Скривеносеменице (Magnoliophyta,
Angiospermae)
Су највећа група зелених копнених биљака и
изгледом јако разноврсне, али их повезује то
што се код њих семе налази унутар плода.
3.
Опште карактеристике скривеносеменица
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од
око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки
представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу
живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке
тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских
(екваторијалних) кишних шума.
4.
Опште карактеристике скривеносеменица
Већина води самосталан живот и исхрањује
се процесом фотосинтезе, али постоје и
паразитске и сапрофитске форме. Значај
скривеносеменица за копнене екосистеме је
огроман, јер оне су те које у већини случајева
чине највећу биомасу у екосистему и својим
изгледом и бројношћу одређују изглед и
структуру екосистема.
5.
Опште карактеристике скривеносеменица
Значај за човека је такође велик, јер
скоро све биљке које човек гаји ради
сопствене и исхране домаћих животиња
припадају скривеносеменицама.
6.
Порекло, филогенија исистематика
скривеносеменица
Порекло скривеносеменица од велике групе
голосеменица (изумрлих и савремених) још увек
није разјашњено у потпуности.
Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор,
а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета
скривеносеменица.
Скривеносеменице су вероватно настале током
мезозоика - постоје фосилни остаци из периода
Креде, али се претпоставља да су оне постојале и
раније, у Тријасу и Јури.
7.
Порекло, филогенија исистематика
скривеносеменица
Велику разноврсност скривеносеменица
ботаничари покушавају систематизовати у
природне и сродничке групе, да би се открили
путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално,
група скривеносеменице (Magnoliophyta) има
таксономски статус раздела, и дели се на две велике
подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке
(Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне
биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae).
8.
Основне разлике измеђуове две класе су:
карактеристика дикотиледоне монокотиледоне
биљке биљке
број котиледона 2 1
број цветних 4-5
3
делова
полен у основи у основи
триколпатни моноколпатни
нерватура листа
мрежаста паралелна
право секундарно
присутно одсутно
дебљање
Цвет
Цвет је репродуктивни биљни орган, који
представља кратак изданак са ограниченим
растом, са листовима специфично
измењеним функцијом.
Основна функција цвета је репродукција
биљке.
Цветови су карактеристични само за биљке
цветнице.
12.
Цвет
Цвет настаје из цветног пупољка.
Цвет се увек налази на крају осовине изданка.
Цветови се никад не образују на листовима већ у
пазуху листова.
Лист из чијег пазуха се развија цвет зове се брактеја.
Брактеја може бити као и остали листови или врло
измењена.
13.
Цвет
Развићем цвета почиње полна фаза у животу
свих биљака цветница.
Мирис и боја су особине којим се привлаче
опрашивачи,најчешће инсекти.
14.
Делови цвета
На потпуно развијеном цвету разликујемо четири
серије:чашице,крунице,прашника и оплодних
листова сраслих у тучак.
Терминални део цветне осе који носи цветне
листиће назива се цветна ложа (рецептакулум) која
може бити равна, испупчена или удубљена, а остали
део цветне осе назива се цветна дршка.
15.
Делови цвета
Цветна ложа је део стабла између цвета и
брактеје.
Цветна дршка је стабљика (петељка) која
носи цвет, а налази се испод цветне ложе до
листа у чијем пазуху се и развио цвет (
приперак).
16.
Делови цвета
Када не постоји цветна дршка цвет називамо
седећим.
Цветни листићи могу бити стерилни и
фертилни.
Стерилни граде цветни омотач, у њих
убрајамо чашичне и круничне листиће.
Фертилни су прашници и карпеле.
17.
Делови цвета
За цветну ложу (receptaculum) причвршћени
су делови цвета:
чашица (calix),
круница (corolla),
прашници (аndroecium) и
тучак (тучкови)(gynoecium).
18.
Чашични листићи
Чашица (calyx) је део перијанта (цветног омотача)
који се налази на ободу цветне ложе.
Чашица представља скуп чашичних листића,
лапова и сепалних листића.
Основни део чашице су чашични листићи.
Они се разликују од круничних листића по томе
што су мањи и углавном зелене боје.
19.
Чашични листићи
Најчешће имају широку основу и целовит руб. У
овим листићима се налази хлорофил, тако да могу
да врше фотосинтезу. Главна улога чашице је
заштита осталих делова цвета.
У чашици, чашични листићи могу да буду срасли
или раздвојени. Код врста код којих чашични
листићи срастају, то срастање није потпуно, тако да
врхови листића остају слободни, у облику зубића.
Део чашице који настаје срастањем чашичних
листића назива се цев чашице (tubus calycic).
20.
Крунични листићи
Круница (corolla) је унутрашњи део перијанта (
цветног омотача).
Чини је скуп круничних листића.
Крунични листићи су углавном доста крупнији од
чашичних листића и јарко су обојени.
Улога крунице је да привуче пажњу животињама
(најчешће птицама и инсектима) које имају улогу у
размножавању.
21.
Крунични листићи
По оплођењу,крунични листићи најчешће опадају.
Они могу бити:слободни или међусобно срасли.
Они такође могу бити актиноморфни и
зигоморфни.
Актиноморфни су ако се кроз њихово средиште
могу провући безброј равни симетрије.
Зигоморфни су ако се може провући само једна
раван симетрија.
22.
Прашници
Прашник је биљни орган који ствара полен.
Настао је из листоликих микроспорофила примитивних
голосеменица - предака скривеносеменица.
Листолики изглед прашника се среће код примитивних
скривеносеменица, као што су локвањи.
Скуп свих прашника у цвету се назива андрецеум
(Androeceum).
Њихов број је веома различит код различитих биљних врста
; од један па до више стотина.
Цветови који немају прашнике су једнополни – женски
цветови, а они који имају само прашнике су једнополни –
мушки цветови.
23.
Грађа прашника
У највећем броју случајева, прашник се
састоји од прашничког конца (filamentum) на
чијем врху се налази прашница (anthera).
Прашницу даље чине две полуантене
(thecae) које повезује наставак прашничког
конца (conectiv).
Оне су подељене на две поленове кесе
(loculi) уздужном преградом.
Тучак
Тучак (лат. pistillum) је део цвета
скривеносеменица, изграђен од једног или више
сраслих оплодних листића (карпела), у чијој
унутрашњости се налази шупљина са семеним
замецима.
Функција тучка је да заштити семене заметке од
разних спољашњих утицаја, у првом реду
исушивања.
У цвету, тучак или тучкови (тј. сви оплодни
листићи) су организовани у женски део цвета —
гинецеум (лат. gynoeceum).
26.
Грађа тучка
Код већине биљака, на тучку се могу
разликовати три дела:
жиг (лат. stigma);
стубић (лат. stylus);
плодник (лат. ovarium, germen).
27.
Грађа тучка
Жиг се налази на врху тучка и често је
храпав или лепљив, да би се за њега лако
залепила поленова зрна.
На жигу се налази течност са биљним
хормонима, која индукују клијање поленових
зрна у поленову цев.
Жиг је нарочито развијен код цветова
анемофилних биљака (које се опрашују
ветром, нпр. траве или буква).
28.
Грађа тучка
Жиг се наниже сужава у стубић кроз који пролази поленова
цев на путу до плодника.
Стубић се код неких цветова може активно савијати и
постављати жиг у најповољнији положај за опрашивање.
Ткиво стубића најчешће је омекшало и ослузавело, а служи
за исхрану поленових цеви за време њиховог раста ка
семеним замецима.
Иако од сваке карпеле настаје један стубић, у цветовима са
више карпела они могу срастати у један, заједнички стубић.
Поједини цветови не поседују стубић, па се жиг у виду траке
или шава налази директно на плоднику (појава звана
астилија).
29.
Грађа тучка
Плодник је доњи, проширени (надувени)
део тучка у коме су смештени семени замеци
и у коме се одвија оплођење.
Семени заметак
Семени заметак (лат. ovulum) је женски
репродуктивни орган биљака са семеном кога чине
мегаспорангија и њен омотач, а развија се на
мегаспорофилима.
Развиће мегаспора, развиће женске гаметофит
генерације, оплођење и развиће ембриона дешавају
се унутар семеног заметка.
Ембрион и ткива семеног заметка граде семе.
Грађа семеног заметка
Код изведенијих група скривеносеменица долази до
редукције једног од омотача, па се око зрелог
нуцелуса налази само један интегумент.
Код паразитских врста, попут припадника
фамилије имела (Loranthaceae) интегументи не
постоје, нуцелус није јасно уочљив, а сами замеци
су срасли са зидом мегаспорофила.
34.
Грађа семеног заметка
Интегументи не обухватају нуцелус у потпуности — његов
врх је слободан и отворен.
Овај део семеног заметка назива се микропила. Микропила
омогућава опложење, јер кроз њу мушки гаметофит (полен
или поленова цев) долази у контакт са женским.
Део семеног заметка насупрот микропили, којим се заметак
везује за ткиво мегаспорофила (плаценту) назива се халаза.
У пределу халазе интегументи граде фуникулус (семену
ножицу). Транспорт минералних и органских материја до
нуцелуса обавља се кроз ћелије халазе. Код тзв.
халазогамних биљака мушки гаметофит продире кроз халазу
до женског гаметофита.
Опрашивање и оплођење
Опрашивање је пренос полена од антере прашника
до тучка.
Постоје два типа опрашивања:
Самоопрашивање и унакрсно опрашивање.
Самоопрашивање је процес преношења полена до
жига тучка истог цвета или преношење полена из
једног цвета на други цвет исте биљке.
Као последица настају биљке које су међусобно
генетички идентичне.
37.
Опрашивање
Унакрсно опрашивање укључује пренос
полена из антера цвета једне биљке на жиг
тучка друге биљке исте врсте.
Ово опрашивање доводи до генетички
разноврсног потомства.
Полен могу преносити различите животиње
(биотичко опрашивање) или ветар,односно
вода (абиотичко опрашивање).
38.
Опрашивање
Животиње долазе на цвет да би пронашле
храну тражећи полен,нектар,додирују
прашнике,тучак и преносе полен.
Оплођење
По опрашивању поленова зрна стижу до
жига тучка.
Упијају воду затим луче протеине,који служе
за препознавање врсте.
Ако се полен нађе на цвету друге врсте, тада
не клија.
То су протеини који изазивају алергијске
реакције код људи-поленску кијавицу.
41.
Оплођење
Поленово зрно,затим клија,стварајући поленову цев
која на путу ка семеном заметку продире кроз
стубић тучка.
Док поленова цев расте,генеративна ћелија се дели
на две сперматичне ћелије.
Једна се спаја са јајном ћелијом и образује зигот,а
друга са централном ћелијом чијом деобом настаје
хранљиво ткиво-ендосперм.
Од зигота настаје клица,а од централног једра
ендосперм,у чијим ћелијама је ускладиштена храна
намењена исхрани новог организма клице.
42.
Оплођење
Двоструко спајање,спрематичне ћелије и јајне
ћелије и сперматичне ћелије и централне
ћелије енбрионове кесице,карактеристичне
за биљке раздела скривеносеменица,назива се
двојно оплођење.
Most read
Most read
