Predavanja iz oblasti interneta

1. INTERNET I INTRANET
-Računarske komunikacije -
Tehnička škola sa domom učenika „Nikola Tesla“ Kostolac

2. Istorija razvoja Interneta
• Razvoj je započeo u SAD 1969. u doba hladnog rata za vojne
potrebe.
• Čvorovi mreže trebalo je da budu ravnopravni, kako bi u slučaju
uništenja dela mreže ostatak nesmetano radio.
• Mreža sa redundantnim (višestrukim vezama) – u slučaju kvara
podaci se prenose drugim putevima.
• Mreža je nazvana ARPANET (Advanced Research Project Agency).
• 1975. mrežu potpuno preuzima Ministarstvo odbrane i naziva je
DDN (Defence Data Network).

3. Istorija razvoja Interneta
• Sistem je postao atraktivan i van vojnih krugova.
• Nacionalna naučna fondacija (NSF) je 1980. osnovala mrežu The
Internet.
• 1987. se spajaju ARPANET/DDN i The Internet i nastaje NSFNET
• Ova mreža je najpre okupljala akademske institucije, a kasnije joj se
pridružuje NASA, kao i druge vladine agencije.
• Krajem 70-ih razvijao se USENET, koji su koristili nastavnici i
studenti američkih univerziteta.

4. Istorija razvoja Interneta
• 1977. god. IBM je osnovao mrežu BITNET, koja je najpre povezivala
univerzitetske računare u Americi, a potom i u Evropi i drugim
krajevima sveta.
• Mreže u drugim državama: JANET (Velika Britanija), NORDUNet
(Skandinavske zemlje), FUNET (Finska)...
• 1990. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i
mreža na globalnom nivou i tako nastaje Internet – mreža svih
mreža, kojim su umesto čvorova u mrežu povezane druge mreže.
• Do 1995. većina sredstava potrebnih za funkcionisanje Interneta
(resursi i rač.infrastruktura) pripadala je NSF.

5. Internet danas
• Danas Internet nema vlasnika. Pojedine države i organizacije su
vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi.
• Na Internetu svako je vlasnik svog računara i ima neograničeno
pravo da ga koristi kako želi i da na njemu čuva sadržaje koje želi.
• Vlasnik bira način na koji će se priključiti na mrežu, koje će sadržaje
prenositi i šta će slati drugima.
• Jedina stvar koja se rešava na centralizovan način su adrese – svaki
računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj.

6. Internet danas

7. Adrese i protokoli
• Bez obzira na način povezivanja na Internet, svaki računar može
komunicirati sa bilo kojim računarom priključenim na mrežu.
• Za komunikaciju su neophodni sledeći uslovi:
▫ Svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži.
▫ Za međusobnu komunikaciju računari koriste jedinstveni “jezik” -
protokol.

8. Adrese
• Svaki uređaj na Internetu ima jedinstvenu adresu – IP adresu
(Internet Protocol Address).
• IP adresa ima formu 32-obitnog pozitivnog celog broja, zapisanog u
obliku 4 bajta razdvojenih tačkama.Na primer, priključak koji ima
adresu:
10010011 01011011 00010110 11001001
jednostavnije se zapisuje 147.91.22.201
• Uređaji koji imaju više mrežnih priključaka uglavnom obavljaju
poslove rutiranja (ruteri), spajajući raznolike mreže. Na osnovu IP
adrese priključka ciljnog računara, poruka se prosleđuje tačno tamo
gde treba.

9. IP Adrese

10. Simboličke adrese
• Da bi se korisnicima olakšala komunikacija, uvedene su simboličke
adrese koje se sastoje od niza imena razdvojenih tačkama, na
primer, irc.ftn.kg.ac.rs
• U procesu komunikacije, ova adresa se preslikava u IP adresu.
• Simbolička adresa se sastoji iz domena i poddomena.
▫ Domen – grupa mreža i računara pod jedinstvenom
administrativnom kontrolom i održavanjem.
▫ Poddomen – podcelina nekog domena (ustanova u okviru države,
odeljenje u preduzeću).

11. Domen i poddomen
• U adresi irc.ftn.kg.ac.rs, idući s desna na levo, identifikuju se
poddomeni.
▫ RS – deo Interneta u Republici Srbiji (domen).
▫ AC – mreže (računari) akademskih institucija.
▫ KG – poddomen domena AC.RS, odnosi se na mreže akademskih
institucija u Kragujevcu.
▫ FTN – računari na Fakultetu tehničkih nauka.
▫ IRC – simboličko ime računara u okviru mreže Fakulteta
tehničkih nauka

12. Osnovni domen

13. Osnovni domen
• Pored teritorijalnog, osnovni domen može biti i :
▫ EDU – obrazovne institucije
▫ COM – komercijalne institucije
▫ ORG – neprofitne organizacije i udruženja
▫ MIL – vojne institucije
▫ GOV – vladine institucije
• Neteritorijalna hijerarhija domena se najčešće koristi u SAD, dok je
teritorijalna karakteristična za ostale zemlje.
▫ www.IBM.com – adresa multinacionalne kompanije IBM
▫ www.gimnazija-cacak.edu.rs –adresa Gimnazije u Čačku
▫ Za potrebe elektronske pošte koristi se ime korisnika koje se od adrese
računara razdvaja znakom @,na primer, pera@ts-kostolac.rs

14. Protokoli
• TCP/IP – skup protokola na kojima se zasniva Internet.
• Ostali protokoli na Internetu:
▫ SMTP – protokol za elektronsku poštu
▫ FTP – prenos datoteka između dva čvora
▫ Telnet – povezivanje na udaljenoj mašini

15. Pristup Internetu
• Preko klasične telefonske linije (Dial-up). Maksimalna brzina prenosa
je 56 kb/s i pri tome je telefonska linija zauzeta
• DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za
asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital
Subscriber Line). Brzina slanja podataka sa servera prema
pretplatniku (Download) i slanje podataka od pretplatnika ka serveru
(Upload), nije ista tj. brzina prenosa podataka sa servera ka pretplatniku je
nekoliko puta veća. Pošto je prenos podataka van govornog opsega,
telefonska linija je slobodna za obavljanje razgovora tj. telefoniranje.
• Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije. U
Srbiji brzine, a i cene su slične kao ADSL. Telefonska linija je slobodna jer
se za prenos signala ne koristi telefonska parica već poseban
koaksijalni/optički kabl koji je za prenos TV signala.

16. Pristup Internetu
• Bežičnom tehnologijom (WiFi). Ova tehnologija relativno malog
dometa je razvijena za aerodrome, kafiće..., za poslovne ljude sa laptop
računarima.
• Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji
učestvuje u prenosu podataka. U Srbiji je ova usluga još uvek sporija u
odnosu na ostale prethodno pomenute načine prenosa a i skuplja je.
• Satelitski prenos. Vrsta prenosa preko satelita ima više: Preko TV
satelita, Geostacionarnih satelita i Satelita koji nisu geostacionarni. Pored
visoke cene ove relativno novije tehnologije imaju i svojih dodatnih mana
(npr. kašnjenje signala kod geostacionarnih satelita)

17. Servisi interneta
• Elektronska pošta (e-mail)
▫ najstariji i najčešći oblik korišćenja Interneta.
▫ može imati priloge (tekst, crtež, slika, zvuk...)
• www (World Wide Web) - Omogućava pretraživanje Interneta
korišćenjem grafičkog interfejsa.
• Diskusione grupe - za prijem, pregled i slanje poruka se koriste
čitači vesti (newsreader).
• IRC - servis koji obezbeđuje ćaskanje

18. Servisi interneta
• Finger - Obezbeđuje dobijanje podataka o korisniku na osnovu
poznate adrese (ako na udaljenom računaru postoji odgovarajući
serverski program).
• FTP - Osnovni metod prenosa datoteka između računara.
• Telnet - Omogućava da se korisnik prijavi na udaljenom računaru i
koristi programe na njemu.
• Internet PHONE - Telefoniranje preko Interneta.
• Radio i TV prenos - Prenos radio i TV signala putem Interneta.

19. Internet bonton

20. Intranet
• Lokalne računarske mreže koje koriste iste protokole (TCP/IP) i
alate kao Internet, ali nisu povezane na njega.
• Ako se ovakva mreža priključi na Internet gubi se svaka razlika, a
pristup čvorovima u mreži određen je zaštitom lokalnog dela mreže,
kao i zaštitom podignutom prema Internetu (firewall).

21. Pitanja
1. Šta je internet?
2. Za koje portrebe je internet prvi put
korišćen?
3. U čijem je vlasništvu internet?
4. Šta mora da sadrži računar u mreži?
5. Šta je IP adresa?
6. Šta je simbolička adresa?
7. Iz čega se sastoji simbolička adresa?
8. Šta je domen, a šta poddomen?
9. Vrste osnovnog domena?
10. Šta su protokoli?
11. TCP/IP protokol?
12. Nabrojati neke od protokola na
internetu.
13. Na koje načine možemo pristupiti
internetu?
14. DSL pristup?
15. Kablovski pristup?
16. WiFi pristup?
17. Nabrojati servise interneta?
18. Šta omogućava e-mail servis?
19. Šta omogućava www servis?
20. Šta je intranet?