1. Učenik:
Djuric Gojko IV-1

2. NASTANAK INTERNETA
 Internet nije konzistentan sistem niti je
namerno nastao.
 Internet nema jedinstvenu ni konačnu
strukturu.
 Internet je proizvod niza slučajnih akcija,
velikog broja parcijalnih mreža,
akumuliranih potreba i tehnoloških
inovacija.
2

3. NASTANAK INTERNETA
 Nastanak Interneta nije bio motivisan
stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema
prenosa podataka, već bezbednosnim
razlozima.
 Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje
mreža.
 Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira.
Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je
komercijalna organizacija.
3

4. NASTANAK INTERNETA
 Internet se uvek piše velikim slovom I
jer je ime dela svetske digitalne
mreže.
 Analogna mreža se sastoji od
kontinuiranih, merljivih elemenata koji
poseduju fizičke osobine kao što su
dužina širina, pritisak i sl.
4

5. INTERNET DIGITALNA
MREŽA
 Internet je digitalna mreža.
 Fizičke veličine u njoj su “opisane”
simbolima sastavljenim od {0,1}.
 Digitalne veličine se iskazuju ciframa
(DIGIT).
5

6. ODREĐENJE INTERNETA
 Skup računara (nodova), servera i veza kojima se
omogućava prenos podataka bez ograničavanja daljine
u realnom vremenu i virtuelnim uslovima.
 Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku
računarsku mrežu pristupačnu javnosti – opšti naziv za
međusobno povezane računare koji rade u međusobno
povezanom sistemu.
 Internet predstavlja javni svetski sistem povezanih
računarskih mreža kojima se uz primernu asinhronih
paketa prenose podaci uz upotrebu standardizovanog
Internet protokola.
6

7. SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA
 Vanevar Buš, Norbert Viner i J.C.R. Liklajder su
verovali da se stvaranjem mašina može doprineti
povećanju i proširenju ljudskog znanja.
 Liklajder (otac interaktivnog komuniciranja računara) i
Klark su (1962) uspostavili nekoliko principa koji se
mogu iskazati i kao stav da je potrebno stvoriti uslove u
kojima “ljudi misle a računari obavljaju fizički deo
posla”.
7

8. SOCIJALNI USLOVI NASTANKA INTERNETA
 Pol Baran je, tragajući za bezbednošću, pronašao način da se prenos
podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih
reakcija – “packet switching” a neposredne posledice tog pronalaska su:
 nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je
horizontalno struktuirana,
 nastala je mreža koja omogućava da međusobno razgovaraju ne samo
ljudi već i mašine – računari, i
 nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca
do primaoca.
8

9. Socijalni uslovi nastanka
Interneta
 U društvenim uslovima u kojima je
postojalo nadmetanje u domenu
naoružanja nastala su revolucionarna
rešenja koja su dovela do suštinskih
promena u savremenom društvu.
 Potreba da se umreže računari koji su
bili sposobni da brzo obrade podatke
9

10. INOVATIVNA I TEHNIČKA PITANJA
USPOSTAVLJANJA MREŽE
 Umetanje malog računara između dva velika
 Na omogućavanju komunikacije računara radili su Liklajder,
Bob Tejlor i Lari Roberts.
 Na ideju da se između dva velika računara umetne jedan
mali računar čiji bi zadatak bio da komunicira i prosleđuje
podatke došao je Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.
 “Packet switching”
 Donald Dejvis (Velika Britanija) je radeći na prenosu
podataka došao do sličnih rezultata kao i Pol Baran, koji je
želeo da stvori “neuništivu” mrežu.
 Dejvis je povezao ideju prenosa paketa sa praksom tajm-
šeringa a svaka poruka razbijena na pakete dobijala je
određene karakteristike.
10

11. Protokoli
 Protokoli prenosa
 Inernet protokol (IP) predstavlja opšte razumljiv jezik
računarske komunikacije.
 Protokol za transfer podataka (TCP) ima za zadatak
da omogući slanje i primanje paketa podataka putem
mreže.
 Kompanija BBN je uz finansijsku pomoć ARPA napravila
“mali” računar- ruter koji je poslužio za uspostavljanje
ARPANET-a.
 ASCI kod predstavlja standardizovan skup znakova koji
su zasnovani na binarnim ciframa.
11

12. FAZE U RAZVOJU INTERNETA
1) Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju između različitih
istraživačkih centara dovela je do umrežavanja računara i stvorena je
prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe.
2) Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je
proširena i dobila je polujavne oblike delovanja.
3) Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su
bile u blizini.
4) Donošenje zakona u SAD 1991. godine kojim se u mrežu uključuju
sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti.
5) Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i
pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i
komercijalne institucije.
12

13. ARPANET
 Formiran je u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi
pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko
sistema povezanih računara.
 Deceniju kasnije sistem je otvoren i za istraživače, državne
službenike i kompjutersku industriju.
 Upotrebom ARPANET-a korisnici su mogli međusobno da
komuniciraju na taj način što su organizovane neformalne
rasprave.
 Vremenom u ARPANET su se uključili i drugi korisnici a
nastajao je i veliki broj posebnih mreža.
13

14. NSFNET – NREN - INTERNET
 Tokom 1986. godine Nacionalna naučna fondacije (NSF) je stvorila
NSFNET da bi se uspostavila veza između super računara na teritoriji
SAD i do kraja 1988. godine NSFNET je u potpunosti zamenio
ARPANET.
 Zakonom iz 1991. godine omogućeno je uključivanje gimnazija, viših
škola i dvogodišnjih univerziteta a NSFNET je postao NREN
(Nacionalna istraživačka i obrazovna mreža).
 Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a uključile i
komercijalne mreže.
 Novi korisnički servisi: e-mail, WELL, BIX,...
14