2. Alkoholi
Alkoholi su jedinjenja koja imaju
hidroksilnu (OH) grupu vezanu za
ugljovodonični niz
Mogu se smatrati derivatima vode, gde je
jedan atom vodonika zamenjen alkil
grupom
3. Nastanak alkohola
Reč alkohol se, počev od 18.
veka, odnosi na aktivan princip
opojnih pića
Smatra da ova reč vodi poreklo od
arapske reči al-kuhl, koja je
korišćena za sitno sprašen
antimon-sulfid, koji su Arabljanke
upotrebljavale kao kozmetičko
sredstvo za crnjenje trepavica
Kasnije je izraz upotrebljavan za
ma koju fino usitnjenu supstancu,
a zatim u 16. veku u smislu
"esencija", tj. osnovni ili ključni
sastojak (alkul-vini - esencija iz
vina)
U prvoj polovini 19 veka izraz
alkohol počeo je da se
upotrebljava za alkohol iz vina
4. Podela I opsta formula alkohola
Opšta formula zasićenih monohidroksilnih
alkohola otvorenog niza je CnH2n+2O
Prvi član homologog niza ima molekulsku
formulu CH4O
alkoholi se klasifikuju u:
primarne (RCH2-OH)
sekundarne (R2CH-OH) i
tercijarne (R3C-OH).
U zavisnosti od strukture ugljovodoničnog
niza, mogu biti alifatični (nezasićeni ili
zasićeni), ciklični ili aromatični, koji se
nazivaju fenoli
5. Metanol
Metanol (poznat i kao metil-alkohol) je najprostiji alkohol.
Vrlo je otrovan (količina od 30 ml može usmrtiti čovjeka
ili izazvati trajno sljepilo). U savremenoj industrijskoj
proizvodnji zauzima najvažnije mjesto, u odnosu na
druge alkohole. Njegova formula je CH3OH.
6. Dobijanje metanola
Metanol se nekada dobivao suvom destilacijom drveta.
Danas se najčešće dobiva sinzezom vodonika (H)
i ugljik-II-oksida (CO), pri povišenoj temperaturi i pritisku
uz katalizator:
CO + 2H2 ----> CH3OH (p=200-300 bar; t=300-400 °C)
7. Etanol
Etanol je organsko hemijsko jedinjenje koje
čine ugljenik, vodonik i jedna OH-grupa, odnosno
predstavnik alkohola. Ranije se nazivao etilalkohol.
Često se ovo jedinjenje narodnim govorom naziva
samo alkohol ili špiritus, iako je to samo jedan
predstavnik čitave klase alkoholnih jedinjenja.
8. Dobijanje etanola
Alkohol se najčešće dobija alkoholnim vrenjem secera, a dobijeni
etanol se označava kao agrar- ili bioetanol. Ograničvajući faktor u
dobijanju bioetanola je otpornost mikroorganizama koji ga
proizvode (kvasac ugine pri koncentraciji etanola od 18%) pa je za
dobijanje žestokih alkoholnih pica neophodna je redestilacija.
Etanol se može proizvesti i sintezom iz vode i etena u
prisustvu sumporne kiseline kao katalizatora.
Smeša 95,57% etanola i 4,43% vode čini azeotropnu smešu, pa se
veća koncentracija etnola ne može dobiti destilacijom pri
atmoferskom pritisku, već se za dobijanje 100% (apsolutnog)
etanola koriste druge metode.
9. Hemijske osobine alkohola
Reakcije alkohola obuhvataju raskidanje ili C-OH
veze (uz uklanjanje -OH grupe) ili O-H veze (uz
uklanjanje H-atoma).
Ova dva tipa reakcija mogu uključiti supstituciju, u
kojoj dolazi do zamene –OH grupe ili H-atoma, ili
eliminaciju, koja vodi formiranju dvostruke veze.
Hemijski parametri
10. Alkohol je stetan
"Ne može se sa sigurnošću reći gde je
granica za štetno konzumiranje
alkohola", rekao je Arc Jens Rajmer iz
nemačkog društva za lečenje
zavisnosti. Hemijska supstanca etanol,
koja je opijat u pivu i vinu, je
neurotoksična supstanca i sa svakim
gutljajem se žrtvuju neke od milijardi
naših nervnih ćelija.
Nije tajna da toksični efekti alkohola i
njegovi metabolički otpaci napadaju
organe u našem telu. Oštećenje jetre i
povećan rizik od raka su neosporne
dugoročne posledice konzumiranja
alkohola, a da se ne spominje
opasnost od zavisnosti kao rezultat
stalne potrošnje.
