1. Алкохолизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Алкохоличар, слика из 1883. године
Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно
токсикоманија. По правилу алкохолизам је психогеног порекла али уз знатан утицај
ситуационих фактора због чега је раније сматран пороком а не болешћу. Испољава
се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, што
доводи до зависности, нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних
односа. По распрострањености и штетним последицама по здравље, алкохолизам је
одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења. Због
наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као
болест зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене више скривају. Лечење
може бити физиолошко (лековима попут антабуса), психолошко (терапијом и
рехабилитацијом) и/или социјално (групном терапијом). Породична терапија, за
коју се социјални радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења[1].
Садржај
[сакриј]
• 1 Алкохол
o 1.1 Етанол

2. • 2 Историја алкохолизма
• 3 Развој алкохолизма
o 3.1 Фактори ризика
• 4 Штетне последице
o 4.1 Алкохолна интоксикација
o 4.2 Алкохолна кома
o 4.3 Алкохоличка деменција
o 4.4 Алкохолне халуцинације
o 4.5 Алкохоличарска психоза
• 5 Референце
• 6 Спољашње везе
[уреди] Алкохол
За више информација погледајте Алкохол
Алкохол по свом молекулском саставу и примени припада грани органске хемије.
У функционалном скупу садржи угљеник, кисеоник и водоник, што заједно чине
хидроксилни скуп према коме су алкохоли препознатљиви, општа формула је R-
OH.
[уреди] Етанол
За више информација погледајте Етанол
Од свих алкохола, у алкохолним пићима се налази етилни алкохол или етанол
формуле CH3CH2OH. Течност снажног и специфичног мириса још позната као
"спирит" или природни алкохол. Природно се добива процесом ферментације
(алкохолно врење) из плодова воћа и житарица које садрже шећер, главни
механизам су ензими квашћевих гљивица који служе као катализатор. Пример
сировина за добивање етанола и пића која настају:
• грожђе - вино
• раж, јечам или кукуруз - виски
• кромпир - вотка
• рижа - саке
• јечам, пшеница, хмељ - пиво
• агава - текила
• шећерна трска - рум
[уреди] Историја алкохолизма

3. Магнус Хус је у 19. веку направио концепт алкохолизма као болест и, када је први
пут једно болесно стање назвао „алкохолисмус“. Тек 1952. године, Светска
здравствена организација дефинисала је алкохолизам као болест и према тој
дефиницији: „Алкохолизам је болест, а алкохоличар је болесник код кога се због
прекомерне и дуготрајне употребе алкохолних пића појављује психичка и физичка
зависност, здравствени проблеми, породични и друштвени поремећаји“.
Десета ревизија Међународне класификације болести и сродних здравствених
проблема (МКБ-10) сврстава алкохолизам у поглавље „МКБ-10Ф: Ментални
поремећаји и поремећаји понашања узроковани употребом психоактивних
супстанци (Ф10-Ф19)“. Последица пијења алкохола очитава се у многим гранама
медицине попут интерне, трауматологије, неурологије, хирургије, психијатрије.
Око 30-40% интернистичких болесника лечи се због алкохолизма, а 30%
психијатријских хоспитализација односи се на алкохоличаре.
Кроз историју до данас обликовао се менталитет у којем је пијење алкохола нешто
сасвим нормално, штавише људско је друштво изградило низ обичаја и навика
везаних за алкохол, те се алкохолизам дубоко укоренио у стварност као обичајна
појава. Човек тако не види последице и стварну слику коју алкохолизам оставља за
собом. Кажемо да алкохолизам није болест појединца, већ болест породице и
болест друштва.
Данас постоје два занимљива владајућа става о алкохолизму. Један је либералан
према пијењу, пијанству и алкохолизму, а други осуђује алкохолизам и промовише
такозвано „нормално пијење“ и „друштвено прихватљиво пијење“, што опет с
друге стране доказује укорењени менталитет да је пијење „друштвено
прихватљиво“ али ипак у „границама нормале“.
[уреди] Развој алкохолизма
Узрок алкохолизма делимо на биолошке, психолошке и социолошке зависнике.
• Биолошки: од биолошких зависника најчешће су то генетичке теорије, које
алкохолизам посматрају као наследну болест. Разни генски зависници утичу
и на разлике у реакцији на алкохол, различиту осетљивост мозга и других
телесних органа на алкохол, брзина елиминације алкохола, стецање
толеранције и физичке зависности.
• Психолошки: психолошке теорије гледају на алкохолизам као
индивидуални психолошки проблем, а социјални зависници могу имати више
или мање утицаја на развој. Спомиње се орална фиксација и застој у развоју
личности као главна обилежја примарног алкохолизма. Те фиксације касније
износе инфантилизам, појачану овисност, нарцисоидност и пасивност.
• Социолошки: у социолошком погледу на алкохолизам разматрају се
појмови односно теорије попут примарне и секундарне породицеи
алкохоличара, а и врло често родитељски алкохолизам.

4. Ни једна од наведених теорија не може се искључити, алкохолизам је изразито
комплексан проблем, који обухвата чиниоце често врло разних грана знања, стога
из сваке поједине гране узрока учествује барем један зависник у стварању
алкохолизма. Алкохолизам никада није резултат само једног чиниоца.
[уреди] Фактори ризика
Склоност алкохолизму се може видети и по одређеним факторима ризика а то су:
• пол (мушких алкохоличара је 3 до 5 пута више него жена),
• породична склоност,
• неке професије (конобари, писци, глумци, радници у фабрика алкохола),
• религијски, етнички и географски (Муслимани и Јевреји ретко пију,
Французи, Финци и Швеђани пију више)
• Особе с нижим садржајем серотонина склоније су алкохолизму, такође
зависи од активности ензима, и АДХ и АЛДХ.
[уреди] Штетне последице
[уреди] Алкохолна интоксикација
За више информација погледајте Пијанство
Алкохолна интоксикација је акутно тровање алкохолом као последица употребе
веће количине алкохолних пића. У акутној алкохолној интоксинацији појављују се
различити психички и соматски симптоми који то стање уврштавају и међу
психичке поремећаје, мада је оно реверзибилно и релативно краткотрајно. Тежина
клиничке слике интоксинације зависи од количине алкохола у крви и може ићи од
лагане, која се једва примећује, све до смрти, због акутног тровања алкохолом[2].
[уреди] Алкохолна кома
Алкохолна кома је алкохолна несвест, која наступа приликом акутне алкохолне
интоксикације, када концентрација алкохола у крви пређе 4%. Индивидуална
осетљивост према алкохолу је различита, па су према томе различите и
концентрације алкохола у крви када наступа кома[2].
[уреди] Алкохоличка деменција
Алкохоличка деменција је врста деменције настала услед дуже злоупотребе
алкохола. Позната је под називом Корсаковљев синдром/психоза[2].
[уреди] Алкохолне халуцинације

5. Алкохолне халуцинације су замишљене перцепције које се догађају пошто особа
која има проблем алкохолне зависности престане да узима или смањи уношење
алкохола. Најчешће су аудитивне халуцинације. Поремећај траје неколико сати, а
ретко више од недељу дана[2].
[уреди] Алкохоличарска психоза
Алкохоличарска психоза је душевна болест настала услед хроничне и преобилне
злоупотребе алкохола, која доводи до оштећења мозга. Ту се убрајају делиријум
тременс, Корсаковљева психоза, алкохоличка епилепсија и сл[2].
[уреди] Референце
1. ^ „...чињеница је да се зависност од коцкања данас лечи на исти начин као
и зависност од алкохола и да велики број психијатријских студија указује
на велику сличност између зависности од коцке и зависности од алкохола
или наркотика, односна да је породична терапија та која гарантује највећи
успех у лечењу.“, „Политика: Тема недеље: Коцкарске (разби)бриге“
2. ^ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића
„Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
E. Klasifikacija alkoholizma i tipovi alkoholičara
Postoji više različitih klasifikacija alkoholizma kao i alkoholičara.
Alkoholizam je hronična i progredijentna bolest čiji se razvoj sastoji iz dvije faze:
PRETOKSIKOMANSKE I TOKSIKOMANSKE.
Pretoksikomanska faza označena je sa dva fenomena:
1. pvišenom tolerancijom - koja se manifestuje kroz upotrebu sve veće količine
alkohola
bez znakova manifestnog pijanstva. Javlja se obično poslije
višemjesečnog ili višegodišnjeg pijenja.
2. osoba iz nekog psihološkog razloga koristi alkohol najčešće radi ublažavanja
napetosti,
straha, neizvjesnosti...
Toksikomanska faza obilježena je fenomenima poput:

6. 1. gubitka kontrole - osoba pije do opijanja, to je trajan fenomen.
2. alkohjolne amnezije - može biti potpuna ili djelimična, ne sjeća se događanja u
periodu
pijanstva.
3. nemogućnost apstinencije - to je kritična faza poznata kao «fenomen prve čaše».
Jedan
dio alkoholičara pije po sistemu dolivanja što omogućava
kontinuitet održavanja alkoholemije u krvi kao bi mogli da
funkcionišu, jer u protivnom nastupa apstinencijalna kriza
( psihoorganski sindrom ).
4. pad tolerancije (hronična faza ) - nastaje u završnoj fazi bolesti npr. Lice koje je
dnevno
konzumiralo 1 litar žestokog pića često nemože da
popije više od jedne do dvije čaše.
Jedna od praktičnijih podjela alkoholizma u cilju što uspješnijeg ranog otkrivanja te
brze i
djelotvornije pomoći alkoholičaru je podjela na:
1. RANI
2. SRDNJI
3. KASNI (terminalni) alkoholizam.
1. U ranom alkoholizm javljau se početne promjene u sferi ponašanja, zdravlja,
porodičnom,
profesionalnom i socijalnom funkcionisanju.
2. U srednjoj fazi moguća je pojava pijenja po sistemu dolivanja, javlja se povišena
tolerancija,
problemi u porodici, na poslu i uopšte u društvu. Zdravlje je oštećeno i neophodno je
liječenje.

7. 3. U terminalnoj fazi postoji potpuna fizička zavisnost, neophodno je liječenje koje
duže traje i
Sa manjim je rezultatima uspješnosti
Jellinek daje sljedeću tipologiju alkoholizma (alkoholičara):
ALFA - alkoholičar pije u cilju olakšanja psihičkih i somatskih tegoba.Prisutan je
pretoksikomanski
fenomen. Psihička zavisnost, pijenje prelazi dozvoljenu granicu u smislu količine,
mjesta
i vremena . Ima probleme u sferi socijalnih odnosa ( svđe, sukobi u porodici, na
radnom
mjestu...).
BETA- nema ni psihičke ni fizičke zavisnosti, postoje zdravstvene tegobe (čir,
gastritis, ciroza,
polineuritis...). Piju učestalije i većekoličine alkohola.
GAMA- u ovom tipu alkoholizma postoji psihička i fizička zavisnost, povećana
tolerancija, gubitak
kontrole u pijenju, zdravstvene i socijalne tegobe. Mogu da apstiniraju duže ili kraće
vrijeme.
DELTA-kod ovog tipa alkoholičara postoji nemogućnost apstinencije kao i znatno
povišena
tolerancija
EPSILON-za ovaj tip alkoholizma karakteristično je višemjesečno pauziranje u
konzumiranju
alkohola poslije čega slijede teška opijanja kao i psihička i fizička zavisnost, nakon
čega mogu opet da apstiniraju bez problema. Liči na temporalnu epilepsiju.
Hudolin i drugi autori smatraju da bi ovoj klasifikaciji trebalo dodati i
ZETA tip- za koji je svojstveno korišćenje substituta alkohola u slučaju nedostatka
alkoholnih pića.
Dva osnovna tipa alkoholizma

8. Kulturološki
Tip Obrazac Zavisnost Ponašanje Uzrast
tip
Gubitak Rani
Gama Periodični Anglosaksonski Agresivni
kontrole (mladi)
Nemogućnost Kasni
Delta Svakodnevni Mediteranski Mirni
apsitnencije (stariji)
Na osnovu DSM-III-R kriterijuma (American Psychijatric Association Diagnostic and
Statistical Manual of Mental Disoder ) alkoholizam je oštro odvojen od alkoholne
adikcije
Alkoholozi danas smatraju da je osnovna razlika između adiktivnog i neadiktivnog
alkoholizma ta što se kod prvog javlja isključivo psihološka zavisnost, nema težih
oblika socijalne i profesionalne deterioracije. Dok je kod adiktivnog alkoholičara
uvijek prisutna fizička zavisnost, gubitak kontrole u pijenju i krize po prestanku
upotrebe alkohola.
Devet vrsta "teških" alkoholičara
Ako vjerujemo studijama koje je u srijedu objavio britanski Department of Health postoji
devet vrsta "teških" alkoholičara tj. ljudi koji svaki dan popiju najmanje par pića i kojima
je to postao stil života. Neki alkoholičari nisu svjesni svoje ovisnosti jer je ona "utkana" u
svakodnevni život i tzv. opuštanje nakon napornog dana.
"Ovim ljudima alkohol je postao dio identiteta, a rezultati studije su porazni. Najgore je
to što je opijanje društveno prihvaćeno", rekao je glasnogovornik Ministarstva za
zdravstvo Engleske.
Prema njihovim istraživanjima postoji slijedećih devet vrsta alkoholičara:
1."De-stresni" alkoholičari, oni koji piju da bi se smirili i kontrolirali svoj stres

9. 2. Depresivni alkoholičari, obuhvataju sve dobi od tinejdžera do staraca, ljudi koji se ne
mogu nositi s depresijom
3. Alkoholičari "iz dosade", oni koji traže stimulaciju i "ubijaju" vrijeme pijući alkohol
4. Usamljeni alkoholičari, ljudi koji piju zbog nedostatka prijatelja ili životnog partnera
5. Alkoholičari "u društvu", osobe koje piju jer svi oko njih piju
6. "Macho" alkoholičari, osobe željne dokazivanja suprotnom spolu i prijateljima
7. Alkoholičari-hedonisti, osobe koje uživaju u porocima, pa i u alkoholu
8. Kafanski alkoholičari, ljudi koji uživaju boraviti u klubovima i barovima tako
spontano postaju alkoholičari
9."Povezujući" alkoholičari, ljudi koji organizuju zabave i očajnički traže sebi slične da
ne bi pili sami
Studija je dokazala da u Velikoj Britaniji svake godine u bolnici završi 50 hiljada mladih
ljudi zbog problema s alkoholom.
"Alkoholizam je ozbiljna ovisnost koje ljudi nekad nisu ni svjesni", kaže studija.
(Sarajevo-x.com)

10. 2. Depresivni alkoholičari, obuhvataju sve dobi od tinejdžera do staraca, ljudi koji se ne
mogu nositi s depresijom
3. Alkoholičari "iz dosade", oni koji traže stimulaciju i "ubijaju" vrijeme pijući alkohol
4. Usamljeni alkoholičari, ljudi koji piju zbog nedostatka prijatelja ili životnog partnera
5. Alkoholičari "u društvu", osobe koje piju jer svi oko njih piju
6. "Macho" alkoholičari, osobe željne dokazivanja suprotnom spolu i prijateljima
7. Alkoholičari-hedonisti, osobe koje uživaju u porocima, pa i u alkoholu
8. Kafanski alkoholičari, ljudi koji uživaju boraviti u klubovima i barovima tako
spontano postaju alkoholičari
9."Povezujući" alkoholičari, ljudi koji organizuju zabave i očajnički traže sebi slične da
ne bi pili sami
Studija je dokazala da u Velikoj Britaniji svake godine u bolnici završi 50 hiljada mladih
ljudi zbog problema s alkoholom.
"Alkoholizam je ozbiljna ovisnost koje ljudi nekad nisu ni svjesni", kaže studija.
(Sarajevo-x.com)