Komunikacija u okviru radionica veština komunikacija u projektu "Želim da ostanem u Srbiji" Autor: dr Gordana Đigić, docent Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu

1. KOMUNIKACIJA
TRENING ZA UČENIKE
Projekat
„ ŽELIM DA OSTANEM U SRBIJI“

2. PREDSTAVLJANJE PROGRAMA
Cilj programa je:
- unapređivanje veština komunikacije koje su
važne u svakodnevnom životu, u odnosima sa
članovima porodice, prijateljima, drugovima, u
školi i za uključivanje u svet rada;
- poslednja radionica će biti prilika da se
učesnici oprobaju u ulozi voditelja aktivnosti.

3. PREDSTAVLJANJE UČESNIKA
Predstavite se tako što ćete,
pored imena,
izgovoriti i ocenu na skali od 1 do 10, kojom
biste ocenili svoje veštine komunikacije
uz objašnjenje zašto ste sebi dodelili baš tu
ocenu.

4. • Zapišite (svako za sebe) tri stvari koje očekujete od svojih bližnjih
(ukućana, prijatelja....), kako bi živeli u međusobnoj harmoniji
• U grupama od po 3 člana zajednički izaberite 3 prioriteta od svih
koje ste zapisali pojedinačno. Za to imate 5 minuta. Pritom u okviru
male grupe raspodelite uloge tako da jedan član grupe bude
beležnik, jedan vodi računa o vremenu, a jedan će biti izlagač.
• Predstavljanje izabranih prioritetnih očekivanja
• Dogovor o radu

5. KOMUNIKACIJA

6. CILJEVI RADIONICE
- upoznavanje sa elementima komunikacije
- upoznavanje sa različitim vrstama
komunikacije
- prepoznavanje veština koje čine
komunikacionu kompetentnost
- prepoznavanje problema u komunikaciji
- upoznavanje mehanizama delovanja faktora
koji otežavaju komunikaciju

7. GRADIMO REČENICU /PRIČU
Zajedno gradimo smislenu rečenicu (ili možda
kratku priču) koja počinje sa zadatom reči, tako
što će redom u krug svako dodavati po jednu reč
koja se logično nadovezuje na prethodno
izgovorene reči.
Pritom, onaj na koga dođe red da doda reč,
prethodno ponovi sve već izgovorene reči i
dodaje još jednu svoju reč.

8. KOMUNIKACIJA I ELEMENTI
KOMUNIKACIJE
• Komunikacija je prenos poruka.
• To je proces koji čine sledeći elementi:

9. ELEMENTI KOMUNIKACIJE
• POŠILJALAC može da bude pojedinac ili grupa koji raspolažu
određenom informacijom i imaju nameru da započnu komunikaciju.
Pošiljalac tu informaciju kodira (šifrira) u poruku vodeći računa o
tome da poruka bude razumljiva primaocu.
• PRIMALAC prima poruku i prevodi je u značenje koje ona za
njega može da ima. Što je značenje koje primalac daje poruci
približnije značenju poruke koje je pošiljalac želeo da prenese, to je
komunikacija uspešnija. Način primanja i razumevanja poruke
zavisi od:
- karakteristika primaoca (znanje, obrazovanje, iskustvo, motivi,
vrednosti, stavovi, osobine ličnosti),
- stepena u kome primalac poznaje pošiljaoca (njegova znanja,
stavove, vrednosti, obrazovanje, kulturu),
- specifičnosti poruke i sistema kodiranja.

10. ELEMENTI KOMUNIKACIJE
• PORUKA je informacija koju pošiljalac želi da prenese primaocu.
Poruke uvek imaju dva aspekta koje treba uskladiti da bi komunikacija
bila uspešna:
- racionalni aspekt (činjenice, podaci, ciljevi, argumenti)
- emotivno-socijalni aspekt (odnosi između sagovornika, implicitni
ciljevi, interesi, iskustva, emocionalne posledice ranijih odnosa...)
Kada emocionalna komponenta dominira, može doći do blokade u
komunikaciji.
• KANALI KOMUNIKACIJE su putevi kojima se odvija
komunikacija. Kanali komunikacije mogu biti:
- vertikalni (kada postoje odnosi hijerarhije – na dole i na gore) i
horizontalni (kada postoji odnos ravnopravnosti, jednake pozicije)
- formalni i neformalni
- jednosmerni i dvosmerni
- otvoreni i zatvoreni

11. ELEMENTI KOMUNIKACIJE
• POVRATNA PORUKA je odgovor primaoca na poruku pošiljaoca.
Može se reći da je komunikacija uspostavljena tek kada postoji
povratna poruka, čije su funkcije:
- da potvrdi pošiljaocu da je poruka primlljena
- da ukaže na to kako je poruka shvaćena
• KOMUNIKACIONI KONTEKST predstavlja okvir u kome se
komunikacija odvija. Čine ga:
- fizički faktori (mesto, vreme,fizički uslovi, klimatski uslovi,
ambijent, buka...)
- psihosocijalni faktori (lične karakteristike osoba koje komuniciraju,
njihovi odnosi)
Komunikacioni kontekst može da olakša ili oteža komunikaciju.

12. VEŽBA U PAROVIMA
• Setite se nekog filma ili knjige koji su na vas ostavili snažan utisak.
Uz suštinu, setite se i što više detalja, kako biste mogli što jasnije da
prenesete sadržaj filma ili knjige primaocu poruke.
• Podela u parove
• Svaki član para će imati na raspolaganju 2 minuta da svom paru
pantomimom dočara sadržaj izabranog filma ili knjige. Dok traje
predstavljanje pantomimom, drugi član para nema pravo ništa da
pita, komentariše, već samo ćuti i sluša.
• Nakon 2 minuta, član para koji je posmatrao pantomimu zapisuje šta
je razumeo (bez pomoći onoga ko je predstavljao taj sadržaj).
• Zamena uloga u paru i ponavljanje vežbe
• Provera razumevanja sadržaja koji je prikazan kroz pantomimu
(unutar para)

13. Razmena:
Koliko ste se međusobno razumeli i
šta vam je otežalo razumevanje,
a šta vam je pomoglo da razumete ono što ste uspeli da
razumete, makar to bili i nepovezani elementi

14. VERBALNA I NEVERBALNA
KOMUNIKACIJA
• Ove dve vrste komunikacije se često odvijaju paralelno i
tada neverbalna komunikacija daje dodatno značenje ili
naglašava neko značenje verbalno saopštenih poruka.
• Neverbalni znaci su pogled, mimika, izraz lica,
gestikulacija, položaj tela, položaj sagovornika u prostoru...
• Odsustvo neverbalnih znakova osiromašuje značenje
verbalno saopštene poruke ili olakšava njeno razumevanje,
nosi socio-emocionalnu komponentu značenja.
• Međutim, sami neverbalni znaci (bez verbalne
komunikacije), nisu u stanju da prenesu racionalni aspekt
poruke (informacije, činjenice).
• Stoga je za uspešnu komunikaciju od izuzetne važnosti
verbalna komunikacija.
PAUZA

15. Kako biste vi opisali osobu koja ume uspešno
da komunicira?

16. KOMUNIKACIONO KOMPETENTNA
OSOBA
- prilagodljiva je i fleksibilna – sposobna je da menja ponašanje i ciljeve
prema potrebama interakcije
- uključena je u razgovor i to pokazuje
- ume da upravlja razgovorom – reguliše svoju interakciju, postavlja i
menja ciljeve razgovora
- sagledava socijalne odnose i planira svoje angažovanje
- ima razvijenu empatiju
- uspešna je u komunikaciji – ostvaruje ciljeve razgovora i lične ciljeve
- očekivanja su u skladu sa datom situacijom
- spremna je da radi timski
- kontinuirano stiče znanja koja olakšavaju uvide u komunikacione
situacije
- kontinuirano stiče i razvija komunikacione veštine
- kontinuirano ovladava korišćenjem raznovrsih sredstava komunikacije

17. PSIHIČKI PROCESI KOJI UČESTVUJU U
KOMUNIKACIJI I ČINE KOMUNIKACIONU
KOMPETENTNOST
1. saznajni procesi
- opažanje (značaj iskustva u procesu opažanja)
- pažnja (pažnja zavisi od svojstava draži/poruke, i od unutrašnjih činilaca –
potrebe, namere)
- socijalna percepcija (opažanje emocija, motiva, socijalnih odnosa)
- učenje (povezuje sve ostale procese i omogućava razvoj kompetentnosti)
- pamćenje i zaboravljanje (nisu svi podaci jednako podložni zaboravljanju,
što može da iskrivi značenje ranije primljenih poruka i tako utiče na kasniju
komunikaciju)
- mišljenje – učestvuje u uočavanju i shvatanju problema, njegovoj
reformulaciji i stvaranju direkcije, nalaženju i proveri rešenja; misaone
operacije: upoređivanje (sličnosti i razlike), analiza, sinteza, apstrakcija,
generalizacija
2. emocionalni procesi – određuju dinamiku komunikacionog procesa
3. motivacioni procesi – potrebe, želje, težnje, namere; nezadovoljenje je
izvor frustracija i konflikata (unutrašnjih ili sukoba u interakciji)

18. PROBLEMI U KOMUNIKACIJI
• Podela u grupe od po 4 člana
• U maloj grupi prodiskutujte o problemima u komunikaciji:
Kada nastaju problemi u komunikaciji?
Šta ometa komunikaciju, šta dovodi do nesporazuma?
Da li se razlikuju problemi u komunikaciji sa vršnjacima i odraslima?
Vreme za razgovor u malim grupama je 15 minuta.
• U narednih 15 minuta napravite grupni plakat kojim ćete ilustrovati sadržaj
svoje diskusije.
• Izložba plakata.

19. PROBLEMI U KOMUNIKACIJI
• Problemi u komunikaciji nastaju kada dodje do različitog
razumevanja poruke kod pošiljaoca i primaoca.
• Na uspešnost komunikacije (saglasnost u razumevanju poruka)
utiču:
- lične karakteristike i svi psihički procesi učesnika
komunikacije (saznajni, emocionalni, motivacioni), npr.
vrednosti, stavovi, stereotipi i predrasude, interpretacije,
interesi...
- psihosocijalni kontekst (odnos između sagovornika,
kulturološke razlike, fizički uslovi...)

20. OPASNOST JEDNE PRIČE
• Film kao ilustracija ...