SUPERNOVE na kraju je opet početak II deo Milan Milo šević www.mmilan.com Jun 2006 www.alfa.org.yu
Da li smo deca zvezda?
Dogodilo se u pro šloj epizodi
Nove
Supernove
Konačna sudbina
Neutronske zvezde <ul><li>Pritisak degenerisanih neutrona </li></ul><ul><li>Uvećana verzija belog patuljka </li></ul><ul><...
 
1967. godina     LGM1      pulsari
 
Crne rupe <ul><li>Neutronske zvezde – do 2,5 solarne mase </li></ul><ul><li>Jedno od najznačajnijih teorijskih otkrića XX ...
 
Maurits Cornelis Escher (1898-1972) ( Relativity, 1953. ) ( Waterfall, 1961. )
Najpoznatije supernove
Supernove u našem komšiluku <ul><li>6 supernova u našoj galaksiji u poslednjih 1000 godina </li></ul><ul><li>CasA – nema j...
M1 –  M aglina  Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)   <ul><li>4. jula 1054 . g. kineski astronomi na isto...
<ul><li>“ Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho, </li></ul><ul><li>pojavila se 'gostujuća zvezda' na jugo...
<ul><li>Daljina 6.300 s.v. god. </li></ul><ul><li>28. avgust 1758. – Š. Mesije </li></ul><ul><li>maglina  10 s.g. u pre č ...
<ul><li>X-zra č enje oko 100 puta intenzivnije nego VIS </li></ul><ul><li>1968  -  pulsar (NP0532) </li></ul><ul><li>30 ob...
<ul><li>slika snimljena VLT-om </li></ul><ul><li>boje pokazuju  š ta se de š ava sa elektronima u razli č itim delovima ma...
SN 1181 <ul><li>4 – 6 avgusta </li></ul><ul><li>Kineski i Japanski astronomi </li></ul><ul><li>Sazvežđe: Cassiopeia </li><...
SN 1572 <ul><li>11. novembar </li></ul><ul><li>Tiho Brahe </li></ul><ul><li>Sjajnija od Venere (-4 m ) </li></ul><ul><li>M...
SN 1604 <ul><li>9. oktobra 1604 </li></ul><ul><li>Keplerova SN (zvezda), 17. oktobar 1604 </li></ul><ul><li>Poslednja SN u...
Supernova SN1987A <ul><li>Noć 23.-24. februar 1987. godine </li></ul><ul><li>Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas (čilea...
<ul><li>Daljina 186.000 sv. God </li></ul><ul><li>Sjaj +3 m </li></ul><ul><li>Prva fotografija snimljena HST-om, kraj 1990...
SN1006 <ul><li>Najsjajniji događaj u istoriji </li></ul><ul><li>1. maj 1006. godine </li></ul><ul><li>Švajcarska, Egipat, ...
SN 1006 <ul><li>Sjaj -7.5 m </li></ul><ul><li>U centru – pulsar ili crna rupa – nepoznato </li></ul><ul><li>Oblak – 2.800 ...
Nastanak hemijskih elemenata
<ul><li>Pre 15 milijardi godina – nastali samo vodonik i helijum </li></ul><ul><li>110 različitih hemijskih elemenata (do ...
 
<ul><li>Poslednjih 17 – radioaktivni, samo veštački, mnogo kraći period poluraspada </li></ul><ul><li>Promethium  – stabil...
Rasprostranjenost elemenata
Fuzija vodonika i helijuma <ul><li>Proton-protonski ciklus, temperatura 10 7 K </li></ul><ul><li>tri-alfa proces, temperat...
Fuzija ugljenika <ul><li>Temperatura 10 9 K </li></ul><ul><li>Teža jezgra    veći broj protona    ogromne temp. </li></u...
Nije sve tako jednostavno <ul><li>Helijum nije jedini element koji učestvuje u fuzionim reakcijama sa drugim elementima </...
<ul><li>Silicijum zahvata neku od nastalih alfa-čestica </li></ul><ul><li>Proces u nekoliko etapa, konačno </li></ul><ul><...
Elementi teži od gvožđa <ul><li>Zahvat neutrona </li></ul><ul><li>Neutroni – sporedni produkti nuklearnih reakcija </li></...
<ul><li>Jezgro postaje nestabilno, raspada se </li></ul><ul><li>56 Fe + n     57 Fe </li></ul><ul><li>57 Fe + n     58 F...
Najteži elementi <ul><li>S-proces – do bizmuta-209 (najteži neradioaktivan element) </li></ul><ul><li>Ne može torijum, ura...
Da li je ovo kraj? www.alfa.org.yu www.mmilan.com www.astronomija.co.yu
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Supernove - na kraju je opet pocetak (2. deo)

1,116 views

Published on

Predavanje odžano u AD Alfa, juna 2006. godine

Published in: Education, Technology
0 Comments
0 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

No Downloads
Views
Total views
1,116
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
4
Actions
Shares
0
Downloads
0
Comments
0
Likes
0
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Supernove - na kraju je opet pocetak (2. deo)

  1. 1. SUPERNOVE na kraju je opet početak II deo Milan Milo šević www.mmilan.com Jun 2006 www.alfa.org.yu
  2. 2. Da li smo deca zvezda?
  3. 3. Dogodilo se u pro šloj epizodi
  4. 4. Nove
  5. 5. Supernove
  6. 6. Konačna sudbina
  7. 7. Neutronske zvezde <ul><li>Pritisak degenerisanih neutrona </li></ul><ul><li>Uvećana verzija belog patuljka </li></ul><ul><li>Kašičica materijala – 40 milijardi tona </li></ul>
  8. 9. 1967. godina  LGM1  pulsari
  9. 11. Crne rupe <ul><li>Neutronske zvezde – do 2,5 solarne mase </li></ul><ul><li>Jedno od najznačajnijih teorijskih otkrića XX veka </li></ul><ul><li>40-50 puta veća masa </li></ul>
  10. 13. Maurits Cornelis Escher (1898-1972) ( Relativity, 1953. ) ( Waterfall, 1961. )
  11. 14. Najpoznatije supernove
  12. 15. Supernove u našem komšiluku <ul><li>6 supernova u našoj galaksiji u poslednjih 1000 godina </li></ul><ul><li>CasA – nema je u istoriji, radio posmatranja - videla u VII veku </li></ul><ul><li>Najjači radio izvor, 10.000 sg, stara 300 god (možda 16. avgust 1680 – nova zvezda u katalogu) </li></ul><ul><li>Svaka – bar 100 pc ispod ili iz n ad galaktičke ravni </li></ul><ul><li>Krug 100 pc – 1 supernova svakih 500.000 god. </li></ul>
  13. 16. M1 – M aglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.) <ul><li>4. jula 1054 . g. kineski astronomi na isto č nom delu neba </li></ul><ul><li>Dostigla -6 m ( 1/4 Meseca) </li></ul><ul><li>naredna 23 dana – videla po danu </li></ul><ul><li>opa ž ena i na drugom kraju sveta – iznad dana š njeg Novog Meksika i Arizone, zabele ž ili je indijanski slikari </li></ul>
  14. 17. <ul><li>“ Na dan či-ču, petog meseca prve godine vladavine Či-ho, </li></ul><ul><li>pojavila se 'gostujuća zvezda' na jugoistoku Tijen-huana, </li></ul><ul><li>veličine nekoliko palaca. Posle više od godine dana, ona se </li></ul><ul><li>ugasila ” – Toktaga, Istorija dinastije Sung </li></ul>
  15. 18. <ul><li>Daljina 6.300 s.v. god. </li></ul><ul><li>28. avgust 1758. – Š. Mesije </li></ul><ul><li>maglina 10 s.g. u pre č niku, brzin a 1800 km/s </li></ul><ul><li>Sjaj -3.2 m (1000 x Sunce) </li></ul><ul><li>1948. – jak radio izvor </li></ul><ul><li>1964. – izvor X-zraka </li></ul>M1 – M aglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
  16. 19. <ul><li>X-zra č enje oko 100 puta intenzivnije nego VIS </li></ul><ul><li>1968 - pulsar (NP0532) </li></ul><ul><li>30 obr/sec – najmlađi pulsar </li></ul><ul><li>mala zvezda, apsolutni sjaj pribli ž no kao Sunce </li></ul>M1 – M aglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
  17. 20. <ul><li>slika snimljena VLT-om </li></ul><ul><li>boje pokazuju š ta se de š ava sa elektronima u razli č itim delovima magline </li></ul><ul><ul><li>crvena – rekombinacija sa protonima, nastaje vodonik </li></ul></ul><ul><ul><li>plava – elektroni osciluju usled delovanja jakog magnetnog polja </li></ul></ul>M1 – M aglina Rak (SN1054) (NGC 1952; Taurus; +8,4 mag; 6300 s.g.)
  18. 21. SN 1181 <ul><li>4 – 6 avgusta </li></ul><ul><li>Kineski i Japanski astronomi </li></ul><ul><li>Sazvežđe: Cassiopeia </li></ul><ul><li>Vidljiva 185 dana </li></ul><ul><li>Radio izvor 3C58 </li></ul><ul><ul><li>Rotira 15 puta u sec </li></ul></ul><ul><ul><li>Prva “kvark-zvezda” </li></ul></ul><ul><li>Sjaj supernove: -1 m </li></ul>
  19. 22. SN 1572 <ul><li>11. novembar </li></ul><ul><li>Tiho Brahe </li></ul><ul><li>Sjajnija od Venere (-4 m ) </li></ul><ul><li>Mart 1574 – nevidljiva golim okom </li></ul><ul><li>Mlečni put, Cassiopeia </li></ul><ul><li>Supernova Ia </li></ul><ul><li>Gas – 9000 km/h </li></ul><ul><li>Zvezda – G2 </li></ul><ul><ul><li>“ pomogla” nastanku SN </li></ul></ul><ul><ul><li>10.000 svetlosnih godina </li></ul></ul>
  20. 23. SN 1604 <ul><li>9. oktobra 1604 </li></ul><ul><li>Keplerova SN (zvezda), 17. oktobar 1604 </li></ul><ul><li>Poslednja SN u Galaksiji </li></ul><ul><li>20.000 svetlosnih godina </li></ul><ul><li>Sjajnija od svih planeta osim Venere (-2.5 m ) </li></ul>
  21. 24. Supernova SN1987A <ul><li>Noć 23.-24. februar 1987. godine </li></ul><ul><li>Jan Šelton, opservatorija Las Kampanas (čileanski Andi) </li></ul><ul><li>Veliki Magelanov oblak </li></ul><ul><li>Rudnik cinka – Kamioka (Japan) </li></ul><ul><ul><li>11 događaja u istoj sekundi </li></ul></ul><ul><ul><li>Rudnik u Ohaju – istovremeno 6 događaja </li></ul></ul><ul><ul><li>Verovatnoća nezamislivo mala! </li></ul></ul><ul><ul><li>Sudar sa neutrinima </li></ul></ul><ul><li>Nekoliko sati kasnije – australijski astronomi prepoznali zvezdu: </li></ul><ul><ul><li>super-džin B3, 40 puta veći prečnik od Sunca </li></ul></ul><ul><ul><li>Sanduleak-69202 </li></ul></ul>
  22. 25. <ul><li>Daljina 186.000 sv. God </li></ul><ul><li>Sjaj +3 m </li></ul><ul><li>Prva fotografija snimljena HST-om, kraj 1990. god </li></ul><ul><ul><li>Crvena boja – ostatak zvezde </li></ul></ul><ul><ul><li>Zeleno – usijani gas </li></ul></ul><ul><li>1994. godina – dva dodatna prstena zbunila naučnike, još ne postoji prihvatljivo objašnjenje </li></ul><ul><li>Nema zvezde ?!?! </li></ul>
  23. 26. SN1006 <ul><li>Najsjajniji događaj u istoriji </li></ul><ul><li>1. maj 1006. godine </li></ul><ul><li>Švajcarska, Egipat, Irak, Kina, Japan, S. Amerika </li></ul><ul><li>Egipatski astrolog Ali bin Ridwan </li></ul><ul><ul><li>2.5-3 puta veći disk od Venere </li></ul></ul><ul><ul><li>¼ sjaja Meseca </li></ul></ul><ul><li>Supernova tipa Ia </li></ul><ul><li>Neki izvori - senka </li></ul>
  24. 27. SN 1006 <ul><li>Sjaj -7.5 m </li></ul><ul><li>U centru – pulsar ili crna rupa – nepoznato </li></ul><ul><li>Oblak – 2.800 km/h </li></ul>
  25. 28. Nastanak hemijskih elemenata
  26. 29. <ul><li>Pre 15 milijardi godina – nastali samo vodonik i helijum </li></ul><ul><li>110 različitih hemijskih elemenata (do 1994. god.) </li></ul><ul><li>Izotopi – isti broj protona, različit broj neutrona </li></ul><ul><li>Prvih 81 – stabilni, nalaze na Zemlji, izgrađuju većinu objekata u vasioni </li></ul><ul><li>Sledećih 10 – radioaktivno, nalaze na Zemlji, dug period poluraspada (milion ili milijardu godina); prilično retki, nisu zabeleženi na drugim zvezdama </li></ul>
  27. 31. <ul><li>Poslednjih 17 – radioaktivni, samo veštački, mnogo kraći period poluraspada </li></ul><ul><li>Promethium – stabilan, nađen na Zemlji kao sporedan produkt nuklearnih reakcija </li></ul><ul><li>Technetium – nestabilan, ima ga na nekim z vezdama ali ga nema na Zemlji </li></ul>
  28. 32. Rasprostranjenost elemenata
  29. 33. Fuzija vodonika i helijuma <ul><li>Proton-protonski ciklus, temperatura 10 7 K </li></ul><ul><li>tri-alfa proces, temperatura 10 8 K </li></ul>
  30. 34. Fuzija ugljenika <ul><li>Temperatura 10 9 K </li></ul><ul><li>Teža jezgra  veći broj protona  ogromne temp. </li></ul><ul><li>Fuzija ugljenik-helijum, temperatura 6 · 10 8 K </li></ul><ul><li>Iznad 1,2 · 10 9 K: </li></ul><ul><ul><li>16 O + 16 O  32 S + energija </li></ul></ul><ul><ul><li>16 O + 4 He  20 Ne + energija </li></ul></ul><ul><li>proces zahvata helijuma </li></ul>
  31. 35. Nije sve tako jednostavno <ul><li>Helijum nije jedini element koji učestvuje u fuzionim reakcijama sa drugim elementima </li></ul><ul><li>Emisija i apsorpcija protona i neutrona </li></ul><ul><li>Kad se pojavi silicijum – temperatura 3 · 10 9 K </li></ul><ul><li>Razaranje jezgara, gama zracima, na jezgra helijuma (fotodisintegracija) </li></ul><ul><li>Ne samo da uništava silicijum, omogućava nastanak težih jezgara </li></ul>
  32. 36. <ul><li>Silicijum zahvata neku od nastalih alfa-čestica </li></ul><ul><li>Proces u nekoliko etapa, konačno </li></ul><ul><ul><li>28 Si + 7 ( 4 He)  56 Ni + energija </li></ul></ul><ul><li>Alfa- proces </li></ul><ul><li>nikl-56  kobalt-56  gvožđe -56 </li></ul><ul><li>gvožđe-56 najstabilnije atomsko jezgro </li></ul><ul><ul><li>26 protona, 30 neutrona </li></ul></ul><ul><ul><li>Najveća energija veze jezgra </li></ul></ul><ul><ul><li>Nagomilava u jezgru zvezde </li></ul></ul><ul><ul><li>Elementi grupe gvožđa – veća rasprostranjenost </li></ul></ul>
  33. 37. Elementi teži od gvožđa <ul><li>Zahvat neutrona </li></ul><ul><li>Neutroni – sporedni produkti nuklearnih reakcija </li></ul><ul><li>Nemaju naelektrisanje – nema odbojnih sila </li></ul><ul><li>Stapanje sa gvožđem  izotop veće mase </li></ul>
  34. 38. <ul><li>Jezgro postaje nestabilno, raspada se </li></ul><ul><li>56 Fe + n  57 Fe </li></ul><ul><li>57 Fe + n  58 Fe </li></ul><ul><li>58 Fe + n  59 Fe </li></ul><ul><li>59 Fe – radioaktivno, raspada se na kobalt-59, stabilan </li></ul><ul><li>nastavlja na isti način </li></ul><ul><li>Svaki uspešan zahvat – oko godinu dana, nestabilna jezgra imaju dovoljno vremena da pređu u stabilna </li></ul><ul><li>S-proces </li></ul><ul><li>Nastali: olovo, bakar, srebro, zlato </li></ul>
  35. 39. Najteži elementi <ul><li>S-proces – do bizmuta-209 (najteži neradioaktivan element) </li></ul><ul><li>Ne može torijum, uran, plutonijum </li></ul><ul><li>S-proces nemoguć – novo jezgro raspada za kraće vreme nego što je potrebno za nastanak </li></ul><ul><li>r-proces – prvih 15 minuta eksplozije, broj slobodnih neutrona raste </li></ul><ul><li>Stopa zahvata neutrona – velika </li></ul><ul><li>Najteži elementi nastaju nakon smrti matične zvezde </li></ul><ul><li>Rasprostranjenos t oko milijardu puta manja nego vodonika i helijuma </li></ul>
  36. 40. Da li je ovo kraj? www.alfa.org.yu www.mmilan.com www.astronomija.co.yu

×