Иако на Земљи вода преовладава сматра се да 2/3 становништва оскудјева у чистој води. Квалитет воде нарушавају бројни загађивачи, од којих су најопаснији привредни објекти и насељена мјеста. Нису све воде подједнако подложне загађиванју. Површинске воде најлакше губе на квалитету, док су подземне воде чистије.
Воде се сматрају загађеним када у њих доспију материје које им мијењају природне одлике. Такве воде се могу користити само за пловидбу и добијање енергије. Сматра се да у свијету 1/3 употријебљених вода постаје загађена. Извори загађења су киселе кише,спирање земљишта, индустријске отпадне воде, комуналне отпадне воде, хаварије и судари бродова-изливање нафте,термоелектране и нуклеарне електране, радиоактивно загађење, патогени микроорганизми (бактерије и вируси. Упркос загађивању , пораст броја становника на Земљи условљава повећање потреба за водом. То је посебно изражено у пољопривреди гдје се користи за наводњавање. Слиједе индустрија и становништво. Човјек у просјеку у току једног дана потроши око 200 литара воде.
Становништво многих великих градова већ оскудјевају у води. Током сушних љета у Њујорку долази до повремених несташица воде. Градска управа је била приморана да водоснадбјевање града обезбједи из ријека удаљених од града 50 до 200км. Лос Анђелес се редовно снабдјева водом из изворишта удаљених 400-800км. На другој страни сиромашни грађани Калкуте , града у Индији, приморани су да воду за прање узимају директно из загађене ријеке Хугли. Због тога повремено обољевају од опасних заразних болести, нарочито колере.
Киселе кише које изазивају сушење шума,закисељавање воде,нестанак неких врста (пастрмке) из ријека
Због јаких киша и топљења снега, спирањем земљишта, у воду доспевају остаци угинулих биљака и животиња. То су органске материје у процесу разлагања.Осим њих, у воду доспевају пестициди и минерална ђубрива богата нитратима и фосфатима. Посљедица је процес обогаћивања воде хранљивим материјама. Може бити природна (настаје спирањем земљишта у којем се налазе велике количине органских материја) и вештачка или антропогенакоја је штетна (настаје спирањем земљишта у којем се налазе вештачка ђубрива богата фосфатима и нитратима).
Настају при производњи и обради метала, преради нафте, прехрамбеној и хемијској индустрији. Те воде садрже органске и неорганске материје, као што су тешки метали (бакар, гвожђе, жива, олово...).Посљедице су појаве алги СЛИКА 1 Помор рибе Слика 2 Отровне материје које се нагомилавају у тијелима водених животиња ланцима исхране могу доспјети до човјека. Тровања људи могу имати и смртне последице.
Настају као последица активности градског и сеоског становништва, а садрже детерџента, отпатке из домаћинства и фекалије. Колера
Хаварије и судари бродова су узроци изливања нафте и моторних уља.
Бактерије и вируси могу доспети у воду изливањем великих количина фекалија. Ови микроорганизми изазивају обољења као што су дизентерија, хепатитис, колера.
Заштита копнених вода од загађења врши се тако што се спроводе одређене мјере заштите. Мјере заштите које се спроводе или би требало да се спроводе су
Праћење стања квалитета воде (мониторинг); Отклањање-елиминација узрока загађења; Смањење-редукција загађујућих материја; Пречишћавање воде и то Физичко, Хемијско и Биолошко пречишћавање. Чиста вода постаје најцјењеније природно богатство, те се због тога предузимају мјере за њену заштиту. У већини земаља свијета донесени су закони којим се забрањује испуштање отпадних вода уприродне воде. За кршење тих закона предвиђене су огромне казне.
Вода представља један од основних услова за живот органског свијета, па самим тим и човјека. Људска насеља су одувијек подизана поред извора и ријека. Осим обезнјеђивања довољних количина воде за снадбијевање становништва и привреде, потребно је да та вода буде задовољавајућег квалитета, па се Квалитет воде контролише у специјализованим лабораторијама..
Када су копнене воде јако загађене прибјегава се њиховом пречишћавању. Ове мјере обухватају постављање филтера и таложника на мјестима гдје се изливају отпадне воде, као и смањењем количине употребљених вјештачких ђубрива и пестицида у пољопривреди. Пречишћавање је скуп процес који укључује одстрањивање крупних и растворених отпадака из воде и враћање њених својстава у природно стање. Нажалост, неке површинске воде су толико загађене да је њихово пречишћавање готово немогуће. Примјер је Борска ријека у Србији у којој су све рибе угинуле. Значај уградње пречистача за заштиту природних вода најбоље показује примјер ријеке Темзе у Лондону. Темза је седамдесетих година 20. вијека такође остала без риба , али након што су се отпадне воде Лондона почеле интензивније пречишћавати, ови организми су се поново појавили и населили ријеку.
Пречишћавање је скуп процес који укључује одстрањивање крупних и растворених отпадака из воде и враћање њених својстава у природно стање. Нажалост, неке површинске воде су толико загађене да је њихово пречишћавање готово немогуће. Примјер је Борска ријека у Србији у којој су све рибе угинуле. СЛИКА 1 Значај уградње пречистача за заштиту природних вода најбоље показује примјер ријеке Темзе у Лондону. Темза је седамдесетих година 20. вијека такође остала без риба , али након што су се отпадне воде Лондона почеле интензивније пречишћавати, ови организми су се поново појавили и населили ријеку. СЛИКА 2 Фабрика Неки градови имају пречистаче огромних капацитета. У близини Москве налази се један такав уређај. Он је у стању да пречисти 25м³/с отпадних вода, што одговара протицају ријеке средње величине. Пречишћена вода је тако доброг квалитета, да се наконмијешања са водама ријеке Москве на појединим мјестима користи за купање. Заштита вода у РС и БиХ није задовољавајућа.Требиње је један од рјетких градова који има модерни пречистач.
