Уводне напомене о појму рачунарских мрежа

1. Mašinsko-elektrotehnička škola Bor
Računarske mreže i komunikacije
UVOD
1

2. Definicije:
 Računarska mreža je skup međusobno povezanih računara,
perifernih i ostalih uređaja tako da mogu međusobno
komunicirati.
Mreža za prenos podataka predstavlja skup međusobno
povezanih komunikacionih uređaja koji mogu razmenjivati
informacije (podaci, multimedijalni sadržaji).
Posmatrajući iz ugla korisnika Mreža predstavlja zbirku resursa
(mrežnih objekata) kojima se može pristupati radi dobijanja
određenih usluga.
2

3. Svaka računarska mreža mora da zadovolji tri osnovna
principa umrežavanja i to:
sposobnost govora preko funkcionalne veze (hardware),
mogućnost razumevanja zajedničkog govora odnosno
mogućnost komunikacija (protokol)
posedovanje i razmenjivanje zajedničkog skupa usluga (mrežni
operativni sistem).
3

4. Upotreba računarskih mreža:
Velika rasprostranjenost i broj računarskih mreža su uzrokovani
velikom potrebom za povezivanjem od strane korisnika.
Mogu da se razlikuju:
Poslovne mreže
Kućne mreže
Pokretni korisnici
4

5. Mreže se upotrebljavaju u svrhu:
Deljenje resursa
Smanjuju se troškovi i optimizuje korišćenje
Deljenje podataka
Omogućava se rad više korisnika nad istim skupovima
podataka
Pristupanje udaljenim informacijama
Danas su to prevashodno servisi koje omogućava
Internet/intranet i omogućen je pristup velikom setu
digitalnih sadržaja kao što su elektronska izdanja
časopisa i knjiga, muzički sadržaji, video zapisi i sl.
5

6. Komuciranje između korisnika
E-mail
Chat
Diskusione grupe (Newsgroups)
Video konferencije
Učenje na daljinu
Telefonski razgovori (VOIP)
Elektronska trgovina
6

7. Interaktivna zabava
Mrežne igre
Internet radio i TV programi
Video on demand – video na zahtev
Interaktivne kladionice
7

8. Istorijat računarskih mreža:
U početku računari su bili centralizovani, a potom su formirane
terminalske mreže.
Pojavom PC računara i računarske mreže doživljavaju veliku
ekspanziju.
ARPANET
Naziv je dobila po ARPA, Advanced Research Project Agency
(Agencija za napredne istraživačke projekte). Projekat pokrenut od
strane Ministarstva odbrane SAD. 1967. god. objavljen prvi rad koji
opisuje principe na kojima se zasniva ova mreža sa komutiranjem
paketa.
Računari su bili povezani obrađivačima poruka na interfejsu (Interface
Message Processors, IMPs), koji su bili povezani linijama brzine
prenosa 56 kb/s. Zbog veće pouzdanosti rada, svaki IMP je bio
povezan s barem još dva druga IMP-a. 8

9. Izgradnja mreže počela je decembra 1968, a eksperimentalno je
puštena u rad decembra 1969 i obuhvatala je 4 čvora. Mreža je brzo
rasla da bi do 1972. pokrila najveći deo SAD. Pojavom potrebe za
uključenjem drugih LAN mreža, ARPANET protokol je zamenjen TCP/IP
protokolom (1974.) koji je posebno projektovan za međumrežni rad.
Tokom osamdesetih godina, ARPANET-u su se priključivale dodatne
mreže, naročito lokalne. Kako je mreža rasla, pronalaženje računara na
mreži bilo je sve teže, pa je napravljen sistem imenovanja domena
(Domain Name System, DNS) da bi se računari svrstali u domene i
omogućilo prevođenje imena računara u njihove IP adrese. Od tada je
DNS prerastao u opšti sistem distriburianih baza podataka za
skladištenje brojnih informacija u vezi sa imenovanjem.
9

10. NSFNET
Ova mreža je formirana krajem sedamdesetih godina od strane
Američke nacionalne fondacije za nauku – NSF, u svrhu razmene
podataka i saradnje u naučnim projektima. Osnovu je činilo 6 čvorova
koji su takođe komunicirali brzinom od 56 kb/s. Od početka je
koristila TCP/IP kao mrežni protokol.
Kako je brzo bila zagušena iznajmljeni su optički vodovi brzine 448
kb/s, a 1990. brzina okosnice je povećana na 1,5 Mb/s. Razvoj i
upravljanje mrežom je preuzela neprofitna organizacija ANS
(Advanced Networks and Services) u kojoj je učestvovao i IBM.
Brzina okosnice je povećana na 45 Mb/s, promenjen je naziv u
ANSNET i nakon pet godina mreža je prodata firmi American Online.
Nakon toga se javio veliki broj mrežnih operatera koji su korisnicima
nudili pristupne tačke.
Slične mreže se paralelno formiraju i u drugim razvijenim državama.
10

11. Internet
Uspostavljanjem veze između ARPANET-a I NSFNET-a, a potom i sa
drugim regionalnim mrežama, sredinom osamdesetih godina počinje
se upotrebljavati termin Internet.
Osnov Internet-a je TCP/IP model sa svojim skupom protokola. Ovo
je omogućilo funkcionisanje Internet-a kao distribuiranog sistema
koji omogućuje integraciju različitih platformi koje su za korisnika
transparentne.
Do početka devedesetih godina Internet su uglavnom koristili
Univerziteti, Instituti i firme i korićena su 4 osnovna servisa:
E-mail (elektronska pošta) koja omogućuje slanje poruka između
korisnika mreže.
Newsgroups (diskusione grupe) omogućuju razmenu informacija
vezanih za neku konkretnu temu.
11

12. Remote login (udaljeno logovanje) omogućava rad na udaljenom
računaru.
File transfer (prenos podataka) omogućava prenos datoteka između
računara.
Pojavom World Wide Web-a (WWW) Internet postaje interesantan za
širok krug korisnika. Ovaj servis, koji olakšava pristup tekstualnim i
multimedijalnim sadržajima na mreži, osmislio je Tim Berners-Lee iz
CERN-a, a prva implementacija je bila putem Mosaic Web čitača,
razvijenom na Illinois Univerzitetu 1993.god.
12

13. Razvoj računarskih mreža:
1969: 4 krajnja računara (hosts) na internetu
1983: 500 hostova
1995: 5.8 miliona hostova, 30 miliona korisnika interneta
2000: 70 miliona hostova
2008: >500 milona hostova
Rast: približno milion puta za 25 godina
13

14. 14

15. 15

16. Društveni aspekti:
Sve veće korišćenje mreža donelo je sa sobom nove društvene,
etičke i političke probleme.
•Diskusione grupe – iznose se teme koje direktno pogađaju
druge ljude
•Elektronska pošta – prava poslodavca da kontroliše poštu
zaposlenih
•Cookies – nadgledanje aktivnosti korisnika
16

17. •Informacije sa interneta – slobodno se distribuiraju tako da se
postavlja pitanje njihove tačnosti
•Spam – Neželjena pošta
•Virusi – Mogu dovesti do gubitka bitnih informacija
•Autorska prava – pitanje efikasne zaštite autorskih prava
17

18. Razlozi implementacije računarskih mreža:
Bolje iskorišćenje resursa – periferni uređaji, uređaji za
skladištenje podataka,...
Smanjenje troškova – ne moraju se obezbeđivati skupi
uređaji koji se malo koriste za svaki računar.
Olakšano obezbeđenje i zaštita podataka – štiti se mreža
kao celina, a olakšana je i distribucija na pojedinačne
računare i backup podataka.
Olakšana komunikacija i zajednički rad među korisnicima –
timski rad u složenim projektima, e-mail,...
Povećana pouzdanost – ne zavisi sve od jednog računara
18

19. Mrežno osoblje
U zavisnosti od veličine i kompleksnosti mreže, potrebno je angažovati
određen broj stručnih kadrova.
Administrator mreže - Da bi ispravno radila i da bi mnogobrojni
podaci u mreži bili sigurni, računarska mreža se mora svakodnevno
održavati i nadgledati. Uloga administratora mreže je najvažnija i
najodgovornija, jer se od njega očekuje da iz mreže (koja nije uvek
nova i savremena) izvuče maksimum.
Takođe, velika je uloga administratora mreže u proširenju i obnavljanju
mreže. Neophodna je sistematičnost i sposobnost dokumentovanja
poslova koje obavlja.
19

20. Administrator bezbednosti - U velikim organizacijama akcenat se
stavlja na bezbednost, tako da je neophodno angažovati i
Administratora bezbednosti, koji analizira bezbednosne stavke,
dodeljuje i ukida korisničke naloge, istražuje eventualne upade u
sistem i slično.
Služba podrške - U velikim i složenim mrežama, zaposleni u službi
tehničke podrške pomažu administratoru mreže tako što obavljaju
rutinske poslove i rešavaju uobičajene probleme, a po potrebi i
obučavaju krajnje korisnike mreže.
Servisna podrška - Zadužena je za popravku i nadogradnju hardvera.
Sistem administrator i Sistem inženjeri su uglavnom zaduženi za
ispravno konfigurisanje i rad mrežnih operativnih sistema u firmi.
Neki (ili svi) od ovih poslova se mogu poveriti specijalizovanim
firmama.
20

21. 21