Successfully reported this slideshow.
Your SlideShare is downloading. ×

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx

Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Ad
Loading in …3
×

Check these out next

1 of 10 Ad

More Related Content

More from radmila10 (20)

Recently uploaded (20)

Advertisement

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx

  1. 1. БРОЈ СТАНОВНИКА ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА
  2. 2. ДА ПОНОВИМО! Површина Земље износи 510 милиона км² Море заузима 361 милион км² Копно 149 милиона км² Насељени простори на Земљи називају се ЕКУМЕНА Ненасељени дијелови копна су АНЕКУМЕНА СУБЕКУМЕНА Привремено насељени дијелови копна
  3. 3. ДА ПОНОВИМО! Просјечан број становника по једном квадратном километру назива се ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ Просјечна густина насељености у свијету износи 45ст/км²
  4. 4. БРОЈ СТАНОВНИКА
  5. 5.  Становништво је скупина људи која у неком времену насељавају одређену територију  Демографија (грч.демос-друштво, графеин- описати) • Наука која проучава становништво
  6. 6.  Број становника 2011. год. 7 мрд. Кретање броја становника на Земљи
  7. 7.  Демографски преокрет ( преображај или демографска транзиција) нагли пораст броја становника  Пописом становништва утврђује се број становника
  8. 8. ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА Рађање - наталитет Умирање - морталитет Природни прираштај
  9. 9.  Наталитет број рођених  Низак испод 15‰  Умјерен 16‰ и 25‰  Висок преко 25‰  Морталитет број умрлих
  10. 10.  Природни прираштај  Низак мање од 5‰  Умјерен између 5‰ и 14‰  Висок од 15‰ до 20‰  Врло висок виши од 20‰  «Бијела куга» - појава опадања броја становника усљед негативног природног прираштаја.

Editor's Notes

  • Данас ћемо учити о броју становника и природном кретању броја становника, али прије тога да поновимо о предходну лекцију
  • Становништво је скупина људи која у неком времену насељавају одређену територију и на њој организује свој друштвени живот. Наука која проучава становништво зове се демографија (од грч.демос-друштво, графеин-описати). Демографија проучава промјене броја становника, природно кретање становништва наталитет, морталитет, механичко кретање – сеобе (емиграције и имиграције), њихов територијални распоред и друштвена обиљежја (занимање, запосленост, имовинско стање и др.)
  • Број становника у далекој прошлости је растао споро. Људи су страдали од болести, глади, природних непогода (поплаве, суше, неродне године...) и међусобног истребљивања. Први човјек на Земљи појавио се још прије 1,5 милиона година. Његова прапостојбина била је тропска област Азије и Африке. Из ње се становништво ширило и постепено населило читаву Земљу. Број људи на Земљи непрекидно расте. Рачуна се да је почетком наше ере у свијету живјело готово 200 милиона људи. У првој половини 19. вијека на Земљи је била једна милијарда људи. Средином 20. вијека овај број повећао се на 2,5мрд. Од 2011. године на Земљи живи 7 мрд становника.СЛИКА Према статистичким процјенама 2050. год. на Земљи ће живјети око 9,2 милијарде људи.
  • До наглог пораста броја становника долази средином 17. вијека, и то се назива демографски преокрет ( преображај). Значи нагли пораст броја становника назива се демографски преображај – преокрет или демографска транзиција. Демографски преокрет има двије основне фазе. Прва фаза је обиљежена наглим порастом броја становника, због знатно бржег смањења смртности. Ово смањење смртности је у првом реду резултат масовног побољшања здравствених услова и заштите, и искорјењивања и сузбијања разних болести. У Европи је у 15. вијеку умрло од болести куге око 25 милиона становника, што је чинило готово четвртину њеног становништва. Друга фаза се одликује знатним смањењем рађања, дужим просјечним људким вијеком и појавом старења становништва. Број становника утврђује се пописом становништва, а циљ је да се утврди бројно стање станвништва, састав становништва и друге одлике становништва на одређеној територији ( граду, држави, кнтиненту, ргији или у свијету). Тек у 20. вијеку пописи становништва су почели да се врше сваких 10 година.
  • Природно кретање становништва подразумјева промјене у броју становника изазване рађањем и умирањем становништва. У природно кретање спадају наталитет, морталитет и природни прираштај. Наталитет је број рођених , морталитет број умрлих, а пиродни прираштај представља разлику између броја рођених и броја умрлих.Све три величине представљају природно кретање становника у одређеној популацији и у одређеном времену. Ове величине се представљају одређеним бројем на хиљаду становника, па се изражавају у промилима.
  • Наталитет зависи од старости и образовања становништва, религије, услова живота, те положаја жене у друштву. Према кретању стопе наталитета наталитет може бити низак испод 15‰, умјерен( средњи) гдје се стопа наталитета креће између 16 и 25‰ и висок са стопом наталитета преко 25‰. Висок наталитет имају неразвијене земље Африке, Азије, средње и јужне Америке. Низак наталитет је обиљежјеразвијених земаља свијета, што је посљедица контроле рађања и запослености жена. Морталитет у свијету просјечно годишње износи од 6‰ до 30‰. У посебним условима ( ратови, болести, природне катастрофе и сл.) може бити и већи. У неразвијеним земљама свијета морталитет је још увијек висок и трајање живота је у просјеку 40 до 45 година. У развијеним земљама свијета (Јапан, Њемачка, Шведска) просјечно трајање живота је 80 година.
  • Природни прираштај може бити низак мање од 5‰, умјерен између 5‰ и 14‰, висок од 15‰ до 20‰ и врло висок виши од 20‰. Врло висок и висок пр. прираштај имају неразвијене земље свијета. Нпр У Сомалији 39‰. Умјерен и низак имају развијне земље свијета нпр. САД има 8‰. Последњих година неке од равијених земаља имају негативан природни прираштај ( Холандија, Њемачка и др.) За ове земље се каже да су захваћене «бијелом кугом», тј. Појавом опадања броја становника усљед негативног природног прираштаја.Развијене земље данас настоје да повећају, а неразвијене да смање природни прираштај. У најмногољуднијој земљи свијета Кини 1,3 мрд становника природни прираштај је био превисок, па се приступило планирању породице контролисаним рађањем (један брачни пар једно дијете). У БиХ постоје знатне разлике у природном прираштају појединих народа. Бошњачко становништво има већи природни прираштај од Срба и Хрвата, али је код сва три народа у опадању. У РС природни прираштај је 2004 године износио 1,5‰, а 2013. г износи -3,0‰. У Републици српској се сваке године рађа мањи број дјеце, у просјеку се сваке године роди мањи број дјеце у односу на предходну за 334 дјеце.

×