Korišćenje biomase u proizvodnji električne energije

1. ПОТЕНЦИЈАЛИ КОРИШЋЕЊА
ПОЉОПРИВРЕДНЕ БИОМАСЕ
КАО ЕНЕРГЕНТА
Привредна комора Града Београда
31. Јануар, 2011
Пројекат 46006 “Одржива пољопривреда и рурални развој у функцији остваривања
стратешких циљева Републике Србије у оквиру Дунавског региона”
Дипл. инж. Светлана Рољевић
Институт за економику пољопривреде Београд

2. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ
• Под појмом ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ
ЕНЕРГИЈЕ (ОИЕ) подразумевају се извори
енергије који се налазе у природи и
обнављају се у целости или делимично,
посебно енергија
• Водотокова,
• Ветра,
• Неакумулирана сунчева енергија,
• Геотермална енергија,
• Биомаса.

3. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ КОРИШЋЕЊА ОИЕ
• Графикон 1: Учешће ОИЕ у глобалној потрошњи енергије, 2009.
година
Извор: Renewables 2011 - Global status report

4. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ - ОИЕ
• Кпацитети инсталисаних постројења за производњу
енергије из обновљивих извора на глобалном нивоу
процењени су на 1.230 GW (2009. годинa);
• Највише инсталисаних капацитета обновљиве
енергије налази се у Кини (18% глобалних
капацитета), САД, Канади, Бразилу, Јапану,
Немачкој, Шпанији и Индији.
• Према дугорочним пројекцијама обновљиве
технологије ће имати главну улогу у снабдевању
енергијом имати тек у другој половини овог века, док
ће у првим деценијама пажња бити усмерена на
њихову комерцијализацију.
Извор: Renewables 2010 - Global status report

5. БИОМАСА КАО ОБНОВЉИВИ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
Према директиви ЕУ број 2003/30/ЕЦ од
08.05.2003. према члану 2: “БИОМАСА
је дефинисана као биоразградиви део
производа, отпада или остатака из
пољопривреде, шумски отпад и отпад
сродних индустрија као и биоразградиви
делови индустријског и градског
отпада”.
Директна употреба, чешће се назва као традиционално коришћење биомасе, које
се пре свега односи на процес сагоревања. Енергија који се на тај начин добија
обично се користи за кување, грејање простора и у индустријским процесима –
преовладава у неразвијеним земљама;
Индиректно коришћење односно савремени комерцијализовани начини употребе
биомасе односе се на напредније процесе претварања бимасе у корисну енергију. Ово
укључује стварање топлоте или производњу електричне енергије - карактеристично је
за развијене земље попут САД или земаља Европске уније.

6. БИОМАСА КАО ОБНОВЉИВИ ИЗВОР ЕНЕРГИЈЕ
Основни проблем у коришћењу биомасе је мала
енергетска вредност по јединици масе па се
биомаса прерађује како би се добио облик
погодан за транспорт и складиштење -
БИОГОРИВА (брикети, биодизел,
биоетанол, биогас)
Поред примене за грејање и комбиновану производњу електричне
и топлотне енергије (когенерација), развој технологије коришћења
биомасе иде ка производњи течног горива за транспорт средстава.

7. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ –КОРИШЋЕЊЕ БИОМАСЕ
ЗА ПРОИЗВОДЊУ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ
• Производња електричне енергије из биомасе
практикује се у више од 50 земаља широм света где
задовољава највећи део потреба привреде и
становништва за енергијом
Инсталирани капацитети за генерисање енергије из
биомасе на глобалном нивоу процењују се на 54 GW;
Током 2007. године највише електричне енергије из чврсте
биомасе произведено је у САД 42 терават часа (TWh),
Јапан 16 TWh, Немачка 10 TWh;
У производњи електричне енергије из биогаса и течне
биомасе предњачи Немачка са 2,9 TWh, односно 9-12
TWh;
Извор: Renewables 2010 - Global status report

8. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ –КОРИШЋЕЊЕ БИОМАСЕ
ЗА ПРОИЗВОДЊУ ТОПЛОТЕ
• Примена биомасе за ове намене варира од грејања
појединачних стамбених јединица па све до изградње
постројења даљинског систама грајања и CHP постројења
(комбиновано постројење које даје топлотну и електричну
енергију)
• Тржиште биомасе за грејање нарочито је развијено у
Аустрији, Финској, Немачкој, Холандији и Шведској због
климатског поднебља у ком се налазе али и због стратешког
опредељења држава да смање зависност од фосилних горива
за ту намену (угаљ, нафта)
• Последњих година се у земљама у развоју граде се постројења
малих снага која за производњу топлоте користе остатке у
пољопривреди (пиринчана слама, кокосова кора). Коришћење
остатака у преради шећерне трске нарочито је заступљена у
земљама које овај усев интензивно гаје и имају развијену
индустрију шећера (Аргентина, Аустралија, Бразил, Кина,
Колумбија, Куба, Гватемала, Индија, Кенија, Маурицијус,
Филипини, Танзанија, Тајланд и Уганди)
Извор: Renewables 2010 - Global status report

9. ГЛОБАЛНИ ТРЕНДОВИ –КОРИШЋЕЊЕ БИОМАСЕ
ЗА ПРОИЗВОДЊУ БИОГОРИВА
• Веома значајан облик прераде биомасе су
и биогорива, чија потрошња у Свету све
више расте и постају озбиљни
конкуренти фосилним горивима;
• Тренутно (2009.) се биогоривима мења
око 5% од укупне светске производње
нафте;
Извор: Renewables 2011 - Global status report

10. ОИЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
• Технички искористив енергетски потенцијал ОИЕ у Републици
Србији, веома је значајан и процењен је на преко 4,3 милиона тона
еквивалентне нафте (тое) годишње – од чега се око 2,6 милиона
тое годишње налази у искоришћењу биомасе (63% укупног
потенцијала ОИЕ)
Енергија биомасе, сунчева и геотермална енергија се веома слабо користе.
Коришћење обновљиве енергије најзаступљеније је преко великих хидроелектрана
са капацитетом већим од 10 MW. Годишња производња износи око 10.3 TWh (25.200
TJ) и заснована је на инсталисаном капацитету од 2.831 MW.
Последњих година издато је и неколико дозвола за подизање ветроелектрана (на
локацијама Врачев Гај, Баваништанско поље, Вршац, Алибунар, Пландиште и Ковин)
и малих хидоелектрана до 10 MW (у општинама Пријепоље, Краљево, Црна Трава,
Куршумлија, Ужице, Ивањица, Крушевац и Чајетина)

11. Потенцијал биомасе у Р. Србији чине:
• Остаци у шумарству и дрвној индустрији - око 1 милион тое,
• Остаци у пољопривреди: остаци у ратарству, сточарству,
воћарству, виноградарству и примарној преради воћа - око 1,7
милиона тое
• У Централној Србији највеће потенцијале биомасе представља чврста
биомаса, а у Војводини остаци биљне производње.
Извор: Уредба о изменама и допунама Уредбе о утврђивању програма остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до
2015. године за период од 2007. до 2012. године
У нашој земљи, биомаса је један од најреалнијих
енергетских извора за супституцију
конвенционалних енергената

12. • Пољопривреда Србије
ствара 12,6 милиона
тона биомасе при чему
би за енергетске сврхе
могло да се искористи 30
до 50 % од ове количине,
што би значило од 3 до 5
Мт биомасе, односно 1,0
до 1,6 Мтое
еквивалентне нафте.
Извор: Бркић,2004
ПОТЕНЦИЈАЛИ ПРОИЗВОДЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ
БИОМАСЕ У СРБИЈИ

13. Према подацима Бркића и Јанића (2011) количина створене биомасе
у ратарству, воћарству и виноградарству на нивоу Р. Србије у
протеклих десет година смањена је за 19%, а на нивоу Војводине за
32,3%.
На нивоу Републике србије - уместо 12,6
милиона тона биомасе, данас се производи
9,97 милиона тона биомасе.
На нивоу Војводине - уместо 9 милиона
тона, а данас 6,1 милион тона биомасе.
Извор: Бркић и Јанић, 2011

14. Када је реч о врстама биомаса може се
констатовати да се и ту стање променило.
• Производња овса је све мања, хмеља
занемарљива, као и дувана и уљане репице.
Смањена је и производња главних ратарских
усева:
• производња пшенице мања је за трећину;
• производња кукуруза мања је за једну
четвртину;
Према подацима Бркића и Јанића (2011) количина створене биомасе у
ратарству, воћарству и виноградарству на нивоу Р. Србије у протеклих
десет година смањена је за 19%, а на нивоу Војводине за 32,3%.

15. Позната је чињеница да се у Србији, а нарочито у
Војводини, у последње време смањио број грла стоке, па
се стога смањила и количина
произведеног стајњака.
Производња стајњака на нивоу Републике износи 12
милиона тона годишње, а на нивоу Војводине три пута
мање (3,9 милиона тона годишње).
Према подацима Бркића и Јанића (2011) количина створене биомасе у
ратарству, воћарству и виноградарству на нивоу Р. Србије у протеклих
десет година смањена је за 19%, а на нивоу Војводине за 32,3%.

16. Коришћење пољопривредне биомасе у
енергетске сврхе у Републици Србији
• У индустрији су то пре свих већ традиционални
корисници - фабрике уља од сунцокрета.
Сунцокретова љуска се у наменски грађеним
постројењима сагорева за потребе добијања
топлоте. Најчешће се сагорева у комбинацији са
силосном прашином и фосилним горивом.
• Од осталих индустријских постројења значајан
корисник је фабрика производа од соје
„Сојапротеон“ из Бечеја, сагорева сојину сламу у
за то посебно изграђеном котловском постројењу.

17. Коришћење биомасе у енергетске сврхе у
Републици Србији
• У појединим земљорадничким задругама и на
пољопривредним добрима користе се бале сламе соје и пшенице
или окласак кукуруза за производњу топлотне енергије за грејање
објеката и сушење. Када је реч о сушењу обично је то сушење
зрнастих култура, најчешће семенског кукуруза. Има и постројења
за сушење лековитог биља.
• Најбројнији корисници пољопривредне биомасе су
индивидуална домаћинства која имају мања ложишта и користе
различиту биомасу на различите начине за загревање простора.
• Заступљена су разнолика решења: од појединачних ложишта за
локално загревање просторија па до мањих котлова за
централизовано грејање целих објеката.

18. ПРОЈЕКАТ 46006, ПОДРУЧЈЕ
ПОТПРОЈЕКТА В
• Подручје Средњег Подунавља обухваћено пројектом 46006 обухвата
административно подручје: Града Београда (17 општина) и Новог
Сада (2 општине) и општине на осовини Београд – Нови Сад, које
гравитирају Дунаву: Беочин, Ириг, Сремски Карловци, Инђија,
Рума, Пећинци, Стара Пазова, Панчево и Смедерево;
• Према подацима РЗС из 2011. године посматрана територија
располаже значајним капацитетима (540.196 ha пољопривредног
земљишта) на којима је могуће створити добру сировинску базу за
генерисање енергије из пољопривредне биомасе.
Структура коришћења пољопривредног земљишта у
подручју Средњег Подунавља:
• Оранице – 84,8%
• Воћњаци – 4,7%
• Виногради – 1,4%
• Ливде – 3,6%
• Пашњаци – 3,9%

19. Графикон 2: СЕТВЕНА СТРУКТУРА НА ОРАНИЧНИМ
ПОВРШИНАМА СРЕДЊЕГ ПОДУНАВЉА, 2010. ГОДИНА
63,05%
12,15%
9,43%
10,94%
Жита Индустријско биље Повртно биље Крмно биље

20. Могућности коришћења пољопривредне биомасе на
подручју Средњег Подунавља
• Са становишта енергетске искористивости, тренутно
се може рачунати превасходно на остатке производње
жита чије је учешће у ораничним површинама овог
подручја чак 63,05%, а индустријског биља око
12,15% (графикон 2).
• Више од половине ресурса лежи у кукурузној
биомаси, више од четвртине у слами стрних жита, пре
свега пшенице, а остатак од око 15 одсто у жетвеним
остацима сунцокрета, соје, уљане репице или
резидбеним остацима воћњака и винограда.

21. Са тренутном структуром засејаних површина (2010. година)
највише потенцијала у коришћењу остатака у производњи
жита имају Београд, Панчево и Рума,
индустријског биља - Нови Сад, Панчево и Београд,
резидбе воћа Београд, Смедерево и Ириг,
резидбе ластара винове лозе Београд, Смедерево и
Беочин

22. • Подручје Средњег Подунавља не само да има
потенцијале коришћења остатака из
пољопривреде већ и расположиве површине за
гајење наменских усева за производњу течних
енергената (биодизел, биоетанол). Међутим,
тренутно нема праксе гајења наменских,
енергетских усева
• Површине за гајење наменских усева могу се
наћи у промени постојеће сетвене структуре,
али и привођењем култури многих запуштених
пољопривредних површина!

23. • Према подацима званичне статистике из 2006. године
Средње Подунавље располаже са 3.078.024 грла,
односно 178.119 условних грла стоке;
• Највише је грла живине (2267697), свиња (605646)
затим говеда (107036) и оваца (97645);
• Ако се има у виду да једно грло говечета просечне
тежине створи дневно 26 килограма стајњака (Бркић,
2011) може се рећи да ова регија има значајне
потенцијале и у производњи биогаса;
• Произведени стајњак могао би да се искористи за
производњу биогаса, а добијени преврели супстрат је
врло хранљиво органско ђубриво.

24. ЦИЉЕВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У
ЕНЕРГЕТСКОМ СЕКТОРУ
• У оквиру сектора обновљивих извора енергије Влада РС је
поставила циљеве
 да до краја 2012. године повећа учешће електричне енергије
произведене из ОИЕ за 2,2%, посматрано у односу на укупну
потрошњу електричне енергије у 2007. години;
 да заступљеност биогорива и осталих горива из обновљивих извора
на тржишту износи најмање 2,2% у односу на укупну потрошњу
горива у саобраћају рачунато на основу енергетског садржаја.
2006 2009 2012 2015
Укупна примарна потрошња енергије (у PJ) 615 647 715 753
Удео енергије из обновљивих извора
(без великих хидроцентрала)
0,8% 1,1% 1,05% 1,1%
Извор: Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015., Министарство рударства и енергетике, 2005
Табела: Удео енергије из обновљивих извора у укупној примарној потрошњи енергије,
према Стратегији развоја енергетике, сценарио динамичног економског развоја

25. Законодавство Републике Србије
• Закон о енергетици
• Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015.
• Измене и допуне Програма остваривања стратегије развоја енергетике
Републике Србије до 2015. године за период 2007-2012
• Уредба о условима за стицање статуса повлашћеног произвођача електричне
енергије и критеријумима за оцену испуњености тих услова
• Правилник о техничким и другим захтевима за течна горива биопорекла
• Акциони план за биомасу 2010.-2012.
• Закон о планирању и изградњи
• Закон о заштити животне средине
• Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину
• Закон о процени утицаја на животну средину
• Закон о управљању отпадом
• Закон о заштити ваздуха
• Закон о Фонду за заштиту животне средине
• Закон о ратификацији Кјото Протокола
• Национална стратегија одрживог развоја
• Стратегија имплементације чистије производње у Републици Србији

26. ПРЕДНОСТИ КОРИШЋЕЊА ПОЉОПРИВРЕДНЕ БИОМАСЕ
 Коришћење локално расположивих ресурса,
 Смањује се потреба за увозом фосилних горива и њихов утицај на спољну
трговину земаља,
 Обезбеђује се диверсификација снабдевањем енергијом и смањују се
ризици енергетске зависности у будућности,
 Стварање доброг извозног артикла,
 Отварање нових радних радних места и повећање прихода становништва,
 Повећање запослености и стварање услова за економски развој руралних
средина и приградских подручја,
 Развој читавог низа делатности (производња и прикупљање отпадне
биомасе, производња опреме за прикупљање и коришћење биомасе у
енергетске сврхе, производња финалних форми биомасе за коришћење у
енергетске сврхе),
 Побољшање јавног здравља кроз смањену емисију штетних гасова као што
су азотни и оксиди сумпора итд.

27. Ограничења коришћења потенцијала
пољопривредне биомасе у Србији
 Сигурност снабдевања и обезбеђивање сировина - дефинисање техничких
стандарда, дефинисање могућности и стварање услова за увећање
потенцијала биомасе;
 Дозволе и сагласности - стандардизовање процеса издавања дозвола и
сагласности, успостављање система сертификације, именовање
лабораторија за сертификацију;
 Комуницирање и дисеменација знања - подизање свести о могућностима
коришћења биомасе, боља сарадња међу главним актерима;
 Наука и технолошки развој - реализација демонстрационих и пилот
пројеката, успостављање сарадње са међународним истраживачким
институцијама, промовисање коришћења биомасе кроз различите
активности;
 Финансијски и економски аспекти - развој програма микро-кредитирања,
дефинисање ефикасних механизама подршке, оснивање фондова и
обезбеђење финансијских средстава;
 Реализација и праћење активности;

28. ЗАКЉУЧАК
o Обновљиви извори енергије су већ значајно заступљени у глобалној
потрошњи финалне енергије, при чему биомаса чини највећи проценат од
укупног износа;
o Иако је потписница великог броја међународних и уговора са Европском
Унијом, који обавезују на интензивније коришћење обновљиве енергије
биоенергетски сектор у Републици Србији још увек није развијен;
o У нашој земљи, биомаса је један од најреалнијих енергетских извора за
супституцију конвенционалних енергената, а пољопривреда је један од
највећих произвођача биомасе која би се могла искористити за те намене;
o Стратегијским управљањем доступним и већ постојећим ресурсима
пољопривредне биомасе у подручју Средњег Подунавља створио би се
основ за бржи економски развој руралних средина и приградских
подручја и одрживи развој пољопривреде;

29. ИНСТИТУТ ЗА ЕКОНОМИКУ
ПОЉОПРИВРЕДЕ БЕОГРАД
ХВАЛА ВАМ НА ПАЖЊИ!
Пројекат 46006 “Одржива пољопривреда и рурални развој у функцији
остваривања стратешких циљева Републике Србије у оквиру
Дунавског региона”
Светлана Рољевић
Телефон: +381 (0)11 297 28 42
E-mail: svetlana_r@iep.bg.ac.rс