Advertisement

EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx

radmila10
professor of geography at Primary school
Jan. 17, 2023
Advertisement

More Related Content

Recently uploaded(20)

Advertisement

EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx

  1. ЕКУМЕНА, ПОЈАМ И ГРАНИЦЕ
  2.  Површина Земље: 510 милиона км²  Вода: 361 милион км² - 71%  Копно: 149 милиона км² - 29%
  3.  ЕКУМЕНА – стално насељени дио Земљине површине
  4.  АНЕКУМЕНА – ненасељени дио Земљине површине  Поларне области  високе планине  Пустиње  Прашуме  Водене површине  Мочваре
  5.  СУБЕКУМЕНА – прелазна зона  Тундре  Тајге  Степско-пустињске области
  6.  Границе екумене:  Граница хладноће  Границе суше Ескими стално живе до 78⁰с.г.ш.
  7.  ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ  број који показује колико становника живи на 1 км² одређене површине

Editor's Notes

  1. ЕКУМЕНА, ПОЈАМ И ГРАНИЦЕ
  2. Од укупне површине Земље (510 милиона км²), вода заузима 361 милијун км², а копно 149 милијуна км².
  3. Сви дијелови Земље немају повољне услове за живот људи. Због тога је насељен само један дио и он се назива екумена. СЛИКА 1 Стари Грци су први употријебили појам екумена за тада њима познати и насељени дио Земље око Средоземног мора. Хекатеј Милетски даје први опис екумене. СЛИКА 2 Постојбином екумене сматра се област источне Африке, јужне и југоисточне Азије. Тамо су пронађени први трагови човјека. У потрази за бољим условима живота човјек је постепено ширио простор екумене и на остале континенте, што чини и данас.
  4. Међутим још увијек постоје простори који нису насељени ни данас и ти простори се називају анекумена. Анекумени припадају поларне области, пустиње, високе планине,прашуме,мочваре исл..
  5. СУБЕКУМЕНА је прелазна зона између екумене и анекумене која обухвата области тундри, тајги и степско-пустињске области. Ове области насељавају номади.
  6. Границе екумене зависе од природних услова за живот људи. То су вода, свјетлост,и топлота. Оне су често промјењиве, углавном због сталне жеље човјека за проширивањем простора за живот. Границе екумене су поларне границе или граница хладноће. На сјеверној Земљиној полулопти граница екумене допире до СЛО, а на јужној та граница се пружа до крајњег југа Јужне Америке. На Сјеверној полулопти Ескими стално живе до 78⁰сгш. Баве се сточарством, ловом и риболовом. Када је у питању НВ гранца се не налази на истим НВ и то је висинска граница, а условљена је и границом хладноће и количином кисеоника на вишим НВ. Важна је такође и граница суше у пустињским предјелима. Горња граница насељености на крајњем сјеверу Европе је само 50 м НВ, а у сушним, умјереним и тропским предјелима та граница прелази и 5.000м НВ. На копненој површини Земље има још простора за повећање екумене око 120 милиона км². Ту нису укључени Антарктик, арктичка област и велики пустињски и прашумски као и острвски предјелиа и они заузимају знатан копнени дио око 27 милиона км². Највиша настањена тачка на Земљи је у Индији на врху Денки на висини од 5.476м. СЛИКА 1 Град Ласа на Тибету лежи на НВ од 3.608м. У Перуанским Андима насеља Индијанаца достижу висину до 5.200м. СЛИКА 2 У држави Перу на Андима у Ј. Америци налази се највише градско насеље на Земљи Керо де Паско , на 4.360м ( 4.380).СЛИКА 3 На простору бивше Југославије највише насеље је био Жабљак на Дурмитору у Црној Гори који лежи на 1.450м НВ. СЛИКА 4 Доња граница насељености налази се у Холандији. Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора. Ова одлика је дала Холандији њено име Nederland, у преводу ниска земља. Већи дио територије Холандије који је испод нивоа мора је људско дјело. Од краја 16. вијека грађени су полдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине Холандије.
  7. Простор унутар екумене није равномјерно насељен. Најгушће су насељени предјели у умјереним топлотним појасевима. Колико је насељен неки простор показује густина насељености. Густина насељености је број који показује колико становника живи на 1 км² одређене површине. Рачуна се тако што се број становника неке територије подијели са површином те територије. Изражава се као број становника по квадратном километру. Нпр. Густина насељености мјеста Макао ( источна Азија) износи готово 24.000ст/км², а насупрот томе густина насељености Аустралије износи 4ст/км². Просјечна густина насељености у свијету износи 45ст/км². СЛИКА 1 Просјечна густина насељености свијета је 2002 године била 45ст/км² а по континентима је изгледала овако Европа - 69 становника/km² Азија - 80 становника/km² Африка - 26 становника/km² Сјеверна Америка - 20 становника/km² Јужна Америка - 20 становника/km² Аустралија - 4 становника/km² СЛИКА 2 На сјеверној полулопти живи 91% свјетске популације, а на источној хемисфери 85%. У жарком појасу живи ¼ или 25% становника Свијета, док највећи дио становништва насељава умјерене топлотне појасеве 75% од чега 72% живи у сјеверном умјереном топлотном појасу. Најнасељеније области су уз обале мора и низијски простори.
Advertisement