P4: Interakcija

1. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 1/53
Stilovi interakcije opisuju način na koji korisnici komuniciraju sa
računarskim sistemom. Stil interakcije zavisi od tipa korisnika i tipa
zadatka koji korisnik treba da uradi pomoću računara.
Najpoznatiji stilovi interakcije su:
• Komandna linija
• Meniji
• Govorni jezik
• Upitni interfejsi
• Popuna formi i tabela
• WIMP
• “Point and click”
• Trodimenzionalni (3D) interfejsi.

2. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 2/53
4.3.1 Komandna linija
Do ne tako davno, računari su
komunicirali sa korisnicima samo
putem terminala. Takvi treminali
upotrebljavani su na početku od
strane operatera velikih računara, a
kasnije su postali dostupni i za
komunikaciju sa prvom generacijom
personalnih računara. Istovremeno
sa ukucavanjem, znakovi bi se
prikazivali na ekranu, tako da je
korisnik mogao da vidi šta je uneo u
računar.

3. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 3/53
4.3.1 Komandna linija
Računar je čekao na kraj unosa tekućeg reda, a zatim je slao liniju
odgovora koja bi se prikazala na ekranu korisnika. Korisnik bi poslao
naredbu, a izvršitelj bi poslao odgovor u obliku potvrde primljene
naredbe.
Ovaj stil interakcije je slabo sinhron, ali je davao osećaj kontrole i
inicijative korisniku. I prvi operativni sistemi (MS DOS, Unix) koristili
su ovaj stil interakcije.
Ovaj stil interakcije koristi direktno postavljanje komandi računaru
putem funkcijskih tastera, pojedinačnih karaktera, skraćenica, celih
reči ili kombinacijom prethodno navedenih načina. Pogodan za
zadatke koji se ponavljaju i generalno je bolji za eksperte nego za
početnike.

4. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 4/53
4.3.2 Meniji
Stil interakcije zasnovan na menijima je manje
asinhron i ima jasnu strukturu, što ga čini lakšim
za korišćenje za početnike, ali zahteva veći
projektantski napor za struktuiranje.
Meni nudi skup opcija koje su na raspolaganju
korisniku za izbor. Opcije su vidljive, što ovaj stil
interakcije čini lakim za korišćenje.
Izbor stavke iz menija se vrši brojevima,
slovima, kursorskim tasterima, mišem ili
kombinacijom (na primer, miš + skraćenica sa
tastature).

5. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 5/53
4.3.3 Govorni jezik
Govorni jezik je prirodni stil interakcije za korisnika jer se svodi na
komunikaciju sa računarom na način kao što komunicira sa drugim
ljudima.
Stil se zasniva na tehnologijama prepoznavanja govora i sintezi
glasovnog izlaza.
Problem je što je govorni jezik često nejasan i dvosmislen i samim
tim je težak za definisanje komandi. Osim ovoga, pri sintezi govora
na osnovu teksta, zadatak je tekst pretvoriti u govor, pri čemu je
neophodno rešiti niz problema. Prilikom pretvaranja svakog
napisanog slova u glas, postavlja se pitanje da li je to slovo u
naglašenom ili nenaglašenom slogu, koja je vrsta akcenta u pitanju,
koliko traje izgovor tog glasa u datom kontekstu, kako se menja
visina tona a kako jačina glasa u toku njegovog izgovora. Svi ovi
elementi se moraju generisati na nivou glasa, sloga, reči i rečenice.

6. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 6/53
4.3.3 Govorni jezik
Sa druge strane, pri automatskom prepoznavanju govora, osnovni
problem je u velikoj varijabilnosti govora: različiti govornici različito
izgovaraju iste reči, u mikrofon ulaze i drugi, neželjeni zvukovi –
raznovrsna ambijentalna buka, različiti su i mikrofoni, kao i
karakteristike komunikacionog kanala kroz koji je govorni signal
prenet do računara. Zbog svega toga, govorne tehnologije
predstavljaju teške multidisciplinarne probleme u čijem rešavanju
je potrebno objediniti i u računar implementirati znanja iz raznih
oblasti: lingvistike, fonetike, akustike, digitalne obrade signala,
matematike i programiranja.
Rešenje dela ovih problema se često svodi na korišćenje ključnih
reči u kominikaciji sa računarom.

7. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 7/53
4.3.4 Upitni interfejsi
Upitni interfejsi predstavljaju stil interakcije zasnovan na
pitanjima i odgovorima.
Interfejs vodi korisnika kroz interakciju putem niza pitanja.
Ovaj stil interakcije je čest u informacionim sistemima i
pogodan je za početnike, ali je ograničene funkcionalnosti.
Primer ovog stila interakcije su razne vrste upitnika.
U ovu grupu interfejsa spadaju i upitni jezici koji se često
koriste za izvlačenje informacija iz baza podataka (na primer,
SQL upitni jezik). Ovi jezici zahtevaju razumevanje strukture
baze i sintaksu jezika. Takođe, zahteva se iskustvo i stručnost
korisnika.

8. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 8/53
4.3.5 Popuna formi i tabela
Ovaj stil interfejsa je osnovni način za unos podataka ili za vraćanje
informacija od računara. Kod ovog stila, ekran obično izgleda kao papirni
obrazac za unos podataka. Podatak se postavlja na odgovarajuće mesto,
analogno ručnom popunjavanju papirnih obrazaca. Zahtevi koji se
postavljaju pred ovu vrstu interfejsa su dobar dizajn i mogućnost korekcije.

9. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 9/53
4.3.6 WIMP interfejs
Postoje dva različita objašnjenja (u suštini, oba ispravna) akronima WIMP.
Prema Jednom objašnjenju, akronim WIMP se odnosi na početna slova reči
Windows, Icons, Menus, Pointers, potencirajući korišćenje prozora, ikona,
menija i pointera kao osnovnih elemenata korisničkog interfejsa. Prema
drugom tumačenju, akronim je sastavljen od početnih slova Windows, Icons,
Mice, Pull-down menus. Jedna i druga varijanta su suštinski ispravne i
ukazuju na korišćenje osnovnih elemenata koji se danas mogu sresti u većini
aktuelnih operativnih sistema, a to su prozori, ikone, meniji i miš.

10. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 10/53
4.3.7 „Point-and-click“ interfejs
Ovaj stil interfejsa označava interfejs kod koga se korisnik pozicionira na neki
element (pokaže na njega) i klikne. Na taj način se startuju različite
funkcionalnosti u sistemu. Ovaj stil je dominantan u multimedijalnim
aplikacijama, kao i kod Web pretraživača. Dobar primer ovog stila interfejsa
su različite verzije elektronskih mapa, gde pozicioniranje na neku lokaciju i klik
izaziva dobijanje nekih informacija. Ovaj stil je vrlo blizak WIMP interfejsu,
zato što koristi pokazivanje i klik ali je po ideji mnogo bliži hipertekst
sistemima. Veliku popularnost ovog stila interfejsa doneli su internet i WWW.

11. 4.3. Stilovi interakcije
2.11.2023. P4: 11/53
4.3.8 3D interfejs
Kod 3D interfejsa se koriste efekti trodimenzionalne (3D)
računarske grafike (svetla, senke, preklapanje) kako bi se dočarao
utisak rastojanja elemenata korisničkog interfejsa po tri dimenzije u
virtuelnom prostoru. Ovakvi korisnički interfejsi su vrlo efektni i
omogućavaju “prirodnu” navigaciju kroz elemente korisničkog
interfejsa.

12. Hvala na pažnji!
2.11.2023. P4: 12/53