’Mnogo je pametnije koncentrisati se na pažljiv odabir nekoliko oblasti delovanja, te što je moguće bolje obavljati posao u tim odabranim poljima.

1. Osnove preduzetništva i socijalnog
preduzetništva – deo II
dr Dragana Vukadinović

2. 6. Opis proizvoda/usluge
Odgovorite na sledeća pitanja:
-Koja je namena proizvoda/usluge i koje su njegove osnovne
karakteristike?
-Kako izgleda proces izrade proizvoda/usluge i koje su najvažnije
faze (poželjno i grafički predstaviti)?
-Ko je odgovoran za svekupni ili deo procesa izrade?
-Ako je deo procesa izrade prebačen na podugovorače, ko su oni?
-Zašto su baš ti podugovorači izabrani?
-Koja je oprema i tehnologija je neophodna za proces izrade?
-Koje su sirovine potrebne za proces izrade?
-Na kojoj lokaciji će se odvijati proces izrade proizvoda/usluge i
postoje li određena ograničenja izabrane lokacije?

3. VEŽBA
• Odgovorite na sledeća pitanja:
- Koja je namena proizvoda/usluge?
- Kako izgleda proces izrade proizvoda/usluge i koje su
najvažnije faze?
- Ko je odgovoran za svekupni ili deo procesa izrade?
- Koji deo procesa obavljate vi, a koji podugovorači?
- Zašto su baš ti podugovorači izabrani?
- Koja je oprema i tehnologija je neophodna za proces
izrade?
- Koje su sirovine potrebne za proces izrade?
- Lokacija proizvodnje?

4. Operativni plan
Uključuje :
• pregled kretanja i angažovanja dobara, usluga, resursa, ljudi u
proizvodnom procesu.
• da znate na koji način će se skladištiti roba i od koga ćete je
nabavljati, na koji način će se voditi zalihe, koliko skladišnog prostora
je potrebno, kako je organizovan distributivni ciklus
• podugovarač/snadbevač – biznis – kupac, koji su hronološki koraci u
jednom proizvodnom ciklusu, itd.

5. 7. Ciljna grupa sa aspekta tržišne
pokrivenosti
Potencijalno tržište
Ciljno tržište
Segmentacija tržišta

6. Potencijalno tržište – procena maksimalne
tražnje
- Veličina potencijalnog tržišta – broj ljudi, iznos i
širenje
- Bilo kakva trenutne ili nadolazeće promene/trendovi
na vašem tržištu
- Kakve su mogućnosti - trenunte ili nadolazeće na
vašem tržištu

7. Ciljno tržište
- Broj potencijalnih potrošača
- Relevantne demografske informacije
- Njihove trenutne potrošačke navike
- Razvoj novih ponašanja koja predstavljaju
mogućnost za vas

8. Segmentacija tržišta
• Prvi korak je da se segmentira tržište po PROIZVODU ili USLUZI.
• Sledeći korak je odgovoriti na niz PITANJA u vezi svakog segmenta:
- Koliko ljudi u ovom tržišnom segmentu ima potrebu za tim konkretnim proizvodom
ili uslugom, bez obzira na njihovu kupovnu moć? I koliko im je važna ta potreba?
- Koji su presudni faktori uspeha, vezano za dizajn, razvoj i isporuku proizvoda ili
usluge za dati segment?
- Koji uticaji iz okruženja će imati značajnu ulogu? Da li će oni biti pozitivni ili
negativni? Koliko će biti korisni ili štetni? Imamo li sposobnosti povećati šanse i
ublažiti pretnje?
- Ko su glavni konkurenti? Gde smo mi rangirani u odnosu na njih u smislu faktora
kritičnog uspeha i uticaja iz okruženja? Možemo li pobediti?
- Koja je potencijalna veličina tržišnog segmenta, iskazano u novčanoj jedinici? I koja
je mogućnost unutar tog segmenta? Da li raste, ostaje ista ili opada? Koliko je već
iskorišćena?
- Koji su fiksni i varijabilni troškovi? Da li ćemo ostvariti profit ili gubitak? Koliko?

9. Druckerov savet
‘’Mnogo je pametnije koncentrisati se na pažljiv odabir
nekoliko oblasti delovanja, te što je moguće bolje
obavljati posao u tim odabranim poljima.’’
Upozorio je da ukoliko se to ne učini, kupci neće
dobiti odgovarajuću pažnju, jer preduzeće neće imati
dovoljno vremena ili resursa za njihovo kvalitetno
usluživanje.

10. Kriterijum za podelu potrošačkog tržišta
• Geografski elementi (npr. narodi, države, regioni, pokrajine, gradovi,
mesne zajednice, podneblja)
• Demografski elementi (npr. starost, dohodak, pol, bračni status, broj
članova domaćinstva, zanimanje, obrazovanje, dohodak, nacionalnost)
• Psihografski elementi (npr. način života kupca, aktivnosti, interesi,
društveni status, lične karakteristike, tehničko-tehnološka pismenost,
političke sklonosti)
• Ponašanje kupaca (npr. učestalost nabavki, osetljivost na promene
cene, nivoi željenog kvaliteta, itd).

11. PRIMER
Deca
Pred-
tinejdžersko
doba
Tinejdžeri Odrasli Stariji
Pomoć u kući X X X
Centri za dnevnu brigu o starijima
X X
Osposobljavanje za
samostalan život X X X X
Trening društ.veština X X X X
Obrazovni programi X X X X X
Programi stambenog
zbrinjavanja X X X
Transportne usluge X X X
Služba privremene
pomoći X X X X X

12. VEŽBA
SEGMENTACIJA TRŽIŠTA

13. 8. Osnivanje privrednih subjekata
• DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
• PREDUZETNIČKA RADNJA
• ORTAČKA RADNJA
• UDRUŽENJE
• ZADRUGA
‘’Zakon o registraciji privrednih subjekata’’

14. 9. Poslovne knjige
• Knjigovodstvo paušalno oporezovane radnje
• Knjigovodstvo prema odredbama Zakona o
porezu na dohodak
• Knjigovodstvo prema odredbama Zakona o
računovodstvu

15. Šta osnovati: radnju ili privredno društvo?
Prednosti radnje:
- Jednostavnije i jeftinije otvaranje i zatvaranje
- Mogućnost paušalnog oporezivanja
- Znatno niže kazne za prekršaje u svim zakonima
- U nekim slučajevima i niže takse, naknade i druge dažbine
- Osnivač radnje dobit u radnji nakon oporezivanja slobodno podiže
Nedostaci radnje:
-. Preduzetnik ne može obavljati sve delatnosti (npr auto-škola,
apoteka)
- Za obaveze stvorene u poslovanju odgovara celokupnom svojom
imovinom
- Dobit preduzetnika, bez obzira da li je podignuta, ulazi u godišnji
prihod preduzetnika kao građanina

16. • Prednosti privrednog društva:
- Ako se osnuje društvo kapitala pravno lice odgovara samo svojom
imovinom
- Osnivač može stupiti u radni odnos u svoje preduzeće
- Ostvarenu dobit osnivač nakon plaćanja poreza na dobit isplaćuje
kao dividendu sa samo 15% poreza na prihode od kapitala, a prihodi
od kapitala ne ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak
građana
• Nedostaci privrednog društva:
- Osnivanje je mnogo komplikovanije
- Za zatvaranje je propisana posebna procedura, likvidacija
ili u gorem slučaju stečaj (koji može biti skup)
- Sve kazne su od dvostruko do višestruko veće
Uopštena preporuka:
mali biznis - radnja, veliki biznis - preduzeće.

17. 10.Izvori finansiranja
Sistem podrške socijalnoj ekonomiji
• Uloga socijalne ekonomije u odredenom društvu i njen doprinos
poboljšanju socioekonomskog statusa pripadnika ranjivih grupa zavisi
od više faktora:
– postojećeg sistema vrednosti, sa aspekta odgovornosti i solidarnosti,
– sistema podrške društvene zajednice
• Najuticajnije činioce u sistemu podrške socijalnoj ekonomiji
predstavljaju:
– Država,
– Lokalna zajednica i poslodavci
– Privredne i neprivredne organizacije i mreža stručnih institucija i
neprofitnih nevladinih organizacija.

18. 11.Planiranje
• Preduzetnik treba dati odgovore na sledeća pitanja:
1.Identifikovanje proizvodnog programa
2.Objekti (poslovni prostor) koji su potrebni za realizaciju
programa
3.Oprema za realizaciju programa
4.Identifikovanje odobavljača i repromaterijala za realizaciju
programa
5.Koje su glavne karakteristike proizvodnog procesa?
6.Da li se ceo proces obavlja samostalno i ko su ostali
podizvođači?
7.Koliki su troškovi proizvodnje?
8.Koje su buduće investicije u opremu?

19. Takodje, kao vrlo važno dati odgovore i na sledeća
pitanja:
1.Razvoj tehnologije u svetu i okruženju
2.Inovativna prednost naše ideje
3.Razvoj grupe/familije proizvoda
4.Trendovi u potrošnji
5.Patentna prava i licence
6.Širenje kapaciteta – investicije
7.Koje su vam nove ciljne grupe - proizvodi
***

20. Šema organizacije
• Organizacioni plan pojašnjava organizacionu strukturu biznisa,
raspodelu obaveza i odgovornosti unutar tima, kao i internu
kontrolu biznisa. Ovaj dеo se često može predstaviti kroz prikaz
šeme organizacije tj.organizacione šeme.
• U okviru ovog dela poželjno je da odgovorite na sledeća
pitanja:
- Ko su sve članovi vašeg tima, njihove reference i funkcije koje
će obavljati?
- Koje su uloge i odgovornosti svakog člana unutar tima?
- Na koji način će se donositi odluke unutar tima?

21.  Ko će distribuirati vaše usluge?
o Koliko osoba će biti angažovano?
o Razmislite o opisu radnih mesta i potrebnim kvalifikacijama zaposlenih
o Radno vreme, postojeći budžet i sl.
 Ko će upravljati vašim poslom?
o Upravljanje zaposlenim
o Priprema izveštaja o postignutim rezultatima. Nadgledanje postignutih
rezultata i realizovanog budžeta
o Ko će pratiti feedback potrošača? Ko će pratiti da li vaše usluge
zadovoljavaju postavljene standarde?
 Kako ćete administrirati vaše usluge?
o Usluge potrošačima, marketing, feedback, finansije, izveštaje i sl.
 Kako ćete upravljati uslugama?
o Ko će donositi strateške odluke? Da li osnivanje vašeg socijalnog
preduzeća daje mogućnosti za privlačenje novih ljudi sa novim
veštinama?

22. Menadžment plan
• Kako će se rukovođenje ovim poslovanjem uklopiti u ostale
aktivnosti organizacije? Ko je odgovoran za odluke? Zašto će one biti
uspešne?
• Pozabavite se pitanjima upravljanja.
• Da li zapošljavate pripadnike ranjivih grupa? Da li imate neke
specifične programe namenjene zaposlenima iz ranjivih grupa, postoje
li stručni kadrovi za rad sa njima? Na koji način preduzeće brine o
zaposlenima?
• Broj zaposlenih iz ranjivih grupa stanovništva, odnos polova i sl.

23. 12. Sticanje dohotka i društveno korisni
ciljevi
1. Razvoj zapošljavanja
2. Inovacije – kreiranje novih dobara i usluga
3. Socijalna inovacija
4. Promocija jednakosti

24. Primeri dobre prakse

25. ÖKO – SERVICE
• Asocijacija ARGE (Udruženje za upravljanje otpadom) je 1994. godine
osnovala “ÖKO - Service” u Gracu, eko-socijalno preduzeće za radnu
integraciju dugoročno nezaposlenih osoba.
• Nezaposleni pojedinci, kroz rad u ovom preduzeću, dobijaju neophodne
obuke kako bi mogli da budu konkurentni na tržištu rada. “ÖKO - Service”
posluje u oblastima koje nisu prvobitno bile privlačne poslovnom sektoru.
To su oblasti upotrebe iskorišćenog jestivog ulja za proizvodnju
energije, iznajmljivanje čaša za velike manifestacije, usluge pranja
posuđa i usluge malih popravki i baštovanstva.
• Možda najzanimljivije polje poslovanja jeste PROIZVODNJA BIO-
DIZELA od recikliranog jestivog ulja. “ÖKO - Service” je u Gracu
uspostavio mrežu ljudi za sakupljanje iz restorana upotrebljenog jestivog
ulja, koje se zatim pretvara u bio-dizel.
• Zanimljiv način poslovanja je primenjen i za iznajmljivanje čaša za
proslave, koncertne i sportske manifestacije. Ovo preduzeće prodaje
plastične čaše na ovim manifestacijama, s time da korisnik istu posle
događaja može da vrati i time ostvari povraćaj dela novca. Na ovaj način
“ÖKO – Service” podstiče sve građane da aktivno učestvuju u zaštiti
životne sredine.

26. SOCIJALNA KOOPERATIVA “SERVIRE”
• Socijalna kooperativa “Servire” - udruženje za pomoć
starijim građanima. Udruženje je nastalo kao reakcija na
smanjene mogućnosti države da pruža usluge.
ZBRINJAVANJA I LEČENJA STARIJIH I BOLESNIH
GRAĐANA
• Sada je udruženje validno registrovan i akreditovan
centar za pružanje socijalnih usluga koji sarađuje sa
lokalnim vlastima. Centar pruža usluge: POMOĆ U
KUĆI I USLUGE ZBRINJAVANJA U
GERONTOLOŠKOM CENTRU STARIJIH I
BOLESNIH OSOBA kojima je potrebna stalna nega i
pomoć.

27. SALON ZA NEGU TELA “HIGIJA”
• U julu 2009. godine Savez slepih Vojvodine je u svojim
prostorijama u Novom Sadu osnovao salon za masažu i negu
tela. U okviru prostorija saveza nameštene su kabine u kojima
se pružaju usluge masaže.
• Većina članova Saveza slepih Vojvodine su nezaposlena i
izdržavana lica, i Savez je dugi niz godina pokušavao da bude
posrednik u pronalaženju poslovnih ponuda, kako bi se slepim
i slabovidim osobama omogućilo da sami ostvaruju
egzistencijalne prihode. Osnivanje salona u okviru svojih
prostorija je novi pokušaj da se smanji nezaposlenost slepih i
slabovidih osoba i da se radnom integracijom doprinese
poboljšanju njihovog položaja u društvu.
• Sličan salon funkcioniše i u Beogradu.

28. KLUB ŽENA HERA
• Klub žena Hera je organizacija koja se bavi pružanjem pomoći
ženama žrtvama nasilja u porodici i nezaposlenim ženama u
ruralnim sredinama.
• Razlozi za nastanak su nepostojanje ženskih grupa i organizacija u
opštinama Bačka Topola i Mali Iđoš.
• Put razvoja: Na početku rada su postojale samo pojedine ženske
grupe za čuvanje tradicije. Sada u svih 23 naselja opštine Bačka
Topola postoje ženske grupe koje se bave pitanjima nasilja u
porodici, ženskim pravima, položajem i zapošljavanjem žena u
ruralnim sredinama. Koalicija ženskih grupa se izborila za osnivanje
Komisije za ravnopravnost polova u opštini Bačka Topola.

29. DIVAC HOD D.O.O.
• Divac HOD d.o.o. je socijalno preduzeće koje celokupan profit
usmerava u projekte Fondacije Ana i Vlade Divac. Preduzeće se
prvenstveno bavi proizvodnjom i prodajom različitih predmeta koji
promovišu Srbiju ili prenose pozitivne vrednosti - majice, šolje,
podmetači, dečje stvari, itd.
• Razlog za nastanak ovog socijalnog preduzeća je prikupljanje
dodatnih sredstava za realizaciju projekata Fondacije Ana i Vlade
Divac koja se bavi smeštajem izbeglih i raseljenjih lica u koletivnim
centrima.
• U početku preduzeće se bavilo postavljanjem aparata za
samoposluživanje na prometnim mestima, a kasnije i u zgradama
kompanija koje su na taj način dale svoj doprinos humanitarnim
akcijama Fondacije Ana i Vlade Divac.
• Vrlo brzo po osnivanju, preduzeće je kreiralo svoje prve proizvode:
pamučne majice, sveće, postere i priveske za ključeve.

30. NVO „Lastavica“. Programi za ekonomsku podršku ranjivim ženama
„Lastavica“ je osnovana 1996. godine kao udruženje za podršku ženama
izbeglicama.
Razlog je uglavnom bio pristizanje velikog talasa izbeglica iz Hrvatske.
Većinu ciljne grupe činile su starije žene ili žene bez profesionalnih
kvalifikacija. Njihove veštine su bile ograničene na domaćičke aktivnosti
kao što su kuvanje, vez i čuvanje živine. Pored toga, 70 posto njih bilo je
nepismeno i nisu mogle da se staraju same o sebi. „Lastavica“ je pružila
rukovođenje, administrativne usluge i obuku ovim ženama.
U početku je finansiranje projekata dolazilo od donatora. Ipak, članovi su
uskoro počeli da prave planove projekata koji će donositi prihod koji bi
kasnije mogao da se iskoristi za samoodrživost organizacije. Prvo je bila
otvorena TEKSTILNA RADIONICA koja još od tada radi kao proširena
aktivnost NVO. Ubrzo potom bila je otvorena i služba za
DOSTAVLJANJE HRANE. Kako je ova služba počela da donosi znatan
prihod, razvijena je u posebno preduzeće – društvo sa ograničenom
odgovornošću. Povrh svega, postoji i radionica za KISELJENJE i
KONZERVIRANJE HRANE ZA ZIMU (sezonska delatnost) koja je
pokrenuta kao pridružena delatnost.

31. AGROMREŽA – MREŽA ZA RAZVOJ SELA
Agromreža je osnovana 2002. godine. Njena misija je da modernizuje i razvije
poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i revitalizuje seoske sredine. Agromreža
poboljšava mreže i odnose među zajednicama u unutrašnjosti. Ona pomaže
organizovanje malih poljoprivrednika kroz otvaranje KLUBOVA poljoprivrednika;
razvija poljoprivredne ZADRUGE osnivajući i UMREŽAVAJUĆI klubove
rukovodilaca zadruga; pruža profesionalnu logističku podršku zadrugama i
poljoprivrednicima nudeći konsultantske usluge; aktivira seosku omladinu kroz
mrežu seoskih omladinskih klubova i pomaže ekonomsku inkluziju i
organizovanje seoskih žena (domaća proizvodnja i seoski turizam) kroz ženske
klubove.
Agromreža konstantno nadgleda poljoprivredna tržišta i, u odsustvu razmene
poljoprivrednih proizvoda, obaveštava poljoprivrednike o novim tendencijama na
poljoprivrednim tržištima kroz sistem tržišnog informisanja.
Ona takođe aktivno učestvuje u uspostavljanju nacionalnih i evropskih standarda u
poljoprivrednoj proizvodnji. Mreža je dosad osnovala devet centara za seoski
razvoj, 13 klubova za poljoprivredne delatnosti, kao i osam ženskih klubova, dva
omladinska i oko 70 zadruga.