1

2. GASNO ZAVARIVANJE
Gasnim postupkom zavarivanja stvara se nerazdvojiva veza primenom toplote ostvarene sagorevanjem
gorivog gasa, pri čemu se rastapa samo osnovni, ili osnovni i dodatni materijal.
Razvijena energije sagorevanja koristi se za topljenje samo osnovnog, ili istovremeno osnovnog i dodatnog
materijala. Kao rezultat dobija se nerazdvojiva veza. Gorivi gas sagoreva u struji
čistog kiseonika (tehnički čist kiseonik), ili kao komponenta mešavine sa čistim kiseonikom
ili vazduhom iz atmosfere.
Najčešće se kiseonik i gorivi gas nezavisno dovode do radnog uređaja (gorionik), i u njemu mešaju u željenoj
razmeri. Po napuštanju gorionika mešavina se pali i formira plamen potrebnih karakteristika neophodnih
za realizaciju zavarivanja. Ukoliko se obezbedi dovoljna količina kiseonika radi potpunog sagorevanja
gorivog gasa, onda taj gorivi gas, da bi mogao da se koristi za zavarivanje, treba da ispuni sledeće
osnovne uslove:
temperatura plamena treba da bude znatno viša od temperature topljenja osnovnog i dodatnog materijala,
obezbeđuje dovoljnu količinu razvijene toplote za topljenje osnovnog i dodatnog materijala, kao i da bude
dovoljna da nadoknadi ostvarene gubitke toplote.
Kao gorivi gasovi za tehnologiju zavarivanja i gasnog sečenja koriste
se: propan С3Н8, butan С4Н10, metan СН4, propilen С3Н6, metilacetilen-propadijen С2Н4, (trgovački
naziv MAPP), vodonik Н2, itd.

3. PALJENJE I PODEŠAVANJE PLAMENA
Pri prvom korišćenju novih boca acetilena i kiseonika (boce su pune i priključeni su svi elementi instalacije), najpre se proverava
njihova i ispravnost razvodne mreže kao i svih elemenata instalacije. Tek pošto se utvrdi ispravnost, otvaraju se
ispusni ventili na bocama oba gasa i podešavaju se redukcioni ventili pritiska. Gasovi tada popunjavaju instalaciju razvodne
mreže do gorionika za zavarivanje. Zatvoreni ventili na gorioniku sprečavaju slobodno isticanje gasova u atmosferu (ventili
na gorioniku zatvaraju se po završetku svake operacije zavarivanja). Tada se obavezno pristupa proveri nepropusnosti
mreže i svih priključaka. Ukoliko je pouzdano utvrđeno da nema propuštanja gasova, može da se nastavi sa radom.
Otvaranjem ventila za kiseonik na gorioniku, propušta se njegova mala količina. Potom se laganim otvaranjem ventila za gorivi gas
propušta acetilen i pali formirana mešavina gorivog gasa i kiseonika. Važno je da se uvek najpre pušta kiseonik kako ne bi
došlo do slučajnog zapaljenja gorivog gasa i raznih, uglavnom, štetnih posledica (kiseonik ne gori već omogućuje i pomaže
sagorevanje).
Paljenje mešavine izvodi se specijalnim elektronskim ili mehaničkim upaljačem, na namenskom plamenu acetilena na
ekonomizatoru ili fitiljem. Plamen se ne pali šibicom. Upotrebom šibice povećava se opasnost nastajanja opekotina ili
prenošenja plamena na odeću zapaljive materije u okolini. U momentu paljenja šibicom plamen je neizvesnog pravca i oblika
prostiranja, odnosno izražena je njegova nestabilnost. S druge strane, ruka zavarivača je vrlo blizu plamena u nastajanju i,
ukoliko je nezaštićena, odnosno ako radnik ne koristi rukavice, snažan toplotni uticaj proizvodi prirodnu reakciju na principu
uslovnog refleksa. Plamenom može da zahvati sopstvenu odeću, zapaljivi materijal u okolini, ali svakako može da proizvede
materijalnu štetu i povređivanje. Podešavanju plamena pristupa se neposredno nakon njegovog zapaljenja. Koji će tip
plamena da se koristiti zavisi od vrste zavarivanog materijala ali se, najčešće, najpre podešava normalni plamen.
Kada se koristi acetilen niskog pritiska, plamen se podešava tako što se, pri potpuno otvorenom ventilu za acetilen, fina regulacija
izvodi ventilom za kiseonik sve do dobijanja željenog tipa plamena, odnosno kiseonikom, kako se uobičajeno kaže.
Prekidanje zavarivanja uvek se izvodi tako da se prvo zatvori ventil za acetilen pa odmah ili sa malim zakašnjenjem, zatvara
se ventil za kiseonik. Produženim proticanjem kiseonika „ispira“ se gorionik.

4. OPREMA ZA GASNI POSTUPAK ZAVARIVANJA
Boce za kiseonik
Boca je zapremine 40 litara i može da prihvati oko 6 Nm3 kiseonika. Pritisak gasa u boci je
150 bar (stara) i 200 bar - nova boca. Boce za kiseonik nemaju ispunu - poroznu masu.
Obojene su belom bojom. Boca se nikada ne prazni do kraja, već se uvek ostavi
odrećena količina kiseonika kako bi se izbegao prodor vazduha i vlage u bocu
(minimalno 0,5 bar. Boce se održavaju tako da uvek budu čiste (ne sme da bude
nečistoća i masti oko ispusnog i redukcionog ventila pritiska), a otvaranje i zatvaranje
ventila izvodi se lagano i pažljivo najviše do pola okreta ručice ili točkića ventila. Kapom
se štiti ispusni ventil boce i ona uvek mora da bude postavljena bez razlike da li se boca
transportuje ili je van upotrebe. Uklanja se tokom pripreme boce za korišćenje. Tada se,
pored kape, odvija i zaštitna navrtka, kojom se od mehaničkih oštećenja štiti navoj
priključka za redukcioni ventil. Uklanjanjem zaštitne navrtke oslobađa se izlazni
priključak ispusnog ventila i omogućuje priključenje redukcionog ventila pritiska, i to se
čini isključivo neposredno pred postavljanje redukcionog ventila. Ispusni ventil je sa
vratom boce spojen konusnim navojem i on se nikada ne demontira sa boce od strane
korisnika (isključivo pravo demontiranja imaju ovlašćeni serviseri). Redukcioni ventil
pritiska priključuje se na ispusni ventil boce za kiseonik navojnom vezom, desnog smera.
Na ispusni ventil boce za kiseonik nikada se ne montira redukcioni ventil pritiska pomoću
uzengije ili leve zavojnice.

5. BOCA ZA ACETILEN
Zapremina boce je 40 litara. Maksimalni pritisak acetilena je 15 bar na 15 °C.
Obojene su kestenjastom bojom (oksid crvena). Brzina isticanja acetilena,
odnosno protok pri pražnjenu boce, manji je od 1 m3 na čas kako ne bi došlo
do isparavanja acetona iz boce izamrzavanja redukcionog ventila. Boca ne
sme potpuno da se isprazni, već se u njoj ostavlja određena količina acetilena
koja odgovara pritisku na manometru od 1 do 1,5 bar, zavisno od spoljne
temperature. Telo ispusnog ventila za acetilen, sa narezanim levim i
konusnim navojem, ima zadatak da ostvari nepropusnu vezu sa bocom za
acetilen. Acetilen može da protiče kroz telo ventila ka potrošaču u smeru
strelice. Redukcioni ventil pritiska na izlazni priključak ispusnog ventila
montira se pomoću zavojnice, takođe levog smera. Primenom leve zavojnice,
a posebno uzengije, onemogućuje se nenamerna montaža redukcionog
ventila za kiseonik na bocu za acetilen. U suprotnom bi mogao
nastati požar ili, čak, eksplozija.

6. ACETILEN
Acetilen
Acetilen (C2H2) se dobiva razlaganjem kalcijum karbida vodom, čišćenjem gasa i rastvaranjem pod pritiskom u
odgovarajućoj ambalaži ili se dobija kroz proces pirolize ugljikovodika. Uskladišten je u čelične boce tako da je
rastvoren u acetonu, na taj način omogućeno je bezbjedno korištenje acetilena, koji oporava iz acetona i dolazi
na trošilo. Radi obezbjeđenja otparavanja prilikom korištenja neophodno je da boca stoji nagnuta (na kolicima)
pod uglom 45° čime se postiže najveća površina otapanja.
Acetilen je bezbojan gas, nije otrovan, ali u visokim koncentracijama imaju opojni učinak. Udisanje čistog acetilen
uzrokuje glavobolju, mučninu i povraćanje. Ima karakterističan miris koji podsjeća na bijeli luk, te ukoliko se osjeti
odmah se mora pronaći uzrok ispuštanja istog te kvar otklonuti.
Zbog izetno visoke temperature plamena acetilen se koristi za autogeno zavarivanje i rezanje.
Skladištiti acetilen u posebne prostorije , ventili na boci moraju biti zaštićene kapom. Boce acetilena moraju biti
objene bijelom/kesten bojom a težina jedne boce sa ventilom je 70 kg. Nije dozvoljeno zagrijevanje boca niti
držanje istih pod uticajem bilo kakve toplote koja bi mogla izazvati povećanje temperature veće od 35°C.
Acetilen je uskladišten u čelične boce pod pritiskom od 15 do 18 bara u rastvorenom stanju. Priključak na ventilu
je izveden tako da se koristi viljuškasta stezaljka (uzengija).
Acetilen u dodiru sa bakrom stvara spoj tzv. eksplozivni bakar koji je crvene boje i taloži se na zidove bakrene
cijevi kroz koju prolazi acetilen. Pri mehaničkim udarima eksplozivni bakar može eksplodirati pa zbog toga treba
izbjegavati bakarnu armaturu (redukcioni ventil, cijevi za dovod) pri korištenju acetilena.
Zabranjeno je pražnjenje boce ispod 2 bara.
Pod normalnim uslovima je gas, estabilan je i lakši je od vazduha. Minimalna temperatura paljenja je 305°C.
Temperatura plamena je pri stehiometrijskom sagorevanju 2590°C. Granica eksplozivnosti je 2,2-85% na 20°C i
1,013 bara.
Rad sa acetilenom podleže posebnim propisima. Nisu dozvoljeni naglo pražnjenje suda, mehaničko udaranje i
nekontrolisano menjanje odnosa volumen - pritisak u zatvorenom prostoru.

7. REGULATORI PRITISKA
Regulator iritiska je uređaj kojim se redukuje/snižava pritisak sa više na nižu
konstantnu vrednost (radni pritisak). Gas u boci uvek je višeg pritiska od
onoga koji je neophodan na radnom mestu, bez razlike o kom tehničkom
gasu je reč. Pod radnim pritiskom razume se upravo pritisak tehničkog gasa
pod kojim se on koristi na radnom mestu. Radni pritisak gasa je nepromenljiv
tokom izvođenja tehnologije zavarivanja uprkos tome što opada pritisak gasa
u boci zbog njenog pražnjenja.
Radni pritisakza acetilen: 0,3. do 1,2 bara,
za kiseonik: 1,0. do 8,0 bara i
za propan-butan: 0,4 do 0,8 bara.

8. CREVA ZA RAZVOD TEHNIČKIH GASOVA
Izrađuju se od kvalitene specijalne gume i armiraju se platnom. Crevo za razvod
gasova koristi se za sprovođenje gasa od redukcionog ventila pritiska do
gorionika, odnosno od izvora gasa bez razlike da li je u pitanju boca ili
centralni razvod. Izrađuje se od prirodne gume sa tekstilnom armaturom, i
obojeno je odgovarajućom bojom kako ne bi došlo do zamene:
za acetilen, crvene boje, za radni pritisak od 1,2 bara,
za kiseonik plave boje, za radni pritisak od 1 do 8 bara i
za propan-butan, narandžaste boje, radni pritisak do 1,2 bara.
Gumena creva za zavarivanje ne nastavljaju se. Izrađuju se u dužinama 3 do 40
m (i do 150 m). U postupku kontrole propusnosti ne sme se koristi plamen.
Ukoliko creva iz razloga primene moraju da se previjaju i savijaju, onda to
treba da se čini sa što većim poluprečnikom krivine.

9. OSIGURAČI OD POVRATNOG UDARA PLAMENA
Prodiranje plamena u instalaciju gorivog gasa i njegovo širenje, najčešće započinje u uređaju
za stvaranje i održavanje plamena - gorioniku. U cilju sprečavanja prodora plamena ka
izvorima gasova primenjuju se osigurači od povratnog udara plamena. Oni su obavezni
deo instalacije. Postavljaju se na mestima koja obezbeđuju maksimalno iskorišćenje
njihove funkcije, a to su mesta najbliža izvorima gorivih gasova i mesta najbliža
mogućem prodoru plamena u instalaciju.
Povratni udar plamena je pojava koju karakteriše kontinualno sagorevanje u unutrašnjosti
gorionika sa tendencijom prodora/povratka u instalaciju za napajanje i opasnošću
dospevanja u izvor gorivog gasa. Povratni plamen nastaje pri pregrevanju gorionika (tela,
rukohvata), usled delimičnog začepljenja mlaznice ili usled smanjenog pritiska gorivog
gasa. Povratni udar plamena prepoznaje se po praskanju i oštrom pištavom zvuku, kao i
naglom zagrevanju gorionika. Može da bude praćen pucketanjem u gorioniku, gašenjem
i ponovnim paljenjem plamena na mlaznici.
Kada se gorivi gas koristi iz čeličnih boca, osigurači od povratnog plamena postavljaju se
neposredno iza redukcionog ventila pritiska (u smeru prolaska gasa). U razvodnim
mrežama ovi uređaji se postavljaju na priključnim mestima, odnosno mestima od kojih se
gorivi gas razvodi gumenim crevima. S obzirom na nisku cenu, danas se oni postavljaju i
na priključku creva sa gorionikom.

10. GORIONIK ZA ZAVARIVANJE
Gorionik je uređaj koji omogućuje formiranje, regulisanje i sagorevanje mešavine
gorivog gasa i oksidatora, kao i upravljanje plamenom prilikom realizacije
zavarivanja, termičkog sečenja ili njima srodnih procesa. Priključci za gasove
prilagođeni su prečnicima razvodnih creva za kiseonik i gorivi gas, tako da uz
primenu stezača/obujmica omogućuju sigurnu zaptivenost spoja i njegovu
čvrstinu. Ventilima za kiseonik i acetilen, reguliše se količina gasova koji ulaze
u injektor, odnosno vrsta mešavine i plamena koji se kasnije obrazuju. Oni se,
naravno, koriste i za zatvaranje protoka tehničkih gasova. Na kraju tela
gorionika izrađen je navoj i fino obrađen otvor preko kojega se priključuje
plamenik. Cev plamenika, ima različite oblike zavisno od zahteva, odnosno
uslova primene. Pošto se plamenici označavaju brojčano ciframa od 0 do 8,
očito je da plamenici sa manjom brojnom vrednošću imaju i niži kapacitet
sagorevanja.

11. PROVERA ISPRAVNOSTI INSTALACIJE
Pre početka izvođenja zavarivanja obavezno se proverava ispravnost instalacija i
svih elemenata i uređaja koji je čine. Najpre se proverava raspoloživa količina
kiseonika i acetilena u bocama. Ukoliko je boca skoro ispražnjena, što se
očitava niskom vrednošću pritiska na manometru visokog pritiska, zavarivanje
se ne započinje, već se pristupa zameni jedne ili obe boce. U protivnom,
zbog nestanka jednog ili oba gasa, zavarivanje može da bude prekinuto ili,
zbog nedovoljnog pritiska gasova u bocama, postaje otežano formiranje i
održavanje stabilnim željenog tipa plamena.
Ispravnost osigurača od povratnog udara plamena obavezno se proverava i
zavarivanje započinje tek kada se zavarivač pouzdano uveri u njegovu
ispravnost ili ga zameni ispravnim. Provera nepropusnosti (zaptivenost) svih
spojeva (cevi, creva, ventili, priključci, itd), kao i ispravnost regulacionih
elemenata izvodi se isključivo nanošenjem sapunice ili korišćenjem
specijalnih sprejova (nezapaljivi). Provera propusnosti instalacije ne sme
izvoditi primenom plamena.