1. Diskurs i identitetDiskurs i identitet
Anna de Fina

2. KomunikacijaKomunikacija

3. Glavni elementi za konstrukciju, stvaranje
slike o nekome, odnosno IDENTITETA

4. Otkrića i razvoj drugih disciplina usmerila
su razvoj ove oblasti u poslednjih
nekoliko godina, posebno psihologija
Skorašnji trendovi studije identiteta
unutar diskursa spajaju:
teorije o sebi
uloge u interakciji kroz kreiranje ličnih i
društvenih svetova
i doprinošenje jezika društveno-kulturnim
procesima

5. Identitet, osobnost, interakcija iIdentitet, osobnost, interakcija i
diskursdiskurs
 Identitet i osobnost
 Definicije identiteta su mnogobrojne i različite. Identitet se može
posmatrati kao nešto što je posedovano od strane individue ili kao
nešto što se uviđa kroz interakciju; može se odnositi na konkretno,
tipično ponašanje; može se pripisati individui ili grupi. Dalje, može
biti lični ili relacioni. Ali, uvek povezan sa pojmom SEBE. Ova veza
posebno prisutna u psihologiji!
 Identitet kao društvena konstrukcija
 Feministkinja Džudit Batler doprinela je polju istraživanja svojim
viđenjem osobnosti. Primetila je da identitet nije nešto što neko
ima, već ono što neko radi, čini kroz konkretne diskurse i
interakcije među ljudima-----kontekst
 Veza između identiteta i ponašanja implicira da se projektovanje
identiteta odnosi na određeni način ponašanja i govorenja u
konkretnim društvenim i komunikacijskim situacijama
 Primer dva druga

6. Primer:Primer:
Ed: Alex what’s up guy? How you doin’ man?
Alex: Chillin’ yo chillin’ man.

7. Interakcija i diskurs:
Interakcija, najvažniji fokus u stvaranju identiteta
Usko povezana sa jezikom
Jezik i identitet u centru sociolingvističkih
istraživanja još od ‘60ih
Mada, identitet se prepoznaje i kroz druge
elemente
Vilijam Labov: pripadanje određenoj klasi, polu,
uzrastu utiče na izgovaranje nekih reči ili glasova
(moguća imitacija)

8. Tipovi identitetaTipovi identiteta

9. Individualni: razgovor sa prijateljem ili psihologom govorimo kao
jedinstvena ličnost i direktno smo odgovorni za sliku koja se o nama
stvara
Zajednički: govorimo kao članovi neke grupe, poliičke partije, firme
što zahteva određen način izražavanja jer predstavljamo grupu
Društveni: govorenje kao pripadnik nekog pola, rase
Personalni: određene karakteristke- hrabrost, sebičnost...
Identitet situacije: u odnosima doktor-pacijent, profesor-učenik

10. IndeksikalnostIndeksikalnost
 Identiteti su predstavljeni na različite načine. Mogu biti očigledni, direktni:
“Ja sam fan Mančester Junajteda” – osoba otvoreno prihvata identitet
 Zasnovana na ideji da će simboli istaći elemente društvenog konteksta.
 reči, akcenti i izrazi mogu postati aspekti šireg konteksta i kada se povežu
sa određenim idejama, aktivnostima, mogu postati tipični za određeni
društveni identitet

11. ““Lokalno” određivanje identitetaLokalno” određivanje identiteta
U zavisnosti od društvenog konteksta
koristimo bliže određivanje svog
identiteta
Pripadanje nekoj od “lokalnih prilika”:
Italijanka, Jelenina mama.. U zavisnosti od
konteksta, ali i učesnika u razgovoru

12. Pozicioniranje i dijalogPozicioniranje i dijalog
Ko smo često je definisano odredbom ko
nismo ili kome smo slični
Političari: mi protiv njih

13. Pozicioniranje ističe činjenicu da je
identitet plural, jer se odnosi na situacije
u kojima ljudi učestvuju, ali su relativni jer
se konstantno pozicioniraju, pozicioniraju
ih drugi i pozicioniraju druge

14. KategorzacijaKategorzacija
Ideja o kategorizaciji: Saks (1972 i 1995):
pretpostavka da će se određene aktivnosti
vezivati za određene kategorije
“Nema sumnje da su kategorije društvenog
identiteta povezane sa situacijama, ulogama,
karakteristikama i ideologijama koje su uglavnom
stereotipične i da su ove asocijacije postale deo
shvatanja koje se širi i na taj način se produbljuju
ideologije i uverenja”
Ove pretpostavke prihvataju se kao odrazi
određenih grupa
Primer Meksikanac!!!

15. Hvala na pažnji!Hvala na pažnji!