1. МОРФОЛOГИЈА
РЕПРОДУКТИВНИХ ОРГАНA
Цвет и плод су карактеристични само за представнике
Razdela MAGNOLIOPHYTA (ANGIOSPERMAE)
СКРИВЕНОСЕМЕНИЦЕ

2. ЦВЕТ је метаморфозиран изданак и његовим развићем
започиње полна, репродуктивна фаза у животу свих цветница
Делови цвета су:
receptaculum - цветна ложa
gineceum
andreceum
petale
casica
receptaculum
perijant - цветни омотач,
састоји се од:
calyx - чашице i corolla крунице
sepale - чашични листићи
petale - крунични листићи
andreceum - сви прашници
једног цвета
gineceum – сви оплодни
листићи једног цвета

3. •
Распоред цветова:
1. Спирално(спирални цветови)
2. Циклично, у пршљеновима(циклични)
3. Хемициклично(неки циклично, неки
спирално)

4. Цветни омотач-перијант
1. Једнаки-перигон(обојени-лала;
неугледни-орах)
2. Различити(спољашњи круг-зеленичашични;унутрашњи-живо обојеникрунични)
Цветови без цветног омотача-голи
цветови(врба)

5. HETEROHLAMIDAN perijant
Fam. Solanaceae
Scopolia carniolica
Fam. Apocynaceae Vinca minor
Fam. Lamiaceae
Teucrium chamaedrys
Fam. Hippocastanaceae Aesculus sp.

6. HOMOHLAMIDAN perijant (PERIGON)
Fam. Liliaceae Erytronium dens-canis
Fam. Ranunculaceae Hepatica nobilis
.
Fam. Magnoliaceae Magnolia sp.

7. ЧАШИЦА-CALYX
•
•
•
•
Штите остале делове цвета
Једнаки или различити листићи
Слободни или срасли са ободом
Ситни или измењени-облик чуперка
длака(папус) или бодљи
• 2 чашична листића-фам.макова
• 4-5 или више код већине дикотила

8. КРУНИЦА
•
•
•
•
Привлаче инсекте опрашиваче
Слободни- хорипеталан цвет
Срасли-симпеталан
Код неких биљака претворени у жлездане
творевине-нектарнике
• 4-5 листића већина дикотила
• 6-монокотиле
• Симетрија:
1. Актиноморфни-безброј равни симетрије
2. Зигоморфни-једна раван симетрије

9. SIMPETALAN ÇVET
HORIPETALAN CVET
Fam. Hypericaceae Hypericum perforatum.
Fam. Scrophulariaceae
Digitalis sp.
Fam. Oleaceae Syringa vulgaris
Fam. Malaceae Malus sp.

10. ZIGOMORFAN
Fam. Violaceae Viola sp.
AKTINOMORFAN
Fam. Liliaceae Gagea lutea
Fam. Caryophyllaceae Stellaria holostea

11. ПРАШНИЦИ
• Одвија се микроспорогенеза и
микрогаметогенеза
• ANDRECEUM – skup svih prašnika jednoga
cveta
• Цветови без прашника- једнополни женски
• Цветови са прашницима- једнополни мушки
• Код орхидеје 1 прашник
• Код мимозе више стотина
• Код већине 3, 4, 5, 6 или 10 у 1 или 2 круга
• Могу бити слободни или срасли

13. Делови прашника
1. Прашнички конац
2. Прашница-антера
• Антера се састоји из 2 полуантере ( )
које су међусобно раздвојене
стерилним ткивом-спојницом

14. MIKROSPOROGENEZA u anteri

15. Polenova zrna, spoljašnji omotač - EGZINA, unutrašnji - INTINA

17. ТУЧАК
•
•
У њему се налазе семени замеци
Штити семе од исушивања, оштрих
температурних промена и инсеката
• Делови тучак:
1. Жиг
2. Стубић
3. Плодник

18. GINECEUM – skup svih oplodnih listića jednog cveta
Fam. Ericaceae Andromeda
sp.
Fam. Ericaceae Andromeda sp.

19. • Тучак гради један или више оплодних листићакарпела
• Скуп свих оплодних листића у једном цвету је
гинецеум
• Ако гинецеум једног цвета гради 1 карпелмонокарпан цвет
• Ако гинецеум једног цвета гради више
карпела- поликарпан цвет
• Карпели поликарпног гинецеума могу да граде
сваки за себе по 1 тучак-апокарпан
• Ако сви заједно срастају у 1 тучак-синкарпан

20. GINECEUM – skup svih oplodnih listića jednog cveta
Gineceum može biti
1. Monokarpan
2. Polikarpan
- apokarpan
- sinkarpan

21. ПОЛОЖАЈ
ПЛОДНИКА
Надцветан
Средцветан
Подцветан

22. Fam. Papaveraceae Papaver orientale
Fam. Paeoniaceae Paeonia decora

23. MEGASPOROGENEZA u plodniku tučka

24. Dvopolni cvetovi
Fam. Brassicaceae Cardamine pratensis
Galanthus sp., visibaba

25. СЕМЕНИ ЗАМЕТАК
• РАЗВИЈА СЕ У ПЛОДНИКУ
• ПРИЧВРШЋЕНИ НА КАРПЕЛИМА
ИЛИ У СРЕДИНИ ПЛОДНИКА
• Део плодника где је причвршћен семени
заметак-плацента
• Налази се на дршци и опкољен је са 1
или 2 омотача-интегумента
• На врху је узан отвор-микропила
• Унутрашњи део с.заметка-нуцелус из
кога се развија ембрионова кесица.

26. ЦВАСТИ
•
Ако су цветови сакупљени у групе зову
се цвасти.
• Скуп цветова на заједничкој цветној
осовини-вретену зове се цваст.
• Цвасти могу бити:
1. Рацемозне
2. Цимозне

27. РАЦЕМОЗНЕ ЦВАСТИ
• Моноподијално гранање
• Осовина дуго расте и образује цветове,
па се тек на крају развија цвет
• Најмлађи цвет је онај који је на врху

28. РАЦЕМОЗНЕ ( МОНОПОДИЈАЛНЕ ) ЦВАСТИ
2
10
4
9
6
8
3
7
5
1
1. Грозд 2. Гроња 3. Штит 4. Сложени штит 5. Метлица
6. Клас 7. Клип 8. Реса 9. Сложени клас 10. Главица

29. • Грозд-багрем,хоћу-нећу
• Клас-боквица, каћун
• Штит-лук, јагорчевина
• Главица-сунцокрет, маслачак
• Гроња-јабука, вишња

30. • Клип-кукуруз,козлац
• Реса-леска,орах
• Сложен клас-траве
• Сложен штит-фам.штитара
• Метлица-винова лоза, траве

31. ЦИМОЗНЕ ЦВАСТИ
• Симподијално гранање
• Завршава раст доносећи цвет на врху
• Испод су бочни изданци који завршавају
раст образовањем цвета
• Цвет прве осовине је најстарији

32. ЦИМОЗНЕ ( СИМПОДИЈАЛНЕ ) ЦВАСТИ
3
2
1
4
1. Дихазијум
1
2. Полихазиујм
3. Монохазијум – увојак 4. Монохазијум – кривударка

33. • Рачвица-пуцавац
• Увојак-гавез

34. OPRAŠIVANJE je prenošenje polena na žig tučka, a kod
golosemenica na semeni zametak
Samooprašivanje (autogamija) kada polen jednog cveta pada na žig
istog cveta
Unakrsno (alogamija) kada polen jednog cveta pada na žig drugog
cveta
Zoofilija – oprašivanje životinjama
Entomofilija – insektima (tvrdokrilci, muve, opnokrilci, leptiri)
Malakofilija – puževima
Ornitofilija – pticama
Oprašivanje slepim miševima
Anemofilija – oprašivanje vetrom

35. Polen je dospeo na žig tučka

36. ПЛОД (FRUCTUS)
Плод се после оплођења развија из плодника тучка а из
семеног заметка се развија семе
Улога: штити семе и обезбеђује расејавање
Плод се састоји од плодовог омотача - перикарпа
и једног или више семена
После оплођења плодник се мења, цветни омотач и
прашници се суше и опадају.
Код неких чашица остаје на плоду и учествује у расејавању.
Код неких круница остаје месаната и сочна и обавија
плодиће.
Део плода који није настао од тучка зове се акцесорија.

37. • Зид плодника од којих настаје плод је
оплодница-перикарп
• Три слоја перикарпа: спољни - епикарп,
средњи - мезокарп и унутрашњи - ендокарп.
• Према томе да ли су плодови настали из једног
цвета, каква је оплодница и колико и како
ослобађају семена, плодови се деле на:
• I Прости плодови - настају из једног цвета
•
посебни и збирни
• II Сложени плодови – настају из цвасти

38. ПРОСТИ ПЛОДОВИ
•
Посебни
-Опадају засебно
-могу бити пуцајући и непуцајући
-Посебни пуцајући:
1. Мешак
2. Махуна
3. Љуска
4. Љушчица
5. Чахура
-Посебни непуцајући суви:
1. Орашица
2. Крупа
3. Ахенија
-посебни непуцајући сочни:
1. Бобица
2. Коштуница

39. Мешак (folliculus)
Paeonia decora, божур

40. Махуна
(legumen)

41. махуна
Fam. Fabaceae Gymnocladus canadensis Lam. – gvozdeno drvo

42. Čaura (capsula)

44. Posebni tipovi čaure:
ljuska (siliqua)

45. ljuščica

46. L
juska
siliqua
Fam. Brasicaceae
Lunaria annua L. – biserak, srebrno cveće

47. Posebni, nepucajući, suvi plodovi
Orašica (nux)

48. Orašica
Fam. Oleaceae
Fraxinus ornus L.
– crni jasen
Fam. Aceraceae Acer spp.

49. Posebni oblici orašice:
krupa (caryopsis)
ahenija (achenium)
semenjača srasla sa
perikarpom
semenjača nije srasla sa
perikarpom

52. Sinkarpni gineceum od dva oplodna listica daće 4 orašice

53. Merikarpijum, Sophora japonica – japanska sofora

54. Bobica (bacca)
Fam. Vitaceae, Vitis vinifera

55. Poseban tip bobice – pepo (tikva, dinja, lubenica)
Fam. Cucurbitaceae Cucurbita spp., Cucumis melo - lubenica

56. Poseban tip bobice – hesperidium, Citrus spp.
Mezokarp - albedo
Egzokarp - flavedo
Endokarp – sočne komore

57. Koštunica ( drupa)
Prunus domestica L. - šljiva

58. PROSTI - ZBIRNI PLODOVI ( discocarpium)
Fam. Rosaceae
Rubus candicans
Rosa canina

59. SLOŽENI PLODOVI – plodovi cvasti
Fam. Moraceae Ficus carica, smokva

61. Семе
• настаје из семеног заметка после оплођења
Састоји се из:
• семењаче - има заштитну улогу
• језгра - клица и ендосперма
улога:
 омогућавају размнпожавање у сувим
стаништима
 у њему се одвија ембрионално развиће.

62. Опрашивање
• преношењe полена
од антера прашника
до жига тучка
• самоопрашивање
• унакрсно
опрашивање

63. • Зашто се самоопрашивање избегава у
природи?
• Самоопрашивање не доводи до
разноврсности потомака такви потомци
су идентични родитељском организму и
смањена им је могућност преживљавања
у променљивим условима средине

64. • Какви су потомци код унакрсног
опрашивања?
• Ствара се разноврсно потомство што
пружа већу моћ избора у променљивим
условима средине

65. Како се спречава
самоопрашивање?
• Раздвајањем полова
• Сазревањем биљних органа у различито
време

66. Оплођење
• Полен препознаје
жиг тучка исте врсте
• Клијање полена
• Спајање генеративне
ћелије и јајне ћелије
при чему настаје
зигот
• Спајање вегетативне
ћелије и централнe
при чему настаје

67. СЕМЕ