VET4SBO Level 1 module 3 - unit 1 - v0.9 srb

1. ECVET Training for Operatorsof IoT-enabledSmart Buildings (VET4SBO)
2018-1-RS01-KA202-000411
Nivo 1
Modul 3: Osnove Interneta stvari (IoT) i indikativne
aplikacije. Mogućnosti za unapređenje poslovanja
bazirano na niskim troškovima
Poglavlje 3.1: Definicija interneta stvari

2. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

3. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

4. Šta je “Internet stvari”
“Internet of Things” (Internet stvari) definiše mrežu povezanih
„stvari“
„Stvari“ mogu biti ljudi, komponente (mobilni telefoni, mašine,
itd), virtuelni entiteti
Bilo koja „stvar“ koja može da se poveže na internet i da
komunicirana određeni način, pri čemu svaka stvar dobija
jedinstven identifikator(en. unique identifiers - UIDs) .

5. Šta je “Internet stvari”
Prema Smart-America Global Cities Challenge (izazov pametnih
gradova)
IoT je „sajber-fizički sistem (Cyber-PhysicalSystem - CPS)“ koji podrazumeva
povezivanje pametnih uređaja i sistema kao što su transportni, energetski, proizvodni i
zdravstveni na potpuno novi način u cilju unapređenja kvaliteta života (NIST, “Global
City Teams,” 2014)
Sajber-fizički sistemi omogućavaju duboko povezivanje hardvera i softvera, i integraciju
sa internetom.

6. Šta je “Internet stvari”
Prema “OASIS” (neprofitnom konzorcijumukoji razvija otvorene
standarde primenjive na globalnom nivou u sferi informacionog
društva):
A CPS je sistem u kome su sveprisutni senzori povezani sa
internetom čime je omogućena konekcija fizičkog sveta sa
virtuelnim.
(OASIS, “Open Protocols,” 2014)

7. Zašto “Internet stvari”?
Koja je korist od primene Interneta stvari?
Postoji više primera:
• Auto može da pronađe optimalnu rutu na osnovu senzora implementiranih u
vozilu
• Kafemat može da odredi tačno vreme u kome pijete kafu, ili da skufa kafu kada
dođete u kancelariju na osnovu podataka sa senzora iz automobila.
• Medicinski implantati mogu da informišu doktore o potrebama za intervencijom
• Itd.
Procena je da će do 2030 godine, broj povezanih „stvari“ dostići cifru od 125
milijardi [1].
_______________________________
[1] “The Internet of Things: a movement, not a market,” IHS Markit, Tech. Rep., 02 2017.

8. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

9. Kako IoT funkcioniše
IoT je ekosistem povezanih„stvari“koji mogu komunicirati preko interneta a koje
uključuju senzore, procesore, i komunikacioni hardver,čime je omogućeno
prikupljanje, obrada i slanje podataka koje prikupljaju iz svoje okoline.
„Stvari“ mogu komunicirati direktno ili preko „IoT gateway“(specijalnih mrežnih
uređaja),ili preko drugih komunikacionihuređaja.
The IoT devices communicate the data theycollect either directlyor through “IoT
gateways”or other devices near them.
Moguća je direktna komunikacija izmeđuuređaja i podaci se mogu obrađivatii usklađivatilokalno,pre nego što se
proslede dalje.
Način na koji su „stvari“ povezane, kao i primenjenikomunikacioni protokoli uglavnomzavise od specifične IoT
primene.
Sensing (Senzori)
Networking and Data Communications
(Mrežna komunikacija i razmena podataka)
Applications (Primene)

10. IoT komponente
• Senzori/aktuatori
• Uređaji za smeštaj podataka
• Komunikacioniuređaji
• Uređaji za procesiranje
(analiza podataka,
monitoring, kontrola,
detekcija događaja, itd.)

11. Sumarni prikaz IoT podržanih tehnologija
• Senzori u embedovani sistemi
• Bežične mreže senzora
• Obrada podataka u realnom vremenu i analitika
• Automatski/inteligentni kontrolni sistemi
• Automatizacija kuća i zgrada
• Veštačka inteligencija uključujući mašinskoučenje

12. IoT identifikacija uređaja i sistema
Potrebno je dodeliti ime svakoj „stvari u sistemu“
Indikativna identifikaciona metoda:
• Elektronski kodovi proizvoda
(Electronic product codes -EPC)
• Sveprisutni kodovi (uCode)
ID objekta je njegovo jedinstveno ime, npr. „F1“ za određeni senzor protoka.
Mrežna adresa objekta je referenca ka fizičkoj adresi objekta u lokalnoj ili globalnoj mreži.
IoT metode adresiranja podrazumevaju IPv6 i IPv4 internet protokole.
“Stvari” mogu da koriste javne ili privatne IP adrese.

13. IoT senzorske tehnologije
Sensing je merenje određene fizičke veličine i transmisija podataka
kroz mrežu ka bazi podataka.
Pametni uređaji
Računari bazirani na jednoj elektronskoj ploči (Single Board
Computers - SBCs) integrisani sa senzorom
Ugrađene TCP/IP i sigurnosne informacije.
Proizvodi koji su napravljeni na bazi te tehnologije: Arduino,
Raspberry PI, BeagleBone Black, etc.

14. IoT communication technologies
IoTuređaji prilikom rada treba da trošešto manje energije i treba da komuniciraju kroz raznevrstekanala, sa i bez šuma.
Primeri protokola komunikacije: WiFi (radio talasi), Bluetooth (kratkiradio talasi), Z-wave(radio talasimale snageprimenjeni uglavnomu kućama),
LTE- Advanced (Long Term Evolution – LTE, bežična komunikacija bazirana na primeni GMS/UMTS tehnologija u mobilnoj komunikaciji )
Primeri omogućenih komunikaiconih tehnologija: RFID (jednostavna labela pridružena objektu koja omogućava identifikaciju. RFID čitač očitava tag i
dobija odgovor sa identifikacijomuređaja), Near Field Communication – NFC (radina visokimfrekvencama do 13.56 MHz ipodržava protoko
podataka do 424 kbps. Primena do 10cm), Ultra-widebandwidth (UWB): primena na bliskim odstojanjima sa malompotrošnjomenergije

15. IoT računarske tehnologije
Računarske mogućnosti su definisane primenom procesorskih jedinica (mikrokontroleri,
mikroprocesori) i softverskim aplikacijama.
Primeri hardverskih platformi:
– Arduino, UDOO, FriendlyARM, Intel Galileo, Raspberry PI, Gadgeteer, BeagleBone, Cubieboard,
Z1, WiSense, Mulle, T-Mote Sky.
Primeri softverskih platformi i operati8vnih sistema koje omogućavaju IoT funkcionalnosti:
– Operativni sistemikoji rade u realnom vremenu (Real-Time Operating Systems - RTOS) - Contiki
RTOS koji je široko primenjen, the TinyOS, LiteOS, RiotOS
– Google je ustanovio Open Auto Alliance (OAA) primenjivu kod automobila i planira da promeni i
primeni Android platformu za ubrzanje primene Interneta vozila (Internet of Vehicles -IoV)
– Platforme u oblaku koje omogućavajurad i razmenu podataka u oblaku.

16. IoT servisne tehnologije
IoT servisi su klasifikovani na sledeći način:
• Identity-relatedServices:primena realnih objekata u virtuelnom svetu mora omogućiti identifikaciju
tih objekata
• InformationAggregationServices: Prikupljanje i obrada podatakasa senzora a koji se prosleđuju IoT
aplikacijama
• Collaborative-AwareServices:Nakon obrade podataka potrebno ih je klasifikovati i organizovati.
• Ubiquitous Services:Omogućavajukolaborativnim servisima prisutnost bilo gde u bilo kom trenutku,
a sve na osnovu zahtevakoji može doći od bilo koje „stvari“
Cilj je stići do sveprisutnih servisa (ubiquitous services).
Većina prisutnih aplikacija u IoT oblasti, omogućavaprva tri servisa, dok pametne kuće i zgrade se
približavaju trećoj kategoriji. Sistemi u zdravstvu se obično bave drugim servisom, odnosno prikupljaju
informacije.

17. IoT semantičke tehnologije
Tehnologije koje se bave semantikom podataka i informacija, odnosno reprezentacijom
prikupljenih i obrađenih podataka, a koji potiču od „stvari“
Primena semantičkih tehnologija u IoT
“… promovišu interoperabilnost IoT resursa, informacionih modela, izvora podataka i korisnika
podataka, i omogućavajau efektivan pristup podacima, kao i njihovu integraciju i semantičko
rezonovanje, kroz efikasne metode koje mogu da struktruiraju anotiraju, dele i razmeju IoT
podatke, i na osnovu čega formiraju odgovarajuće akcije u različitim domenima.”
U skladu sa napred rečenim, smatra se da IoT postaje globalna mreža različitih stvari sa fizičkim
i virtualnim atributima, i sa integrisanim interoperabilnim protokolima i formatima, povezanim
na internet.

18. IoT semantičke tehnologije
Semantikau IoT podrazumevasposobnost ekstraktovanja zanjarazličitihmašina u cilju obezbeđivanjazahtevanih
servisa.
Ekstraktovanjeznanja podrazumevadosta togam kao što je otkrivanjepodataka,modeliranjeinformacija,
prepoznavanjei analizapodatakaa sve u cilju donošenjaprave odluke, radi pružanjaodgovarajućeusluge.
Semantikau IoT koristi već postojeće veb tehnologijekao što su Resource Description Framework (RDF) i Web
Ontology Language (OWL).
W3C Semantic Sensor Network IncubatorGroup (SSN-XG), kao i Open GeospatialConsortium (OGC) su kreirali
“Semantic Sensor Network (SSN)” i “SensorML” standard,za semantički karakterizacijusenzora i njihovihoperacija.
Semantičko resonovanjese može implementirati korišćenjemProlog programskog jezika, ili drugih trenutno
dostupnih.

19. Sumarni prikaz podržanih IoT tehnologija
IoT Elements Samples
Identification
Naming EPC, uCode
Addressing IPv4, IPv6
Sensing
SmartSensors, Wearablesensing
devices, Embedded sensors,
Actuators, RFID tag
Communication RFID, NFC, UWB, Bluetooth, BLE,
IEEE802.15.4,Z-Wave, WiFi,
WiFiDirect, LTE-A
Computation
Hardware SmartThings, Arduino, Phidgets,
IntelGalileo, Rasberry Pi,
Gadgeteer, BeagleBone,
Cubiboard, SmartPhones
Software OS (Contiki, TinyOS, LiteOS, Riot
OS, Android); Cloud (Nimbits,
Hadoop, etc.)
Service Identity-related (shipping),
Information Aggregation (smart
grid), Collaborative-Aware(smart
home), Ubiquitous (smartcity)
Semantic RDF, OWL, EXI

20. IoT standardi
Postoji dosta IoT standarda koji su na raspolganju programerima u cilju
razvoja servisa i programa u svrhu podrške.
Grupe koje obezbeđuju protokole su:
• The World Wide Web Consortium (W3C)
• The Internet Engineering Task Force (IETF)
• The EPCglobal
• The Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE)
• The European Telecommunications Standards Institute (ETSI)
IoT protokoli su klasifikovani kao: protokoli aplikacija, protokoli servisa,
infrastrukturalni projekti, i drugi uticajni protokoli.
Odgovarajući protokol se bira na osnovu prirode IoT aplikacije koja se kreira.

21. Aplikativni protokoli
• CoAP (Constrained Application Protocol):je protokol koji je kreirao IETF, i definiše kako uređaji
kontrolisani računarom za čiji rad je potrebno malo energije , rade pod IoT. CoAP definiše veb
protokol baziran na REpresentational State Transfer (REST) servisima. REST definiše jednostavan
način komuniciranja na vebu preko HTTP-a. REST koristi HTTP get, post, put, i delete metode. CoAP je
orijentisan ka UDP (ne TCP), što ga definiše kao odličnog kandidata za IoT aplikacije.
• Message Queue Telemetry Transport(MQTT): protokol za poruke uveden 1999. godine. MQTT cilja
ka konekciji integrisanih uređaja i mreža uz pomoć aplikacija i srednjeg nivoa servisa. Za ostvarivanje
konekcija koristi se sistem rutiranja i na taj način se MQTT definiše kao optimalan protokol konekcija
za IoT i M2M.
• Extensible Messaging and Presence Protocol (XMPP): IETF sistem za instant poruke baziran na
instant messaging (IM) standardu, a koji se koristi za razgovore, video pozive, itd. XMPP omogućava
komunikaciju između korisniika putem instantporuka, bez obzira koji operativni sistem koriste.
• AMQP (Advanced Message Queuing Protocol):standardotvorenog koda za slanje asihronih poruka
žičanim prenosom. AMQP omogućavaenkripciju poruka i interoperabilnost u slanju poruka između
organizacija i aplikacija.
• DDS (Data DistributionService): kreirana je od strane Object Management Group (OMG), i definiše
se kao protokol za skabilnu M2M komunikaciju visokih performansi u realnom vremenu.

22. Protokoli za otkrivanje servisa
Sistemi za upravljanje resursima su veoma bitni, a i potrebni u smislu
otkrivanja i registracije resursa i servisa, na efikasan i dinamičan način.
Multicast DNS (mDNS): bazični servis za određene IoT aplikacije, kao što su
aplikacije za četovanje. mDNS funkcioniše na principu unicast DNS servera
koji koristi IP adresiranje za pretragu imena.
DNS Service Discovery (DNS-SD): funkcija koja uparuje potrebne servise
definisane od strane klijenta se naziva DNS bazirana funkcija pronalađenja
servisa DNS-based service discovery. Ovaj protokol omogućava da klijenti
pronađu odgovarajuće servise u određenoj mreži koristeći standardneDNS
poruke. Mana pomenutih protokola je potreba za kešranjem DNS unosa,
specijalno kada se radi o uređajima sa ograničenim resursima.

23. Infrastrukturalni protokoli
• Routing Protocol for Low Power and Lossy Networks (RPL)
• 6LoWPAN (IPv6 over Low Power Wireless Personal Area Networks
• IEEE 802.15.4 / ZigBee
• Bluetooth Low Energy
• EPCglobal
• LTE-A (Long Term Evolution—Advanced):
• Z-Wave:
• LoRaWAN (Long Range Wide Area Network):

24. Sumarni prikaz protokola i standarda
Application
Protocol
DDS
CoAP
AMQP
MQTT
MQTT-SN
XMPP
HTTP
REST
Service Discovery mDNS DNS-SD
InfrastructureProtocols
Routing
Protocol
RPL
Network
Layer
6LoWPAN IPv4/IPv6
Link
Layer
IEEE 802.15.4
Physical/
Device
Layer
LTE-A EPCglobal IEE
802.15.4
Z-Wave
Influential
Protocols
IEEE 1888.3, IPSec IEEE 1905.1

25. IoT platforme i programski okviri
• AWS IoT: platforma u oblaku za IoT kreirana od strane Amazona. Ovaj programski okvir
omogućava prosto konektovanje pametnih uređaja sa AWS oblakom i drugim povezanim
uređajima.
• ARM Mbed IoT: platforma za razvoj IoT aplikacija bazirana na ARM mikrokontrolerima.
• Microsoft’s Azure IoT Suite: platforma razvijena od Strane Microsoft-a a omogućava
komunikaciju korisnika i IoT uređaja, pri čemu je nad podacima moguće vršiti razne
operacije.
• Google’s Brillo/Weave: platforma za brzu implementaciju IoT aplikacija. Platforma se sastoji
od dve glavne komponente i to: Brillo (Operativni sistem baziran na Androidu) sistem
namenjen za razvoj integrisanih uređaja male snage, kao i Weave-a, što je komunikacioni
protokol između oblaka i IoT uređaja.
• Calvin: IoT platforma razvijena od strane Eriksona, dizajnirana za izradu i upravljanje
distribuisanim aplikacijama. Calvin uključuje okruženje za razvoj aplikacija, kao i okruženje za
praćenje pokrenutih aplikacija.

26. IoT glavni izazovi
Sigurnost predstavlja veliki izazov: Sa ogromnim brojem povezanih uređaja,
veoma je važno obezbediti sigurnost podataka, kao i uređaja.
Privatnost i deljivost podataka: Kako obezbediti privatnost podataka u
sistemu sa mnogo povezanih uređaja?
“Big data” izazov: velika količina podataka, raznovrsnost, kao i brzina u
pristizanju podataka predstavljaju popriličan izazov. Kako skladištiti, pratiti,
analizirati i izvesti zaključke?

27. IoT bezbednost i privatnost
IoT konektuje velikibroj uređaja, i sigurnost je veoma bitna. Postoje dva aspekta koja treba sagledati i to:
• IoT bezbednost koja se ogleda u bezbednosti sistema i uređaja koji mogu biti podložni napadima, od strane
krakera (ili zlonamernih hakera). Dovoljno je da je jedan od uređaja u sistemu nebezbedan, otvara se pristup i
ostalim uređajima. DDoS (distributed denial-of-service ) napadi koriste slabosti uređaja, kao što je to bilo u
slučaju Mirai botneta, kada je više sajtova bilo nedostupno određen vremenski period. Zato je veoma važno
konstantnoraditiupdate sistema i uređaja, kao i učiti korisnike bezbednosnim procedurama.
• IoT privatnost je posebno ugrožena u slučaju kada se od korisnika traže personalni podaci koji se pod određenim
uslovima mogu koristiti u nedozvoljenesvrhe.

28. The Industrial Internet of Things (IIoT) – IoT u
industriji
IIoT se odnosi na korišćenje povezanih uređaja i pametne elektronike van
tradicionalno upotrebljavanih IoT uređaja u transportu, energetici, zdravstvu i
povezanim industrijskim sektorima.
IIoT može doprineti povećanju efikasnosti operacija primenom inteligentnih
tehnoija i sistema. Sa druge strane, loše primena IoT sistema može dovesti do
otkazivanja sistema, a u najgorim slučajevima može ugroziti zdravlje
pacijenata.
IIoT definiše Industriju 4.0 i sve tehnologije primenjene u njoj.

29. Prednosti i nedostaci IoT
Neke od prednosti IoT su:
• Mogu’e je pristupiti informacijama u bilo kom trenutku, sa bilo kog uređaja.
• Unapređena komunikacija između konektovanih elektronskih uređaja.
• Prenos paketa podataka preko mreža povezanih uređaja štedi vreme i novac.
• Automatizacijataskovapomaže unapređenju kvaliteta poslovnih servisa i smanjuje intervenciju
korisnika.
Neki od nedostatakaIoT su:
• Sa povećanjem broja uređaja i informacija koje se dele među njima, povećava se opasnost krađe
informacija.
• Prikupljanje podataka sa mnogo uređaja može biti veliki izazov, čak i za velike sisteme.
• Ako postoji greška u sistmeu, makar na samo jednom uređaju, postoji velika verovatnoća da će i
ostali uređaji biti u problemu.
• Do sada nije definisan standard za kompatibilnost IoT uređaja, pa iako postoje komunikacioni
standardi, ponekad je teško uklopiti uređaje različitih proizvođača.

30. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

31. IoT tržišta i domeni

32. IoT Scenariji
Category: Javni prevoz
Title: Kad bi trotoari progovorili – Grad kojim se šeta
Description: Gradovi u kojima je moguće koračati (šetati) su zdraviji i srećniji
gradovi. Međutim, ponekad se trotoari prekidaju i onemogućavaju dalju kretnju,
semafori nisu postavljeni tamo gde bi trebali biti, a pešačkih prelaza nema nigde.
Ovo može učiniti hodanje neprijatnim i nesigurnim. Možemo kukati o problemima
koji se javljaju, ili ih možemo prepoznati i predložiti potencijalna rešenja. If
Sidewalks Could Talk je platforma koja omogućava građanima da geolociraju
potencijalna problematična mesta iz perspektive pešaka (putem teksta, fotografije i
/ ili videa) i predlože rešenja (npr. „Ovde je potreban pešački prelaz“, „poboljšati
signalizaciju ovde ").
https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html?prp=oc-028552c8-abf5-4602-83be-98bb850806bd

33. IoT Scenariji
Kategorija: Javan
Naziv: Mapa kriminalnih aktivnosti
Opis: Arhus bi voleo interaktivnu mapu kriminala dostupnu online. Mapa kriminala omogućava
stanovnicima da pregledaju podatke o kriminalu po određenim četvrtima - i to u stvarnom
vremenu dok se javljaju izveštaji o kriminalnim aktivnostima. Ako je moguće, mapa zločina
treba da nudi i geografsku istoriju kriminala, kao i dnevne podatke o kriminalu u gradu. Karta
može pomoći postojećim stanovnicima ili pridošlicima da pronađu sigurna naselja, ali i
poboljšati usmeravanje resursa policije i gradskih vlasti na sprečavanje kriminala. Mapa bi
trebalo da se zasniva na podacima iz izveštaja policije i vizuelno ih predstavi u četvrtima širom
grada. Ovakavpristup može dobro informisati javnost o onome što se događa u njihovom gradu
/ susedstvu. Mapa bi mogla imati funkciju koja ljudima omogućava prijavu incidenata. Na taj bi
način karta prikazala i korisničke podatke. Podaci koje generiše / prijavi korisnik treba poslati
direktno policiji, radi provere i verifikacije, kao i pomoći ako je potrebna.
https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html?prp=oc-85e3804f-a273-42a3-8a0d-4c2c15895a0a

34. IoT Scenariji
Kategorija: Transport, mobilnost
Naziv: Deljenje automobila i interesa
Opis: David piše rad o ponašanju veverica i treba mu vožnja da
poseti njegovog prijatelja. Careen je biolog koji radi u parku koji
ide u isti grad na konferenciju o obrocima u urbanim sredinama.
Dele auto, štede novac i razgovaraju o vjevericama.
https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html?prp=oc-92bfb990-ffcd-4739-a759-
01b5b32947ec

35. IoT Scenariji
Kategorija : Okolina
Naziv : Starenje stanovništva – monitoring doma
Opis : Baka je otvorila prozore spavaće sobe kako bi ušao svež vazduh,
ali ih je zaboravila zatvoriti. Služba za nadgledanje kuće otkriva
značajno smanjenje temperature u kući i prepoznaje da je prozor
otvoren (a spolja niska temperatura). Da bi uštedio energiju, sistem
koristi kućni interfejs da bi informisao baku i savetovao da zatvori
prozor
https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html?prp=oc-8fee1c04-2f7c-4078-99e5-a5290e9c1eac

36. IoT Scenariji
Kategorija : Poljoprivreda, energija, životna sredina, javnost
Naziv : Pametno navodnavanje u gradu
Opis Pametno navodnjavanje zelenih površina u gradu pomoću
senzorskih i aktuatorskih sistema uštedeće vodu i biće isplativije.
Pored toga, označavanje biljaka i zelenih obezbediće dosta
informacija profesionalcima koji održavaju područja, kao i građanima
koji uživaju u flori grada. Moguće je telefonom istražiti drveće i cveće,
naučiti nešto o njihovoj nezi i otkrijete ko još deli vaše interese i sa
kim se možete povezati.
https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html?prp=oc-0e179927-ebc2-4676-a42f-4058f81d6b51

37. IoT Scenariji
Potrebno je osmisliti
sopstveni IoT scenario –
postoji puno oblasti ?

38. Prednosti IoT
IoT omogućava mnogo prednosti organizacijama, a neke od njih su:
• Monitoring procesa
• Unapređenje iskustva korisnika/kupca
• Ušteda vremena i novca
• Unapređenje produktivnosti
• Integracija i adaptacija poslovnih procesa/modela
• Donošenje boljih odluka
• Generisanje većeg priliva novca

39. Budućnost IoT
• Bain & Company očekuje da godišnji prihod od IoT hardvera i softvera dostigne i
prestigne $450 milijardi do 2020.
• McKinsey & Company očekuje da će IoT donostiti prihod od $11.1 triliona do
2025.
• IHS Markit veruje da će se broj povezanih IoT uređaja povećavati 12% godišnje da
bi dostigao 125 milijardi u 2030.
Internet of Things jedinica instaliranih prema kategoriji
Kategorija 2013 2014 2015 2020
Autobilizam 96.0 189.6 372.3 3,511.1
Korisnički
orijentisana
1,842.1 2,244.5 2,874.9 13,172.5
Uopšteni biznis 395.2 479.4 623.9 5,158.6
Vertikalnibiznis 698.7 836.5 1,009.4 3,164.4
ukupno 3,032.0 3,750.0 4,880.6 25,006.6

40. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

41. Kvalitet Servisa
IoT aplikacija ima pozitivan uticaj u sistemima primene, u slučaju da je
merenjem u odnosu na tridefinisana kriterijuma pokazala pozitivan rezultat.
Ti kriterijumi su:
Redukcija troškova: Na primer, skraćivanje vremena parkiranja, utiče na
troškove goriva i vremena, kao i na zagađenje u gradu.
Energetska efikasnost: Pravilno korišćenje energetskih postrojenja je od
esencijalne važnosti za utrošak manje količine energije.
Komfort korisnika (uključujući praćenje performansi): pametna kuća koja
može da prati stanje korisnika i obavesti doktora o njegovom zdravlju, bi
omogućila stanaru mnogo bezbednije okruženje.
Drugi primeri?

42. Sadržaj
1. Koncept Interneta stvari (IoT)
2. Tehnologije koje omogućavaju IoT
3. Osnovni primeri primene IoT-ova u raznim domenima
4. Kriterijumi kvaliteta usluge: smanjenje troškova, energetska
efikasnost,udobnost korisnika i njihova veza sa IoT
aplikacijama.
5. IoT u kontekstu pametnih zgrada

43. IoT u kontekstu pametnih zgrada
IoT tehnologija se uglavnom primenjuje u proizvodima koji se
odnose na koncept „pametnog doma“, a koji pokrivaju uređaje
(poput svetlosnih uređaja, termostata, kućnih sigurnosnih
sistema i kamera, i drugih kućnih uređaja) koji podržavaju jedan
ili više uobičajenih ekosistema,i može se kontrolisati preko
uređaja povezanih sa tim ekosistemom,kao što su pametni
telefoni i pametni zvučnici.

44. IoT u kontekstu pametnih zgrada
IoT servisi u pptnim kućama doprinose unapređenju ličnog
životnog stila čineći ih lakšim i praktičnijim za daljinsko
nadgledanje i upravljanje kućanskim aparatima i sistemima (npr.
klima uređajem, sistemima grejanja, brojilom potrošnje energije
itd.). Na primer, pametna kuća može automatski zatvoriti prozore
i spustiti roletne na gornjim prozorima na osnovu vremenske
prognoze. Pametne kuće treba da imaju redovnu interakciju sa
svojim unutrašnjim i spoljnim okruženjem.

46. Resources
• https://internetofthingsagenda.techtarget.com/definition/Internet-of-Things-IoT
• https://en.wikipedia.org/wiki/Internet_of_things
• https://www.webopedia.com/TERM/I/internet_of_things.html
• https://www.webopedia.com/TERM/I/iiot-industrial-internet-of-things.html
• https://iot.ieee.org/images/files/pdf/IEEE_IoT_Towards_Definition_Internet_of_
Things_Revision1_27MAY15.pdf
• https://www.intelligenttechchannels.com/overview-of-networking-technologies-
used-to-build-iot-solutions/
• https://www.i-scoop.eu/internet-of-things-guide/iot-technology-stack-devices-
gateways-platforms/
• https://iot.ieee.org/iot-scenarios.html

47. Izjava o odricanju odgovornosti
Za dodatneinformacije o VET4SBO projektu,posetite sajt projektana adresi https://smart-building-operator.euili
posetite https://www.facebook.com/Vet4sbo.
Preuzmite mobilnu aplikaciju:https://play.google.com/store/apps/details?id=com.vet4sbo.mobile.
Projekat (2018-1-RS01-KA202-000411) se finasniraod strane Evropske komisije(Erasmus+ Program). Ova publikacija
odražava stavovesamo autora i Komisija ne može biti odgovorna za bilo kakvuupotrebu informacijama sadržanim u
njoj.