SlideShare a Scribd company logo
1 of 15
ПОДЗЕМНЕ
ПОВРШИНСКЕ
 ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ
 Издан
 Артершка издан
 Извори
 Врела
 Минерални извори
 Термални извори
 Термо-минерални
извори
 ПОВРШИНСКЕ ВОДЕ
 Ријеке
 Језера
 Мочваре
 Ледници
 РИЈЕКЕ
 већи водени токови
 Основни елементи:
 Извор
 Ушће
 Ријечно корито
 РИЈЕЧНИ СИСТЕМ
 главна ријека са свим
својим притокама
 РИЈЕЧНА МРЕЖА
 скуп свих водотока –
ријека неке
територије
 РИЈЕЧНИ СЛИВ
 Територија са које вода са
површине али и подземна
дотиче у један ријечни
систем
 Развође - узвишење које
раздваја двије ријеке, два
језера или мора
 ВОДОСТАЈ
 ниво воде у ријеци у
тренутку посматрања
 ПРОТИЦАЈ
 количина воде која
протиче коритом ријеке
на неком мјесту
Снадбјевање водом
Риболов
Одмор и рекреација
Пловни путеви
Извори енергије
Значај ријека за човјечанство
Загађеност ријека
• Отпадне воде насеља и
индустријских погона
• Све већи напори да се
квалитет ријечних вода
заштити
.
 ЈЕЗЕРА
 Удубљење на копну
испуњено водом
 Природна
 Вјештачка
 ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА
 Тектонска
o Вулканска
o Реликтна језера
 Ријечна
 Ледничка
 Крашка
 Еолска
 МОЧВАРЕ
 Дијелови копна засићени водом
 ЛЕДНИЦИ
THANK
YOU

More Related Content

What's hot

Реке Србије
Реке СрбијеРеке Србије
Реке Србијеtanjamz
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja Gagić
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja GagićPostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja Gagić
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja GagićEdukacija Obrazovni portal
 
Oblici reljefa
Oblici reljefaOblici reljefa
Oblici reljefaGorica
 
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava Cvetković
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava CvetkovićL221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava Cvetković
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava CvetkovićNašaŠkola.Net
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbijedjanelej
 
Воде нашег краја
Воде нашег крајаВоде нашег краја
Воде нашег крајаNataša Jovanov
 
Karakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih vodaKarakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih vodaIvana Damnjanović
 
Баре и језера, Ивона Дамљановић
Баре и језера, Ивона ДамљановићБаре и језера, Ивона Дамљановић
Баре и језера, Ивона Дамљановићdvucen
 
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvare
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvareEkosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvare
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvareIvana Damnjanović
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljedusanjerkovic
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Tatjana Cakic
 
Биљни и животињски свет Србије
Биљни и животињски свет СрбијеБиљни и животињски свет Србије
Биљни и животињски свет Србијеprijicsolar
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiJovana Veselinović
 
Станишта и животне заједнице
Станишта и животне заједницеСтаништа и животне заједнице
Станишта и животне заједницеbranka123
 

What's hot (20)

Реке Србије
Реке СрбијеРеке Србије
Реке Србије
 
Klima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja GagićKlima Srbije Tanja Gagić
Klima Srbije Tanja Gagić
 
Рељеф Србије
Рељеф     СрбијеРељеф     Србије
Рељеф Србије
 
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja Gagić
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja GagićPostanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja Gagić
Postanak i teritorijalni raspored glavnih reljefnih celina Tanja Gagić
 
Oblici reljefa
Oblici reljefaOblici reljefa
Oblici reljefa
 
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava Cvetković
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava CvetkovićL221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava Cvetković
L221 - Geografija - Reke Srbije - Ivan Veličković - Vukosava Cvetković
 
Jezera srbije
Jezera srbijeJezera srbije
Jezera srbije
 
Naselja i vode u naselju i okolini
Naselja i vode u naselju i okoliniNaselja i vode u naselju i okolini
Naselja i vode u naselju i okolini
 
Воде нашег краја
Воде нашег крајаВоде нашег краја
Воде нашег краја
 
Karakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih vodaKarakteristike tekućih kopnenih voda
Karakteristike tekućih kopnenih voda
 
Баре и језера, Ивона Дамљановић
Баре и језера, Ивона ДамљановићБаре и језера, Ивона Дамљановић
Баре и језера, Ивона Дамљановић
 
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvare
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvareEkosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvare
Ekosistemi kopnenih stajaćih voda; jezera, bare, močvare
 
Spoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemljeSpoljasnje sile zemlje
Spoljasnje sile zemlje
 
Reljef
ReljefReljef
Reljef
 
Upravni i neupravni govor
Upravni i neupravni govorUpravni i neupravni govor
Upravni i neupravni govor
 
Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019Jugozapadna azija 2019
Jugozapadna azija 2019
 
Биљни и животињски свет Србије
Биљни и животињски свет СрбијеБиљни и животињски свет Србије
Биљни и животињски свет Србије
 
Zemljotresi
ZemljotresiZemljotresi
Zemljotresi
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Станишта и животне заједнице
Станишта и животне заједницеСтаништа и животне заједнице
Станишта и животне заједнице
 

Similar to KOPNENE VODE.pptx (9)

Vode na kopnu
Vode na kopnuVode na kopnu
Vode na kopnu
 
Seminarski diplomskireke
Seminarski diplomskirekeSeminarski diplomskireke
Seminarski diplomskireke
 
Reke
RekeReke
Reke
 
Vode, Pid, 2. razred
Vode, Pid, 2. razredVode, Pid, 2. razred
Vode, Pid, 2. razred
 
Ekosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih vodaEkosistem kopnenih voda
Ekosistem kopnenih voda
 
Језера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић ФилипЈезера - Шкундрић Филип
Језера - Шкундрић Филип
 
Vode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vodeVode na kopnu - podzemne vode
Vode na kopnu - podzemne vode
 
Jezera Srbije Tanja Gagić
Jezera Srbije Tanja GagićJezera Srbije Tanja Gagić
Jezera Srbije Tanja Gagić
 
4. jezera srbije
4. jezera srbije4. jezera srbije
4. jezera srbije
 

More from radmila10

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptxradmila10
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxradmila10
 
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptxradmila10
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxradmila10
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxradmila10
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxradmila10
 
STANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxSTANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxradmila10
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptxradmila10
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxradmila10
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxradmila10
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxradmila10
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxradmila10
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxradmila10
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxradmila10
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxradmila10
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxradmila10
 

More from radmila10 (20)

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
 
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptx
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptx
 
STANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxSTANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptx
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
 

Recently uploaded

Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 

Recently uploaded (11)

OIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptxOIR11-L1.pptx
OIR11-L1.pptx
 
OIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptxOIR11-L4.pptx
OIR11-L4.pptx
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 
OIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptxOIR11-L2.pptx
OIR11-L2.pptx
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
OIR-V9.pptx
OIR-V9.pptxOIR-V9.pptx
OIR-V9.pptx
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
OIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptxOIR11-L3.pptx
OIR11-L3.pptx
 

KOPNENE VODE.pptx

Editor's Notes

  1. Копнене вод есу претежно без укуса, мириса и боје.
  2. Копнене воде дијелимо на површинске и подземне. Површинске воде су ријеке, језера, мочваре и ледници. Подземне воде се налазе у Земљиној кори у пукотинама и шупљинама стијена.
  3. Дио падавина које се излуче на коно понире кроз водопропустљиве стијене у дубину Земљине коре. Тако настају подземне воде. Понирање воде је могуће кроз растресите шункљовите и пјесковите наслаге, кроз наслаге и пукотине у кречњацима а када вода дође до непропустљивог слоја зауставља се и испуњава све шупљине и у пјеску, шљунку и другим стијенама. Под утицајем гравитације подземне воде отичу наниже док не доспију до неке вододрживе стијене.Тако настаје издан - вода у земљиној кори која се налази између водопропустљивог и водорживог слоја. Издан је потпуно или дјелимично испуњена подземном водом, вода се ту зауставља и акумулира. Количина воде у издани зависи од количине падавина. Кишни периоди и периоди отапања снијега омогућавају више изданске воде. СЛИКА 1 Неке издани су артершке. Артершке издани су издани гдје се вода налази под притиском између вододрживих стијена. Артершке издани су честе у пустињама. СЛИКА 2 До њих се долази бушењем дубоких бунара. Вода у издани се креће у смјеру у којем је нагнута вододржива подлога. СЛИКА 3 Када се подземна вода ( издан) појави на површини Земље настаје извор. Извор је појава да подземна вода истиче на површину Земље. СЛИКА 4 Јаки извори у кречњачким стјенама, у рељефу изграђеном крашком ерозијом називају се врела. СЛИКА 5 Подземне воде растварају минерале који граде Земљину кору. Ако је период растварања дуг, вода ће садржавати велике количине минералних материја. Тако настају минералне воде. Минералне воде су воде које у себи садрже повећану количину растворених минералних материја. СЛИКА 6 Када минералне воде избију на Земљину површину настају минерални извори. Они често имају љековита својства. У РС и БиХ има више минералних извора. Из поједних извора избија топла вода, која се грије у Земљиној унутрашњости - термални извор. СЛИКА 7 и 8 Посебна врста извора су гејзери. Гејзир, је назив за посебни тип термалних извора који повремено избацује млаз вреле воде у висину. Термоминерални извор термални извор из ког избија топла минерална вода. Подземне воде су најчешће добре за пиће, јер се природно пречишћавају протичући кроз шљунак и пијесак.Због тога се користе за снадбјевање становништва и индустрије, као и за наводњавање пољопривредних површина. Највећу опасност по квалитет подземних вода представлјају загађњнњ површинске воде са којима долазе у додир, и вјештачка ђубрива која се сивају са њива.
  4. Површинске воде се стално или повремено налазе на површини Земље. Ту спадају ријеке, језера, мочваре и ледници. Када подземна вода избије на површину постаје површинска вода. Док тече по површини вода ствара водоток. Водотоци такодје настају и од падавина и од отапања снијега и леда. Сваки водоток чини водена маса која се креће кроз корито усјечено ерозјом у површински слој копна.
  5. Ријеке су већи водени токови и представљају најважније текуће површинске воде. Ријеке могу настати из извора, отицањем из језера, отапањем ледника, или спајањем мањих токова. Нпр. Ријека Босна настаје из јаког извора Врела Босне. Ријека Бојана отиче из Скадарског језера .Ријека Рона у Француској настаје отапањем ледника на Алпама. Ријека Дрина настаје спајањем Пиве и Таре. Свака ријека има ушће, мјесто гдје се ријека улива у другу ријеку, језеро или Свјетски океан. Ушћа могу бити нормална, естуари и делте. Нормална ушћа су она чија корита при улазу у другу ријеку, језеро или Свјетски океан задржавају дотадашњи облик. Ушће ријеке у море или језеро где се ријека рачва у неколико рукаваца и таложи велику количину наноса називамо делта. Делте најчешће образују равничарске ријеке, и једноставно речено то су равнице на ушћу ријека настале таложењем материјала који ријека са собом носи и таложи на ушћу.. Естуар је врста залива која настаје када дође до потапања ријечног ушћа, а може да настане и најчешће настаје усљед плиме и осеке, па након подизања морског нивоа уочавају се ушћа ријека у облику лијевка. Овдје се мијешају морска и ријечна вода. Ријечно корито је жлијеб којим ријека тече. Могу бити у облику клисура и кањона. Ријеке дијелимо на планинске ријеке - оне имају брзи ток и уске долине и равничарске ријеке- ријеке споријег тока и широких долина. Равничарске ријеке често кривудају - меандрирају. Ти кривудави дијелови корита називају се менадри. Ријеке у жарком појасу воду добијају углавном од кише, а у умјереном појасу и од кише и од отопљеног снијега. У хладном појасу ријеке воду добијају такође од кишнице и отопљеног снијега, али и леда. СЛИКА 1 Посебан тип ријека су ријеке понорнице - ријеке које теку кроз крашка поља и губе воду у понорима па се поново појављује на површини.
  6. Ријечни систем чини главна ријека са свим својим притокама. Ријечна мрежа је скуп свих водотока неке територије.Густина ријечне мреже је просјечна дужина водотока по једном километру квадратном територије. То је једна од битних природних одлика сваке територије. Протицај - количина воде која протиче коритом реке - изражава се бројем кубних метара воде која у једној секунди протекне ријечним коритом на неком мјесту.
  7. Ријечна мрежа је скуп свих водотока – ријека неке територије. СЛИКА 1 Ријечна мрежа Србије.
  8. Ријечни слив је територија са које вода са површине али и подземна дотиче у једну ријеку, један ријечни систем, тако да ријечни сливови могу бити површински и подземни.Поред ријечних постоје и морски сливови, а то је територија са које вода отиче у једно море. Највећи ријечни слив на Земљи је слив ријеке Амазон чија површина износи око 7 милиона км². Развође - узвишење које раздваја двије сусједне ријеке, гдје се вода разводи ( дијели) и отиче у двије сусједне ријеке. Развође може бити и између два језера или мора.
  9. Основна обиљежја ријека су водостај и протицај. Водостај је ниво воде у ријеци у тренутку посматрања. Изражава се у центиметрима, а мјери се водомјерном летвом. СЛИКА 1 Протицај је количина воде која протиче коритом ријеке - изражава се (м³/с ) тј. колико кубних метара воде протекне у једној секунди ријечним коритом на неком мјесту. Водостај и протицај су међусобно повезани, тако да када расте водостај расте и вриједност протицаја. Протицај зависи и од површине слива. Ријека већег слива углавном имају велике протицаје. Највећи просјечни протицаји су забиљежени на Амазону 220.000м³/с.
  10. Значај ријека за савремено човјечанство је велики. Оне се користе за снадбјевање водом, за риболов, одмор и рекреацију, а служе и као пловни путеви и извори енергије. Велики број ријека је веома загађен, највише од отпадних вода насеља и индустријских погона. У посљедњим деценијама се улажу све већи напори да се квалитет ријечних вода заштити.
  11. Језера су удубљења у копну испуњена водом која нема непосредне везе са морем. Језера су важни природни елементи који се налазе у свим топлотним појасевима и на свим НВ. Прекривају 1,8% површине копна. Није познато колико језера има на Земљи. Финска има преко 60. 000 језера. Највећи број језера су природна језера, СЛИКА 1 а мањи број је направио човјек – вјештачка језера.
  12. Природна језера могу бити тектонска, ријечна,ледничка,крашка,еолска,вулканска и др. Тектонска језера настају тектонским процесима. Најчешће у котлинама насталим спуштањем Земљине коре дуж расједа. Нпр Каспијско језеро које има површину од 371.000км²; СЛИКА 1 Бајкалско језеро у Русији које је најдубље језеро на свијету 1.637м. СЛИКА 2 Такође настају и испуњавањем вулканских креатера или када лава прегради ријечни ток (вулканска) и СЛИКА 3 реликтна језера Балатон у Мађарској. СЛИКА 4 Ријечна језера имају мању површину, а настају када меандар равничарске ријеке буде пресјечен и тиме формира језеро потковичастог облика.Позната су под називом «мртваја». Има их много уз ријеку Дрину и називају их « дрињаче, а у Србији у долини Саве и Дунава називају их баре иако то нису (Царска бара, Обедска бара). СЛИКА 5 Ледничка језера се формирају у удубљењима некадашњјих циркова или валова ерозивним и акумулативним радом леника. Налазе се на планинама које су за вријеме леденог доба биле покривене ледом, и у подножјима планина до којих су се ледници спуштали. Таквих језера има на свим високим планинама БиХ. Ова врста језера је бројна на сјеверу Европе и Сјеверне Америке. СЛИКА 6 Крашка језера настају на површини или у пећинама сакупљањем воде у крашким удубљењима Нпр Скадарско језеро. СЛИКА 7 Еолска језера настају у предјелима где дувају јаки вјетрови, а површински слој је од растреситог материјала. Вјетар ствара удубљења која испуњава вода. Такво је Палићко језеро у Србији код Суботице. СЛИКА 8 Језера добијају воду из падавина, подземних вода и ријека.Већина језера има притоку, или више њих, и отоку.Нпр. Језеро са притоком и отоком је Бајкалско језеро. У њега се улива ријека Селенга, а из њега отиче ријека Ангара. СЛИКА 9 Језера без отицања воду губе само испаравањем. У таквим језерима може доћи до повећања салинитета воде. Примјер за то је Мртво море у ЈЗ Азији.
  13. Мочваре прекривају веће површине од језера на Земљиној површини. Настају засипањем језера материјалом које доносе притоке, подизањем нивоа подземних водаили изливањем ријека. Најчешће се јављају у долинама равничарских ријека. У БиХ су најчешће у доњем току Неретве. Биљни свијет мочвара: трска, рогоз.
  14. Ледници ( маса залеђене воде) прекривају 10% копна Земље. Количина воде коју садрже је толика да би у случају њиховог отапања, ниво Свјетског океана порастао за 60 метара. Ледници добијају на маси излучивањем снијега, а настају топљењем или обрушавањем у море. Тако настају ледени бријегови, који су велика опасност за бродове. 12. априла 1912. године усљед судара са леденим бријегом дошло је до потонућа Титаника гдје је од 2.200 путника и чланова посаде утопило 1.500. У ледницима се налази око 70 % резерви питке воде на Земљи. Због тога су они веома значајни за будуће водоснадбјевање становништва.