Reljef(planinsko-kotlinska,panonska),rijeke i jezera Srbije,klima

1. РЕПУБЛИКА СРБИЈА

3. Држава још од средњег вијека

4.  VIII вијек стварање прве државе
 око 1166 . независност
 1217 . стварање краљевства
 1459. пад под Османлијску власт
 1804 . Први Српски устанак против Турака
 1835 . први Устав
 1878 . међународно признање
 1918. стварање Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца
 1943- стварање СФРЈ
 1991-1995 распад Југославије
 2006-распад државне заједнице Србије и Црне Горе
•

5. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
 Србија је континентална држава koja се налази у југоисточној Европи, у централном дијелу
Балканског полуострва
 41°53′ i 46°11′ сјеверне географске ширине 18°49′ i 23°00′ источне географске
дужине
 због дијела Панонске низије на сјеверу, Србија припада и дијелу средње Европе
 сјеверним дијелом протиче Дунав па је и подунавска земља

7. Највиши врх Mиџор 2.169м
Најнижа тачка : ушће Тимока у Дунав -28м

8. ТЕКТОНСКЕ ПЛОЧЕ – ИЗДИЗАЊЕ ПЛАНИНА ЈЕ РЕЗУЛТАТ
ПОДВЛАЧЕЊА АФРИЧКЕ ПЛОЧЕ ПОД ЕВРО-АЗИЈСКУ ПЛОЧУ

9. ФАЗЕ У РАЗВОЈУ РЕЉЕФА
 ХЕРЦИНСКА ОРОГЕНЕЗА
 КАЛЕДОНСКА ОРОГЕНЕЗА
 АЛПСКА ОРОГЕНЕЗА

10. МАКРО РЕЉЕФНЕ
ЦЈЕЛИНЕ
БАЛКАНА

11.  прије око 520 милиона година je постојало море Teтис
 почињу тектонски покрети
 издиже се српско – македонска маса на југу – најстарије копно у
Србији и Панонско копно на сјеверу
 •прије 60 милиона година
 почиње Aлпска орогенеза – процес постанка вјеначних планина
 набирањем настају Динарске и Шарске планине на западу и
Карпатско – балканске на истоку
 расједањем српско – македонске масе настају громадне планине и
котлине (Врањска, Лесковачка и Нишка)
 прије око 10 милиона година спушта се старо Панонско копно
 Панонско море отиче у Црно море преко Ђердапске клисуре
 настаје Панонска низија и формирају се већи ријечни токови са
дна Панонске низије издижу се Фрушка гора и Вршачке планине
 настаје Панонска низија

14.  прије око 34 милиона година дошло је до формирања Панонског
басена, тj, до његовог спуштања
 у њега продире вода из океана тетис
 Tетис је на сјеверу преко Бечког и Ронског басена био повезан
са Паратетисом
 Панонско море прошло je kроз пет фаза развоја и три стадијума
— морског, језерског и барског

15. Панонско море je постојало нa простору Панонске низије
oko 30 милиона година, а нестало је прије 600.000 година

16.  прекривало је простор данашњее сјеверне и источне Хрватске
,сјевероисточне дијелове Словеније , источне дијелове Аустрије,
запад Словачке , крајњи југ Чешке , Мађарску, запад Румуније дио
Закарпатске Украјине и значајан дио Србије Војводина , Шумадија
,Поморавље
МАЂАРСКА
СРБИЈА
ЧЕШКА
УКРАЈИНА

18.  пространа равница која захвата сјевер Србије
 захвата дио сјеверно од Саве и Дунава
 то је најнижи дио Панонске низије oд 70-130м
 заузима 24% Србије
 Војводина се дијели на три цјелине :
Срем, Банат и Бачку

20. ПЕРИПАНОНСКИ ОБОД

21.  Планински рељеф Србије богат је многим кањонима, клисурама и
пећинама, као и очуваним шумама са мноштвом ендемских врста
 Планине Србије дијеле се на:
 Родопске планине, које се пружају са десне и лијеве стране Јужне и
Велике Мораве
 Карпатско-балканске планине, које се налазе у источном дијелу
Србије
 Динарске планине заузимају највећи простор западне Србије
 Шарске на граници са Македонијом

25. ВЈЕТРОВИ КОЈИ ДУВАЈУ У СРБИЈИ
 Сјеверни- хладан и сув
 Јужни- хладан и сув дува долином Мораве
са југа
 Југозападни- топао и влажан и долази са
Јадрана
 Кошава- источни хладан и сув вјетар
 Моравац-хладан и сув вјетар –дува
долином Мораве са сјевера

26. Умјерено континентална клима
 -Заступљена у највећем дијелу Србије
 панонска
 измјењена панонска
 -Просечна годишња количина падавина је преко 800
милиметара
 -У овом климату су под утицајем рељефа формиране зоне
планинске и жупне климе
 планинска клима изнад 1500метара
 жупна заступљена у нижим котлинама

28.  Србија има веома разгранату ријечну
мрежу
 Ријеке отичу у три морска слива:
 Црноморски
 Јадрански
 Егејски

29. Црноморски слив
Површина Црноморског слива у Србији је највећа 92%
територије
Све веће ријеке припадају овом сливу
 Преко Дунава се уливају у Црно море
 Тиса
 Тамиш
 Сава
 Дрина
 Велика Морава(Јужна и Западна Морава)
 Нишава
 Ибар
 Млава
 Пек
 Тимок

30.  друга ријека по дужини у Европи након
Волге
 Настаје у Шварцвалду од својих
изворишних кракова Берге и Бригах код
града Донауешингена.
 Дунав је дугачак око 2850 km
 улива се у Црно море кроз делту Дунава у
Румунији и Украјини
 Србија дијели Дунав са Хрватском,
 код Бачке Паланке у потпуности скреће у
Србију

32.  настаје спајањем Саве Долинке и Саве
Бохињке у Словенији код Радовљице
 дуга 940 км
 код Београда се улива у Дунав

33.  извире у Украјини на Карпатима
 улива се у Дунав код Сланкамена
 дуга је 1.358км- 168 км у Србији
 Војводини дијели на Бачку и Банат

34.  у близини Суботице налази се насеље Палић и
истоимено језеро
 површина језера је око 4 км квадратна
 највећа дубина 3,5 м
 температура воде је од 18- 25 степени
 вода и муљ имају љековита својства

35.  извире на Карпатимау Румунији
 улива се у Дунав код Панчева
 дужина 359км – 118км кроз Србију
.

37.  настаје од Пиве и Таре код Шћепан поља
 улива се у Саву
 има изузетно велики хидроенергетски потенцијал
 њен кривудав и вијугав ток забиљежен је у народу ријечима
„ИСПРАВЉАТИ КРИВУ ДРИНУ“
HE "Bajina Bašta"
HE "Višegrad"
HE "Zvornik"

38.  настаје од Јужне и Западне Мораве које
се спајају код Сталаћа
 улива се у Дунав код Смедерева
 дуга је 185 км
 са Западном Моравом је дуга 493 км

39. ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ

40.  Западна Морава настаје од
Голијске Моравице и Ђетиње
код Пожеге
 Дуга је 308км
 Највећа притока јој је Ибар

41.  ријека у јужном дијелу Србије и источном
дијелу Црне Горе
 дужина тока 276км
 извире јаким врелом испод планине Хајле
 код Краљева се улива у Западну Мораву

42. ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ

43.  настаје од Прешевске Моравице и Биначке
Мораве
 дуга је 295км
 код Сталаћа са Западном Моравом чини Велику
Мораву
 област око Јужне мораве назива се Јужно
Поморавље

44. ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ

45.  најдужа притока Јужне Мораве
 извире у Бугарској
 дуга је 218км
 кроз Србију 151 km
 протиче кроз
Димитровградску,Пиротску,Белопаланачку и Нишку
котлинску
 Нишава је усјекла величанствену Сићевачку
клисуру дугу 17км (природни резерват)
Сићевачка клисура

46.  Тимок настаје спајањем Црног и
Бијелог Тимока у близини Неготина
 дужина Тимока 203 км
 ријека тече кроз Србију а последњих
15 км тече границом између Бугарске
и Србије
 улива се у Дунав на 28м Н.В.(најнижа
тачка у Србији)

47.  настаје као Тисница у Кучајским
планинама (Велики Крш.)
 у Тисницу се улива јако Жагубичко
врело и од те тачке ријека је надаље
позната као Млава
 мјерећи од Жагубичког врела, ријека је
дугачка 122 km.

48.  дужина - 129 km
 настаје спајањем двиу ријека - Велики и
Мали Пек
 улива се у Дунав код Великог Градишта
 Пек је и златоносна река, па је познат и
као Златни Пек.

49. Јадрански слив

50.  Бели Дрим и Црни Дрим се спајају у
сјевероисточној Албанији код града Кукеса
и чине ријеку Дрим
 Дужина Беог Дрима је 175 km (156 у
Србији, 19 у Албанији)
 извире на планини Жљеб у Метохији,
сјеверно од Пећи
 Бели Дрим има пуно значајних притока:
Пећка Бистрица, Дечанска Бистрица, и
Призренска Бистрица

51. Егејски слив

52.  Лепенац извире на јужним обронцима Шар планине
 тече кроз Качаничку клисуру између Скопске Црне
Горе и Шаре улази у Македонију
 недалеко од Скопља се улива у Вардар
 највећа притока Лепенца је река Неродимка
 Неродимка се код Урошевца дијели на два крака -
прави бифуркацију
 један (сјеверни) крак отиче у Ситницу, затим у Ибар и
на крају у Црно море
 други крак одлази ка југу и код Качаника се улива у
Лепенац, затим у Вардар и на крају у Егејско море.

53.  настаје од неколико токова на планини
Дукат
 дужина 128 km
 тече кроз Србију и Републику Македонију
 улива се у Вардар

54. Језера у Србији

55. ЗЛАТАРСКО
ПЕРУЋАЦ ВЛАСИНСКО
Дрина
ПАЛИЋКО
ЗАОВИНСКО
Тара
БОВАНСКО

56. КОВИЉАЧА СОКОБАЊА
ВРЊАЧКА БАЊА
СИЈАРИНСКА БАЊА
НИШКА БАЊА
БАЊА ГОРЊА ТРЕПЧА

57. Ђердап - Гвоздена капија на Дунаву
Национални парк Тара
Ђавоља варош
Национални парк Фрушка гора
Копаоник
Национални парк Увац