaninu 1904. Preuzeto odavde
  36. 36.  Bečkerečke (zrenjaninske) dame u najmodernijim kupaćim kostimima, 1910. Preuzeto odavde
  37. 37.  Ulaz u novosadski ,,štrand’’ 1 913.godine Preuzeto odavde
  38. 38.  Novosadski ,,štrand’’ Preuzeto odavde
  39. 39.  Na kupalištima su postojala stroga pravila pristojnosti. Tako je zabeleženo da je, dvadestih godina XX veka, na Štrandu u Novom Sadu, ,,u strogoći najviše zastranjivao upravnik policije Đorđević  ne prezajući da vlastitoručno odmerava dužinu sukanja na ženskim kupaćim kostimima i proganjajući muške koji bi se, spuštajući bretele trikoa, nedolično razgolitili, dok je mladoj dami, koja se, nešto podalje, usudila da gole grudi izloži suncu, zanavek zabranio ulazak na Štrand’’. Preuzeto odavde
  40. 40.  Ako mislite da je to bio ovdašnji izum i da je na slici dotični, silno se varate. Slika je sa druge strane sveta i prikazuje njegovog vašingtonskog kolegu kako proverava da li je dužina od kolena do kostima u granicama tamo dozvoljenih 6 inča (15cm). Preuzeto odavde
  41. 41. Ove ,,novosadske sokolice’’ sa Štranda zasigurno ne bi prošle američke propise... Preuzeto odavde
  42. 42.  ... kao ni graciozna lepotica sa suncobranom na Paliću! Preuzeto odavde
  43. 43.  Moderne dame na Paliću 1922. godine uživaju u sunčanju u neobičnim, pletenim stolicama, karakterističnim za vetrovite engleske plaže. Preuzeto odavde
  44. 44.  Interesovanje za kupanje i plivanje, ali i prikazivanje, bivalo je sve veće, pa je kabinu za novosadski Štrand trebalo na vreme obezbediti, kao što je to učinila ova ljupka dama. Preuzeto odavde
  45. 45.  Zimi su dame volele da se bave klizanjem u pratnji kavaljera, koristeći za to svaku mogućnost. Tako je jezero u Dunavskom parku u Novom Sadu, zimi postajalo veoma posećeno mondensko klizalište. U ovom gradu je 1893. osnovano prvo klizačko – tociljarsko društvo.
  46. 46.  Da je klizanje bilo popularno i kako su tom prilikom bile odevene pančevačke dame, krajem XIX veka, svedoči i detalj u prvom planu razglednice iz 1899. g. Preuzeto odavde
  47. 47.  Elegantne dame i gospoda iz Velikog Bečkereka na klizanju, oko 1910. Preuzeto odavde
  48. 48.  Bili su to počeci organizovanog bavljenja rekreacijom i sportom u Vojvodini, u kojima su žene aktivno učestvovale, koristeći sport i rekreaciju kao novu mogućnost za svoju emancipaciju!  Bez obzira na nove izazove i ograničenja, žene se i u tim uslovima (kao što to, uostalom, uvek čine) nisu odricale mode, želeći da izgledaju dopadljivo i u toku sa evropskim modnim trendovima.

×