П8: Рачунарске мреже

1. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.1. Историјат 1/2
Брзи развој рачунарске технологије довео је до значајног повећања могућности
рачунара и пада цена, што је довело до повећања броја корисника рачунара и
повећања броја области њихове примене. Експлозијом раста глобалне
рачунарске мреже Интернет још је више увећан број корисника рачунара, те и
број рачунарских мрежа расте великом брзином. Са све моћнијом рачунарском
опремом свакодневно се уводе нове услуге, а истовремено се у умрежавању
постављају виши стандарди. Временом су се мрежни системи развијали да би
данас достигли ниво практичног и ефикасног радног окружења за размену
података.
Потреба за различитим информацијама натерала је човека да успоставља везе
са разним изворима информација и да ствара мреже преко којих ће себи
олакшати прикупљање, пренос, складиштење и обраду података.
Почеци умрежавања везују се за прве телеграфске и телефонске линије којима
су се преносиле информације до удаљених локација. Доступност и
флексибилност технологија данашњих савремених рачунарских мрежа
омогућава да се са било које тачке на планети може повезати на мрежу и доћи
до жељених информација.

2. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.1. Историјат 2/2
Историјски гледано за прапочетке умрежавања одговорни су Џорџ Стибиц и
Семјуел Вилијамс који су направили ЦНЦ (CNC, Complex Number Calculator),
рачунар који је имао 400 телефонских релеја и био је повезан с три
телепринтера, претходника данашњих терминала. Прво преношење инструкција
између рачунских машина обављено је 1940. године када је Стибиц искористио
телепринтер, помоћу кога је послао инструкције са његовог рачунара Модел К са
Универзитета Дартмот у Новом Хемпширу на рачунар ЦНЦ који се налазио у
Њујорку. Резултате је примио истим путем.
Тек 1964. године створена је машина са дељеним временом са прикљученим
терминалима. Америчко удружење за стандарде усвојило је ASCII код као
стандардни код за пренос података.
Ј.Ц.Р. Ликлидер и Лоренс Робертс покренули су у оквиру Агенције за напредне
истраживачке пројекте нови програм (ARPA), за који је Робертс објавио
целокупни план 1953. године - тзв. ARPAnet, прву рачунарску мрежу са
комутирањем пакета. Први комутатори били су процесори интерфејсних порука
(ИМП). Први ИМП комутатор инсталиран је на Универзитету УKЛА, 1969. године.
Ово је био предак Интернета. Први програм за електронску пошту написао је
1972. Реј Томлинсон из компаније ББН.

3. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.2. Разлози за умрежавање 1/4
Данас када су рачунари релативно доступни сваком и уз то су изузетно
моћни, умрежавање повећава ефикасност и смањује трошкове
пословања. Основни разлози за умрежавање су:
• заједничко коришћење информација и
• заједничко коришћење хардвера и софтвера.
Рачунари који су у мрежи могу заједнички да користе: документа
(текстуалне датотеке, табеле за унакрсна израчунавања,
рачуноводствене и књиговодствене податке, итд), електронску пошту,
софтвер за обраду текста, софтвер за управљане пројектима, цртеже,
фотографије, аудио и видео датотеке, штампаче, модеме, јединице
спољашње меморије, друге преносиве јединице и многе друге
заједничке дељиве ресурсе.

4. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.2. Разлози за умрежавање 2/4
Заједничко коришћење информација једна је од најпопуларнијих употреба
мрежне технологије. Електронска пошта је убедљиво најкоришћенији сервис
Интернета. Многе фирме су значајно улагале у мреже због исплативости
електронске поште у поређењу са комуникацијом телефаксом. Када постоји
заједничко коришћење података, смањује се коришћење папира, повећава
ефикасност, а скоро свака врста података је истовремено на располагању свима
којима је потребна. У одређеним ситуацијама коришћење дељивих података
посредством рачунарских мрежа не само да смањује трошкове већ је и једини
ефикасан начин рада.
Употребом одговарајућих информационих система заснованих на рачунарским
мрежама пословни системи су у могућности да, поред тога што информације
пружају неупоредиво брже у односу на остале начине информисања, те
информације доставе са далеко већом тачношћу и поузданошћу.
Карактеристичан пример заједничког коришћења података путем рачунарских
мрежа је и веб (Web, WWW) сервис Интернета. Коришћењем претраживача
корисници имају бесплатан приступ практично неограниченом броју докумената
до којих могу да дођу навођењем речи карактеристичних за област која их
интересује.

5. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.2. Разлози за умрежавање 3/4
Заједничко коришћење хардвера и
софтвера омогућило је додатно повећање
ефикасности рада, уз значајно смањење
трошкова.
Пре појаве рачунарских мрежа, било је
неопходно да сваки корисник има свој
штампач, плотер, факс или други
периферијски уређај. Једини начин да више
корисника користи исти уређај је био да се
наизменично користи рачунар са којим је тај
уређај повезан.
Појава мрежа је отворила могућност да
више корисника истовремено користи
заједничке информације, али и
периферијске уређаје. Уколико је штампач
неопходан већем броју корисника који су у
мрежи, сви могу да користе заједнички
мрежни штампач.

6. 8.2. Разлози и историјат умрежавања
8.2.2. Разлози за умрежавање 4/4
Мреже се могу употребити и за заједничко и стандардизовано коришћење
апликација, као што су програми за обраду текста, програми за табеларне
прорачуне или базе података, у ситуацијама када је битно да сви користе исте
апликације и исте верзије тих апликација. На овај начин се документи
једноставно заједнички користе, а постоји и додатна ефикасност у том смислу
да је једноставније и боље да људи потпуно савладају један програм, него да
морају да раде са четири или пет различитих програма.
Када су рачунари умрежени, то значајно поједностављује и њихову подршку.
За једну компанију је далеко ефикасније када техничко особље одржава један
оперативни систем и када су сви рачунари идентично подешени према
конкретним потребама те компаније.