More Related Content
What's hot
What's hot (20)
Similar to Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Similar to Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu (20)
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
- 1. Албанска голгота, Мојковачка битка, Солунски фронт
- 2. Албанска голгота Србије (новембар 1915. – април 1916. године)
- 3. Врховна команда издаје наређење о повлачењу војске преко Црне Горе и Албаније Са војском се повлаче и цивили Циљ операције је да се стигне до јадранске обале одакле би савезници пребацили српску војску на Солунски фронт Излазак
- 4. Правци повлачења Први правац: Три српске армије и трупе одбране Београда повлаче се преко Пећи, Андријевице и Подгорице до Скадра Други правац: Тимочка војска, трупе нових области и краљ повлаче се преко Призрена низводно Дримом до Скадра
- 5. Аустроугарска војска планирала је да пресече линију повлачења српској војсци (Први правац) Главни удар аустроугарске војске кренуо је 5. јануара 1916. на положаје црногорске војске коју је предводио сердар Јанко Вукотић Противнапад Црногораца на Божић онемогућио је напредовање Аустроугара за десетак дана 16. јануара краљ Никола потписује капитулацију Мојковачка битка јануар 1916.
- 6.
- 7.
- 9. Српски војници носе болесног војводу Радомира Путника
- 10. Српска војска децембра долази у Скадар измучена глађу и нападима албанских разбојника Савезници захтевају да војници продуже према југу до Валоне и Драча где су требали да буду укрцани Италијани су последњег српског војника из Албаније евакуисали 5. априла 1916. године Српски војници су пребацивани махом у северну Африку и на острва Крф и Видо Спас?
- 11. Према подацима Краљевине СХС у повлачењу преко Албаније страдало је око 77.000 војника и 140.000 цивила Српски војник у Скадру
- 12. Највећи број српских војника опорављао се на грчким острвима Крф и Видо У првим данима многи војници су умирали од изнемоглости и преједања Острво Видо, мало и каменито острво, било је место на коме су одвођени српски војници којима су били одбројани дани Услед недостатка места, преко 5000 српских војника сахрањено је у море – „Плаву гробницу“ Опоравак
- 13. Плава гробница
- 15. После опоравка, живот Срба на Крфу одвијао се као да је мир. Крф је постао „престоница“ Србије. Све државне институције су обновљене Српски официрски дом Српска митрополија је радила у изнајмљним црквама Излазиле су „Српске новине“ Основано је позориште у коме су извођени Нушићеви и Сремчеви комади Живот на Крфу
- 17. Војни логор српске војске на Крфу Војни логор српске војске на Крфу
- 18.
- 19. „Откако сте Ви Срби отишли са Крфа, ја се још нисам развеселила. То веле све жене које живе на овом малом острву. За нас би било боље да нисте дошли на Крф, јер нам је сада горе. ...Ове последње три године док сте били овде, проживеле смо лепо и пријатно... ...Крф је онемео, не пева се више. Ваш народ стално пева и на то певање и тај жагор била сам се толико навикла... ...Можете ме сматрати за великог непријатеља вашег народа, јер сам увек желела да се што доцније вратите у своју отаџбину... ...Дошли сте, показали шта је живот и отишли, а нас све оставили несрећне... ...Шта нам вреди и лепота и све друге лепе особине, које су Срби код нас нашли, кад нико у томе не уме да ужива... Писмо Крфљанке српском официру
- 21.
- 22. Српска војска је од пролећа 1916. године почела у таласима да пристиже на Солунски фронт На фронту је добила свој сектор, али су били под врховном командом француског генерала Франше д’ Епереа Брзо по доласку српска војска је извојевала победу у бици код Горничева Солунски фронт
- 23.
- 24. Српска војска је желела да освоји важан положај бугарске војске на планини Ниџе. Битка за освајање врха Кајмакчалан трајала је од 12. до 30. септембра 1916. године Српска војска је уз велике губитке успела да освоји врх, а убрзо после тога и да ослободи део своје територије – град Битољ Кајмакчаланска битка
- 27. Спомен костурница српским војницима на Кајмакчалану
- 28. У окупираној Србији, услови живота били су сурови праћени честим насиљем, гладовањем и интернирањем. У Бугарској окупационој зони врши се бугаризација и мобилизација српских маладића како би се борили у редовима бугарске војске То изазива незадовољство које ће довести до побуне која ће трајати од фебруара до марта 1917. године Топлички устанак
- 31.
- 32. Бугари су крваво угушили једину побуну у поробљеној Европи убивши око 20.000 Срба, махом цивила Коста Војиновић наставио је герилски да се бори до децембра 1917. године када је страдао јуначком смрћу. Последице устанка
- 33. Солунски фронт пробијен је 15. септембра 1918. године у сектору који је држала српска војска Српска војска је у незадрживом маршу за свега 45 дана (до 1. новембра) ослободила читаву отаџбину Примирјем у Компјењу 11. новембра 1918. Немачка је капитулирала чиме је завршен Велики рат Повратак - пробој Солунског фронта
- 34. Регент Александар на фронту и у ослобођеном Београду
- 35. Зејтинлик – спомен костурница срске војске
- 36.
- 38.
- 39.
- 40.
- 41.
- 42.